Пређи на садржај

Односи Србије и Непала

С Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Непал
Map indicating locations of Србија and Непал

Србија

Непал

Србија и Непал успостављају званичне дипломатске односе 1959. године. Седиште српског амбасадора је у Њу Делхију у Индији.

Први контакти успостављени су 1959. године између тадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Краљевине Непал. Споразум о привредној и техничкој сарадњи између двеју држава је потписан 1965. године, а исте године је потписан и трговински споразум, који је ратификован годину дана касније. Југославија и Непал су 24. септембра 1975. године потписали споразум о научнотехничкој сарадњи који је ратификован 12. фебруара 1976, а ступио на снагу 2. јуна исте године.[1]

Вук Јеремић, министар спољних послова Србије посетио је Непал у октобру 2011. године, где се састао са премијером Бабурамом Батарајем и министром спољних послова Нарајаном Каџијем Шрестом.[2] У мају 2012, министри иностраних послова двеју држава су имали билатералне сусрете у Шарм ел Шеику.[1]

Током 2020. године економска размена је била 80.000 долара. У Србију је увезена роба у вредности од 23.000, а извезена у вредности од 56.000 америчких долара.[1]

Непал подржава територијални интегритет и суверенитет Србије и не признаје независност Косова. Непал је чланица покрета Несврстаних, организације у којој је бивша Југославија била доста утицајна.

Поређење

[уреди | уреди извор]
Србија Србија Непал Непал
Становништво 9.024.734 (без Северног Косова) - 7.186.862 (без КиМ) 26.494.504
Површина 88.361 km² 147.181 km²
Густина насељености 92/km² 180/km²
Престоница Београд - 1.233.796 (1.659.440 шире подручје) (2011) Катманду - 1.003.285 (2.500.000 шире подручје) (2011)
Облик владавине Парламентарна република Парламентарна република
Званични језик Српски Непалски
Вероисповест 84,59% Православље, 4,97% Католицизам,
3,1% Ислам, 0,99% Протестантизам, 1,11% атеисти
80,7% Хиндуизам, 10.3% Будизам,
4.6% Ислам, 3,9% остали
Етничка структура 83,32% Срби, 3,53% Мађари, 2,05% Роми,
2,02% Бошњаци, 0,80% Хрвати, 8,28 остали
16% кшатрије, 13% брамани, 7% Магари,
6,75% Тару и још педесетак етничких заједница
БДП (по становнику) 12.605 $ (2014) $2,310 $ (2013)

Референце

[уреди | уреди извор]