Портал:ЛГБТ/Биографија
Алан Матисон Тјуринг (енгл. Alan Mathison Turing; 23. јун 1912 — 7. јун 1954) је био енглески математичар, логичар и криптограф. Сматра се оцем модерног рачунарства - направио је концепт алгоритама који се данас користи у свету, и рачунања помоћу Тјурингове машине, формулишући данас широко прихваћену Тјурингову верзију Черч-Тјурингове тезе, наиме, да сваки практични рачунарски модел има или еквивалентне могућности Тјуринговој машини, или његове могућности представљају потскуп могућности Тјурингове машине.
Тјуринг је био хомосексуалац када је то било незаконито у Енглеској, и представљано као ментална болест. Осуђен је јер је био у вези са Арнолдом Марејом, и био је подвргнут једногодишњој терапији примања инјекција естрогена.
Метју Вејн Шепард (енгл. Matthew Wayne Shepard) је био студент Универзитета у Вајомингу који је мучен и брутално убијен близу Ларамија у савезној држави Вајоминг у октобру 1998. године. Нападнут је у ноћи између 6. и 7. октобра, а умро је у болници у Форт Колинсу у Колораду, 12. октобра од задобијених повреда главе. У вријеме напада имао је 21 годину. Током суђења свједоци су рекли да је Шепард нападнут јер је био хомосексуалац. Убиство Метјуа Шепарда изазвало је велику међународну пажњу, и покренуло питање потребе доношења закона који би оштрије санкционисали злочине из мржње.
Натали Клифорд Барни (енгл. Natalie Clifford Barney, Дејтон, Охајо, САД 31. октобар 1876 — Париз, Француска, 2. фебруар 1972) је била америчко-француска књижевница која је живела, писала и држала књижевни салон у Паризу. Писала је поезију, мемоаре и епиграме, али веровала је да је њен живот њено право уметничко дело.
Њен салон, који је држала преко 60 година у Паризу, окупљао је писце и уметнике из целог света, укључујући и неке од најзначајнијих фигура француске књижевности, као и америчке и британске модернисте. Радила је на промоцији женског писања. Организовала је „Женску академију“, као одговор на ексклузивно мушку Француску академију, али је уједно давала подршку и представљала инспирацију и мушким писцима, као што су Реми де Гурмон и Труман Капоте. Живела је отворено као лезбијка и почела је да објављује љубавне песме посвећене женама под својим правим именом још 1900.
Тицијано Феро (итал. Tiziano Ferro; рођен 21. фебруара 1980. у Латини, Италија) италијански је певач, текстописац, музички продуцент и композитор. Међународну популарност стекао је 2001. песмом Perdono која је постигла велики успех на европским и светским топ листама, док је у Италији стекао статус велике звезде.
Већини својих албума поред италијанског, објавио је и на шпанском језику, а такође пева и на енглеском, португалском и француском језику.
У октобру 2010, на врхунцу популарности, Фереро је јавности признао да је хомосексуалац, и да је то тајио од јавности због страха за властиту каријеру. Међутим његово признање о приватном животу није имало никакав негативан утицај на његову даљу каријеру. Шта више, његов пети по реду солистички албум L'amore è una cosa semplice остварио је платинасти тираж у Италији током 2012. године, а исте године одржао је и велики солистички концерт на потпуно распродатом Олимпијском стадиону у Риму.
Труман Капоте (енгл. Truman Capote; Њу Орлеанс, 30. септембар 1924 — Лос Анђелес, 25. август 1984) био је амерички писац рођен у Луизијани, у граду Њу Орлеансу, а умро у 59. години у Лос Анђелесу.
Најпознатији је по романима Други гласови, друге собе, Доручак код Тифанија, Хладнокрво убиство и Услишене молитве који су постали саставни део америчког књижевног канона двадесетог века. Поред књижевне каријере Капоте је остао упамћен и по богатом и интригатном животу који је привлачио таблоиде који су од њега направили звезду седамдесетих. Године 2006. снимљен је филм према догађајима који су довели до писања романа Хладнокрвно убиство под једноставним насловом „Капоте“. Овај филм донео је Филипу Симору Хофману награду Оскар за најбољу главну мушку улогу.
_cropped.jpg)
Харел Скат (хебр. הראל סקעת; Кфар Сава, 8. август 1981) израелски је певач и текстописац. Јавности изван Израела постао је познат 2010. године након што је представљао своју земљу на Песми Евровизије у Ослу (Норвешка).
Музиком је почео да се бави у најранијем детињству и већ са 6 година победио је на једном дечијем фестивалу у Израелу. Током средњошколског образовања наступао је као певач у локалном градском бенду, а током служења војног рока био је део војничке музичке групе. Постаје познат након освајања другог места у музичком ријалити такмичењу Звезда је рођена (Кохав нолад) 2004. године.
Дебитантски албум под насловом Харел Скат објавио је у јулу 2006. Албум је остварио платинасти тираж, а песма Ve'at („И ти“) је проглашена за најбољу песму те године у Израелу. И следећи албум Dmuyot (Бројеви) објављен у септембру 2009. остварио је златни тираж и наишао на одличан пријем код публике.
