Пређи на садржај

Каунас

Координате: 54° 53′ 57″ С; 23° 54′ 22″ И / 54.899222° С; 23.906161° И / 54.899222; 23.906161
С Википедије, слободне енциклопедије
Каунас
лит. Kaunas
Знаменитости Каунаса
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Литванија
ОкругКаунас округ
ОпштинаКаунас
Становништво
Становништво
 — 2009.352.279
 — густина2.243,82 ст./km2
Географске карактеристике
Координате54° 53′ 57″ С; 23° 54′ 22″ И / 54.899222° С; 23.906161° И / 54.899222; 23.906161
Површина157 km2
Каунас на карти Литваније
Каунас
Каунас
Каунас на карти Литваније
Поштански број44001
Позивни број(+370) 37
Регистарска ознакаK
Веб-сајт
www.kaunas.lt

Каунас (литв. Kaunas, рус. Ковно, нем. Kauen, пољ. Kowno) је други град по величини у Литванији, смештен у њеном средишњем делу. Између два светска рата то је био главни град Литваније. Град је управно средиште истоименог Каунас округа.

Каунас има 352.279 становника (2009. г.).

Назив града

[уреди | уреди извор]

Пре литванске независности био је познат као Ковно, што представља словенски облик имена града. Порекло назива града је највероватније везано за лично име.

Географија

[уреди | уреди извор]

Каунас је смештен готово у „географском средишту“ Литваније. Од главног града Вилњуса град је удаљен 102 км западно, а од литванске луке на Балтику и трећег града по величини у држави, града Клајпеде 215 км југоисточно.

Рељеф: Град Каунас се налази у равничарском подручју, на приближно 30 m надморске висине. Старо језгро града се образовало на стратешки важном брежуљку изнад ушћа река.

Клима: У Каунасу влада континентална клима.

Воде: Каунас је смештен на ушћу две реке важне за Литванију, Нериса и Њемена. Како су ове реке границе између историјских литванских покрајина, Каунас се делом налази у Џукији, делом у Сувалкији и делом у Аукштајтији. Овако повољан положај био је велика предност у мирним временима, али је у време ратова узроковао пустошења ово стратешки добро постављеног града.

Историја

[уреди | уреди извор]
Каунашки замак
Улица слободе, главна пешачка улица у Каунасу

Према предању град је основан 1030. године, али први пут се 1361. године спомиње у писаним изворима. У 13. веку изграђени су зидови као заштита од сталних упада Тевтонских витезова. Тевтонски витезови су освојили Каунас 1362. године и уништили су замак Каунас. Витаутас Велики му је дао права 1408. године. Каунас је добио на значају, јер је представљао раскрсницу трговачких путева, а био је речна лука. Члан Ханзеатске лиге постао је 1441. године. До 16. века имао је јавну школу, болницу.

За Каунас 17. и 18. век нису били тако срећни. Руска војска је 1665. године неколико пута нападала град, а 1701. г. Швеђани су га заузели. Куга је харала градом 1657. и 1708. године, а део Каунаса је страдао у пожарима 1731. и 1732. године. После коначне деобе Пољско-литванске државе 1795. године. Каунас је припао Руском царству. Наполеон је 1812. године два пута прошао кроз Каунас уништавајући га. Железница је 1862. године повезала Русију са Немачком, а Каунас је постао важно железничко чвориште. Постепено је град постао средиште литванског народног препорода. Град су поред Литванаца насељавали и Руси, Јевреји, Немци и Пољаци.

Каунас су после Првог светског рата заузели бољшевици, па Пољска, да би на крају постао главни град Литваније. Тада је Каунас био и највећи град Литваније, с обзиром да је данашњи Вилњус био део међуратне Пољске. Совјетски Савез је 1940. године припојио Каунас са већим делом тадашње Литваније. Град је постао део Литванске ССР, а ускоро је седиште републике пренесено у Вилњус. Почетком немачке најезде на СССР 25. јуна 1941. године групе наоружаних Литванаца, које је предводио Алгирда Климаитис напали су 38.000 Јевреја у Каунасу, од чега су убили њих 3.800. Већину преосталих Јевреја затворили су у концлогор Кауен. Само 3.000 Јевреја је преживело рат.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Током протеклих две деценије становништво Каунаса се стално смањује:

  • 1796. 8.500
  • 1860. 23.300
  • 1897. 71.000
  • 1923. 92.000
  • 1940. 154.000
  • 1966. 275.000
  • 1989. 418.087
  • 2001. 378.943
  • 2009. 352.279

Етнички састав: Иако је Каунас кроз историју био увек верски и етнички мешовито насеље, увек је имао израженији „литвански“ карактер у односу на друге значајне градове у данашњој Литванији (посебно у односу на Вилњус). Последњих деценија град је умногоме изгубио ову „шароликост":

1939. године

  1. Литванци 60%
  2. Јевреји 25%
  3. Пољаци 10%
  4. остали 5%

2001. године

  1. Литванци 92,9%
  2. Руси 4,4%
  3. Украјинци 0,5%
  4. Пољаци 0,4%
  5. остали 1,8%

Градске знаменитости

[уреди | уреди извор]

Каунас има очувано старо градско језгро (мада скромно по значају), као и веома занимљив источни „анекс“ уз њега - део града образован у циљу стварања престонице међуратне Литваније са бројним здањима управе и културе од националног значаја.

Највеће Знаменитости:

  • Каунашки замак, 14. век,
  • Римокатоличка Црква св. Витаутаса, најстарија у граду,
  • Римокатоличка Катедрала св. Петра и Павла,
  • Руска православна Црква св. Архангела Михајла,
  • Римокатолички манастир Пажаислис
  • Стара градска кућа.

Познат је по кошаркашком клубу Жалгирис, који је био један од најјачих европских кошаркашких клубова.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]