Русински језик — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{друга употреба|Русински}}
{{|}}{{друга употреба|Русински}}
{{Кутијица за језик
{{Кутијица за језик
| име = русински језик
| име = русински језик
Ред 11: Ред 11:
* Хрватска - 2.337 [http://www.dzs.hr/default_e.htm]
* Хрватска - 2.337 [http://www.dzs.hr/default_e.htm]
* Пољска - 5.800 [http://www.stat.gov.pl/english/]
* Пољска - 5.800 [http://www.stat.gov.pl/english/]
* Мађарска - 1.098 [http://www.nepszamlalas.hu/eng/volumes/18/tables/load1_28.html]
* Мађарска - 1.098 [http://www.nepszamlalas.hu/eng/volumes/18/tables/loa[]d1_28.html]
* Чешка - 1.106 [http://www.czso.cz/csu/2005edicniplan.nsf/t/D6002FD8F5/$File/kap_I_05.pdf], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
* Чешка - 1.106 [http://www.czso.cz/csu/2005edicniplan.nsf/t/D6002FD8F5/$File/kap_I_05.pdf], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
| боја = Индоевропски
| боја = Индоевропски
Ред 32: Ред 32:


== Писмо ==
== Писмо ==
{{главни чланак|Русинска ћирилица}}
{{главни чланак|Русинска ћирилица}} 1.Прешовски Русински језик -Словачка /Карпато Русински језик,Закарпатски Русински језик-Закарпатје,Украјина
А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е Є є Ё ё[1][2] Ж ж З з І і[2]
⚫
1.Лемковски Русински језик -Пољскa
Ї ї[1] И и Ы ы[1] Й й К к Л л М м Н н О о П п Р р С с
2.Прешовски Русински језик -Словачка /Карпато Русински језик,Закарпатски Русински језик-Закарпатје,Украјина
Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ю ю Я я Ьь Ъъ[1]
⚫
3.Војвођански Панонски Русински језик-(АПВојводина),Р Србија

1. 2. 3.
⚫
2.Лемковски Русински језик -Пољскa
А а А а А а
А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е Є є - Ж ж З з І і[2]
Б б Б б Б б
- И и Ы ы[1] Й й К к Л л М м Н н О о П п Р р С с
В в В в В в
Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ю ю Я я Ьь Ъъ[1
Г г Г г Г г

Ґ ґ Ґ ґ Ґ ґ

Д д Д д Д д
⚫
3.Војвођански Панонски Русински језик-(АПВојводина),Р Србија
Е е Е е Е е
А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е Є є Ж ж З з
Є є Є є Є є
Ї ї[1] И и Й й К к Л л М м Н н О о П п Р р С с
– Ё ё –
Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ю ю Я я Ьь
Ж ж Ж ж Ж ж

З з З з З з
І і І і –
– Ї ї Ї ї
И и И и И и
Ы ы Ы ы –
Й й Й й Й й
К к К к К к
Л л Л л Л л
М м М м М м
Н н Н н Н н
О о О о О о
П п П п П п
Р р Р р Р р
С с С с С с
Т т Т т Т т
У у У у У у
Ф ф Ф ф Ф ф
Х х Х х Х х
Ц ц Ц ц Ц ц
Ч ч Ч ч Ч ч
Ш ш Ш ш Ш ш
Щ щ Щ щ Щ щ
Ю ю Ю ю Ю ю
Я я Я я Я я
Ь ь Ь ь Ь ь
Ъ ъ Ъ ъ –


−−Поређење дијалеката русинског језика са руским и украјинским језиком −−
−−Поређење дијалеката русинског језика са руским и украјинским језиком −−

Верзија на датум 2. децембар 2017. у 08:12

{{|}}

За другу употребу, погледајте чланак Русински.
русински језик
русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язикје
Говори се у Украјина
(Закарпатска област)
Словачка источна Словачка
Пољска јужна Пољска
 Мађарска
Румунија северна Румунија
 Србија ( Војводина)
Хрватска источна Хрватска
Број говорника
процењено бар 600.000[1]
Попис становништва: 50.000[2] (недостаје датум)
ћирилица (русинска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
 Србија ( Војводина)
Признати мањински језик у
Језички кодови
ISO 639-3rue
Распрострањеност русинског језика
  Већински језик
  Мањински језик
Општине у Војводини у којима је русински језик у службеној употреби (зелено)

Русински језик (русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язикје) је језик који се углавном говори у западној Украјини, као и у суседним регионима Словачке, Пољске и Румуније. Такође, русинским језиком (панонскорусински језик) се говори у Србији и Хрватској, где на подручју северне српске покрајине Војводине има статус службеног језика. Овим језиком говоре етнички Русини, који насељавају наведено подручје. Русински језик спада у групу источнословенских језика.

