Споменик Стефану Немањи у Београду — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Поништена измена бр. 23580025 корисника Свифт (разговор)
ознаке: поништење враћена измена
Ред 53: Ред 53:
Заједно са постаментом, споменик је тежак 80 тона и висок 23,5 метра. На тај начин, постао је највиши споменик на територији [[Србија|Србије]].
Заједно са постаментом, споменик је тежак 80 тона и висок 23,5 метра. На тај начин, постао је највиши споменик на територији [[Србија|Србије]].


== Критике опозиције==
== Критике ==
Директор Центра за практичну политику Драган Поповић је [[6. фебруара]] [[2019]]. године, објавио твит: „Ако изграде оно чудо код железничке, нек је Немањић по сто пута, има вала да лети у ваздух кад падне власт!“<ref name=":1">{{Cite web|url=https://twitter.com/srdjandrago/status/1094306124197752834|title=Твит Срђана Драгојевића|last=|first=|date=9. фебруар 2019.|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>
Директор Центра за практичну политику Драган Поповић је [[6. фебруара]] [[2019]]. године, објавио твит: „Ако изграде оно чудо код железничке, нек је Немањић по сто пута, има вала да лети у ваздух кад падне власт!“<ref name=":1">{{Cite web|url=https://twitter.com/srdjandrago/status/1094306124197752834|title=Твит Срђана Драгојевића|last=|first=|date=9. фебруар 2019.|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>


Верзија на датум 2. фебруар 2021. у 04:07

Споменик Стефану Немањи
Споменик Стефану Немањи
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски венац
Врста споменикаспоменик
Време настанка2020.

Споменик Стефану Немањи је дело руског скулптора Александра Јулијановича Рукавишњикова, члана Руске академије уметности, посвећено великом жупану Стефану Немањи, родоначелнику српске средњовековне династије Немањића.

Споменик је постављен на Савском тргу у Београду, односно на почетку Немањине улице, испред некадашње зграде Главне железничке станице, у коју треба да буде усељен Историјски музеј Србије.

Откривање споменика је обављено за Савиндан, 27. јануара 2021. године уз присуство политичког руководства Републике Србије и Српске.

Историјат

Одбор за подизање спомен-обележја Стефану Немањи

Први домаћи конкурс за израду споменика Стефану Немањи, расписан је 10. фебруара 2016. године на конститутивној седници Одбора за подизање спомен-обележја Стефану Немањи, у чијем су саставу били председник Владе Републике Србије Александар Вучић (председник Одбора), министар правде Никола Селаковић, декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Сима Аврамовић, академик Љубомир Максимовић, академик Светомир Арсић-Басара, архитекта Војислав Милановић, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, градски менаџер Горан Весић, председник Комисије за споменике и називе улица и тргова Скупштине града Београда Јасмина Митровић-Марић, заменик председника Скупштине града Београда Андреа Радуловић и градски секретар за културу Владан Вукосављевић.[1]

Истовремено, било је предвиђено и подизање спомен-комплекса „Српског средњег века”.

Конкурс Града Београда

Споменик током постављања (октобар 2020)

Дана 27. септембра 2017. године, Секретаријат за културу Градске управе Града Београда је расписао јавни и позивни међународни двостепени конкурс за израду решења за спомен-обележје Стефану Немањи на Савском тргу у Београду.[2] Одмах је објављен и програм конкурса, који је предвидео све појединости које се очекују од аутора, као и будућа позиција споменика.[3] Жири који је разматрао пристигле предлоге је био у саставу: Никола Селаковић, генерални секретар председника Републике Србије (председник жирија), академик и вајар Светомир Арсић-Басара, редитељ Емир Кустурица, сликар Владимир Величковић (члан САНУ ван радног састава), проф. др Сима Аврамовић (некадашњи декан Правног факултета Универзитета у Београду), вајар и редовни професор Факултета примењених уметности Миодраг Живковић, вајар Небојша Ђурановић, градски менаџер Горан Весић и градски урбаниста Милутин Фолић.[4]

Други степен конкурса је окончан објављивањем резултата 15. марта 2018. године. Прву награду је освојио руски скулптор Александар Рукавишњиков, другу награду је добио Ву Веишан (Wu Weishan) из Пекинга, а трећа награда је припала Зорану Ивановићу, ванредном професору Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду.

