Портал:Европска унија/Изабрани чланак
Изабрани чланци [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Шлезвиг-Холштајн (нем. Schleswig-Holstein, зфриз. Slaswik-Holstiinj, дан. Slesvig-Holsten, ниснем. Sleswig-Holsteen) је најсевернија савезна држава Немачке. Главни град од краја Другог светског рата је Кил (пре тога је био Шлезвиг). Други већи градови су Либек и Флензбург. Са површином од 15.761,4 km², Шлезвиг-Холштајн је једна од најмањих савезних држава. На северу се граничи са Данском, на југу са немачким државама Хамбург, Мекленбург-Западна Померанија и Доња Саксонија.
Фебруар[уреди извор]
Пољска (пољ. Polska), званично Република Пољска (пољ. Rzeczpospolita Polska), држава је у средњој Европи. Геополитички припада источној Европи и граничи се са руском енклавом Калињиградском облашћу) и Литванијом на североистоку, Белорусијом и Украјином на истоку, Словачком и Чешком на југу и Немачком на западу, док на северу излази на Балтичко море. Пољска је чланица Европске уније и НАТО пакта. Укупна површина Пољске је 312.679 km2, што је чини 69. на списку највећих држава света и 9. највећом у Европи. У Пољској живи више од 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи.
За годину оснивања Пољске се узима 966. година када је њен владар кнез Мјешко I прихватио хришћанство. Краљевина Пољска је 1569. склапањем Лублинске уније ушла је у дуготрајни савез са Великом кнежевином Литванијом, чиме је основана моћна и пространа Државна заједница Пољске и Литваније. Заједница је нестала 1795, а територију Пољске су поделиле Пруска, Руска Империја и Аустрија. Пољска је своју самосталност обновила 1918. након Првог светског рата, да би је поново изгубила у Другом светском рату. Пољска је у рату изгубила око 6 милиона грађана, а из рата је изашла у значајно промењеним границама. Послератна Народна Република Пољска била је у оквиру Источног блока, под јаким совјетским утицајем. За време револуција 1989. комунистичка власт је укинута.
Пољска је унитарна држава, коју чини 16 војводстава.
Март[уреди извор]
Картахена (шп. Cartagena) је шпански град у аутономној заједници Мурсија и као правни центар покрајине, седиште је Регионалне скупштине. Картахена лежи у дубоком заливу Коста Калида (у преводу: топла обала) на Средоземљу и има једну од најважнијих трговачких лука Шпаније.
Још од 16. века Картахена је једна од најважнијих лука Шпаније. Картахена је била окружена градским зидинама и имала је луку коју је штитила тврђава. У Картахени се налази главна шпанска војна лука.
Према процени из 2007. године у Картахени је живело 211.286 становника.
Април[уреди извор]
Венеција (итал. Venezia; старији назив: Млеци) је град, пристаниште и чувено туристичко место у североисточној Италији, на Јадранском мору, са око 270.000 становника (заједно са Местреом). Венеција је управно средиште покрајине Венето и истоименог округа Венеција.
Венеција је у средишњем добу средњег века била најважнији град на свету и највеће трговиште Европе између њеонг Запада и Истока. Град је и познат као дугогодишња престоница надасве чувене Млетачке републике.
Венеција је јединствен град на свету, изграђена је на 118 малих острва у лагуни, на ушћу реке Бренте у Венецијанску лагуну, са каналима уместо улица. Дуж канала налази се низ цркава и палата прворазредне вредности, који творе јединствен урбани склоп. Због рад Венеција и њени канали проглашени су спомеником Светске баштине УНЕСКОа.
Град има бројне надимке попут: "Серенисима", "Краљица Јадрана", "Невеста мора", "Град мостова", "Град воде". Са друге стране, многи градови грађени на каналима носе епитете "Северне Венеције" (Санкт Петербург), "Западне Венеције" (Амстердам), "Америчке Венеције" (Њу Орлеанс).
Мај[уреди извор]
Версајски дворац (франц. Château de Versailles, Palais et parc de Versailles) је била резиденција француских краљева Луја XIV, Луја XV и Луја XVI. Смештена је на 11 хектара код града Версаја југозападно од Париза, и окружена са 815 хектара паркова. Овај дворац-споменик је чувен у свету по својој лепоти, као и по значајним догађајима који су се ту одиграли. Краљеви су са својим дворјанима били становници дворца од 1682. до 1789, са изузетком неколико година у периоду регентства Филипа, војводе Орленског (1715-1723). Версај је постао симбол врхунца француске монархије.
