Пређи на садржај

Биоетика

С Википедије, слободне енциклопедије

Биоетика је дисциплина која проучава људско деловање у односу на живот. То је интердисциплинарно размишљање о темама људског здравља, смрти, живота, околине, односа према животињама, развоја науке, политике и економије у контексту живота. Теме од посебног интересовања укључују генетички инжењеринг, репродуктивну психологију, репродуктивне технологије, употребу и злоупотребу медицинских и ментално-здравствених третмана, самоубиство и права пацијента.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Порекло речи

[уреди | уреди извор]

Термин биоетика (грч. bios, живот; ethos, понашање) је први употребио немачки филозоф Фриц Јар 1926. године у чланку „Наука о животу и понашању“ где је биоетику конципирао као етичку одговорност према животу у целини, те је формулисао, по узору на Канта, биоетички императив: "Поштуј свако живо биће у начелу као сврху у себи и по могућности поступај с њим као таквим!" Термин је проширио у употреби амерички канцеролог Ван Ренселер Потер 1970. године.[2]

Проблеми биоетике

[уреди | уреди извор]

У поље биоетике спадају, најпре, проблеми који се тичу ограничавања живота (нпр. абортус и еутаназија), вештачке оплодње, донације органа, или одбијања медицинске неге из верских или културолошких разлога. Сами биоетичари се често међусобно не слажу око тога шта све потпада под њихову дисциплину: док неки сматрају да би биоетика требало да се бави моралном проценом свих поступака у биологији или медицини, други би тај спектар значајно сузили. Такође, остају спорења око тога да ли се биоетика тиче само поступака према људима, или свим бићима способним да осећају страх..[3]

Сфера проблема којима се биоетика бави се шири напретком биотехнологије, те сада у њу спадају и питања која се тичу клонирања, генетске терапије, продужетка живота, генетског инжењеринга, астроетике и живота у свемиру[4], као и управљања основним биолошким принципима кроз измену ДНК и протеина.[5]

Најчешће теме

[уреди | уреди извор]

Главне теме којима се биоетика бави су:

  1. Абортус
  2. Алтернативна медицина
  3. Вантелесна оплодња
  4. Донација органа
  5. Еугеника
  6. Еутаназија
  7. Клонирање
  8. Контрацепција
  9. Плацебо ефекат
  10. Права животиња
  11. Транссексуалност
  12. Трансфузија крви
  13. Самоубиство
  14. Фармакогенетика

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
  2. ^ Vallero, Daniel (1. 04. 2011). Biomedical Ethics for Engineers: Ethics and Decision Making in Biomedical and Biosystem Engineering. Academic Press. стр. 18. ISBN 978-0-08-047610-0. 
  3. ^ Muzur, Amir (2014). „The nature of bioethics revisited: A comment on Tomislav Bracanović”. Developing World Bioethics. 14 (1): 109—110. PMID 23279218. doi:10.1111/dewb.12008. 
  4. ^ „Astroethics”. Приступљено 21. 12. 2005. 
  5. ^ Freemont, P. F.; Kitney, R. I. (2012). Synthetic Biology. New Jersey: World Scientific. ISBN 978-1-84816-862-6. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]