Песма Евровизије 2014.

С Википедије, слободне енциклопедије
Песма Евровизије 2014.
#JoinUs
Eurovision Song Contest 2014 logo.svg
Датуми
1. полуфинале6. мај 2014.
2. полуфинале8. мај 2014.
Финале10. мај 2014.
Домаћин
Место одржавањаБе-ен-ве дворана
Данска Копенхаген, Данска
Водитељ(и)Лиз Рене
Николај Копел
Пилов Асбек
Извршни супервизорЈон Ола Санд[1]
Извршни продуцентПернила Гардбо
ЕмитерDR logo.pngDR
Чин отварањаПрво полуфинале: Only Teardrops[2]
Друго полуфинале: Jalousie 'Tango Tzigane'[3]
Финале:
У паузиПрво полуфинале: The Ugly Duckling[4][2]
Друго полуфинале: Sea of Flags[5]
Финале: Rainmaker[6]1
Учесници
Број учесника37
Земље дебитанти
Земље повратницеПољска Пољска
Португалија Португал
Повукле сеБугарска Бугарска
Кипар Кипар
Србија Србија
Хрватска Хрватска
  • Португал на избору за Песму ЕвровизијеАндора на избору за Песму ЕвровизијеМонако на избору за Песму ЕвровизијеЛихтенштајн на избору за Песму ЕвровизијеСан Марино на избору за Песму ЕвровизијеШпанија на избору за Песму ЕвровизијеШпанија на избору за Песму ЕвровизијеШпанија на избору за Песму ЕвровизијеШпанија на избору за Песму ЕвровизијеФранцуска на избору за Песму ЕвровизијеФранцуска на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму ЕвровизијеИрска на избору за Песму ЕвровизијеИсланд на избору за Песму ЕвровизијеБелгија на избору за Песму ЕвровизијеХоландија на избору за Песму ЕвровизијеШвајцарска на избору за Песму ЕвровизијеНемачка на избору за Песму ЕвровизијеДанска на избору за Песму ЕвровизијеДанска на избору за Песму ЕвровизијеДанска на избору за Песму ЕвровизијеДанска на избору за Песму ЕвровизијеДанска на избору за Песму ЕвровизијеМалта на избору за Песму ЕвровизијеМалта на избору за Песму ЕвровизијеИталија на избору за Песму ЕвровизијеИталија на избору за Песму ЕвровизијеИталија на избору за Песму ЕвровизијеИталија на избору за Песму ЕвровизијеИталија на избору за Песму Евровизије*ВатиканНорвешка на избору за Песму ЕвровизијеНорвешка на избору за Песму ЕвровизијеШведска на избору за Песму ЕвровизијеШведска на избору за Песму ЕвровизијеШведска на избору за Песму ЕвровизијеФинска на избору за Песму ЕвровизијеФинска на избору за Песму ЕвровизијеЕстонија на избору за Песму ЕвровизијеЕстонија на избору за Песму ЕвровизијеЕстонија на избору за Песму ЕвровизијеЛетонија на избору за Песму ЕвровизијеЛитванија на избору за Песму ЕвровизијеСловачка на избору за Песму ЕвровизијеАустрија на избору за Песму ЕвровизијеСловенија на избору за Песму ЕвровизијеМађарска на избору за Песму ЕвровизијеХрватска на избору за Песму ЕвровизијеБосна и Херцеговина на избору за Песму ЕвровизијеЦрна Гора на избору за Песму ЕвровизијеСрбија на избору за Песму ЕвровизијеАлбанија на избору за Песму ЕвровизијеМакедонија на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеГрчка на избору за Песму ЕвровизијеБугарска на избору за Песму ЕвровизијеРумунија на избору за Песму ЕвровизијеМолдавија на избору за Песму ЕвровизијеУкрајина на избору за Песму ЕвровизијеБелорусија на избору за Песму ЕвровизијеРусија на избору за Песму ЕвровизијеРусија на избору за Песму ЕвровизијеГрузија на избору за Песму ЕвровизијеАзербејџан на избору за Песму ЕвровизијеАзербејџан на избору за Песму ЕвровизијеТурска на избору за Песму ЕвровизијеКипар на избору за Песму ЕвровизијеИзраел на избору за Песму ЕвровизијеЈерменија на избору за Песму ЕвровизијеМароко на избору за Песму ЕвровизијеПољска на избору за Песму ЕвровизијеЧешка на избору за Песму ЕвровизијеЛуксембург на избору за Песму ЕвровизијеЛибан на избору за Песму ЕвровизијеТунис на избору за Песму Евровизије*Алжир*Казахстан*Иран*Ирак*Сирија*Јордан*Саудијска Арабија*Палестинска Народна Самоуправа*Палестинска Народна Самоуправаframeless}}
    О слици
         Земље које су учествовале у финалу     Земље које су испале у полуфиналу     Земље које су учествовале ранијих година, али не и 2014
Гласање
Систем гласањаПоене у омјеру 50:50 додељивали су национални жири и гледаоци.
Жири сваке земље доделио је
(редом) 12, 10, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2 и 1 поен(а) за својих топ 10 песама.
Нула поена
Победничка песмаАустрија АустријаRise Like a Phoenix2

ФУСНОТЕ:
1 првобитно планирана песма за паузу финала је била и песма Trip To The Future, али је њено извођење ипак отказано[7]
2 новина на такмичењу је било то што су детаљни резултати жирија и телегласања објављени одмах по завршетку финала

Песма Евровизије 2014. (енгл. Eurovision Song Contest 2014; франц. Concours Eurovision de la chanson 2014) је био 59. по реду избор за Песму Евровизије. Одржан је у Копенхагену, главном граду Данске, захваљујући победи Емели де Форест на Евровизији 2013. године у Малмеу, са песмом Only Teardrops. Данска је по трећи пут угостила такмичаре фестивала, а прво домаћинство имала је 1964. године. Емитер такмичења био је дански јавни сервис DR. Полуфиналне вечери биле су 6. и 8. маја 2014. године, а велико финале је одржано 10. маја 2014. године.[8] Водитељи шоуа су били Лиз Рене, Николај Копел и Пилов Асбек.[9] На такмичењу је учествовало укупно 37 земаља, а као земље повратнице учешће су узели Пољска (након двогодишње паузе) те Португал (након једногодишње паузе), док су Бугарска, Кипар, Србија и Хрватска ово такмичење прескочили због финансијских и других разлога. Дебитаната 2014. године на Евровизији није било.

Након напетог процеса гласања базираног на додељивању поена од стране националног жирија и публике у омјеру 50:50, победу на такмичењу је однела Аустрија са песмом Rise Like a Phoenix (срп. Дижем се попут Феникса), извођача Кончите Вурст, и по гласовима публике и по гласовима жирија.[10] Другопласирани су Комон линетси из Холандије са песмом Calm After the Storm (срп. Затишје после буре), а трећепласирана Шведска. Убедљива победа коју је остварила контроверзна аустријска представница Кончита, освојивши укупно 290 бодова публике и жирија земаља учесница, била је прва победа Аустрије након 1966. године (укупно друга евровизијска победа за ову земљу). Такмичење 2014. године било је најуспешнији резултат икада за представнике Јерменије, док је за другопласирану Холандију ово био најбољи резултат, рачунајући од победе коју су остварили на Евросонгу 1975. Рекордних 195 милиона гледалаца широм света пратило је такмичење, а овиме је оборен рекорд из 2013. године, и то за 15 милиона.[11]

Организатори шоуа из Копенхагена су потрошили укупно 112 милиона данских круна (око 15 милиона евра) на организацију спектакла; ова сума је, међутим, троструко већа од планираног буџета, те је тако била повод за подизање високих оптужница против организатора које се теретило за непотизам у оквиру организовања такмичења.[12] Домаћинска телевизија DR је после разматрања више понуда градова и дворана широм Данске, као најбољу арену одабрала Бе-ен-ве дворану.[13] Свеукупно, на такмичењу су учествовале две државе мање у односу на претходну годину, што је Евровизију 2014. године са 37 извођача учинило такмичењем са најмањим бројем учесника још од 2006. Службени компилацијски албум Песме Евровизије 2014. издала је кућа Universal Music Group, и то 14. априла 2014. године, а на албуму се налазило свих 37 песама које су изведене на бини, укључујући званичну #JoinUs музичку тему, која је била свирана током паузе великог финала. Емитер домаћин (DR) и ЕБУ за продукцију такмичења освојили су Интернационалну ТВ награду на додељивању Premios Ondas признања од стране Радио Барселоне.

Такмичење ће остати упамћено по првој квалификацији за финале Црне Горе (коју је представљао Сергеј Ћетковић) и Сан Марина, чијој представници Валентини Монети је то било треће узастопно такмичење за ову земљу. Финалу су као почасни гости присуствовали и представници данске краљевске породице, престолонаследник Принц Фредерик и његова супруга Крунска принцеза Мери.[14][15]

Избор града домаћина[уреди | уреди извор]

Хала B&W Hallerne, место одржавања Песме Евровизије 2014.

Јавни радио и телевизијски сервис Данске DR је на конференцији за новинаре одржаној 2. септембра 2013. објавио да ће се такмичење за 59. песму Евровизије одржати у главном и највећем граду у земљи Копенхагену, односно у хали некадашњег бродоградилишта на острву Рефсхалоен.[16] Цело подручје око бродоградилишта је преуређено за потребе фестивала и трансформисано у својеврсно „евровизијско острво“, док је највећа хала бродоградилишта B&W Hallerne претворена у концертни простор капацитета 10.000 места.[13]

За службени слоган такмичења одабран је „#JoinUs“ или „придружи нам се“.

