Питер Џ. Ратклиф
| Питер Џ. Ратклиф | |
|---|---|
.jpg) Питер Џ. Ратклиф | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. мај 1954. |
| Место рођења | Ланкашир, Уједињено Краљевство |
| Држављанство | Уједињеног Краљевства |
| Образовање | Универзитет у Кембриџу; Универзитет краљице Марије; Универзитет у Оксфорду (докторат 1987) |
| Научни рад | |
| Поље | ћелијска и молекуларна биологија |
| Институција | Универзитет у Оксфорду; Институт Франсис Крик |
| Награде | Нобелова награда за физиологију или медицину (2019) |
| Званични веб-сајт | |
| www | |
Питер Џ. Ратклиф (енгл. Peter J. Ratcliffe; Ланкашир, 14. мај 1954) британски је лекар, научник и добитник Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. за истраживање о томе како ћелије осећају промену доступног кисеоника и како се прилагођавају њој.[1]
Награду је поделио с Грегом Л. Семензом (енгл. Gregg L. Semenza) и Вилијамом Келином Млађим (енгл. William G. Kaelin Jr).[2]
Живот и каријера
[уреди | уреди извор]Питер Џ. Ратклиф рођен је у Ланкаширу, 14. маја 1954. године.
Студирао је медицину на Универзитету у Кембриџу и завршио је Медицинску факултет Универзитета краљице Марије у Лондону.
Након додатних студија на универзитетима у Оксфорду и Кембриџу, докторирао је на Кембриџу 1987. године.
Од тада је радио на Универзитету у Оксфорду, а од 2016. године и на Институту Франсис Крик у Лондону.[1]
Истраживања и откриће
[уреди | уреди извор]Иако се вековима разумела важност кисеоника, дуго није било познато како се ћелије прилагођавају променама нивоа кисеоника.
Ратклифов рад се ускладио с радом Вилијама Келина Млађег и Грега Л. Семензе, те су заједно открили како ћелије могу да осете променљиву доступност кисеоника и прилагоде се њој.
Током 1990-их, идентификовали су молекуларну машинерију која регулише активност гена као одговор на различите нивое кисеоника.[3]
Нобелова награда
[уреди | уреди извор]Шведска краљевска академија наука за добитнике Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. прогласила је Вилијама Келина Млађег, Грега Л. Семенза и Питера Џ. Ратклифа за истраживање о томе како ћелије осећају промену доступног кисеоника и како јој се прилагођавају. Ово истраживање изузетно је важно за борбу против рака, анемија и многих других болести.
Значај открића
[уреди | уреди извор]Саопштење шведског института у образложењу доделе награде:
„Основни значај кисеоника познат је вековима, али процес прилагођавања ћелија променама нивоа кисеоника дуго је остао мистерија. Овогодишња Нобелова награда награђује рад који је открио молекуларне механизме који су укључени у прилагођавање ћелија на променљиво снабдевање кисеоником у телу”.[2]
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Питер Џ. Ратклиф је ожењен Фионом Мери Макдугал 1983. године.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Sir Peter J. Ratcliffe”. Nobelprize.org. Приступљено 17. 10. 2020.
- ^ а б Milan, Milošević. „Nobelova nagrada za medicinu (2019)”. Svet nauke. Приступљено 17. 10. 2020.
- ^ „Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 2019.”. Recipe-cpsa.com. Приступљено 17. 10. 2020.[мртва веза]
