Саобраћај у Украјини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Најдужи европскса саобраћајна траса Е40 пролази кроз Кијев


Република Украјина је једна од највећих земаља Европе, која се протеже кроз неколико прометно веома важних области (средња Европа, област Црног мора, област Карпата, источна Европа, Подунавље, Панонска низија). Због тога постоје изванредне могућности за развој саобраћаја и саобраћајне мреже, али због скорашње историје прави развој ове области тек предстоји.

Украјина има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Кијев, али због пространства државе и постојања јаких обласних средишта, важни саобраћани чворови су и Харков, Одеса, Дњепропетровск, Доњецк, Лавов.


Железнички саобраћај[уреди]

Главна железничка станица у Лавову

Погледати: државно предузеће за железницу - Укражализница

По подацима из 1994. године укупна дужина железничке мреже у Украјини је 23.350 km, од чега је 9000 km електрификовано. Ово се односи на пруге широког колосека (1520 mm), особене за земље бившег СССРа. У земљи постоји и 201 km пруга стандардне ширине колосека (1435 mm). Најважнији железнички чвор је Кијев.

Градска железница је присутона у више украјинских градова. Градови са класичним метроом су Кијев, Харков, Дњепропетровск, док лаки метро има Кривој Рог. Трамвајски систем поседује много више градова.


Железничка веза са суседним земљама:

Друмски саобраћај[уреди]

Путна карта Украјине и Пољске поводом предстојећег европског фудбалског првенства 2012. године
Пут Кијев - Житомир
Типичан украјински обласни пут

Укупна дужина путева у Украјини у 2004. години је 169.477 km, од чега је са чврстом подлогом 164.732 km (при чему се под овим подразумевају и путеви типа макадама). Дужина савремених ауто-путева тренутно износи само 15 km (на рпилазу Кијеву), али се у наредним годинама очекује изградња нових деоница. Такође, на прилази великим градовима постоје дуже деонице путева са четири траке.

Државни магистрални путеви се углавном поклапају са европским коридорима и носе двозначну ознаку „М+број“. Путеви нижег ранга данас су у доста лошем стању и испод европских стандарда су.


Државни магистрални путеви су:


Водени саобраћај[уреди]

Морски пристан у Одеси
Речни терминал у Кијеву

Украјина је приморска земља са излазом на Црно море и Азовско море. Предонст је што је обала дугачка, а недостатак је то што су оба мора унутрашња и слабо прометна. Најважнија лука у земљи је Одеса, а од важнијих лука ту су и Севастопољ, Керч, Херсон, Николајев, Мариупољ.

речни саобраћај је развијен, јер је дужина пловних река чак 4400 km, а већина река има дубоко корито. Он је и међународног је значаја и ослања се на значај Дунава, који заправо само малим делом чини границу ка Румунији. Ту се налзи и две државне луке на Дунаву, Измаил и Рени. Друга важна река, посебно у државним оквирима, је Дњепар, који протиче средином Украјине и дели је на источну и запдну половину. На њему се налази и прстоница Кијев, а друге важне луке су: Черкаси, Дњепропетровск, Запорожје и Херсон на ушћу у Црно море. Од мањих река плован је и Припјат, али будући да пролази поред Чернобиља изгубио је некадашњи значај.

Трговачка фолта Украјине броји 193 брода.


Гасоводи и нафтоводи[уреди]

Гасовод: Дужина токова је 33.721 km (2007. године).

Нафтовод: Дужина токова је 4.514 km (2007. године).


Ваздушни транспорт[уреди]

Будући да је Украјина пространа земља у Европи, ваздушни саобраћај има већи значаја него у њеним другим земљама. У држави постоји неколико авио-компанија, од којих је најпознатија и највећа државна компанија Аеросвит.

У земљи постоји чак 437 званично уписаних аеродрома 2007. године, од чега 193 са чврстом подлогом (погледати: Аеродроми у Украјини). Око 40 аеродрома је уврштено на листу међународних аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code). Најпознатији од њих су:


Највећи и најважнији аеродром у земљи је кијевски Међународни аеродром „Бориспољ“. Значајан је и Међународни аеродром „Симферопољ“ на Криму, најважнијем летовалишту Украјине и бившег СССРа.