Градоначелник Копенхагена Франк Јенсен је још крајем августа изјавио да ће град подржати фестивал са око 40 милиона данских круна (или око 5,4 милиона евра), а такође је најавио да ће кроз домаћинство Песме Евровизије град уједно радити и на додатној промоцији еколошки прихватљивих технологија, пошто је Копенхаген проглашен за еколошку престоницу Европе за 2014. годину.[17]

У трку за домаћинство 59. издања Песме Евровизије било је укупно 5 данских градова: Хернинг, Копенхаген, Олборг, Фредериција и Хорсенс, а у најужем кругу фаворита су од почетка била два првонаведена.[18][19] У почетку се размишљало да такмичење буде одржано или на стадиону Паркен у Копенхагену где је било одржано и такмичење 2001, односно у арени Jyske Bank Boxen у Хернингу (капацитета 15.000 места) у којој је одржано финале националног избора 2013. године.[20] Град Хорсенс је као евентуално место одржавања фестивала кандидовао двориште некадашњег државног затвора које би за потребе такмичења било прекривено стакленим кровом.[21][22]

Због нешто слабијих хотелских капацитета у граду и околини, Олборг је и службено одустао од кандидатуре за организацију фестивала 17. јуна 2013. године (услов је био да град има минимум 3.000 хотелских соба, док је Олборг имао свега 1.600, од чега је велики број већ био резервисан у време одржавања Евровизије).[23][24]

Градови кандидати за домаћинство ПЕ 2014.
Град Локалитет Капацитет Напомене
Олборг Gigantium 8.500 Домаћини националног избора 2006, 2010. и 2012. год. Службено одустали 17. јуна 2013. год.[25]
Копенхаген Плато испред зграде националне ртв 10 до 15.000[26]
B&W Hallerne[26] 10.000[26]
Стадион Паркен 50.000 Домаћин ЕСЦ 2001. Одустали крајем јуна 2013. због преклапања термина.[27]
Фредериција Хала Messe C 8.000 Одустали 26. јуна 2013. год.[28]
Хернинг Jyske Bank Boxen 15.000 Домаћини националног финала 2013. год.
Хорсенс Horsens Statsfængsel 13.000[29]

Формат такмичења[уреди | уреди извор]

Николај Копел, Лиз Рене и Јохан Филиб Асбек су били овогодишњи водитељи
Изглед сцене

Такмичење је као и ранијих година (а почев од Песме Евровизије 2008. у Београду) подељено на три вечери, два полуфинала велико финале. По десет песама из оба полуфинала обезбедило је пласман у финале, где их је чекало 6 директних учесника, такозвана „велика петорка“ (Француска, Шпанија, Уједињено Краљевство, Немачка и Италија) и земља домаћин (Данска). Гласало се по систему 50:50, тј. пола укупне оцене чинили су гласови стручног жирија, а другу половину гласови публике.

Европска радиодифузна унија (ЕБУ) је 20. септембра 2013. објавила службена правила за овогодишње такмичење, а која се тичу мањих промена везано за гласање жирија.[30] Да би се избегле спекулације о намештањима резултата, ЕБУ је донела одлуку да сваки од 5 чланова националних жирија мора бити у обавези да јавно објави своје гласове (у виду рангирања песама од првог до последњег места), односно имена свих чланова жирија била су позната на дан 1. маја 2014. (недељу дана пре почетка такмичења). Члан жирија могла је да буде особа из света музике, телевизије и забаве која није директно учествовали на претходна два такмичења.[31]

Жреб за полуфинала[уреди | уреди извор]

Жреб за полуфинала одржан је у градској већници Копенхагена 20. јануара 2014. и том приликом је одређено која земља ће да се такмичи у којем полуфиналу.[32] Током новембра 2013. организатор је у договору са ЕБУ одлучио да се Данској суседне земље Шведска и Норвешка такмиче у различитим полуфиналима, како би се посетиоцима из обе земље омогућило да у што већем броју присуствују својим полуфиналима, па је тако одлучено да ће Шведска наступати у првом, а Норвешка у другом полуфиналу.[33] Такође, ЕБУ је дозволио Израелу да учествује у другом полуфиналу пошто се датум првог полуфинала преклапао са националним празником у тој земљи.[34] Све преостале земље подељене су у 6 шешира, формираних на основу историјата размене поена међу државама у последњих 10 година, на основу којих су касније извучени учесници по полуфиналима.[35]

Састав шешира је био следећи:[36]

Шешир број 1 Шешир број 2 Шешир број 3 Шешир број 4 Шешир број 5 Шешир број 6

Одређивање стартних позиција[уреди | уреди извор]

Исто као и на такмичењу у Малмеу 2013. домаћин је заједно са продуцентима одређивао са које стартне позиције ће наступити нека од земаља, док је једино наступ земље домаћина у финалу одређен жребом, а све са циљем да се избегне да жанровски сличне песме следе једна иза друге.[37] Током састанка шефова националних делегација земаља учесница у Копенхагену 17. марта 2014. одлучено је да Данска у финалу наступи под редним бројем 23,[38] док је комплетан редослед наступа по полуфиналима одређен седам дана касније.[39] Током конференције за новинаре одржане после проглашења финалиста из првог полуфинала, представници свих земаља су извлачењем куглица одредили редну позицију у финалу (у горњем или доњем делу жреба), док су на исти начин то урадили и директни финалисти на конференцији за новинаре неколико сати раније. На исти начин су одређене и позиције након другог полуфинала. Коначан распоред стартних бројева у финалу одређен је 9. маја, а жребом је једино одлучено да представница Украјине отвори, а представница Уједињеног Краљевства затвори такмичење, док је стартне позиције свих осталих земаља одредио ЕБУ у консултацијама са ДР.[40]

Како је у међувремену дошло до прикључења Кримског полуострва Русији, организатори су одлучили да се у процесу телегласања гласови са те територије рачунају заједно са гласовима Украјине не прејудицирајући политички статус те територије, уз образложење да је украјински телеком и даље главни мобилни оператер на том подручју.[41][42]

Графички дизајн и техника[уреди | уреди извор]

Дијаманти земаља учесница

Идејни лого такмичења објављен је 18. децембра 2013. и представљен је у виду плавог дијаманта унутар ког се налазе појединачне заставе земаља учесница, као и званични слоган „#JoinUs“ у центру дијаманта. Дизајнер овогодишње сценографије био је Клаус Сир, познати дански сценограф који је учествовао у осмишљавању визуелног бројних забавних шоу програма у Данској. Сцена је била висока 40 метара и направљена је од 40 тона челика, док је алуминијумско-стаклени подијум био прекривен ЛЕД плочама.[43] Позадинска сценографија коју су чинили коцкасти елементи изграђена је од специјалног акрилног-поликарбонатног материјала и на њој су се приказивале графике и видео садржај који су емитовала 32 видео пројектора.

Место за извођаче или „грин рум“ налазило се испред сцене. Цело такмичење снимале су 24 камере, акредитовано је 1.600 новинара из преко 80 земаља, док је у целокупан процес реализације шоа било укључено око 700 људи, од чега 500 волонтера.[43]

Сваки од учесника фестивала имао је слободу да на креативан начин учествује у прављењу разгледнице за своју земљу, с тим да је централни детаљ сваке разгледнице требало да представља креативан начин за прављење заставе властите земље. Тако су Финци користили огромне количине леда у бојама своје заставе, Холанђани плаве, беле и црвене лале, док је словеначка представница заставу своје земље направила у националној библиотеци у Љубљани. Црногорски представник Сергеј Ћетковић је заставу своје земље у виду слагалице направио у Музеју на Цетињу.[43]

Технички проблеми и скандали[уреди | уреди извор]

Највише контроверзи, а уједно и највећу пажњу током целог такмичења остварила је аустријска представница Кончита Вурст, односно драг квин и трансвестит Томас Нојвирт чији заштитни знак је брада. У неким од земаља због њега су се чак потписивале и петиције са циљем да се аустријски наступ исече из програма. Јерменски представник Арам Саргсјан је недељу дана пре почетка такмичења коментаришући Кончитин стил изјавио да њено понашање није нормално и да треба да се одлучи да ли жели да буде мушко или женско.[44] Након што се његова изјава нашла на удару ЛГБТ удружења и организација за људска права, јерменска делегација упутила је званично извињење Вурстовој, уз образложење да је реч о погрешној новинарској интерпретацији.[45] На сличне реакције наишла је и изјава презентера литванских гласова Игнаса Крупавичијуса који је алудирајући на Кончитину браду пре него што је саопштио поене своје земље извадио бријач и иронично прокоментарисао „да је време за бријање“.[46]

У Грузијске гласове ЕБУ је урачунао само гласове телегласања, пошто је свих 5 чланова националног жирија имало идентичан распоред свих поена што је статистички гледано сматрано немогућим.[47]

Наступ руских представница испраћен је бројним звиждуцима присутних у дворани, како у полуфиналу тако и у финалу, баш као и сваки поен који је ова земља добила током гласања. Салве звиждука упућене су и на рачун руске презентерке гласове Алсу.[48][49]

Током гласања Израела дошло је до мањих техничких проблема и губитка слике.

Незадовољство у Русији изазвано победом Вурстове отишло је толико далеко да су чак и поједини посланици државне Думе захтевали повлачење те земље са такмичења и оснивање властитог међународног такмичења. Огласила се и Руска православна црква која је оценила да је победа трансвестита на Евросонгу „још један корак ка одбијању хришћанског идентитета европске културе“.[50]

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

  Учеснице првог полуфинала
  Гласају у првом полуфиналу
  Учеснице другог полуфинала
  Гласају у другом полуфиналу

На такмичењу је учествовало укупно 37 земаља, од којих је 31 земља преко полуфинала покушала да се квалификује за финале, док је пет највећих финансијера ЕБУ-а имало директан пласман у финале, баш као и домаћин такмичења Данска. На такмичење се након две године паузе вратила Пољска, односно Португал након једногодишње паузе, док су се због слабијих резултата и финансијских проблема са такмичења повукле Србија, Хрватска, Кипар и Бугарска.

Земље учеснице на Песми Евровизије 2014.

Извођачи који су учествовали раније[уреди | уреди извор]

Извођач Држава Претходни наступи
Паула Селинг и Ови Румунија Румунија 2010.
Валентина Монета Сан Марино Сан Марино 2012., 2013.
Сестре Толмачев Русија Русија ДПЕ 2006.

Одлуком ЕБУ-а прецизни резултати телегласања и националних жирија објављени су непосредно по завршетку финалне вечери.[51] Гласало се по систему 50:50, односно пола вредности оцене чиниле су оцене жирија, а другу половину оцене телегласања. Пласман у финале обезбедило је по 10 првопласираних песама из оба полуфинала.

