Фудбалска репрезентација Мађарске — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 10: Ред 10:
најбољи стрелац = [[Ференц Пушкаш]] (84) |
најбољи стрелац = [[Ференц Пушкаш]] (84) |
фифа шифра = -{HUN}- |
фифа шифра = -{HUN}- |
фифа ранг = 52. ([[фебруар]] [[2020]])|
фифа ранг = {{FIFA World Rankings|HUN}} |
фифа макс = 36. |
фифа макс = 36. |
фифа макс датум = [[децембар]] [[1992]], [[март]] [[2011]]. |
фифа макс датум = [[децембар]] [[1992]], [[март]] [[2011]]. |

Верзија на датум 19. новембар 2021. у 00:15

Мађарска
НадимакЗлатних једанаест (Aranycsapat)
и Магични Мађари остало из 1950-их
СавезФудбалски савез Мађарске
КонфедерацијаУЕФА (Европа)
СелекторЖорж Лекенс
КапитенБалаж Џуџак
Највише наступаГабор Кираљи (108)
Најбољи стрелацФеренц Пушкаш (84)
Фифин кодHUN
Основна опрема
Резервна опрема
Пласман на Фифиној ранг-листи
Тренутни 32 Раст 4 (21. 9. 2023)[1]
Највиши36. (децембар 1992, март 2011.)
Најнижи87. (јул 1996.)
Прва међународна утакмица
 Аустријско царство 5 : 0 Мађарска 
(Беч, Аустроугарска; 12. октобар 1902)
Највећа победа
 Русија 0 : 12 Мађарска 
(Москва, Русија; 14. јул 1914)

 Мађарска 13 : 1 Француска 
(Будимпешта, Мађарска; 12. јун 1927)

 Мађарска 12 : 0 Албанија 
(Будимпешта, Мађарска; 24. септембар 1950)
Највећи пораз
 Холандија 8 : 1 Мађарска 
(Амстердам, Холандијa; 11. oктобар 2013)
Светско првенство
Наступи9 (први пут 1934.)
Најбољи резултат2. место, 1938.
2. место, 1954.
Европско првенство
Наступи2 (први пут 1964.)
Најбољи резултат3. место, 1964.
Освојене медаље
Фудбал
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 1938. Екипно
Сребрна медаља — друго место 1954. Екипно
Европско првенство
Бронзана медаља — треће место 1964. Екипно
Летње олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1952. Екипно
Бронзана медаља — треће место 1960. Екипно
Златна медаља — прво место 1964. Екипно
Златна медаља — прво место 1968. Екипно
Сребрна медаља — друго место 1972. Екипно

Фудбалска репрезентација Мађарске је под контролом Фудбалског савеза Мађарске. Своје сјајне тренутке Мађарска фудбалска репрезентација је имала пред Други светски рат 1938. а своје звездане током педесетих година 20. века, када су били иноватори и носиоци новог таласа у концепцији игре и тактици, увођење у игру повученог центарфора, Нандор Хидегкути и мењање стандардних позиција бекова, крила и централних везних играча. У последњих тридесет година мађарски фудбал је пао на ниске гране и репрезентација се од 1986. године квалификовала тек на једно значајно такмичење (ЕП 2016).

Златних једанаест (Мађарски мађионичари)

Мађарски фудбал је постао светски познат и признат током педесетих година 20. век, када су мађарски играчи олраунд Ференц Пушкаш, центарфор Шандор Кочиш, халф који је имао нападачку улогу Јожеф Божик, Нандор Хидегкути који је играо повученог центарфора, тимови Хонвед, Фради и Мађарска фудбалска репрезентација унели многе новине у фудбалску игру.

Златна генерација је играла у периоду од 1952. године до 1954. године. У периоду од 4. јуна 1950. (пријатељска против Пољске, победа од 5:2) до 27. новембра 1955. године (пријатељска против Италије, победа од 2:0) Мађарска фудбалска репрезентација је нанизала 44 победе, шест нерешених утакмица и један пораз (1954. у финалу 2:3 против Немачке)[2][3].

По Ело фудбалском рејтингу Мађарска је добила 2.173 бода (из јуна 1954) и дан данас је то необорени рекорд свих времена, друга на тој листи је репрезентација Бразила са освојених 2.153 бода (из 1956).

Мађарска фудбалска репрезентација је два пута била у финалу светских првенстава, обе утакмице је изгубила 1938. године против Италије са 4:2 и 1954. 3:2 против Немачке, иако су у предтакмичењу, у утакмици по групама, победили исту ту репрезентацију са 8:3. У тој финалној утакмици Мађари су водили са 2:0 већ у првим минутима утакмице. Ову уткмицу су Немци назвали Чудо у Берну пошто су на крају победили са 3:2.

Мађарска фудбалска репрезентација је освојила златну олимпијску медаљу три пута 1952., 1964. и 1968.. Мађарски тим, у то доба U-23 који је био лимит за олимпијски тим, је освојио првенство 1974.. УЕФА је померила границе 1976. године и од тада се играју U-21 првенства, тако да је та утакмица рачуната у рангу U-21.

Ело табела свих времена

У табели је листа националних репрезентација по највише сакупљеним поенима у својој историји до 1. јануара 2008. године по Ело рачунању [4] .