Постављање споменика (17.11.2020)

Израда споменика

На изради споменика, уз Рукавишњикова, било ангажовано још око 120 људи.[5]

Постављање споменика

Статуа Стефана Немање

Пандемија корона вируса од марта 2020. године, одложила је допремање споменика из Москве за Београд и померила за читава четири месеца. Постављање првих делова постамента је почело 15. августа 2020. године.[6]

Дана 13. новембра 2020. године, постављени су последњи делови статуе, те се читава композиција могла видети у свом потпуном облику.[7] Наредне недеље је постављена скела ради извођења полирања и патинирања.[8]

Примопредаја споменика

Дана 25. децембра 2020. године у Старом двору (Скупштина града Београда), потписан је Записник о примопредаји споменика, чиме је ово дело постало власништво Града Београда. Записник су потписали Олег Лашкарев (представник аутора Александра Рукавишњикова у Србији), Алан Казијев (представник Рукавишњикова за уметност у свету), заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић, градски секретар за културу Иван Карл и заменик градоначелника Горан Весић. Потписивању записника су присуствовали министар спољних послова Никола Селаковић (члан Одбора за подизање споменика Стефану Немањи) и Александар Боцан-Харченко, амбасадор Руске Федерације у Србији.[9]

Откривање споменика

Откривање споменика је обављено за Савиндан, 27. јануара 2021. године уз присуство политичког руководства Републике Србије и Српске, уз присуство бројних грађана.[10] На свечаности су били председник Републике Србије Александар Вучић, предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић, министар спољних послова Никола Селаковић, градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић, заменик градоначелника Београда Горан Весић, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, посланик у Скупштини Црне Горе и председник Демократске народне партије Милан Кнежевић, председник Нове српске демократије Андрија Мандић, посланик Собрања Републике Северне Македоније и председник Демократске партије Срба у Македонији Иван Стоилковић, епископ шумадијски Јован (администратор архиепископије београдско-карловачке), епископ бачки Иринеј, епископ крушевачки Давид, настојатељ Храма Светог Саве викарни епископ ремезијански Стефан, викарни епископ мохачки Исихије, амбасадор Руске Федерације Александар Боцан-Харченко...[11]

У уметничком делу који је претходио говорима, наступао је глумац Небојша Кундачина, који је тумачио лик Стефана Немање.

Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик је у свом говору изјавио:[12]

Срби су давно научили да без државе нема слободе, векови иза нас су увек били борба за српску државу, као што се и данас боримо у савременим околностима управо за то. Овај величанствен споменик је знак нашег односа према томе.

— Милорад Додик, председавајући Предсједништва Босне и Херцеговине

Председник Републике Србије Александар Вучић је, на крају церемоније откривања споменика, рекао:

Овде, где се симболички спајају улице Немањина и Карађорђева, ми данас славимо и раскош својих историјских домета, и обнављање државности, и просперитетну будућност коју ми и наши потомци морамо вредно да градимо.

— Александар Вучић, председник Републике Србије

Композиција споменика

Споменик представља владарску фигуру Стефана Немање у племићкој одори. У десној руци се налази мач, а у левој руци је Хиландарска повеља.

Постамент је сачињен од више елемената. У основи, то је напукли византијски шлем, као симбол Немањине борбе за независност од Ромејског царства, из кога израња владарско жезло, симбол владарске моћи. Рукавишњиков наводи да је за модел жезла користио жезло Светог Саве (једини предмет за који се поуздано зна да је био у Савиним рукама), првог српског архиепископа и Немањиног најмлађег сина, које је сачувано и налази се у ризници манастира Милешева и повремено излаже у Историјском музеју Србије, будући да такав предмет који би припадао Стефану Немањи није сачуван, али постоје основи за веровање да је и сам поседовао слично жезло.[5]

На постаменту се налазе рељефи из Немањиног живота и српске историје за време његове владавине. Са спољне стране постамента, приказани су манастир Студеница и манастир Хиландар, две најзначајније задужбине Стефана Немање. Остали рељефи су урађени по угледу на српске фреске, а један од њих је лоза Немањића, по угледу на фреску из манастира Високи Дечани у Метохији.