Прво полуфинале[уреди | уреди извор]

Прва полуфинална вечер одржана је 6. маја 2014. са почетком у 21:00 лас по средњоевропском времену. Вече је отворила прошлогодишња победница Емели де Форест која је заједно са дечијим хором Европа отпевала своју победничку песму Only Teardrops, док је у ревијалном делу изведена модерна верзија бајке „Ружно паче“ у режији Мајка Шеридана, а на музику данског композитора Бента Фабрика.[4][2]

Право гласа од директних финалиста у овом полуфиналу имали су чланови жирија и публика из Шпаније, Француске и Данске.[52] Песме које су се квалификовале за финале означене су бојом.

У овом полуфиналу такмичило се укупно 16 песама, од чега је чак 14 певано на енглеском језику. На свом језику певали су једино представници Црне Горе (црногорски/српски) и Португалије (португалски), док је летонска песма садржавала неколико фраза на летонском језику. Убедљиви победник полуфинала је Холандија, док је последње место заузела Молдавија. По први пут су се за финале квалификовали Црна Гора и Сан Марино.

# Држава Језик Извођач(и)[53] Песма[53] Српски превод Пласман Поени
01 Јерменија Јерменија енглески Арам MP3 Not Alonе Ниси сама 4. 121
02 Летонија Летонија енглески Aarzemnieki Cake to Bake Колач за печење 13. 33
03 Естонија Естонија енглески Тања Михајлова Amazing Чудесан 12. 36
04 Шведска Шведска енглески Сана Нилсен Undo Назад 2. 131
05 Исланд Исланд енглески Pollapönk No Prejudice Без предрасуда 8. 61
06 Албанија Албанија енглески Херси Матмуџа One Night's Anger Бес за једну ноћ 15. 22
07 Русија Русија енглески Сестре Толмачев Shine Сјај 6. 63
08 Азербејџан Азербејџан енглески Дилара Казимова Start a Fire Запали ватру 9. 57
09 Украјина Украјина енглески Марија Јаремчук Tick-Tock Тик-так 5. 118
10 Белгија Белгија енглески Аксел Хирсу Mother Мајко 14. 28
11 Молдавија Молдавија енглески Кристина Скарлат Wild Soul Дивља душа 16. 13
12 Сан Марино Сан Марино енглески Валентина Монета Maybе Можда 10. 40
13 Португалија Португал португалски Сузи Quero Ser Tua Желим бити твоја 11. 39
14 Холандија Холандија енглески The Common Linnets Calm After the Storm Затишје након буре 1. 150
15 Црна Гора Црна Гора црногорски Сергеј Ћетковић Мој свијет 7. 63
16 Мађарска Мађарска енглески Андраш Калај Сондерс Running Бежим 3. 127

Друго полуфинале[уреди | уреди извор]

Друго полуфинално вече одржано је 8. маја 2014. са почетком у 21:00 час, а отворено је деловима мјузикла Jalousie 'Tango Tzigane' данског композитора Јакоба Гадеа. У ревијалном делу представљена је Аустралија и њена веза са Евросонгом, а наступила је и велика аустралијска музичка звезда Џесика Маубој која је извела песму Sea of Flags.[54][3] Учествовало је укупно 15 земаља.

Од директних финалиста право гласа у овом полуфиналу имали су публика и стручни жири из Италије, Немачке и Уједињеног Краљевства.[52] Убедљиву победу остварила је Аустрија са 169 бодова, чак 44 више од другопласиране Румуније. Велико изненађење представљало је и лош резултат Израела који је пре самог такмичења важио за једног од фаворита за победу.

# Држава Језик Извођач(и)[55] Песма[55] Српски превод Пласман Поени
01 Малта Малта енглески Firelight Coming Home На путу кући 9. 63
02 Израел Израел енглески / хебрејски Меи Фајнголд Same Heart Исто срце 14. 19
03 Норвешка Норвешка енглески Карл Еспен Silent Storm Тиха олуја 6. 77
04 Грузија Грузија енглески The Shin & Марико Three Minutes to Earth Три минута до Земље 15. 15
05 Пољска Пољска пољски / енглески Донатан & Клео My Słowianie - We Are Slavic Ми смо Словени 8. 70
06 Аустрија Аустрија енглески Кончита Вурст Rise Like a Phoenix Дижем се попут Феникса 1. 169
07 Литванија Литванија енглески Вилија Матачјунајте Attention Пажња 11. 36
08 Финска Финска енглески Softengine Something Better Нешто боље 3. 97
09 Ирска Ирска енглески Can Linn и Кејси Смит Heartbeat Ритам срца 12. 35
10 Белорусија Белорусија енглески Тео Cheesecake Чизкејк 5. 87
11 Северна Македонија Македонија енглески Тијана Дапчевић To the Sky До неба 13. 33
12 Швајцарска Швајцарска енглески Себалтер Hunter of Stars Ловац на звезде 4. 92
13 Грчка Грчка енглески Freaky Fortune и RiskyKidd Rise Up Покрени се 7. 74
14 Словенија Словенија енглески / словеначки Тинкара Ковач Round and Round У круг 10. 52
15 Румунија Румунија енглески Паула Селинг & Ови 'Miracle' Чудо 2. 125

Финале[уреди | уреди извор]

Финално вече је одржано 10. маја 2014. са почетком у 21:00 час по средњоеверопском времену, уз учешће 26 земаља. Вече је отворена кратким подсећањем на претходну годину и на победу Емели де Форест у Малмеу 2013. године. Након уводног дела водитељског тројца уследила је парада учесника, што је својеврсна новина на Евровизији. У ревијалном делу вечери Емели де Форест је извела један део лањске победничке песме и песму Rainmaker, а у једном тренутку на сцени су јој се придружили сви учесници финала.[56]

Највећу подрушку публике током наступа и самог гласања имале су представнице Шведске и Аустрије, док су преставнице Русије испраћене салвама звиждука. На крају гласања до убедљиве победе је дошла представница Аустрије Кончита Вурст са освојених 290 бодова, односно 52 бода више од другопласиране Холандије, и 72 бода више од трећепласиране Шведске.

#[57] Земља[36] Језик Извођач(и)[58] Песма[58] Српски превод Пласман Поени
01 Украјина Украјина енглески Марија Јаремчук Tick-Tock Тик-так 6. 113
02 Белорусија Белорусија енглески Тео Cheesecake Чизкејк 16. 43
03 Азербејџан Азербејџан енглески Дилара Казимова Start a Fire Запали ватру 22. 33
04 Исланд Исланд енглески Pollapönk No Prejudice Без предрасуда 15. 58
05 Норвешка Норвешка енглески Карл Еспен Silent Storm Тиха олуја 8. 88
06 Румунија Румунија енглески Паула Селинг & Ови Miracle Чудо 12. 72
07 Јерменија Јерменија енглески Арам MP3 Not Alone Ниси сама 4. 174
08 Црна Гора Црна Гора црногорски Сергеј Ћетковић Мој свијет 19. 37
09 Пољска Пољска пољски / енглески Донатан & Клео My Słowianie – We Are Slavic Ми смо Словени 14. 62
10 Грчка Грчка енглески Freaky Fortune и RiskyKidd Rise Up Покрени се 20. 35
11 Аустрија Аустрија енглески Кончита Вурст Rise Like a Phoenix Дижем се попут Феникса 1. 290
12 Немачка Немачка енглески Elaiza Is It Right Да ли је у реду 18. 39
13 Шведска Шведска енглески Сана Нилсен Undo Назад 3. 218
14 Француска Француска француски Twin Twin Moustache Бркови 26. 2
15 Русија Русија енглески Сестре Толмачев Shine Сјај 7. 89
16 Италија Италија италијански Ема Мароне La mia città Мој град 21. 33
17 Словенија Словенија енглески / словеначки Тинкара Ковач Round and Round У круг 25. 9
18 Финска Финска енглески Softengine Something Better Нешто боље 11, 72
19 Шпанија Шпанија енглески / шпански Рут Лоренцо Dancing in the Rain Плес на киши 10. 74
20 Швајцарска Швајцарска енглески Себалтер Hunter of Stars Ловац на звезде 13. 64
21 Мађарска Мађарска енглески Андраш Калај Сондерс Running Бежим 5. 143
22 Малта Малта енглески Firelight Coming Home На путу кући 23. 32
23 Данска Данска енглески Басим Cliché Love Song Обична песма о љубави 9. 74
24 Холандија Холандија енглески The Common Linnets Calm After the Storm Затишје после буре 2. 238
25 Сан Марино Сан Марино енглески Валентина Монета Maybe Можда 24. 14
26 Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство English Моли Children of the Universe Деца свемира 17. 40
Детаљ са наступа холандске групе The Common Linets лево и шведске представнице Сане Нилсен десно.

Табеле[уреди | уреди извор]

У следећим табелама налазе се детаљнији статистички подаци о гласању по државама.