Дворац Версај је настао као ловачки дворац Луја XIII, који су од 1661. значајно доградиле архитекте Луја XIV: Луј ле Во, Франсоа Дорбеј, Жил Арден-Мансар и Робер де Кот. Унутрашњу декорацију је дизајнирао Шарл Лебрен, а паркове Андре ле Нотр. Тако је настао по многима најлепши од свих двораца Европе. Унутар зидина Версаја живело је око 6.000 људи, а дворац украшавају многобројне фонтане и предивно зеленило. У дворцу се налази и знаменити стони астрономски сат. Важна дворана је Галерија огледала у којој је 1919. године потписан Версајски уговор и тако окончан Први светски рат. Версај престаје бити краљевска резиденција 1789. године након Француске револуције.
Јуни[уреди извор]
Версајски дворац (франц. Château de Versailles, Palais et parc de Versailles) је била резиденција француских краљева Луја XIV, Луја XV и Луја XVI. Смештена је на 11 хектара код града Версаја југозападно од Париза, и окружена са 815 хектара паркова. Овај дворац-споменик је чувен у свету по својој лепоти, као и по значајним догађајима који су се ту одиграли. Краљеви су са својим дворјанима били становници дворца од 1682. до 1789, са изузетком неколико година у периоду регентства Филипа, војводе Орленског (1715-1723). Версај је постао симбол врхунца француске монархије.
Дворац Версај је настао као ловачки дворац Луја XIII, који су од 1661. значајно доградиле архитекте Луја XIV: Луј ле Во, Франсоа Дорбеј, Жил Арден-Мансар и Робер де Кот. Унутрашњу декорацију је дизајнирао Шарл Лебрен, а паркове Андре ле Нотр. Тако је настао по многима најлепши од свих двораца Европе. Унутар зидина Версаја живело је око 6.000 људи, а дворац украшавају многобројне фонтане и предивно зеленило. У дворцу се налази и знаменити стони астрономски сат. Важна дворана је Галерија огледала у којој је 1919. године потписан Версајски уговор и тако окончан Први светски рат. Версај престаје бити краљевска резиденција 1789. године након Француске револуције.
Јули[уреди извор]
Румунија је држава у југоисточној, делимично у средњој Европи. На истоку излази на Црно море, а граничи се на југу са Бугарском, на југозападу са Србијом, на северозападу са Мађарском, на северу са Украјином и на североистоку са Молдавијом. Површина Румуније износи 238.391 km². По површини она је 78. држава у свету. По процени из 2009. Румунија је имала 22.215.421 становника. Главни и највећи град Румуније је Букурешт, а остали већи градови су Брашов, Темишвар, Клуж, Констанца, Крајова и Јаши.
Модерна Румунија је настала као персонална унија уједињењем кнежевина Молдавије и Влашке за време кнеза Александра Јон Кузе 1859. После Берлинског конгреса 1878. добила је независност од Османског царства. После Првог светског рата Трансилванија, Буковина и Бесарабија су се ујединиле са Румунијом. После Другог светског рата, делове Румуније (што грубо одговарају данашњој Републици Молдавији) је окупирао Совјетски Савез, а Румунија је постала социјалистичка република и чланица Варшавског пакта. После револуције 1989. Румунија је постала парламентарна република.
Румунија је члан НАТО савеза и Европске уније.
Август[уреди извор]
Штутгарт (њем. Stuttgart) је главни град њемачке покрајине Баден-Виртемберг. Са око 593.000 становника, Штутгарт је највећи град те покрајине и шести по величини у Њемачкој, после Дортмунда и Есена. Овај град је с покрајинским парламентом, сједиштем владе Баден-Виртемберга као и другим покрајинским институцијма, политички центар те покрајине. Најближи већи градови су Франкфурт (око 204 km сјеверозападно) и Минхен (око 220 km југоисточно од Штутгарта).
Штутгарт је сједиште владе штутгартског региона (са 2.666.849 становника) као и покрајинске виртенбершке евангелистичке и католичке бискупије (Бискупија Ротенбург-Штутгарт).
У другим језицима и дијалектима, име града се изговара другачије; „Штокарда“ на италијанском, „Ештугарда“ на португалском, „Штутгарто“ на есперанту. На баварском дијалекту се изговара „Штугарт“, на домаћем швапском дијалекту име града се изговара „Шдургерт“, док мјештани за свој град кажу „Штургерт“.
Град је био један од домаћина свјетског првенства у фудбалу 2006. године.
Септембар[уреди извор]
Портал:Европска унија/Изабрани чланак септембар 2010.
Октобар[уреди извор]
Портал:Европска унија/Изабрани чланак октобар 2010.
Новембар[уреди извор]
Портал:Европска унија/Изабрани чланак новембар 2010.