Заједно са постаментом, споменик је тежак 80 тона и висок 23,5 метра. На тај начин, постао је највиши споменик на територији Србије.

Критике

Директор Центра за практичну политику Драган Поповић је 6. фебруара 2019. године, објавио твит: „Ако изграде оно чудо код железничке, нек је Немањић по сто пута, има вала да лети у ваздух кад падне власт!“[13]

Редитељ Срђан Драгојевић и бивши народни посланик Социјалистичке партије Србије, објавио је твит 9. фебруара 2019. године: „Удица коју су свињски фашисти бацили "полемиком" око споменика Стефану Немањи је - бесмислена. Као што радници свињоида нису новинари, није ни оно споменик. Фигура на жиру је симбол СНС свињца и свињске хунте а не - Стефану Немањи. Када одете, биће конкурс за прави споменик!“[13]

Историчар уметности Ненад Макуљевић, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, у ауторском тексту за Пешчаник од 21. марта 2019. године, пише „Он нема значај у историји Београда, тако да отпада могућност повезивања споменика са простором његовог живота.“[14]

Архитекта Драгољуб Бакић, који је пројектовао Халу Пионир, изјавио је 17. јула 2020. године: „Читав Савски трг је апсолутна урбанистичка бесмислица, не само његов споменик од 28 метра.“[15] Касније је тражио и да споменик буде премештен.[16]

Историчарка Радина Вучетић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, рекла је 6. августа 2020. године за НИН, да споменик Стефану Немањи делује: „као надгробни споменик модерној Србији.“[14]

Друштво конзерватора Србије је 20. августа 2020. године, затражило да се заустави постављање споменика, уз образложење да: „владарска иконографија коју је представио скулптор из Русије претенциозни је фалсификат академизма 19. века, увећан шест или седам пута у односу на уобичајену висину монументалних споменичких обележја.“[17]

Књижевник Марко Видојковић је у ауторском тексту „Ђавољи споменик“ „Велики жупан Стефан Немања се пред крај живота замонашио и под именом Симеон душу испустио. И отишао право у пакао. (...) Једне ужарене паклене ноћи, баш кад је црвени гуштер Стефану Немањи по милионити пут одгризао нос, ђаво лично дошао му је у посету. (...) Оно што Стефан Немања није знао, а и да је знао, вероватно не би утицало на његову одлуку, јесте да ће ђаво подићи споменик који приказује намученог великог жупана како стоји на обронцима пакла, са ужареним мачем у десној руци, којим је без контроле себи одсецао леву ногу...“[18]

Књижевник Дејан Атанацковић је у својој колумни у НИН-у (27. август 2020), окарактерисао споменик Стефану Немањи као: „...дивовски чир...“[19] У истом броју НИН-а, објављена је и карикатура Душана Петричића, на којој се види зграда Старе железничке станице и испред ње средњи прст, на месту које је предвиђено за споменик.[20]

Новинар Теофил Панчић је у Времену (27. август 2020), писао: „...тзв. споменика Стефану Немањи: он је само орнамент, украсни додатак, као они гипсани лавови на оградама мафијашких вила. Наравно, његова преружноћа и предимензионираност чини да се он чини битнијим елементом целе приче...“[21]

Међу онима који нису имали замерку на идеју подизања споменика Стефану Немањи, већ на идејно решење које подразумева висину од 28 метара, нашли су се историчарка Латинка Перовић и историчар Срђан Цветковић.[22]

У јавности се водила полемика зашто је уместо крста који је био на победничком решењу на конкурсу, на споменик постављен мач.[23]