Табеле првог полуфинала[уреди | уреди извор]

Начин гласања:
  50% жири и телегласање
  100% жири
Резултати гласања[59][60][61][62]
Укупан
бр. поена
Азербејџан
АЗЕ
Албанија
АЛБ
Сан Марино
СМ
Данска
ДАН
Црна Гора
ЦГ
Русија
РУС
Холандија
ХОЛ
Француска
ФРА
Летонија
ЛЕТ
Јерменија
ЈЕР
Исланд
ИСЛ
Шведска
ШВЕ
Португалија
ПОР
Естонија
ЕСТ
Мађарска
МАЂ
Молдавија
МОЛ
Шпанија
ШПА
Белгија
БЕЛ
Украјина
УКР
Такмичари Јерменија 121 5 10 5 10 12 12 12 6 3 8 4 5 8 6 3 12
Летонија 33 7 2 1 6 1 3 6 2 5
Естонија 36 5 4 10 5 5 5 2
Шведска 131 6 3 10 5 6 8 6 8 4 10 8 7 10 10 12 8 10
Исланд 61 7 8 7 8 5 7 1 2 6 3 4 3
Албанија 22 5 2 12 1 2
Русија 63 10 4 4 4 7 2 2 5 1 5 12 1 6
Азербејџан 57 7 6 7 10 4 2 2 1 2 4 1 6 5
Украјина 118 12 3 4 7 8 7 5 7 12 7 6 7 10 3 8 5 7
Белгија 28 4 1 2 4 3 1 6 7
Молдавија 13 4 6 1 2
Сан Марино 40 6 8 3 1 2 4 3 7 1 1 4
Португал 39 1 1 3 3 2 5 3 4 3 8 6
Холандија 150 3 2 12 12 1 2 10 12 10 12 12 12 12 12 2 7 10 7
Црна Гора 63 2 12 5 6 7 8 3 6 4 5 4 1
Мађарска 127 8 10 8 6 8 10 3 3 1 8 10 10 8 4 10 12 8

У првом полуфиналу следеће земље су добиле макисмалних 12 поена:

12х Учесник Максималних 12 поена из:
8 Холандија Холандија Данска, Естонија, Мађарска, Исланд, Летонија, Португал, Сан Марино, Шведска
4 Јерменија Јерменија Француска, Холандија, Русија, Украјина
2 Украјина Украјина Јерменија, Азербејџан
1 Шведска Шведска Шпанија
Албанија Албанија Црна Гора
Русија Русија Молдавија
Црна Гора Црна Гора Албанија
Мађарска Мађарска Белгија

Табеле другог полуфинала[уреди | уреди извор]

Начин гласања:
  50% жири и телегласање
  100% жири
Резултати гласања[63][64][65]
Укупан
бр. поена
Грчка
ГРЧ
Пољска
ПОЉ
Румунија
РУМ
Малта
МАЛ
Уједињено Краљевство
УК
Северна Македонија
МАК
Белорусија
БЛР
Немачка
НЕМ
Израел
ИЗР
Норвешка
НОР
Ирска
ИРС
Финска
ФИН
Литванија
ЛИТ
Аустрија
АУТ
Италија
ИТА
Швајцарска
ШВА
Грузија
ГРУ
Словенија
СЛО
Такмичари Малта 63 4 3 7 12 4 3 2 3 5 1 1 5 5 8
Израел 19 6 1 5 2 2 3
Норвешка 77 7 6 4 7 4 7 8 10 8 5 2 5 4
Грузија 15 1 2 5 1 6
Пољска 70 3 1 4 3 10 12 4 7 2 4 2 10 3 5
Аустрија 169 12 10 12 10 12 6 7 4 10 8 12 12 10 12 12 10 10
Литванија 36 2 10 6 5 5 1 7
Финска 97 4 8 5 8 10 5 3 12 10 5 8 8 8 1 2
Ирска 35 2 5 2 4 5 7 1 3 4 1 1
Белорусија 87 8 7 8 6 2 7 1 1 7 12 10 12 6
Македонија 33 3 1 2 1 2 10 2 12
Швајцарска 92 5 12 10 5 3 1 3 10 5 6 8 7 6 3 8
Грчка 74 1 7 8 1 12 6 6 6 4 4 3 6 4 3 3
Словенија 52 3 6 2 8 4 2 3 7 7 6 4
Румунија 125 10 12 6 8 8 8 12 10 7 6 2 12 4 7 6 7

У другом полуфиналу следеће земље су добиле макисмалних 12 поена:

12х Учесник Максималних 12 поена из:
7 Аустрија Аустрија Финска, Грчка, Ирска, Италија, Румунија, Швајцарска, Уједињено Краљевство
3 Румунија Румунија Аустрија, Израел, Малта
2 Белорусија Белорусија Грузија, Литванија
1 Малта Малта Македонија
Пољска Пољска Немачка
Финска Финска Норвешка
Северна Македонија Македонија Словенија
Швајцарска Швајцарска Пољска
Грчка Грчка Белорусија

Табеле финала[уреди | уреди извор]

Начин гласања:
  50% жири и телегласање
  100% жири
  100% телегласање
Резултати гласања[66][67][68][69]
Укупан
бр. поена
Азербејџан
АЗЕ
Грчка
ГРЧ
Пољска
ПОЉ
Албанија
АЛБ
Сан Марино
СМ
Данска
ДАН
Црна Гора
ЦГ
Румунија
РУМ
Русија
РУС
Холандија
ХОЛ
Малта
МАЛ
Француска
ФРА
Уједињено Краљевство
УК
Летонија
ЛЕТ
Јерменија
ЈЕР
Исланд
ИСЛ
Северна Македонија
МАК
Шведска
ШВЕ
Белорусија
БЛР
Немачка
НЕМ
Израел
ИЗР
Португалија
ПОР
Норвешка
НОР
Естонија
ЕСТ
Мађарска
МАЂ
Молдавија
МОЛ
Ирска
ИРС
Финска
ФИН
Литванија
ЛИТ
Аустрија
АУТ
Шпанија
ШПА
Белгија
БЕЛ
Италија
ИТА
Украјина
УКР
Швајцарска
ШВА
Грузија
ГРУ
Словенија
СЛО
Такмичари Украјина 113 10 5 5 1 7 7 7 8 5 8 2 10 2 5 5 6 4 10 6
Белорусија 43 7 1 12 8 1 5 3 6
Азербејџан 33 12 10 3 1 7
Исланд 58 8 5 1 6 7 4 4 2 6 5 2 1 7
Норвешка 88 3 7 6 1 10 2 2 5 1 3 4 5 3 3 7 7 8 1 5 5
Румунија 72 6 8 4 1 8 1 4 12 2 8 8 5 5
Јерменија 174 7 1 6 2 10 7 8 7 6 12 10 2 8 5 10 6 6 4 5 7 3 4 12 4 10 12
Црна Гора 37 6 12 12 7
Пољска 62 2 1 4 5 3 5 2 7 10 2 3 2 8 7 1
Грчка 35 4 2 4 1 2 7 6 2 3 4
Аустрија 290 1 12 5 8 2 8 5 12 10 10 12 6 10 3 12 7 12 12 10 4 10 7 12 12 10 12 12 12 8 12 10 12
Немачка 39 8 4 2 6 5 7 5 2
Шведска 218 2 4 7 10 12 3 12 2 8 7 4 7 8 7 10 8 8 10 8 6 4 10 7 6 10 10 12 6 2 8
Француска 2 1 1
Русија 89 12 10 5 2 10 6 12 3 2 1 8 6 4 8
Италија 33 10 6 12 1 2 2
Словенија 9 8 1
Финска 72 3 3 4 2 6 3 5 6 4 7 6 6 4 3 6 4
Шпанија 74 2 12 5 6 5 4 2 1 4 5 2 6 4 2 2 8 4
Швајцарска 64 4 10 5 6 3 3 1 5 3 7 1 5 2 3 2 1 3
Мађарска 143 8 6 8 7 3 12 10 6 4 1 6 10 7 5 7 6 7 4 1 5 7 2 7 3 1
Малта 32 5 1 4 5 10 3 3 1
Данска 74 6 1 4 1 3 3 1 8 8 8 5 1 6 1 3 6 3 6
Холандија 238 8 12 2 10 3 3 8 8 12 4 12 7 10 2 12 10 12 12 12 10 8 12 10 7 8 4 10 10
Сан Марино 14 3 3 3 4 1
УК 40 5 7 4 4 3 8 5 1 3

У следећој табели налази се списак добитника максималних оцена:

12х Такмичар Државе које су доделиле 12 поена:
13 Аустрија Аустрија Белгија, Финска, Грчка, Ирска, Израел, Италија, Холандија, Португал, Словенија, Шпанија, Шведска, Швајцарска, УК
8 Холандија Холандија Естонија, Немачка, Мађарска, Исланд, Летонија, Литванија, Норвешка, Пољска
3 Шведска Шведска Данска, Румунија, Украјина
Јерменија Јерменија Аустрија, Француска, Грузија
2 Црна Гора Црна Гора Јерменија, Македонија
Русија Русија Азербејџан, Белорусија
1 Италија Италија Малта
Азербејџан Азербејџан Сан Марино
Белорусија Белорусија Русија
Румунија Румунија Молдавија
Шпанија Шпанија Албанија
Мађарска Мађарска Црна Гора

Награде Марсел Безенсон[уреди | уреди извор]

Почев од Песме Евровизије 2002. новинари, композитори и учесници фестивала додељујуе награде које носе име Марсела Безенсона, директора Европске радиодифузне уније (од 1955. до 1970) и идејног творца Песме Евровизије. Награде се додељују у три категорије за најбоље учеснике финалне вечери по мишљењу акредитованих новинара, композитора и такмичара.[70] Према мишљењу такмичара и композитора најбољу песму ове године је имала Холандија, док је награда новинара отишла Аустрији.

Категорија Земља Песма Извођач(и) Композитор(и)
Награда извођача Холандија Холандија Calm After the Storm The Common Linnets Илзе де Ланж, Џеј-Би Мејерс, Роб Крозби, Метју Крозби, Џејк Етериџ
Награда композитора
Награда новинара Аустрија Аустрија Rise Like a Phoenix Кончита Вурст Чарли Мејсон, Џои Патулка, Али Зуковски, Јулиан Маас

Награде удружења ОГАЕ[уреди | уреди извор]

ОГАЕ или Organisation Générale des Amateurs de l'Eurovision представља међународно удружење љубитеља Песме Евровизије основано 1984. године у финском граду Савонлина са циљем даље промоције и популаризације овог такмичења.[71][72]

По традицију чланови свих 40 ОГАЕ клубова широм Европе гласају за песме које се сваке године такмиче, и тако је било и ове године. Према резултатима гласања награда ОГАЕ удружења ове године припала је представници Шведске Сани Нилсен, а у првих пет још су се пласирали и Мађарска, Аустрија, Израел и Уједињено Краљевство.[73] Представник Црне Горе Сергеј Ћетковић на овом гласању је заузео 10. место са 79 бодова, док је представница Словеније Тинкара Ковач заузела 25. место са 12 бодова.

