Хокеј на трави
Хокеј на трави је екипни спорт са лоптом. Играју га две екипе са по 11 играча (10 и голман).[1] Игра се може играти на природном травњаку, вештачком травњаку или синтетичком пољу, као и на унутрашњим поплочаним површинама. Играчи обично користе штапове направљене од дрвета, угљеничних влакана, стаклених влакана или комбинације угљених влакана и стаклопластике у различитим размерама (с тим што су штапови са више карбонских влакана скупљи и мање склони ломљењу) за ударање округле, тврде, пластичне хокејска лопте. Дужина хокејашког штапа је базирана на индивидуалној висини играча, врх штапа обично долази до кука играча, виши играчи обично имају дуже штапове.[2] Штапови имају округлу страну и равну страну. Дозвољено је користити само равно лице штапа, ако се користи друга страна, то резултира прекршајем. Голмани често имају различиту врсту штапа, али могу да користе и обичан штап за хокеј на терену. Специфични голмански штапови имају још једно закривљење на крају штапа, да би им се обезбедила већа површина да сачувају лопту. Униформа се састоји од костобрана, ципела, шортса или сукње, штитника за зубе и мајице.
Данас, игра је глобално заступљена, углавном у деловима Западне Европе, Јужне Азије, Јужне Африке, Аустралије, Новог Зеланда, Аргентине и деловима Сједињених Држава (пре свега Нова Енглеска и средњоатлантске државе).[3][4]
Историја
[уреди | уреди извор]Хокеј на трави се сматра једним од најстаријих спортова. Трагови овог спорта могу се наћи још пре 2500 година у Кини, Египту, Пакистану и Персији. Ипак, хокеј на трави у модерном облику каквог га данас знамо, потиче из Енглеске. У Лондону је 1861. године регистровано постојање мушког хокеј клуба Блекхит (Blackheat), већ 1886. године основано је Лондонско хокејашко удружење. Енглези су овај спорт донели у Индију, где је брзо стекао велику популарност, тако да су се прве међународне утакмице играле већ од 1895. године. До 1928. године хокеј на трави је постао у Индији национални спорт, па је те исте године на свом наступу на Олимпијским играма Индија освојила златну медаљу и дуги низ година задржала доминацију на међународним наступима.[5] Од 1971. године одржава се Светски куп у хокеју на трави. Жене су се бавиле овим спортом већ крајем 19. века, али тек од 1974. године се одржавају такмичења у овом спорту у женској конкуренцији у светском купу, а на Олимпијским играма од 1980. године.
Игралиште
[уреди | уреди извор]Ознаке и димензије
[уреди | уреди извор]Два тима од по 11 играча, играју на терену величине: 91 m дужине и 55 m ширине. Палица којом се лопта удара је дужине око 1 m, а тешка је од 340 до 790 грама.
Игралиште је подељено на два једнака дела. Подела је направљена попреко, тако да је свака половина дуга 40,7 метара. Та средишња линија је пуна линија.
Свака половина игралишта је опет подељена на пола, на 22,9 метара и означена је пуном линијом. Та линија се назива „линија 25 јарди“.
Циљ је постићи погодак, погодак је постигнут када се прогура лоптица, обима 23 cm кроз гол, који је следећих димензија: висина 2,14 метара, а ширина 3,66 метара.
Голови се налазе на супротним крајевима игралишта, на средини краће странице игралишта.
Око гола су уцртана два полукруга, а унутрашњи полукруг је означен пуном линијом. Полупречник је 14,63 метара од статива (не средине гола), и назива се шутачки полукруг (познат и као „Д“ — јер подсјећа на латинично D — и „лук“). Спољашњи полукруг је 5 јарди (4,572 метара) дужи од унутрашњег полукруга, и означен је испрекиданом линијом.
Тачка казненог ударца се налази 6,4 метара од гола.
На краћим страницама игралишта, 5 јарди од гола, са сваке стране се налази ознака за казнени ударац из корнера за екипу која је у фази одбране, а 10 јарди са сваке стране од гола се налази ознака за казнени ударац из корнера за екипу која је у фази напада.
На дужим страницама игралишта, 5 јарди од краја игралишта, на свакој половини се налази ознака за дуги ударац из угла за екипу која је у фази напада.[6]
Подлога
[уреди | уреди извор]Традиционално се играло на травнатим игралиштима, по чему је и ова врста хокеја добила име, касније се све више прелазило на вештачке површине, односно на вештачке травњаке. Од 1970их, давала се предност игралиштима са вештачким травњацима „направљеним на песку“, јер су страховито убрзавали игру. Задњих година се више даје предност игралиштима чији су вештачки травњаци „направљени на води“, јер омогућавају још бржи пренос лопте него „пешчани“ вештачки травњаци. Затим, ту су и сигурносни разлози: „водени“ су мање абразивни и због тога се смањио степен повређивања играча. Ипак, ФИХ препоручује употребу нових, комбинованих врста подлога које захтевају мање наводњавање, чиме се смањује негативни еколошки учинак чисто „водених“ подлога које захтевају велике количине воде.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „HOKEJ NA TRAVI PRAVILA”. www.sportilus.com. Приступљено 22. 12. 2019.
- ^ „How to Choose a Stick”. Longstreth.com. Архивирано из оригинала 14. 7. 2016. г. Приступљено 15. 7. 2016.
- ^ Eisen, Matt (12. 10. 2006). „In America, field hockey still toils in obscurity”. Yale Daily News. Приступљено 4. 2. 2017. „The American game is regionally centered. The most intense support and popularity extends from Massachusetts down the Eastern seaboard to Virginia and pretty much stops there. The best programs tend to be in Pennsylvania and New Jersey, though states like Maryland and Delaware are slowing growing field hockey prowess.”
