Универзитет у Приштини (албански)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Универзитет у Приштини
Universiteti i Prishtinës
Универзитет у Приштини алб.png
Печат Универзитета у Приштини
лат. Universitas Studiorum Prishtiniensis
Типдржавни
Оснивање1969. (1999)
Буџет34 милиона
РекторМарјан Дема
Академско особље1.403
Број студената42.006 (2018-19)
ЛокацијаПриштина, Косово и Метохија,  Србија
42°40′00″ СГШ; 21°10′00″ ИГД / 42.666667° СГШ; 21.166667° ИГД / 42.666667; 21.166667
Кампусурбанистички
Језикалбански
Боје              
Веб-сајтwww.uni-pr.edu
Филолошки факултет
Факултет техничких наука
Медицински факултет (Институт А)
Филозофски факултет
Природно-математички факултет
Правни и економски факултет
Кампус

Универзитет у Приштини (алб. Universiteti i Prishtinës) државна је високо образовна институција са седиштем у Приштини. Представља институцију која је настала након распуштања Универзитета у Приштини (1969–1999) као резултат Рата на Косову и Метохији. Инаугурација универзитета била је историјска појава не само за народ Космета, већ и за целу албанску нацију. 15. фебруара одржана је свечана седница Парламента, која је такође проглашена Даном Универзитета у Приштини. У саставу новооснованог Универзитета у Приштини били су факултети са седиштем у Приштини: Филозофски факултет, Правни и економски факултет, Технички факултет и Медицински факултет. Сада Универзитет у Приштини има 17 факултета, од којих су 14 академски факултети а 3 су факултети примењених наука. У амблему се налази превод имена на латински, Universitas Studiorum Prishtiniensis.

Преглед[уреди]

Универзитет у Приштини заузима кампус у Приштини, служећи као главни албански универзитет на подручју Косова и Метохије. Члан је Европске асоцијације универзитета. Одржава контакте са западноевропским и америчким универзитетима и институцијама.[1][2][3][4] Универзитет у Приштини је високо рангирани универзитет на албанском језику у Европи.[5] Универзитет у Приштини је непрофитна јавна високошколска установа која се налази у урбаном окружењу града Приштине средње величине (популација од 500,000-1,000,000 становника). Ова институција такође има огранке на следећим локацијама: Гњилане, Пећ, Призрен, Урошевац, Ђаковица, Косовска Митровица. Универзитет у Приштини је коедукативна институција високог образовања. Универзитет у Приштини нуди курсеве и програме који воде до званично признатих диплома високог образовања, као што су степен бачелор, магистериј, докторат у неколико области студија.[6]

Статистика и организација универзитета[уреди]

Академска година универзитета траје од 1. октобра до 30. септембра, организована у два семестра, са 30 недеља наставе годишње. Пошто млади до 19 година чине више од 50 процената становништва, до 1980. сваки трећи становник у покрајини био је уписан у школу или на универзитет. На Космету је експанзија студентског тела у високом образовању била без премца у Југославији, са 149 у 1958-1959 на 35706 на универзитетима и другим пост-секундарним образовним институцијама у 1975-1976.[7] У академској години 20162017. Универзитет је бројио 38.974 активних студената, 17.042 (43,8%) мушкараца и 21.932 (56,2%) жена; 38,334 (98,3%) студената је било са Космета, 413 (1%) из Прешева, Медвеђе и Бујаноца, 99 (0,25%) из Црне Горе, 56 (0,14%) из Македоније, 49 (0,12%) из Албаније, и 23 (0,06%) из других земаља.[8]

Историјат[уреди]

Универзитет у Приштини је основан у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косово, Социјалистичкој Републици Србији, Југославији, Приштини, прва академска година је 1969-1970, а функционише до 1999. Међутим, због политичких превирања, рата, узастопног протеривања факултета једне или друге етничке припадности, велике разлике међу етничким групама, подељен је на две неповезане институције које користе исто име, иако једноставно одражавају етнички идентитет. Активност на албанском језику се наставља до данас у Приштини, док се српски, Унивезитет у Приштини, налази у Северној Митровици, где и даље задржава своје место у српском образовном систему.[9][10]

Оснивање[уреди]