Држава Песма Извођач(и) Композитор(и) Бодова
Шведска Шведска Undo Сана Нилсен Фредрик Кемпе, Давид Кројгер, Хамед „K-On“e Пироузпана 354
Мађарска Мађарска Running Андраш Калај Сондерс Андраш Калај Сондерс, Кристијан Сакош 262
Израел Израел Same Heart Меи Фајнголд Рами Талмид 233
Аустрија Аустрија Rise Like a Phoenix Кончита Вурст Чарли Мејсон, Џои Патулка, Али Зуковски, Јулиан Маас 221
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Children of the Universe Моли Моли Смитен-Доунс, Андерс Хансон 162

Презентери гласова по државама[уреди | уреди извор]

Распоред јављања уживо из сваког од телевизијских центара земаља учесница приликом гласања одређен је жребом који је уследио након прикупљања гласова стручног жирија током генералне пробе.[74]

  1. Азербејџан АзербејџанСабина Бабајева
    (Представница Азербејџана на Евросонгу 2012)
  2. Грчка Грчка – Андријана Манганија
  3. Пољска Пољска – Паулина Чилевска
  4. Албанија Албанија – Андри Чаку
  5. Сан Марино Сан Марино – Микеле Перниола
    (Представник Сан Марина на Дечијем евросонгу 2013)
  6. Данска Данска – Софи Ласен-Калке
  7. Црна Гора Црна Гора – Тијана Мишковић
  8. Румунија Румунија – Соња Архинт-Јонеску
  9. Русија РусијаАлсу
    (Представница Русије на ЕСЦ 2000.
    и водитељица Евросонга 2009.)
  10. Холандија Холандија – Тим Дусма
  11. Малта Малта – Валентина Роси
  12. Француска Француска – Елоди Сужо
  13. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство – Скот Мајлс
  14. Летонија Летонија – Ралфс Ејландс
    (Представник Летоније на Евросонгу 2013)
  15. Јерменија Јерменија – Ана Аванесјан
  16. Исланд Исланд – Бенедикт Валсон
  17. Северна Македонија Македонија – Марко Марк
  18. Шведска Шведска – тројац из групе Алказар
  19. Белорусија БелорусијаАљона Ланскаја
    (Представница Белорусије на Евросонгу 2013)
  20. Немачка Немачка – Хелена Фишер
  21. Израел Израел – Офер Нахсон
  22. Португалија Португал – Жоана Телес
  23. Норвешка Норвешка – Маргрет Ред
  24. Естонија Естонија – Лаури Пилап
    (Победник Евросонга 2001)
  25. Мађарска Мађарска – Ева Новодомски
  26. Молдавија Молдавија – Оливија Фуртуна
  27. Ирска Ирска – Ники Бирн
  28. Финска Финска – Ласе Мелберг
  29. Литванија Литванија – Игнас Крупавичијус
  30. Аустрија Аустрија – Кати Белович
  31. Шпанија Шпанија – Каролина Касадо
  32. Белгија Белгија – Анжелик Влијеж
  33. Италија Италија – Линус
  34. Украјина УкрајинаЗлата Огневич
    (Представница Украјине на Евросонгу 2013)
  35. Швајцарска Швајцарска – Курт Ешбахер
  36. Грузија ГрузијаСофија Геловани и Нодико Татишвили
    (Представници Грузије на Евросонгу 2013)
  37. Словенија Словенија – Ула Фурлан

Телевизијски преноси и коментатори[уреди | уреди извор]

  •  Албанија – Андри Чаку (TVSH, RTSH Muzikë и Радио Тирана; све три вечери);
  •  Јерменија – Ерик Артањанјан и Ана Аванесјан (Јерменија 1 полуфинала);[75] Тигран Даниелјан и Аревик удумјан (Јерменија 1 финале);
  •  Аустралија – Џулија Замиро и Сем Пенг (SBS One, све 3 вечери);[76]
  •  Аустрија – Анди Кнол (ORF eins, све 3 вечери);[77]
  •  Азербејџан – ??? (İctimai Television İTV Radio, све 3 вечери);[78]
  •  Белорусија – Јевгениј Перлин (Беларус-1 и Беларус-24, све 3 вечери);[79][80]
  •  Белгија  – Петер ван дер Веире и Ева Делеман (één и Радио 2, све 3 вечери на холандском)[81] и Жан Луј Лахај и Морин Луј (La Une, све три вечери на француском);[82] Оливије Жилан (VivaCité, финале)[83]
  •  Канада - ???[84]
  •  Хрватска – Александар Костадинов (ХРТ 1[85] и ХР 2[86])
  •  Кипар – Мелина Карагеоргију (RIK 1, све 3 вечери)[87][88]
  •  Данска – Андерс Бисгард (DR1, полуфинала; DR P4, финале);[89][90] Оле Топхолм (DR1, финале);[91] Петер Фалктофт и Езбен Бјере Хансен (DR3, финале);[92] На знаковном језику (DR Ramasjang, финале)[93]
  •  Естонија – Марко Реикоп (ETV, све 3 вечери);[94] Март Јуур и Андрус Кивијарк (Eesti Raadio 2'', прво полуфинале и финале)[95]
  •  Фарска Острва – ??? (Kringvarp Føroya, све 3 вечери)[96]
  •  Финска – на финском: Јорма Хиетамаки и Сана Пиеркалаинен (Yle TV2 и Yle Radio Suomi, све 3 вечери); на шведском: Ева Франц и Јохан Линдрос (Yle TV2 и Yle Radio Vega, све 3 вечери)[97]
  •  Француска – Одри Чуво и Бруно Бербер (France Ô, прво полуфинале);[98] Сирил Феро и Наташа Сен Пјер (France 3, финале)[99]
  •  Грузија – Ладо Татишвили и Тамуна Мусеридзе (ГТВ1, све 3 вечери)[100]
  •  Немачка – Петер Урбан (EinsPlus (уживо) и ЕinsFestival (у снимку), све 3 вечери; Phoenix, полуфинала; Das Erste финале)[101]
  •  Грчка – Марија Козаку(НЕРИТ, све 3 вечери), Јоргос Капуцидис (НЕРИТ, финале)[102]
  •  Мађарска – Габор Такач (M1, све 3 вечери)[103]
  •  Исланд – Феликс Бергсон (RÚV и Rás 2, све 3 вечери)[104]
  •  Ирска – Марти Вилан (RTÉ Two, полуфинала; RTÉ One, финале);[105] Шеј Бирн и Збижек Залински (RTÉ Radio 1, друго полуфинале и финале)[106]
  •  Израел – титлови на хебрејском и арапском језику (Канал 1 и Канал 33, све 3 вечери);[107] Коби Менора и Јувал Каспин (Радио 88 ФМ, све 3 вечери)[108]
  •  Италија – Марко Ардемађи и Филипо Содибело (Rai 4, полуфинала);[109] Линус и Никола Савино (Rai 2, финале)[110]
  •  Казахстан – Дијана Снегина и Калдибек Жајшанбај (Хабар ТВ, све 3 вечери)[111]
  •  Летонија – Валтерс Фриденбергс и Карлис Бумејстерс (LTV1, све 3 вечери)[112]
  •  Литванија – Даријус Ужкураитис (LRT и LRT Radijas, све 3 вечери)[113]
  •  Македонија – Каролина Петковска (МРТ 1, МРТ Сат и Радио Скопје, све 3 вечери)[114]
  •  Малта – Карло Борг Боначи (TVM, све 3 вечери)[115]
  •  Молдавија – Данијела Бабики (Moldova 1 и Радио Молдова, све 3 вечери)[116]
  •  Црна Гора – Дражен Бауковић и Тамара Иванковић (РТЦГ 1, све 3 вечери); Соња Савовић и Сања Пејовић (Радио Црне Горе и Радио 98, све 3 вечери)[117]
  •  Нови Зеланд – ??? (BBC UKTV, све 3 вечери)
  •  Холандија – Корналд Маас и Јан Смит (Nederland 1 и BVN]], све 3 вечери)[118]
  •  Норвешка – Олав Виксмо Слетан (NRK1, све 3 вечери);[119] Рони Бреде Асе, Сиље рејтен Норднес и Лине Елфсасхаген (NRK3, финале)[120]
  •  Пољска – Артур Орзеч (TVP1 и TVP Polonia (уживо), TVP Rozrywka (снимак), све 3 вечери)[121]
  •  Португалија – Силвија Алберто (RTP1, прво полуфинале и финале (уживо), друго полуфинале (у снимку))[122]
  •  Румунија – Богдан Станеску (TVR1, TVRi и TVR HD, све 3 вечери)[123]
  •  Русија – Олга Шелест и Дмитриј Губернијев (Русија-1, све 3 вечери)[124]
  •  Сан Марино – на италијанском:Лија Фјорио и Ђиђи Рестиво (SMtv San Marino и Радио Сан марино, све три вечери);[125] на енглеском: Џон Кенеди о'Конор и Жанмари Миљковић (SMtv Web TV (уживо онлајн), све 3 вечери)[126]
  •  Србија – Силвана Грујић (РТС 1 и РТС HD, све 3 вечери)[127]
  •  Словенија – Андреј Хофер (РТВ СЛО2, полуфинала; РТВ СЛО1 и ТВ Марибор, финале; Радио Вал 202 и Радио Марибор, друго полуфинале и финале)[128]
  •  Шпанија – Хозе Марија Ињиго (La 2 (TVE), прво полуфинале; La 1 (TVE), финале);[129] Пако Гонзалез и екипа Тиемпо ел хуего) (COPE, финале);[130] Серхи Мас (Ona FM - SER Catalunya, финале)[131]
  •  Шведска – Малин Олсон и Едвард аф Силен (SVT1, све 3 вечери);[132] Каролина Норен и Рони Рителанд (SR P4, све 3 вечери)[133]
  •   Швајцарска – немачки: Свен Епинеј (SRF zwei полуфинала; SRF 1, финале);[134] италијански: Санди Алтррмат и Алесандро Бертољо (RSI La 2, друго полуфинале; RSI La 1, финале);[135] француски: Жан-Марк Ришар и Валери Ожије (RTS Deux, друго полуфинале; RTS Un, финале)[136]
  •  Украјина – Тимур Мирошниченко и Татјана Терехова (НТ1, све 3 вечери);[137] Олена Зилинченко (Радио Украјина, све 3 вечери)[138]
  •  Уједињено Краљевство – Скот Малјс и Лора Вајтмор (BBC Three, полуфинала);[139] Грем Нортон (BBC One, финале); Ана Матроник (Radio 2 Eurovision, друго полуфинале);[140] Кен Брус (BBC Radio 2, финале)[141]

Остале земље[уреди | уреди извор]

Јавни емитери следећих држава имају право учешћа на Песми Евровизије јер су чланови (или су у процесу стицања чланства) у Европској радиодифузној унији, али због одређених разлога нису наступили на такмичењу ове године.