У децембру 2009. израелски јавни сервис ИБА изабрао је Ската за представника те земље на Песми Евровизије 2010. у Ослу. Харелова песма Милим (Речи) заузела је тек 14. место у финалу иако је пре самог такмичења Израел словио за главног фаворита за победу.
Томас Том Нојвирт (нем. Thomas Tom Neuwirth) чији је алијас Кончита Вурст (нем. Conchita Wurst; рођен 6. новембра 1988. у Гмундену, Аустрија) аустријски је поп певач. Вурст представља Аустрију на Песми Евровизије 2014. у Копенхагену где са песмом Rise Like a Phoenix остварује убедљиву победу и својој земљи доноси другу победу у историји овог такмичења.
Широј аустријској јавности Том постаје познат након учешћа у талент шоу Старманија у којем је 2007. успео да се пласира у финале. Његова драг персона Кончита Вурст појављује се први пут током 2011. уз образложење да на тај начин жели да скрене пажњу на све оне који се налазе на маргинама друштва, а посебно на припаднике ЛГБТ популације у Аустрији и широм Европе.
Иако термин Wurst на немачком означава кобасицу, Томас је овај део имена изабрао из дела немачке фразе Das ist mir doch alles Wurst што у преводу означава „не занима ме“, уз образложење да није важно „ко смо и како изгледамо, већ какви смо људи“. Име Кончита узима у знак подршке својој другарици са Кубе.
Кончита Вурст учестовује у ријалити програму аустријске телевизије ОРФ по називом „Најтежи посао у Аустрији“ где ради у фабрици за прераду рибе, и у шоу програму Дивље девојке где са групом других девојака покушава да преживи у пустињама Намибије живећи са локалним племенима. Заштитни знак Кончите Вурст је поред одличног гласа и брада.
Завршио је школу за модни дизајн у Грацу 2011, а тренутно живи у Бечу.
Песма Rise Like a Phoenix објављена је током марта 2014. године као аустријска песма за Песму Евровизије 2014. и за кратко време постала је један од фаворита на кладионицама. Током извођења своје песме у првом полуфиналу Евровизије 8. маја Кончита је све време била праћена овацијама из публике која је певала заједно са њом. Након убедљиве победе у полуфиналу, Кончита је убедљиво тријумфовала и у финалу и са 290 бодова донела Аустрији другу победу на Песми Евровизије (прву након тријумфа Уда Јиргенса 1966. године).
_-_Edward_Carpenter.jpg)
Едвард Карпентер (енгл. Edward Carpenter; Хоув, 29. август 1844 — 28. јун 1929) био је енглески социјалистички песник, филозоф, антрополог и рани геј активиста.
Као једна од водећих фигура с краја 19. и почетка 20. века у Британији, био је важан за оснивање социјалистичког интелектуалног удружења, Fabian Society, као и Лабуристичке партије. Као песник и писац, био је близак пријатељ са Волтом Витманом и Рабиндранатом Тагором и одржавао је преписку са истакнутим личностима свога доба, као што су Ени Безан, Исидора Данкан, Хавлок Елис, Роџер Фрај, Махатма Ганди, Џејмс Кеир Харди, Џ. К. Кини, Џек Лондон, Едмунд Морел, Вилијам Морис, Едвард Пис, Џон Раскин и Овив Шрајнер.
Као филозоф објавио је рад Civilisation, Its Cause and Cure, у коме предлаже тезу да је цивилизација само облик болести кроз коју пролази људско друштво. Цивилизације, сматра, ретко трају дуже од хиљаду година, пре него што се уруше и ниједно друштво није успешно прошло кроз цивилизацију. "Лек" који он предлаже је боља повезаност са земљом и са сопственом природом. Премда се ослања на хиндуистички мистицизам и често се наводи као "мистички социјализам", његова мисао прати неколико писаца из области психологије и социологије с почетка 20. века, као што су Борис Сидис, Сигмунд Фројд и Вилфред Тротер, који сви препознају то да друштво ставља велики притисак на појединце, што резултира у менталним и физичким болестима, попут неуроза и посебно онога што се тада описивало као неуростенија.
Портал:ЛГБТ/Биографија/9
Портал:ЛГБТ/Биографија/10
Портал:ЛГБТ/Биографија/11
Портал:ЛГБТ/Биографија/12
Портал:ЛГБТ/Биографија/13
Портал:ЛГБТ/Биографија/14
Портал:ЛГБТ/Биографија/15
Портал:ЛГБТ/Биографија/16
Портал:ЛГБТ/Биографија/17
Портал:ЛГБТ/Биографија/18
Портал:ЛГБТ/Биографија/19
Портал:ЛГБТ/Биографија/20
Портал:ЛГБТ/Биографија/21
Портал:ЛГБТ/Биографија/22
Портал:ЛГБТ/Биографија/23
Портал:ЛГБТ/Биографија/24
Портал:ЛГБТ/Биографија/25
Портал:ЛГБТ/Биографија/26
Портал:ЛГБТ/Биографија/27
Портал:ЛГБТ/Биографија/28
Портал:ЛГБТ/Биографија/29
Портал:ЛГБТ/Биографија/30