Као резултат Савеза комуниста Косова који захтева више самоуправе за свој регион, на Косову су током новембра 1968. године почели масовни протести, што је утицало на оснивање Универзитета 1969-1970. Први факултет Универзитета био је филозофија, медицина, право и инжењерство. Језици наставе били су албански и српско-хрватски. Будући да је организациони статус институције заснован на језику, често се сматра два одвојена универзитета. Албанци су прихватили оснивање Универзитета, али су га сматрали само прекретницом у правцу политичке једнакости, а не као крајњи циљ. Иако је подржан од стране Јоспи Броза Тита, председника Савеза комуниста Југославије, суочио се са много политичке опозиције од стране српских комуниста, који су то сматрали „показатељем аутономије за Косово”. Још 1971. Срби и Црногорци протестовали су против инаугурације Универзитета.[11]

Протести 1981[уреди]

Универзитет је био полазна тачка студентских протеста 1981. године на Косову. Универзитет је допринео незапослености, јер су високо образовани и отежани Албанци постали регрути за националистичка осећања.[12] Поред тога, српско и црногорско становништво на Косову све више омаловажава економски и социјални терет студентске популације универзитета. Протести, који су почели 11. марта 1981, првобитно су почели као спонтани мали протест за бољу храну у кафетерији и побољшали услове становања у домовима и завршили насиљем које је изазвало масовне протесте широм Косова, ванредно стање, нереде, као и жртве.[13]

1990-1998[уреди]

Многи албански предавачи оптужени су да крше српске законе о образовању, одбацују их и замењују Срби. Образовање на албанском језику наставило се у приватним објектима, као део незваничне паралелне државе сенке, самопроглашене Републике Косово, која је омогућила наставак образовања око 30.000 албанских студената. У другој половини деведесетих, Влада Србије је започела преговоре са албанским лидерима о универзитету и дошла до договора да ће Албанци добити контролу над 60% универзитетског кампуса, Срби 35% и Турци 5%. Међутим, протестанти, косовски Срби, организовали су насилне протесте против трансфера и на крају су их морали протерати владине снаге. Зграде су биле опустошене, намештај и опрема су намерно вандализовани како би били неупотребљиви.[14]

Рат на Космету и последице[уреди]

Рат на Косову и Метохији 1999. године пореметио је и званични универзитет и његову подружницу у Косовској Митровици. Већина особља и студената побегла је са Космета почетком јуна 1999. године. Српско становништво Приштине, у августу 1999. године, пало је са 40.000 на мање од 1.000. Као резултат тога, универзитет је упао у две одвојене гране, један у Приштини и један у Северној Митровици.[15]

Хапшења у децембру 2013.[уреди]

12. децембра 2013, једанаест званичника Универзитетског медицинског факултета ухапшено је због фалсификовања.[16][17][18][19] Ухапшени званичници су били лекари, професори, асистенти и административно особље; неки студенти су такође ухапшени.[20]

Студентски протест 2014. и оставка Ибрахима Гашија[уреди]

Студентски протест 2014. почео је када су косовски медији оптужили ректора Ибрахима Гашија и његово особље за фалсификовање истраживања и објављивање научних радова заснованих на тим лажним истраживањима како би ојачали своје академске способности.[21] Гаши је одбио да поднесе оставку након што је откривено да је објавио чланке у предаторским часописима како би испунио услове за напредовање у редовног професора. Студентски појединци постали су огорчени након што парламент није успио проћи гласање у којем је затражио да Гаши поднесе оставку, а политичке странке коалицијске владе супротставиле су се том потезу. Гаши је на крају поднео оставку.[22]

Факултети и школе високог образовања[уреди]

Академске јединице универзитета су:[23]

  • Филозофски факултет
  • Природно-математички факултет
  • Филолошки факултет
  • Правни факултет
  • Економски факултет
  • Факултет грађевинарства и архитектуре
  • Факултет електротехнике и рачунарства
  • Машински факултет
  • Медицински факултет
  • Факултет уметности
  • Пољопривредни и ветеринарски факултет
  • Факултет за науку и технологију
  • Факултет спортских наука
  • Педагошки факултет
  • Факултет примењених наука и бизниса, Пећ
  • Факултет примењених наука и инжењерства, Косовска Митровица
  • Факултет примењених наука и инжењерства, Урошевац