Службени албум[уреди | уреди извор]

Eurovision Song Contest: Copenhagen 2014
ESC 2014 album kover.jpg
Компилацијски албум: Песма Евровизије
Издат14. април 2014.
Жанрпоп
Трајање56:39 (CD 1)
57:25 (CD 2)
ИздавачUniversal Music Group
Дискографија
Eurovision Song Contest: Malmö 2013
(2013)
Eurovision Song Contest: Copehagen 2014
(2014)
Eurovision Song Contest: Vienna 2015
(2015)

Eurovision Song Contest: Copenhagen 2014 је службени компилацијски албум такмичења одржаног 2014. године, који је саставила Европска радиодифузна унија, а 14. априла 2014. године издала кућа Universal Music Group. Албум садржи свих 37 песама изведених на Евросонгу 2014. године, укључујући полуфиналне нумере које нису добиле право учешћа у великом финалу, плус песму "Rainmaker", коју је у ревијалном делу финала извела Емели де Форест.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bakker, Sietse (4. 6. 2014). „Eurovision Song Contest 2014 reaches 195 million worldwide”. Eurovision.tv. Приступљено 4. 6. 2014. 
  2. ^ а б в Leon, Jakov Isak (5. 5. 2014). „{Day 8} First Dress Rehearsal at the B&W Hallerne #JoinUs”. Eurovision.tv. European Broadcasting Union. Приступљено 5. 5. 2014. 
  3. ^ а б Leon, Jakov Isak (7. 5. 2014). „{LIVE} One more Dress Rehearsal at the B&W Hallerne! #JoinUs!”. Eurovision.tv. European Broadcasting Union. Приступљено 7. 5. 2014. 
  4. ^ а б Bache, Mikkel (20. 4. 2014). „Mike Sheridan laver musik til Eurovision: Jeg tror, jeg har ramt den {Mike Sheridan make music to Eurovision: I think I've hit it}”. dr.dk (на језику: данском). DR (broadcaster). Приступљено 5. 5. 2014. 
  5. ^ Vincent, Peter (9. 5. 2014). „Jessica Mauboy performs at Eurovision Song Contest”. smh.com.au. The Sydney Morning Herald. Приступљено 9. 5. 2014. 
  6. ^ Storvik-Green, Simon (7. 2. 2014). „Emmelie to sing #JoinUs song with finalists”. Eurovision.tv. European Broadcasting Union. Приступљено 7. 2. 2014. 
  7. ^ Mulhall, Garrett (24. 5. 2014). „Watch The Missing Eurovision 2014 Final Interval Act Here”. eurovisionireland.net. Eurovision Ireland. Приступљено 24. 5. 2014. 
  8. ^ Siim, Jarmo (8. 7. 2013). „Eurovision 2014 grand final set for 10 May”. European Broadcasting Union (Eurovision.tv). Приступљено 8. 7. 2013. 
  9. ^ Siim, Jarmo (4. 2. 2014). „Koppel, Asbaek, and Ronne to Host Eurovision 2014”. European Broadcasting Union (Eurovision.tv). Приступљено 4. 2. 2014. 
  10. ^ News, BBC (13. 5. 2014). „BBC News — Austria wins Eurovision Song Contest”. bbc.co.uk/news. Приступљено 13. 5. 2014. 
  11. ^ Bakker, Sietse (4. 6. 2014). „Eurovision Song Contest 2014 reaches 195 million worldwide”. Eurovision.tv. Приступљено 4. 6. 2014. 
  12. ^ "Eurovision became three times more expensive than planned" (на данском). Denmark's Radio Преузето 4. 8. 2014.
  13. ^ а б Siim, Jarmo (2. 9. 2013). „Copenhagen announced as host city of Eurovision 2014”. European Broadcasting Union (Eurovision.tv). Приступљено 2. 9. 2013. 
  14. ^ „Danish Royals will attend the 2014 Eurovision Song Contest”. hellomagazine.com. 28. 4. 2014. Приступљено 8. 5. 2014. 
  15. ^ „Princess Mary to attend Eurovision”. Au.news.yahoo.com. 29. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 02. 05. 2014. Приступљено 8. 5. 2014. 
  16. ^ Siim, Jarmo (2. 9. 2013). „Copenhagen announced as host city of Eurovision 2014”. European Broadcasting Union. Приступљено 2. 9. 2013. 
  17. ^ London, Stephane (4. 9. 2013). „Denmark 2014: From a shipyard to a Eurovision temple”. Приступљено 4. 9. 2013. 
  18. ^ „These cities want to host Eurovision 2014”. European Broadcasting Union. 31. 5. 2013. Приступљено 31. 5. 2013. 
  19. ^ Bygbjerg, Søren (18. 6. 2013). „Klar med ansøgninger til DR: Fire byer kæmper om Grand Prix {Fight against applications to DR: four cities fighting for the Grand Prix}”. Danmarks Radio (на језику: данском). Приступљено 18. 6. 2013. 
  20. ^ Jiandani, Sanjay (21. 5. 2013). „Denmark: Copenhagen and Herning bid to host Eurovision 2014”. esctoday. Приступљено 21. 5. 2013. 
  21. ^ Jiandani, Sanjay (23. 5. 2013). „Denmark: Horsens bids to host Eurovision in a prison”. esctoday.com. Приступљено 23. 5. 2013. 
  22. ^ Rimestad, Christian (6. 6. 2013). „Vil overdække Fængselsgården til grandprix-finale {Want to cover the prison courtyard to the Grand Prix finals}”. Horsens Posten (на језику: данском). Приступљено 17. 6. 2013. 
  23. ^ Veggerby, Kristoffer (16. 6. 2013). „Ikke plads til Grand Prix i Gigantium {No room for the Grand Prix in Gigantium}”. Nordjyske Stiftstidende (на језику: данском). Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 17. 6. 2013. 
  24. ^ Veggerby, Kristoffer (17. 6. 2013). „Aalborg siger nej til Melodi Grand Prix {Aalborg says no to Eurovision}”. Nordjyske Stiftstidende (на језику: данском). Архивирано из оригинала на датум 21. 09. 2013. Приступљено 17. 6. 2013. 
  25. ^ „Aalborg melder sig ud af Grand Prix-ræs {Aalborg arises out of Grand Prix racing}”. Danmarks Radio (на језику: данском). 17. 6. 2013. Приступљено 17. 6. 2013. 
  26. ^ а б в Goos, Sebastian (29. 6. 2013). „Sharing Copenhagen with the World 2014 - Eurovision Song Contest i København {Sharing Copenhagen with the world 2014 - Eurovision Song Contest in Copenhagen}” (PDF). Wonderful Copenhagen (на језику: данском). Приступљено 29. 6. 2013. 
  27. ^ „Fodbold sparker Melodi Grand Prix ud af Parken {Football kicks Eurovision out of park}”. Danmarks Radio (на језику: данском). 28. 6. 2013. Приступљено 28. 6. 2013. 
  28. ^ Juhász, Ervin (26. 6. 2013). „Denmark: Fredericia withdraws the bid for 2014”. escxtra. Архивирано из оригинала на датум 21. 09. 2013. Приступљено 26. 6. 2013. 
  29. ^ Bygbjerg, Søren (18. 6. 2013). „Klar med ansøgninger til DR: Fire byer kæmper om Grand Prix [Fight against applications to DR: four cities fighting for the Grand Prix]”. Danmarks Radio (на језику: данском). Приступљено 18. 6. 2013. 
  30. ^ „Rules of the 59th Eurovision Song Contest” (PDF). European Broadcasting Union. Eurovision.tv. 20. 9. 2013. Приступљено 21. 9. 2013. 
  31. ^ Siim, Jarmo (20. 9. 2013). „Jury rules tightened for 2014 Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Eurovision.tv. Приступљено 21. 9. 2013. 
  32. ^ Jiandani, Sanjay (13. 1. 2014). „Eurovision 2014: Semi-finals allocation draw on 20 January”. ESCToday.com. Приступљено 13. 1. 2014. 
  33. ^ Siim, Jarmo (24. 11. 2013). „Sweden and Norway drawn into Semi-Finals”. Eurovision.tv. Приступљено 24. 11. 2013. 
  34. ^ Hidalgo, Rodrigo Romero (13. 1. 2014). „General: Semifinal allocation draw”. escXtra.com. Приступљено 13. 1. 2014. 
  35. ^ „Spænding: Så skal der trækkes lod mellem Grand Prix-landene {Voltage: So, are drawn between Grand Prix States}” (на језику: данском). DR (broadcaster). 13. 1. 2014. Приступљено 13. 1. 2014. 
  36. ^ а б Siim, Jarmo (17. 1. 2014). „Slovenia joins Eurovision 2014, Semi-Final Allocation Draw on Monday”. Eurovision.tv. Приступљено 19. 1. 2014. 
  37. ^ Theilen, David (30. 10. 2013). „Jury rules tightened for 2014 Eurovision Song Contest”. wiwibloggs.com. Приступљено 30. 10. 2013. 
  38. ^ Waddell, Nathan (17. 3. 2014). „General: Denmark drawn 23rd in Grand Final”. escXtra.com. Приступљено 6. 5. 2014. 
  39. ^ Siim, Jarmo (24. 3. 2014). „Running order for Eurovision Semi-Finals decided”. Eurovision.tv. European Broadcasting Union. Приступљено 24. 3. 2014. 
  40. ^ „Running order for the Grand Final revealed!”. Eurovision.tv. 9. 5. 2014. Приступљено 9. 5. 2014. 
  41. ^ „Ukraine: Crimea to Vote as Ukraine”. Eurovisiontimes.wordpress.com. 30. 4. 2014. Приступљено 8. 5. 2014. [непоуздан извор?]
  42. ^ „Dr Resolves Crimean Votes”. Oikotimes.Com. 30. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 02. 05. 2014. Приступљено 8. 5. 2014. 
  43. ^ а б в ESC Serbia — Austrija pobednik Pesme Evrovizije 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2014)
  44. ^ Conchita Wurst, Austrian Drag Queen, Will Take On Eurovision. The Huffington Post. 27. 4. 2014.