Прва граматика Русински језика: Карпаторусский букварь (Karpatorusskij bukvar') (1931) [3] и Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (1935).[4]

Писмо

Главни чланак: Русинска ћирилица

1.Прешовски Русински језик -Словачка /Карпато Русински језик,Закарпатски Русински језик-Закарпатје,Украјина

А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е Є є Ё ё[1][2] Ж ж З з І і[2] Ї ї[1] И и Ы ы[1] Й й К к Л л М м Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ю ю Я я Ьь Ъъ[1]

2.Лемковски Русински језик -Пољскa А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е Є є - Ж ж З з І і[2] - И и Ы ы[1] Й й К к Л л М м Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ю ю Я я Ьь Ъъ[1


3.Војвођански Панонски Русински језик-(АПВојводина),Р Србија А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е Є є Ж ж З з Ї ї[1] И и Й й К к Л л М м Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ю ю Я я Ьь


−−Поређење дијалеката русинског језика са руским и украјинским језиком −−

Панонскo Војвођански Русински језик-(АПВојводина),Р Србија

Того року ше одбуло уж друге стретнуце габурчанох по походзеню, хторих у Валалским уряду, у Габури 8. юлия 2006. року, на родней груди привитал староста валалу М. Ющик. Щири слова, подзековносц, пиха и гордосц пре добри глас о своїм валалу, витаня длуго нєвидзеней родзини, здогадованя на давни часи, на Габуру, на родзину и традицию, мали свойо место нє лєм на стретнуцох родзини, алє и на цалей дводньовей културно-уметнїцкей и спортовей програми хтора ше одбувала под назву: «Габура шпива и шпортує»

Transkripcia:

Toho roku še odbulo už druhe stretnuce haburčanoh po pohodzenju, htorih u Valalskim urjadu-hiži, u Haburi 8. julija 2006. roku, na rodnej hrudi privital starosta valalu M. Juščik. Ščiri slova, podzekovnosc, piha i hordosc pre dobri hlas o svojim valalu, vitanja dluho njevidzenej rodzini, zdohadovanja na davni časi, na Haburu, na rodzinu i tradiciju, mali svojo mesto nje ljem na stretnucoh rodzini, alje i na calej dvodnjovej kulturno-umetnjickej i sportovej prohrami htora še odvivala pod nazvu: "Habura špiva i športuje".

Најзападнији лемковско прешовско русински дијалекат кодификован у Словачкој Републици

Того року ся одбыла уж друга стріча габурскых родаків, котрых на Сельскім уряді в Габурі 8. юла 2006, на роднім ґрунті привитав староста села М. Ющик. Слова до душы, подякы і гордости за шыріня доброго хыру о своїм селі, витаня довго невидженых родаків, споминаня на давны часы, на Габуру, на родину і традіції мали свій простор нелем на стрічі родаків але і на цілій дваднёвій културно-сполоченьскій і шпортовій акції, яка ся одбывала під назвов: «Габура співає і шпортує.»

Лемковско горлички русински дијалекат кодификован у Пољској

Того року одбыла ся уж друга стрича габурскых родаків, котрых на Сільському уряді в Габурі 8. липця 2006, на ридни земли привитав староста села М. Ющік. Щиры слова подякы і гордости за шыриня доброй славы свого села, витаня медже довго невидженыма родаками, спомин давных часив, Габури, родини і традициї были не лем на стричи родаків, але і на цілим дводньовим культурно–суспільним і спортовим сьвяті, яке ся одбыло під назвом «Габура співає і спортує».

Украјински стандардни језик

Цього року відбулася друга зустріч габурських земляків, котрих на Сільському уряді в Габурі 8 липня 2006 року, на рідній землі привітав староста села М. Ющик. Слова до душі, подяки й гордості за поширення доброї слави про своє село, вітання довго не бачених земляків, спомин давніх часів, Габури, родини і традицій мали місце не лише на зустрічі земляків але й на всій дводенній культурно-суспільній і спортивній акції, яка відбувалася під назвою: «Габура співає і спортує»

Руски стандардни језик

В этом году состоялась вторая встреча габурских земляков, которых на Сельском совете в Габуре 8 июля 2006, на родной земле приветствовал староста села М. Ющик. Душевные слова, благодарность и гордость за распространение хорошей репутации села, приветствие земляков, которых давно не видели, воспоминания старых времён, семьи и традиций имели место не только на встрече земляков, но и на всей двухдневной культурно-общественной акции, которая состоялась под названием: «Габура поёт и занимается спортом»

Кад упоредимо текст видимо да панонски русински има мало заједничког са украјинским за разлику од лемковскогu којем ипак видимо утицај словачких речи рођак-„родак“ (rodák), вест -„хыр“ (chýr), невиђених-„невидженых“ (nevidených) , заједничких-„сполоченьскій“ (spoločenský).




Види још

Референце

  1. ^ Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13 978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007. 
  2. ^ Ово су бројеви из националних званичних бироа за статистике:
    • Словачка - 24.201 [1]
    • Србија - 15.626 [2]
    • Украјина - 6.725 [3]
    • Хрватска - 2.337 [4]
    • Пољска - 5.800 [5]
    • Мађарска - 1.098 [d1_28.html]
    • Чешка - 1.106 [6], Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: Источнорусински језик). Cleveland. 
  4. ^ Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: Источнорусински језик). Lviv. 

Литература

  • Gordon, Raymond G., Jr., ур. (2005). „Ethnologue report for language code:rue (Rusyn)”. Ethnologue: Languages of the World (15th изд.). Dallas, TX: SIL International. ISBN 13 978-1-55671-159-6. Приступљено 27. 4. 2007. 
  • Vyslockij, Dymytrij (1931). Карпаторусский букварь [Karpatoursskij bukvar'] (на језику: русинском). Cleveland. 
  • Trochanovskij, Metodyj (1935). Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (на језику: русинском). Lviv. 
  • Фејса, Михајло (2012). Русински језик у Републици Србији/Војводини. Бања Лука. 

Спољашње везе

Русински језик на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Русински_језик&oldid=15646356”