- ^ Fischer-Baum, Reuben (8. 11. 2012). „Field Hockey America Vs. Rodeo America: Mapping The Faultlines Of America's Regional Sports”. Deadspin. Приступљено 4. 2. 2017.
- ^ „Хокеј на трави”. Олимпијски комитет Србије. Приступљено 22. 1. 2020.
- ^ „Hockey Field Construction”. Artificial Grass Manufacturer. Архивирано из оригинала 15. 7. 2018. г. Приступљено 22. 1. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Rules of Hockey (effective from 1 January 2022) (PDF). FIH. 2022.
- McGrath, Charles (22. 8. 2008). „A Chinese Hinterland, Fertile With Field Hockey”. New York Times. Приступљено 2008-08-23.
- „Archived copy” (PDF). trails.heritage.wa.gov.au. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 8. 2006. г. Приступљено 12. 1. 2022.
- „History of hockey”. Moorebank Liverpool District Hockey Club. Архивирано из оригинала 20. 04. 2014. г. Приступљено 12. 4. 2014.
- „History of the Rules”. International Hockey Federation. Приступљено 12. 4. 2014.
- Wareham, David. „Rules & Umpiring”. National Hockey Museum. Архивирано из оригинала 10. 06. 2015. г. Приступљено 12. 4. 2014.
- „" Hockey Goal, Field & Line Dimensions: Regulations for Professional Field Hockey"”. Приступљено 11. 11. 2019.
- Connolly, Helen (2005). Field Hockey: Rules, Tips, Strategy, and Safety. The Rosen Publishing Group. стр. 22–23. ISBN 1404201823.
- M. M. Somaya (4. 1. 2013). „An outside chance”. India Today (објављено 31. 7. 1992). Приступљено 10. 4. 2014.
- „1976 Olympics: Infighting mars India's performance”. The Hindu. 16. 7. 2012. Приступљено 10. 4. 2014.
- Bryson, Mark (27. 11. 2013). „Waterloo man pitches 'field hockey of dreams'”. The Record. Архивирано из оригинала 15. 04. 2014. г. Приступљено 13. 4. 2014.
- „Sport Specific Requirements: Hockey”. Department of Sport and Recreation. Приступљено 13. 4. 2014.
- „Artificial Grass for Sport” (PDF). Department of Transport, Planning and Local Infrastructure. стр. 31. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-02-07. г. Приступљено 14. 4. 2014.
- „Long Pile Turf (3G) Pitches”. England Hockey. јул 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 02. 07. 2023.
- „Hockey on an Artificial Pitch”. World Hockey. 24: 10. октобар 1975.
- Merchant, Minhaz (15. 1. 2013). „The untold story of how India lost hockey supremacy”. Times of India. Приступљено 13. 4. 2014.
- Ruskin, Steve (22. 7. 1996). „Reign on the Wane”. Sports Illustrated. 85 (4): 170—74.
- Majumdar, Boria; Mehta, Nalin (2009). Olympics: The India Story. Routledge. стр. 85–89. ISBN 978-0415804974.
- „Handbook of Performance, Durability and Construction Requirements for Synthetic Turf Hockey Pitches” (PDF). International Hockey Federation. фебруар 2014. Приступљено 22. 4. 2014.
- „Rules of Hockey” (PDF). International Hockey Federation. 2012. Приступљено 22. 4. 2014.
- „Hockey: penalty corner rules”. BBC Sport. 5. 10. 2005. Приступљено 25. 5. 2014.
- Mitchell-Taverner, Claire (2005). „Chapter 13: Penalty corners”. Field Hockey Techniques & Tactics. Human Kinetics. ISBN 0736054375.
- Press Trust of India (23. 2. 2014). „Astro-turf is beneficial for Indian hockey: Balbir Singh Sr”. NDTV. Архивирано из оригинала 14. 4. 2014. г. Приступљено 25. 5. 2014.
- „Four-goal Litjens licks Malaysia”. New Straits Times. 29. 8. 1981. стр. 39.
- „Litjens meets Sohail for first time”. Dawn. 9. 12. 2004. Приступљено 25. 5. 2014.
- „Who's got the hottest shot in hockey?”. BBC Sport. Приступљено 25. 5. 2014.
- Sallay, Alvin (27. 10. 2013). „Hockey superstar Sohail Abbas left scoreless in debut in Hong Kong”. South China Morning Post. Приступљено 25. 5. 2014.
- Vasavda, Mihir (3. 3. 2012). „Teams will be wary of Sandeep Singh at the Games: Sohail Abbas”. Daily News and Analysis. Приступљено 25. 5. 2014.
- Malhotra, Sahil (10. 3. 2012). „I’m a player, not a terrorist’”. Fox Sports. Архивирано из оригинала 27. 5. 2014. г. Приступљено 25. 5. 2014.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- The FIH - Међународна организација за хокеј на трави
- Званична правила хокеја на трави
- FieldHockey.com - Главни светски извор података за хокеј на трави (новости и форум)
- FIH Rules of Hockey 2006 (pdf file)
- FIH Rules of Hockey 2007–08 (pdf file)
- FIH Rules of Hockey 2007/8 Briefing and Guidance for Umpires (pdf file)
- FIH Rules of Hockey 2009 (pdf file)
- FIH Rules of Hockey 2013 (pdf file)
- "New hockey laws ended India's rule", Times of India, 27 February 2010 – summary of some historical rule changes