  45. ^ Conchita Wurst: How Eurovision 2014's bearded drag ‘pervert’ reviled by Russia became the toast of Europe. The Independent. 11. 5. 2014.
  46. ^ Lithuania draws criticism over shaving joke to Eurovision winner Conchita Wurst Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2014). Click Music. 11. 5. 2014.
  47. ^ Georgiens röster diskvalificerades i Eurovision-finalen. Aftonbladet. Dagens namn: Märta, Märit 11. 5. 2014.
  48. ^ BBC News: Russia booed at Eurovision semi-final. 7. 5. 2014}-
  49. ^ -{The Independent: Eurovision 2014: Russia act, the identical Tolmachevy twins, jeered by crowd during final. 11. 5. 2014
  50. ^ Радио-телевизија Србије: Руски посланици траже организацију сопственог „Еуросонга”. Објављено 13. 5. 2014.
  51. ^ „Voting at the Eurovision Song Contest”. Приступљено 10. 5. 2014. 
  52. ^ а б Escuerdo, Victor M. (20. 1. 2014). „Allocation Draw results: Who's in which Semi-Final?”. Eurovision.tv. Приступљено 20. 1. 2014. 
  53. ^ а б „Eurovision Song Contest 2014 First Semi-Final”. Eurovision.tv. 5. 2. 2014. Приступљено 5. 2. 2014. 
  54. ^ Vincent, Peter (9. 5. 2014). "Jessica Mauboy performs at Eurovision Song Contest". The Sydney Morning Herald Преузето 9. 5. 2014.
  55. ^ а б „Eurovision Song Contest 2014 Second Semi-Final”. Eurovision.tv. 5. 2. 2014. Приступљено 5. 2. 2014. 
  56. ^ Storvik-Green, Simon. "Emmelie to sing #JoinUs song with finalists". Eurovision.tv Преузето 7. 2. 2014.
  57. ^ „Running order for the Grand Final revealed!”. Eurovision.tv. 9. 5. 2014. Приступљено 9. 5. 2014. 
  58. ^ а б „Eurovision Song Contest 2014 Grand Final”. Eurovision.tv. 5. 2. 2014. Приступљено 5. 2. 2014. 
  59. ^ „Eurovision Song Contest 2014 - Semi-final 1 Scoreboard”. European Broadcasting Union. Приступљено 10. 5. 2014. 
  60. ^ „Eurovision Song Contest 2014 - Semi-final 1 Moldova Scoreboard”. European Broadcasting Union. Приступљено 10. 5. 2014. 
  61. ^ „Eurovision Song Contest 2014 - Semi-final 1 Montenegro Scoreboard”. European Broadcasting Union. Приступљено 10. 5. 2014. 
  62. ^ „Eurovision Song Contest 2014 - Semi-final 1 San Marino Scoreboard”. European Broadcasting Union. Приступљено 10. 5. 2014. 
  63. ^ „Eurovision Song Contest 2014 - Semi-final 2 Scoreboard”. European Broadcasting Union. Приступљено 10. 5. 2014. 
  64. ^ „Eurovision Song Contest 2014 - Semi-final 2 F.Y.R. Macedonia Scoreboard”. European Broadcasting Union. Приступљено 10. 5. 2014. 
  65. ^ „Eurovision Song Contest 2014 - Semi-final 2 Georgia Scoreboard”. European Broadcasting Union. Приступљено 10. 5. 2014. 
  66. ^ „Eurovision Song Contest 2014 Grand Final”. Eurovision.tv. Приступљено 10. 5. 2014. 
  67. ^ „Eurovision Song Contest 2014 Grand Final Albania Scoreboard”. Eurovision.tv. Приступљено 10. 5. 2014. 
  68. ^ „Eurovision Song Contest 2014 Grand Final Georgia Scoreboard”. Eurovision.tv. Приступљено 10. 5. 2014. 
  69. ^ „Eurovision Song Contest 2014 Grand Final San Marino Scoreboard”. Eurovision.tv. Приступљено 10. 5. 2014. 
  70. ^ „Marcel Bezençon Award – an introduction”. Poplight.se. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2013. Приступљено 15. 7. 2012. 
  71. ^ „Eurovision Fanclub Network”. OGAE. Приступљено 15. 6. 2012. 
  72. ^ „Klubi-info: Mikä ihmeen OGAE? {The club info: What on Earth is OGAE?}” (на језику: финском). OGAE Finland. 5. 6. 2012. Приступљено 17. 6. 2012. 
  73. ^ International, OGAE (28. 4. 2014). „OGAE 2014 Results”. OGAE. Приступљено 28. 4. 2014. 
  74. ^ Roxburgh, Gordon (10. 5. 2014). „"Good evening Copenhagen" - Voting order revealed”. European Broadcasting Union. Приступљено 10. 5. 2014. 
  75. ^ „«Եվրատեսիլ 2014». Արամ MP3-ի մասին ֆիլմը, talk show-ն եւ մեկնաբանները”. news.am (на језику: арменском). 6. 5. 2014. Приступљено 6. 5. 2014. 
  76. ^ „About the Hosts”. Special Broadcasting Service. Приступљено 23. 3. 2014. 
  77. ^ „Österreich im zweiten Song-Contest-Semifinale am 8. Mai”. ORF (на језику: немачком). Архивирано из оригинала на датум 09. 07. 2012. Приступљено 19. 3. 2014. 
  78. ^ „«Eurovision 2014»: Azərbaycan təmsilçisi finalda yarışmaq hüququnu qazanıb”. İctimai Television (на језику: азербејџанском). 7. 5. 2014. Архивирано из оригинала на датум 08. 05. 2014. Приступљено 7. 5. 2014. 
  79. ^ „Белтелерадиокомпания продолжает подготовку к Международному конкурсу песни "Евровидение-2014". Сегодня творческая группа проекта сообщила, что в финале конкурса 10 мая объявлять баллы от Беларуси будет участница прошлогоднего песенного форума, заслуженная артистка нашей страны Алена Ланская”. National State Television and Radio Company of the Republic of Belarus (на језику: руски). 4. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 17. 05. 2014. Приступљено 5. 4. 2014. 
  80. ^ „Более 1,5 тыс. журналистов будут освещать "Евровидение-2014". belta.by (на језику: руски). 25. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 26. 04. 2014. Приступљено 25. 4. 2014. 
  81. ^ Saerens, Zico (8. 4. 2014). „Peter Van de Veire en Eva Daeleman verslaan Songfestival”. deredactie.be. Приступљено 8. 4. 2014. 
  82. ^ Bertinchamps, Pierre (18. 3. 2014). „L’#Eurovision bouscule " The Voice Belgique " !”. tuner.be. Архивирано из оригинала на датум 22. 03. 2014. Приступљено 21. 3. 2014. 
  83. ^ „RTBF - Vivacite, Nos émissions - Eurovision” (на језику: француском). 5. 5. 2014. Приступљено 6. 5. 2014. 
  84. ^ „Eurovision Returns To Canadian Television” (на језику: енглески). 5. 5. 2014. Приступљено 10. 5. 2014. 
  85. ^ „Prvi program HTV, subota, 10.05.2014” (на језику: хрватском). HRT. 20. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 21. 04. 2014. Приступљено 20. 4. 2014. 
  86. ^ „Drugi program HR 2, subota, 10.05.” (на језику: хрватском). HRT. 10. 5. 2014. Приступљено 10. 5. 2014. 
  87. ^ „Eurovision 2014: Το ΡΙΚ θα μεταδώσει τους ημιτελικούς και τον τελικό”. LiveCity (на језику: грчком). 23. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 24. 04. 2014. Приступљено 24. 4. 2014. 
  88. ^ „Twitter / Melina Kara: It's official, once again I'll...”. Twitter. 25. 4. 2014. Приступљено 26. 4. 2014. 
  89. ^ Bygbjerg, Søren (5. 5. 2014). „Kommentator har mistet stemmen: Her er DRs nødplan” (на језику: данском). DR. Приступљено 5. 5. 2014. 
  90. ^ Bygbjerg, Søren (7. 5. 2014). „Surt show: Grand prix-kommentator stadig syg” (на језику: данском). Fyens Stiftstidende. Приступљено 9. 5. 2014. 
  91. ^ Bygbjerg, Søren (8. 3. 2014). „Bare rolig: Tøpholm fortsat kommentator på Eurovision” (на језику: данском). DR. Приступљено 3. 4. 2014. 
  92. ^ Bygbjerg, Søren (27. 4. 2014). „Monte Carlo kommenterer Eurovision på DR3: Det handler ikke om musik!” (на језику: данском). DR. Приступљено 30. 4. 2014. 
  93. ^ „Eurovision Song Contest i DR” (на језику: данском). DR. 30. 4. 2014. Приступљено 3. 5. 2014. 
  94. ^ „Eurovisiooni lauluvõistlus 2014: 1. poolfinaal” (на језику: естонском). kava.ee. 28. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 29. 04. 2014. Приступљено 28. 4. 2014. 
  95. ^ „Eesti punktid teeb Eurovisioonil teatavaks Lauri Pihlap”. ERR (на језику: естонском). 5. 5. 2014. Приступљено 5. 5. 2014. 
  96. ^ „Faroe Islands: Eurovision 2014 Will Be Broadcast” (на језику: енглески). Eurovoix. 5. 5. 2014. Приступљено 5. 5. 2014. 
  97. ^ „Euroviisut lähestyvät - Suomen edustajalla näytön paikka / Nedräkning till Eurovision Song Contest - alla tiders chans för Finlands Softengine” (на језику: финском). NRK. 10. 4. 2014. Приступљено 10. 4. 2014. 
  98. ^ Gauthier, Clément (8. 4. 2014). „Eurovision 2014 : un dispositif de choix pour les Twin Twin”. toutelatele.com. Приступљено 12. 3. 2014. 
  99. ^ Jiandani, Sanjay (12. 11. 2013). „France: National final on January 26; winner announced on March 2”. Esctoday.com. Приступљено 12. 11. 2013. 
  100. ^ „Videos 06.05.2014”. GPB. 6. 5. 2014. Архивирано из оригинала на датум 08. 05. 2014. Приступљено 7. 5. 2014. 
