Архиепископ и митрополит карловачки Лукијан — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 51: Ред 51:
== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Историја Српске православне цркве|url=https://books.google.com/books?id=v7FrAAAAIAAJ|volume=књ. 2|year=1966|location=Минхен|publisher=Искра}}
* Застава, бр. 190, 9. септембар 1913. (Јутарњи лист), Нови Сад
* Застава, бр. 190, 9. септембар 1913. (Јутарњи лист), Нови Сад
* Успомене проте Стевана Чампрага, Сентдреја 2001.
* Успомене проте Стевана Чампрага, Сентдреја 2001.

Верзија на датум 14. јун 2017. у 09:51

Патријарх српски Лукијан (Богдановић)
Лични подаци
Датум рођења(1867-05-10)10. мај 1867.
Место рођењаБаја, Аустријско царство
Датум смрти1. септембар 1913.(1913-09-01) (46 год.)
Место смртиБад Гаштајн, Аустроугарска
Аархиепископ карловачки и патријарх српски
Године(1908—1913)
ПретходникГеоргије (Бранковић)
НаследникДимитрије (Павловић)
Епископ будимски
Године(1897—1908)
ПретходникАрсеније Стојковић
НаследникГеоргије Зубковић

Лукијан Богдановић (Баја, 10. мај 1867 — Бад Гаштајн, 1. септембар 1913) је био архиепископ карловачки и патријарх српски од 1908. до 1913. године и добротвор.[1]

Биографија

Лукијан (световно име Лазар) Богдановић је рођен 1867. године у Баји у Угарској. Његов отац Александар рођен је у Барањи у Печвару, а у Бају се преселио као трговац, где је држао малу радњу. Мати Милица рођ. Летић била је блиска рођака патријарха Георгија Бранковића. Лукијан Богдановић се школовао у родној Баји, Сремским Карловцима и у Јегри (мађ. Eger)

Замонашио се 1891. године и ускоро постао архимандрит манастира Вазнесења Христовог у Беочину. За епископа Епархије будимске постављен је 1892. године. Дана 10. новембра 1907. осветио је камен темељац новог здања пештанског Текелијанума.

Изабран је за српског патријарха 22. септембра 1908. са 33 гласова за и 25 против, мада је већина саборска прво за патријарха изабрала вршачког епископа Гаврила Змејановића, чији избор угарски премијер Шандор Векерле (мађ. Wekerle Sándor) није прихватио. Затим је саборска већина за српског патријарха изабрала епископа бачког Митрофана Шевића. Он се, међутим, под притиском краљевског комесара повукао.

Године 1912. мађарска влада Иштвана Тисе (мађ. Tisza István) је укинула српску црквену аутономију. Српска штампа је због настале ситуације окривила патријарха Богдановића.

Исте године због хиротонисања Георгија Зубковића за новог епископа будимског изазвао је велико незадовољство код мађарског премијера Иштвана Тисе.

После свих ових немилих догађаја патријарх Богдановић је 1. септембра 1913. године у аустријском граду Бад Гаштајну под неразјашњеним околностима нестао. Његово наго тело пронађено је у реци Ахе. Одсечена глава патријарха Богдановића никада није пронађена.[2] Према извештајима тадашње српске штампе у Аустроугарској постоји сумња да је поглавар Српске православне цркве пао као жртва политике мађарског премијера Иштвана Тисе.

Патријарх Лукијан се истицао великим годишњим прилозима Српском привредном друштву „Привредник“ и био је један од оснивача Патроната Привредникових добротвора и његов активан члан.

Титуле и признања

  • 22. септембар 1908 - 1. септембар 1913: Његова Екселенција Патријарх српски Лукијан Богдановић

Одликовања

Референце

  1. ^ Вуковић 1996, стр. 290-293.
  2. ^ Патријарх Лукијан убијен због обрачуна са Србијом? („Вечерње новости“, 17. новембар 2013)
Узбуркано море (Урош Предић, 1910)

Литература

Спољашње везе


Епископ будимски 1897 — 1908
архиепископ карловачки и патријарх српски 1908 — 1913
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Архиепископ_и_митрополит_карловачки_Лукијан&oldid=13840507”