Фламинго

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фламинго
Карипски фламинго (Phoenicopterus ruber), са чилеанским фламингом (P. chilensis) у позадини
Карипски фламинго (Phoenicopterus ruber), са чилеанским фламингом (P. chilensis) у позадини
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Aves
ред: Phoenicopteriformes
Fürbringer, 1888
породица: Phoenicopteridae
Bonaparte, 1831
род: Phoenicopterus
Linnaeus, 1758
Распрострањеност фламингоса
Распрострањеност фламингоса
Врста

Phoenicopterus roseus
Phoenicopterus minor
Phoenicopterus jamesi
Phoenicopterus andinus
Phoenicopterus chilensis
Phoenicopterus ruber

Екологија таксона

Фламинго или пламенац (Phoenicopterus) је назив за врсте птица из истоимене фамилије (Phoenicopteridae), односно реда (Phoenicopteriformes). Од пет врста фламинга у свету, две се појављују у Зимбабвеу: велики фламинго (Phoenicopterus ruber) дугачак 140 cm и мали фламинго (Phoenicopterus minor) 100 cm. Фламинго није стално настањен у Зимбабвеу (не гнезди се) али су редовни пролазници. Углавном се појављују у сувој сезони (мај-октобар).

Етимологија[уреди]

Назив фламинго долази од шпанске речи flamengo, која пак долази од провансалског flamanc од flama (flame - пламен) и германског суфикса инг, са могућим утицајима речи као што је Флеминг. Сличну етимологију има и латинизован грчки термин Phoenicopterus, од грчке речи φοινικόπτερος - φοινικόπτερος phoinikopteros, која дословно значи “крваво црвено перје”.

Изглед[уреди]

Карипски фламинго са својим младунцем

Фламингоси имају танке ноге, дугачак и врло савитљив врат и ружичасто перје. Специфично обележје им је необично савијен кљун. Уз његову помоћ, из воде или муља, филтрирају храну. Ружичаста боја перја код ових птица потиче од њихове исхране. Она може варирати од светло розе до јарко црвене, у зависности од количине водених бактерија и бета-каротена које узимају храном. Младунци, када се излегну, имају карактеристично сивкасто перје, које касније, када крену да се хране истом храном као и родитељи, полако прелази у различите нијансе розе боје. Бледи или бели фламингоси су реткост и њихова боја указује на нездраву исхрану. Фламингоси у заточеништву су изузетак; већина њих је светло розе из разлога што се они не хране каротеном на оном нивоу на ком се хране фламингоси у дивљини.

Фламингоси често стоје на једној нози, док је друга увучена испод тела. Овакво понашање није још увек у потпуности схваћено. Скорашња истраживања показала су да стајање на једној нози смањује губитак топлоте, сходно томе да су птице ектотермне животиње и да проводе доста времена у хладној води.[1] Како год, овакво понашање јавља се и када су птице у топлој води. Други научници додају да, стојећи на једној нози, фламингоси смањују губитак температуре када дува ветар. Наиме, они немају перје на ногама и на кљуну, што повећава одавање топлоте. Стога их скривају у перје које је добар изолатор.

Распрострањеност[уреди]

Фламингоси живе у Африци, Средњој и Југозападној Азији, Јужној Европи и Јужној и Средњој Америци. На југу Шпаније и Француске гнезде се ружичасти фламингоси (Phoenicopterus roseus), највећа и најраширенија врста. Ова врста висока је око 130 cm и настањује Африку, Азију и Јужну Европу.

Код Вредена, места на граници између Немачке и Холандије, живи мала, не јако стабилна колонија састављена од разних врста фламингоса. То је најсевернија колонија фламингоса на свету.

Живе у великим скупинама у плићацима и лагунама с брактичном водом. Добро подносе врло екстремне услове средине у којој може да преживи мали број других врста. Тако се могу наћи и на врло сланим, па и на алкалним језерима. Осим тога, добро подносе и велике температурне разлике.

Групе које се окупљају на одређеним местима која настањују могу бројати и до милион јединки. Криволов, као и пљачка њихових јаја довели су до смањења бројности популација свих врста на целом свету.

Гнежђење[уреди]

Ритуал парења код фламингоса

Сви фламингоси се гнезде у великим колонијама. Од блата граде 40 cm високо узвишење са удубљењем на врху. У то удубљење полажу једно, врло ретко два јаја. Младунце хране желудачним соком, слично као и голубови. Али, њихово “млеко” садржи више масноћа, а мање беланчевина од голубјег. Луче га жлезде дуж целог система за варење, а не само у вољки. Младунце родитељи хране тим млеком око два месеца док им се кљун не развије довољно да сами могу да филтрирају храну из воде.