  101. ^ „Der TV-Fahrplan für den ESC 2014 und weiteren Specials” (на језику: немачком). ESCfans.de. 4. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 17. 05. 2014. Приступљено 7. 4. 2014. 
  102. ^ Bagiokis, Alexis (27. 4. 2014). „Ο Γ.Καπουτζίδης και στο φετινό τελικό της Eurovision. Η ελληνική αποστολή πετάει την Τρίτη για Κοπεγχάγη” (на језику: грчком). mikrofwno.gr. Архивирано из оригинала на датум 28. 04. 2014. Приступљено 27. 4. 2014. 
  103. ^ Jiandani, Sanjay (11. 10. 2013). „Hungary: A Dal 2014 Rules released”. ESCToday.com. Приступљено 23. 3. 2014. 
  104. ^ „Dagskrá Rásar 2 þriðjudaginn 06. maí” (на језику: исландском). RÚV. 23. 4. 2014. Приступљено 23. 4. 2014. 
  105. ^ „Eurosong 2014”. RTÉ. 24. 2. 2014. Приступљено 29. 3. 2014. 
  106. ^ „Radio Highlight Thursday”. Independent.ie. 3. 5. 2014. Приступљено 5. 5. 2014. 
  107. ^ „כל שירי אירוויזיון 2014 בערוץ הראשון”. Israel Broadcasting Authority (IBA) (на језику: хебрејском). 29. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 20. 07. 2014. Приступљено 29. 4. 2014. 
  108. ^ „המופע של פרנק נֵף לקראת אירוויזיון 2014”. Israel Broadcasting Authority (IBA) (на језику: хебрејском). 17. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 24. 04. 2014. Приступљено 24. 4. 2014. 
  109. ^ „Per le semifinali dell’Eurovision 2014 torna la coppia Solibello-Ardemagni” (на језику: италијанском). Eurofestival News. 11. 4. 2014. Приступљено 12. 4. 2014. 
  110. ^ Escudero, Victor M. (22. 1. 2014). „Emma to represent Italy in Copenhagen!”. Eurovision.tv. Приступљено 22. 1. 2014. 
  111. ^ „Телеканал "Хабар" покажет Международный конкурс песни «Евровидение» в прямом эфире”. Zakon.kz (на језику: руски). 4. 5. 2014. Приступљено 4. 5. 2014. 
  112. ^ „'Eirovīziju' atkal komentēs Valters un Kaža” (на језику: летонском). Delfi. 4. 5. 2014. Приступљено 4. 5. 2014. 
  113. ^ „LRT žiūrovus visą savaitę džiugins „Eurovizijos“ reginiai”. Lithuanian National Radio and Television (на језику: литванском). 6. 5. 2014. Приступљено 6. 5. 2014. 
  114. ^ „Евровизија: Тијана ќе настапува единаесетта”. Macedonian Radio Television (на језику: македонском). 2. 5. 2014. Приступљено 2. 5. 2014. 
  115. ^ Calleja Bayliss, Marc (6. 5. 2014). „ESC 2014: Few Hours Away from Semi-Final One”. escflashmalta. Архивирано из оригинала на датум 08. 05. 2014. Приступљено 7. 5. 2014. 
  116. ^ „Fii alături de Cristina Scarlat la Eurovision, cu Moldova 1”. TeleRadio-Moldova (на језику: румунском). 5. 5. 2014. Приступљено 6. 5. 2014. 
  117. ^ Vučinić, Nada (14. 5. 2013). „Večernji program {Evening program}” (на језику: црногорском). RTCG. Приступљено 15. 5. 2013. 
  118. ^ „The Common Linnets naar Eurovisie Songfestival” (на језику: холандском). Netherlands Public Broadcasting (NPB). 28. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 04. 05. 2014. Приступљено 12. 05. 2014. 
  119. ^ „Eurovision Song Contest 2014: 1.semifinale” (на језику: норвешком). NRK. 10. 4. 2014. Приступљено 10. 4. 2014. 
  120. ^ Velle Dypbukt, Sigrid (4. 5. 2014). „Eurovision-fest med P3morgen på NRK3” (на језику: норвешком). NRK P3. Приступљено 4. 5. 2014. 
  121. ^ „Słowianie wyruszą na podbój Europy” (на језику: пољском). Telewizja Polska. 17. 4. 2014. Приступљено 17. 4. 2014. 
  122. ^ Costa, Nelson (15. 4. 2014). „Portugal: Sílvia Alberto comentadora do ESC2014”. ESC Portugal (на језику: португалском). Приступљено 15. 4. 2014. 
  123. ^ „Copenhaga, 5 mai, 2014 Paula Seling & OVI au strălucit la petrecerea de deschidere Eurovision”. AGERPRES (на језику: румунском). 5. 5. 2014. Приступљено 5. 5. 2014. 
  124. ^ „"ЕВРОВИДЕНИЕ-2014" НА ТЕЛЕКАНАЛЕ "РОССИЯ". Russia-1 (на језику: руски). 5. 5. 2014. Приступљено 30. 4. 2014. 
  125. ^ „San Marino, confermati Lia Fiorio e Gigi Restivo al commento dell’ESC: è record” (на језику: италијанском). Eurofestival News. 3. 4. 2014. Приступљено 3. 4. 2014. 
  126. ^ „San Marino RTV: doppio commento in inglese e speciali sull’ESC 2014” (на језику: италијанском). Eurofestival News. 11. 4. 2014. Приступљено 18. 4. 2014. 
  127. ^ „РТС преноси „Евросонг” 2014.”. RTS. 7. 4. 2014. Приступљено 7. 4. 2014. 
  128. ^ „Tinkara Kovač prihodnji teden odhaja na Pesem Evrovizije 2014” (на језику: словеначком). Radiotelevizija Slovenija. 23. 4. 2014. Приступљено 23. 4. 2014. 
  129. ^ „José María Íñigo será el comentarista de Eurovisión 2014 por cuarto año consecutivo” (на језику: шпанском). FormulaTV. 25. 3. 2014. Приступљено 25. 3. 2014. 
  130. ^ „Especial Eurovisión en Tiempo de Juego {Eurovision Special on Tiempo de Juego}” (на језику: шпанском). Cadena COPE. 10. 5. 2014. Приступљено 10. 5. 2014. 
  131. ^ „Eurovisión a SER Catalunya {Eurovision on SER Catalunya}” (на језику: каталонском). Sergi Mas. 9. 5. 2014. Приступљено 10. 5. 2014. [мртва веза]
  132. ^ Albinsson, Mathilde (2. 4. 2014). „Malin Olsson och Edward af Sillén kommenterar Eurovision Song Contest” (на језику: шведском). Sveriges Television (SVT). Приступљено 2. 4. 2014. 
  133. ^ „Följ med bakom kulisserna i Eurovision Song Contest - Melodifestivalen och ESC” (на језику: шведском). Sveriges Radio. 5. 5. 2014. Приступљено 6. 5. 2014. 
  134. ^ „Eurovision Song Contest 2014 - Internationales erstes Halbfinal live aus Kopenhagen/Dänemark” (на језику: немачком). Schweizer Radio und Fernsehen. 4. 4. 2014. Приступљено 4. 4. 2014. 
  135. ^ „Intervista esclusiva a Sandy Altermatt e Alessandro Bertoglio (RSI)” (на језику: италијанском). Eurofestival News. 10. 2. 2014. Приступљено 10. 2. 2014. 
  136. ^ „Le Tessinois Sebalter représentera la Suisse à l'Eurovision” (на језику: француском). TDG. 2. 2. 2014. Приступљено 7. 3. 2014. 
  137. ^ „Знайомимося з усіма учасниками Євробачення–2014!” (на језику: украјинском). NTU. 1. 4. 2014. Приступљено 20. 4. 2014. 
  138. ^ „НРКУ готується вп'яте транслювати Міжнародний пісенний конкурс "Євробачення" (на језику: украјинском). NRCU. 2. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 19. 04. 2014. Приступљено 20. 4. 2014. 
  139. ^ „Laura adds more Irish sparkle to BBC's eurovision song show”. Herald.ie. 5. 4. 2014. Приступљено 6. 4. 2014. 
  140. ^ „Radio 2 Eurovision Schedule: Thursday 8 May”. Radio 2 Eurovision. Приступљено 26. 4. 2014. 
  141. ^ „BBC unveils new talent Molly as UK representative at Eurovision 2014”. BBC Media Centre. 3. 3. 2014. Архивирано из оригинала на датум 02. 10. 2014. Приступљено 8. 3. 2014. 
  142. ^ Jiandani, Sanjay (6. 9. 2013). „Andorra: RTVA will not return to Eurovision in 2014”. ESCToday. Приступљено 6. 9. 2013. 
  143. ^ Jiandani, Sanjay (19. 12. 2013). „Eurovision 2014: Bosnia & Herzegovina will not compete in Copenhagen”. ESCToday. Приступљено 19. 12. 2013. 
  144. ^ Fisher, Luke (22. 7. 2013). „Bulgaria: Prospective Director Generals outline Eurovision Plans”. escXtra.com. Архивирано из оригинала на датум 02. 12. 2013. Приступљено 23. 11. 2013. 
  145. ^ Jiandani, Sanjay (30. 9. 2013). „Czech Republic will not participate in Copenhagen”. esctoday.com. Приступљено 30. 9. 2013. 
  146. ^ Eurovisiontimes (29. 11. 2011). „No Participation of Liechtenstein at Eurovision 2012”. Eurovision Times. Приступљено 28. 5. 2012. [непоуздан извор?]
  147. ^ Jiandani, Sanjay (24. 7. 2013). „Luxembourg: RTL will not return to Eurovision in 2014”. ESCToday. Приступљено 24. 7. 2013. 
  148. ^ Jiandani, Sanjay (17. 9. 2013). „Monaco: TMC will not return to Eurovision in 2014”. ESCToday. Приступљено 17. 9. 2013. 
  149. ^ Jiandani, Sanjay (11. 9. 2013). „Morocco: SNRT will not return to Eurovision in 2014”. ESCtoday.com. Приступљено 11. 9. 2013. 
  150. ^ Jiandani, Sanjay (9. 9. 2013). „Slovakia: RTVS will not return to Eurovision in 2014”. ESCToday. Приступљено 9. 9. 2013. 
  151. ^ Jiandani, Sanjay (7. 11. 2013). „Turkey: TRT will not participate in Eurovision 2014”. ESCToday. Приступљено 7. 11. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]