Полемика Горана Марковића и Емира Кустурице

Редитељ Горан Марковић је 20. августа 2020. године, говорио о споменику Стефану Немањи као: „наказној скаламерији“ и позвао Емира Кустурицу, члана жирија, да се огради од споменика.[15] Кустурица му је одговорио јавним писмом 21. августа, у којем је рекао: „изоштри смисао за страдање хришћана на Косову и Метохији или у Црној Гори. Не само због хришћанске културе, него и твоје секуларне грађанске политике, којом се, за разлику од мене, бавиш, а не знаш да она не постоји без историје коју је управо Стефан Немања, имењак, започео на Балкану. (...) Сада је политика постала твоја судбина, рођена у "ужасу празнине" твог филмског жанра.“[24]

Ова полемика је изазвала шире одјеке. На Марковићеву страну је стао, између осталог, уредник Недељника и новинар Вељко Лалић.

Референце

  1. ^ „Јавни конкурс за подизање споменика Стефану Немањи”. Влада Републике Србије. 10. фебруар 2016. 
  2. ^ „Јавни и позивни међународни отворени двостепени конкурс за израду решења за спомен-обележје Стефану Немањи на Савском тргу у Београду”. 27. септембар 2017. 
  3. ^ „Програм конкурса” (PDF). септембар 2017. 
  4. ^ „Резултати другог степена јавног и позивног међународног двостепеног oтвореног анонимног конкурса за израду решења за спомен-обележје Стефану Немањи на Савском тргу у Београду” (PDF). 15. март 2018. 
  5. ^ а б „Како је спречено да у Београд стигне „погрешан“ Стефан Немања /видео/”. Спутњик. 19. август 2020. 
  6. ^ „ИСТОРИЈСКИ ДАН ЗА БЕОГРАД: Почело свечано постављање споменика Стефану Немањи, сведок осам векова наше државности”. Новости. 15. август 2020. 
  7. ^ „Споменик Стефану Немањи достигао пуну висину”. Политика. 13. новембар 2020. 
  8. ^ „SPOMENIK STEFANU NEMANJI SE ZATVARA: Od utorka više neće moći da se vidi, otkriveno i zašto!”. 15. 11. 2020. 
  9. ^ „Споменик Стефану Немањи званично предат Београду”. Дневник. 25. 12. 2020. 
  10. ^ „Otkriven spomenik Stefanu Nemanji; Vučić: "Golem je jer kroz njega treba da vide nas"”. 27. јануар 2020. 
  11. ^ „Откривен споменик Стефану Немањи”. Српска православна црква. 28. 1. 2021. 
  12. ^ „Од Стефана Немање Срби су државотворни народ”. Политика. 27. 1. 2021. 
  13. ^ а б „Твит Срђана Драгојевића”. 9. фебруар 2019. 
  14. ^ а б Макуљевић, Ненад (21. март 2019). „Национални споменик Стефану Немањи у Београду на води”. Пешчаник. 
  15. ^ а б „Марковић позвао Кустурицу да се огради од избора споменика Стефану Немањи”. Данас. 20. август 2020. 
  16. ^ „Преместите Немању ако Бога знате”. Данас. 25. август 2020. 
  17. ^ „Друштво конзерватора против споменика Стефану Немањи”. Н1. 20. август 2020. 
  18. ^ „LIČNI STAV Marko Vidojković: Đavolov spomenik Stefanu Nemanji”. 21. avgust 2020. 
  19. ^ Атанацковић, Дејан (27. август 2020). „Ко си, бре, ти, чудовиште метално?”. НИН: 23. 
  20. ^ Петричић, Душан (27. август 2020). „Кибицфенстер - карикатура”. НИН. 
  21. ^ Pančić, Teofil (27. avgust 2020). „Spomenik na šećernoj tabli”. Vreme: 23. 
  22. ^ „Da li Beogradu treba spomenik Stefanu Nemanji? Anketa”. 4. фебруар 2019. 
  23. ^ Јовановић, Ненад М. „Крст или мач”. Центар за истраживање православног монархизма. Приступљено 29. 1. 2021. 
  24. ^ „Кустурица Марковићу: И сада си се окренуо против мене”. Данас. 21. август 2020. 

Спољашње везе

Споменик Стефану Немањи у Београду на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Споменик_Стефану_Немањи_у_Београду&oldid=23586522”