Исхрана[уреди]

Исхрана им се састоји углавном од сићушних рачића, ларви инсеката и алги. То значи да су ове птице породица чија је исхрана уско специјализована. Томе је прилагођен и њихов кљун, специјално савијен према доле, што им омогућује лакше узимање хране.

Систематика[уреди]

Повезаност са гњурцима[уреди]

Многе молекуларне и морфолошке студије потврдиле су сличност између гњураца и фламингоса

Скорашње молекуларне студије показале су сличност фламингоса са гњурцима,[2][3][4] док морфолошки докази такође снажно подржавају повезаност ове две групе. Оне имају најмање 11 заједничких морфолошких особина, које нису нађене код других птица. Многе од ових карактеристика су првобитно виђене код фламингоса, а не код гњураца.[5] Фосил палеодида се може сматрати еволуционарном и еколошком везом између фламингоса и гњураца.[6]

За кладу гњурац-фламинго предложен је таксон Mirandornithes (“чудотворне птице”, због њихове огромне дивергенције и апомофности). Другачије, оне се могу сместити у један ред, у коме би фламингоси имали приоритет.[6]

Евиденције фосила[уреди]

Фламингоси су доста оверени у евиденцији фосила, с првим недвосмисленим чланом породице фламингоса - родом Elornis, познатим из касног еоцена. Знатан број мање познатих птица из касне креде понекад се сматра прецима данас постојећих врста фламингоса. Оне укључују родове Torotix, Scaniornis, Gallornis, Agnopterus, Tiliornis, Juncitarsus и Kashinia. Изумрла породица јако необичих “пливајућих фламингоса” Palaelodidae сматра се блиско повезаном са данашњим фламингосима, или њиховим претком. То неки научници упорно одбијају, пошто је Elornis живео нешто пре тих фламингоса.[7] Постоје прилично опсежне евиденције фосила из рода Phoenicopterus. Систематика праисторијских фламингоса је позната искључиво из фосилних остатака.

Референце[уреди]

  1. Walker, Matt (13 August 2009). „Why flamingoes stand on one leg”. BBC News Приступљено 9 December 2009. 
  2. Chubb, AL. 2004. New nuclear evidence for the oldest divergence among neognath birds: the phylogenetic utility of ZENK (i). Molecular Phylogenetics and Evolution, 30(1), 140–151.
  3. Ericson, Per G. P.; Anderson, CL; Britton, T; Elzanowski, A; Johansson, US; Källersjö, M; Ohlson, JI; Parsons, TJ et al. (December 2006). „Diversification of Neoaves: integration of molecular sequence data and fossils” (PDF). Biology Letters 2 (4): 543–547. DOI:10.1098/rsbl.2006.0523. ISSN 1744-9561. PMC 1834003. PMID 17148284. 
  4. Hackett, Shannon J.; Kimball, Rebecca T.; Reddy, Sushma; Bowie, Rauri C. K.; Braun, Edward L.; Braun, Michael J.; Chojnowski, Jena L.; Cox, W. Andrew et al. (27 June 2008). „A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History”. Science 320 (5884): 1763–1768. DOI:10.1126/science.1157704. PMID 18583609. 
  5. Mayr, Gerald (2004). „Morphological evidence for sister group relationship between flamingos (Aves: Phoenicopteridae) and grebes (Podicipedidae)” (PDF). Zoological Journal of the Linnean Society 140 (2): 157–169. DOI:10.1111/j.1096-3642.2003.00094.x. ISSN 0024-4082 Приступљено 3 November 2009. 
  6. 6,0 6,1 Mayr, Gerald (2006). „The contribution of fossils to the reconstruction of the higher-level phylogeny of birds” (PDF). Species, Phylogeny and Evolution 3: 59–64. ISSN 1098-660X Приступљено 12 August 2009. 
  7. Beauty of Birds - Flamingoes

Спољашње везе[уреди]


Птице
Struthioniformes · Tinamiformes · Anseriformes · Galliformes · Gaviiformes · Podicipediformes · Procellariiformes · Sphenisciformes · Pelecaniformes · Ciconiiformes · Phoenicopteriformes · Falconiformes · Gruiformes · Charadriiformes · Pteroclidiformes · Columbiformes · Psittaciformes · Cuculiformes · Strigiformes · Caprimulgiformes · Apodiformes · Coraciiformes · Piciformes · Trogoniformes · Coliiformes · Passeriformes