Извори[уреди]

  1. ^ University of Iowa's page about archeological and otherwise cooperation with University of Pristina Архивирано на сајту Wayback Machine (април 19, 2008) (на језику: енглески), uiowa.edu. Link accessed 14 April 2008.
  2. ^ International Center on Responses to Catastrophes at the University of Illinois at Chicago: HIV, mentions its cooperation with the University of Pristina Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 13, 2008) (на језику: енглески), uic.edu. Link accessed 14 April 2008.
  3. ^ Dartmouth College: The Dartmouth Initiative in Global Health and Healthy Development, discusses cooperation with the University of Pristina School of Medicine in Pristina, Kosovo Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 24, 2008) (на језику: енглески), darthmouth.edu. Link accessed 14 April 2008.
  4. ^ University of Pristina's Human Rights Centre, established in 2000, after Serbia lost control of the University, located in Pristina, now the capital of Republic of Kosovo, affiliated university with HUMSEC, human rights project of the European Commission, HUMSEC – European Commission, Graz, Austria. Link accessed 14 April 2008.
  5. ^ „Europe Ranking Web of Universities”. Приступљено 1. 3. 2018. 
  6. ^ „Overview”. UniRank. Приступљено 3. 11. 2018. 
  7. ^ Kostovicova, Denisa (2005). Kosovo: The Politics of Identity and Space (на језику: енглески). Psychology Press. ISBN 9780415348065. 
  8. ^ „Statistikat e Arsimit në Kosovë” (PDF) (на језику: Albanian). Kosovo Agency of Statistics. Приступљено 1. 3. 2018. 
  9. ^ „Izmesteni univerzitet”. 1999 Yurope online communications. Приступљено 3. 11. 2018. 
  10. ^ „"Republika". www.yurope.com. Приступљено 2018-11-03. 
  11. ^ Ramet, Sabrina P. (1997). Whose Democracy?: Nationalism, Religion, and the Doctrine of Collective Rights in Post-1989 Eastern Europe (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. ISBN 9780847683246. 
  12. ^ Jović, Dejan (2009). Yugoslavia: A State that Withered Away (на језику: енглески). Purdue University Press. ISBN 9781557534958. 
  13. ^ Ramet, Sabrina P. (2010-02-18). Central and Southeast European Politics since 1989 (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 9781139487504. 
  14. ^ „1996/01/03 18:53 ALBANSKI SKOLSKI SISTEM NA KOSOVU”. www.aimpress.ch. Приступљено 2018-11-03. 
  15. ^ Sremac, Danielle S. (1999-01-01). War of Words: Washington Tackles the Yugoslav Conflict (на језику: енглески). Praeger. ISBN 9780275966096. 
  16. ^ 12 December 2013. „Arrestohen 11 persona për korrupsion në UP (Albanian)”. Telegrafi. Архивирано из оригинала на датум 24. 09. 2015. Приступљено 17. 12. 2013. 
  17. ^ „Arrestohen zyrtarë të Fakultetit të Mjekësisë (Albanian)”. Indeks Online. 12. 12. 2013. Приступљено 17. 12. 2013. 
  18. ^ „Arrestohen edhe zyrtarë të tjerë të Fakultetit të Mjekësisë (Albanian)”. Bota Sot. 12. 12. 2013. Приступљено 17. 12. 2013. 
  19. ^ „Arrestohen zyrtarë të Fakultetit të Mjekësisë (Albanian)”. Koha Ditore. 12. 12. 2013. Приступљено 17. 12. 2013. 
  20. ^ „Priten edhe 15 arrestime në UP, për falsifikim të notave (Albanian)”. Gazeta Express. 12. 12. 2013. Приступљено 17. 12. 2013. 
  21. ^ „Police clashed with students in Kosovo, and dozens reported injured.”. Reuters. 2. 7. 2014. Приступљено 3. 3. 2014. 
  22. ^ „Kosovo students clash with police in Pristina”. 2 July 2014. BBC News. Приступљено 3. 3. 2014. 
  23. ^ „Faculties”. University of Pristina (state university at Pristina). Приступљено 10. 12. 2012. [мртва веза]