Пређи на садржај

Каталин Карико

С Википедије, слободне енциклопедије
Каталин Карико
Лични подаци
Датум рођења(1955-01-17)17. јануар 1955.(69 год.)
Место рођењаСолнок, Мађарска,
Научни рад
ИнституцијаУниверзитет у Сегедину
Универзитет Темпл
Универзитет Пенсилваније
BioNTech
Позната поПримена иРНК у имунологији
Званични веб-сајт
www.pennmedicine.org/providers/profile/katalin-kariko

Каталин Карико (мађ. Karikó Katalin; Солнок, 17. јануар 1955) мађарска је биохемичарка, специјалиста за механизме посредоване РНК. Истраживала је примену in vitro транскрибоване иРНК у терапији и имунологији. Од 2013. налази се на позицији више потпредседнице компаније BioNTech RNA Pharmaceuticals.[1] Њен научни рад допринео је развоју вакцине против ковида 19. Као резултат свог пионирског рада, добила је Нобелову награду за медицину 2023. године, заједно са америчким имунологом Друом Вајсманом.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Карико је одрасла у Кишујсалашу, у Мађарској, где је завршила гимназију. Након што је докторирала на Универзитету у Сегедину, наставила је истраживање на Институту за биохемију Центра за биолошка истраживања, Одсеку за биохемију Универзитета Темпл и Универзитету здравствених наука. Као постдокторанд Универзитета Темпл у Филаделфији, учествовала је у клиничким испитивањима у којима је на пацијентима са сидом и хематолошким болестима примењивана терапија на бази дволанчане РНК. Тада се ово сматрало револуционарним истраживањем јер молекуларни механизам индукције интерферона дсРНК није био познат, али су антинеопластични ефекти интерферона били примећени.[3]

Научна каријера

[уреди | уреди извор]

Године 1990, док је радила на Универзитету у Пенсилванији, Карико је поднела своју прву пријаву за грант за истраживање генске терапије засноване на иРНК.[1] Од тада је терапија заснована на иРНК постала главна област њених истраживања. Била је на путу да постане редовни професор, али због одбијања грантова није унапређена.[4] Године 1997. упознала је Дру Вајсмана, професора имунологије на Универзитету у Пенсилванији, који ће јој дати подршку и с њом наставити истраживања.[5]

Након бројних покушаја, заједно су 2005. објавили студију која је описала механизам како се иРНК може безбедно употребити да изазове имуни одговор. Вајсман и Карико су патентирали ово откриће, али оно није заинтересовало научну заједницу. Посдокторанд са Универзитета Стенфорд Дерек Роси, истраживач у области матичних ћелија, прочитао је њихов рад тек пет година касније и схватио његов потенцијал. С групом професора с Харварда и Масачусетског института за технологију, Роси је основао компанију Модерна и од Универзитета у Пенсилванији откупио је права да употреби решење до којег су дошли Вајсман и Карико. Њихова идеја да овако развијају вакцине омогућила им је да с појавом пандемије зараде знатне своте новца.

Карико се није обогатила у сложеним патентским поступцима, већ је прихватила позив компаније BioNTech из Немачке, коју је основао предузетник Угур Сахин. Њихово мало предузеће је, сарађујући с Фајзером, 2020. развило прву вакцину против ковида 19, која је регистрована у Европи и Америци.[6]

Научни доприноси

[уреди | уреди извор]

Рад и истраживање Каталин Карико допринели су напорима компаније BioNTech да створи имуне ћелије које производе антигене за вакцине; њено истраживање је открило да је антивирусни одговор иРНК дао њиховим вакцинама против рака додатни подстицај у одбрани од тумора.[1] Године 2020. Карикова и Вајсманова технологија употребљене су у вакцини против ковида 19, коју су заједнички произвели Фајзер и BioNTech.[7][5] Британски етолог Ричард Докинс и канадски биолог Дерик Роси, који је помогао у оснивању Модерне, предложили су их за Нобелову награду.[8][9][10]

Публикације

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Just the messenger”. Nature Medicine. 24 (9): 1297—1300. септембар 2018. PMID 30139958. doi:10.1038/s41591-018-0183-7. 
  2. ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2023”. NobelPrize.org (на језику: енглески). 
  3. ^ Schwarz-Romond, Thomas (7. 11. 2016). „Transforming RNA research into future treatments: Q&A with 2 biotech leaders”. Elsevier Connect (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-27. 
  4. ^ Garde, Damian; Saltzman, Jonathan (2020-11-10). „The story of mRNA: From a loose idea to a tool that may help curb Covid”. STAT (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-10. 
  5. ^ а б Cox, David (2. 12. 2020). „How mRNA went from a scientific backwater to a pandemic crusher”. Wired. Приступљено 26. 12. 2020. 
  6. ^ „ONA KOJA JE SPASILA PLANETU – Nauka kroz priče” (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-16. 
  7. ^ Kollewe, Julia (21. 11. 2020). „Covid vaccine technology pioneer: 'I never doubted it would work'. The Guardian. Приступљено 22. 11. 2020. 
  8. ^ „Katalin Karikó and Drew Weissman. A shared Nobel-prize for mRNA?”. 19. 12. 2020. 
  9. ^ „The hero biochemist who pioneered COVID vaccine tech was professionally spurned for years prior”. Salon (на језику: енглески). 2021-01-25. Приступљено 2021-02-02. 
  10. ^ „She was Demoted, Doubted and Rejected But Now Her Work is the Basis of the Covid-19 Vaccine”. Good News Network (на језику: енглески). 2021-02-01. Приступљено 2021-02-02. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]