Позиција Држава Поена Датум
1  Мађарска 2165 30. јун 1954.
2  Бразил 2153 17. јун 1962.
3  Аргентина 2117 3. април 1957.
4  Француска 2106 15. август 2001.
5  Немачка 2098 4. септембар 1974. (као Западна Немачка)
6  Италија 2079 20. јул 1939.
7  Холандија 2067 3. јун 1978.
8  Пољска 2046 1. септембар 1974.
9  Енглеска 2041 22. октобар 1966.
10  Уругвај 2035 13. јун 1928.
11  Русија 2022 9. октобар 1983. (као СССР)
12  Шпанија 2007 24. септембар 1997.
13  Чешка 1999 27. јун 2004.
14  Аустрија 1998 31. мај 1934.
15  Португалија 1983 15. новембар 2000.
16  Хрватска 1967 11. јул 1998.
17  Србија 1962 25. јун 1998. (као СРЈ)
18  Данска 1960 13. јун 1986.
19  Шкотска 1953 10. март 1888.
20  Шведска 1950 25. јун 1950.

Архива

Утакмица између Аустрије и Мађарске одиграна 1902. године је била прва међународна европска утакмица одиграна између две државе а да нису припадале Великој Британији.

Репрезентација Мађарске је била прва изван Велике Британије и Ирске која је победила Енглеску на домаћем терену, чак шта више на чувеном Вемблију. Ова утакмица је одиграна 25. новембра 1953. у Лондону и завршена је резултатом 6:3 за мађаре. У узвратној утакмици 1954. године у Будимпешти енглези су још лошије прошли, изгубили су са 7:1. Ове утакмице су доказале да Енглеска баш и није толико надмоћна колико се до тада мислило и окончале су 90то годишњи мит који су Енглези о себи и свом фудбалу ширили.

Такође Мађарска фудбалска репрезентацију се поноси са 33 утакмице где су били непобедиви, што су постигли у периоду од 14. маја 1950. до 4. јула 1954. када су изгубули у финалу светског првенства од репрезентације Немачке. Близу оваквог успеха су Аргентина и Шпанија са по 31 утакмицом без пораза (Аргентина је то остварила у периоду од 1991. до 1993. а Шпанија 1994. до 1998)

Године пада

После златне генерације и свих успеха тиком педесетих, Мађарска је успела да се одржи при врху светског и европског фудбала још неких двадесет пет година. Мађарска репрезентација је стигла до четвртфинала на два светска првенства 1962. и 1966., такође је у том периоду Мађарска имала фудбалере светског ранга као што су Лајош Тихи, ференц Бене, Флоријан Алберт, Јанош Фаркаш, Ђула Ракоши, Золтан Варга, Јанош Гереч, Карољ Шандор и Мате Фењвеши. Такође Мађарска репрезентација је стигла до два полуфинала Европских првенстава: 1964. и 1972.

Повратак на светска првенства 1978. и 1982. није донео успехе репрезентацији, већ је означио почетак силазне путање. Светла тачка на првенству 1982. је победа против Ел Салвадора од 10:1 где су засјали таленти као што су Ласло Фазекаш, Тибор Њилаши и Ласло Киш. Задњи доказ о фудбалском паду некада моћне мађарске репрезентација је било учешће на светском првенству 1986. и порази против Совјетског Савеза и Француске. Иако је имала таленте као што су Лајош Детари, Мађарска више није имала тим, што је остао случај и данас.

Рекорди и признања

Играчи са највише учешћа

Поз Играч Утакмица Голова Период
1 Јожеф Божик 101 11 1947—1962
2 Ласло Фазекаш 92 24 1968—1983
3 Ђула Грошич 86 0 1947—1962
4 Ференц Пушкаш 85 84 1945—1956
5 Имре Гараба 82 3 1980—1991
6 Шандор Матраи 81 0 1956—1967
7 Ференц Шипош 77 1 1957—1966
8 Ласло Балинт 76 3 1972—1982
8 Ференц Бене 76 36 1962—1979
8 Мате Фењвеши 76 8 1954—1966

Најбољи стрелци репрезентације

Поз Играч Гол(Наст) Период Прос/утак
1 Ференц Пушкаш 84 (85) 1945—1956 0.99
2 Шандор Кочиш 75 (68) 1948—1956 1.10
3 Имре Шлосер 59 (68) 1906—1927 0.87
4 Лајош Тихи 51 (72) 1955—1964 0.61
5 Ђерђ Шароши 42 (62) 1931—1943 0.68
6 Нандор Хидегкути 39 (69) 1945—1958 0.56
7 Ференц Бене 36 (76) 1962—1979 0.47
8 Ђула Женгелер 32 (39) 1936—1947 0.82
8 Тибор Њилаши 32 (70) 1975—1985 0.46
8 Флоријан Алберт 32 (75) 1959—1974 0.41

Светска првенства

Година Рунда Освојено место УУ П Н И ГД ГП
Уругвај 1930. Није учествовала
Краљевина Италија 1934 Четвртфинале 6 2 1 0 1 5 4
Француска 1938 Финале 2 4 3 0 1 15 5
Бразил 1950. Није учествовала
Швајцарска 1954. Финале 2 5 4 0 1 27 10
Шведска 1958. Прва рунда 10 4 1 1 2 7 5
Чиле 1962. Четвртфинале 5 4 2 1 1 8 3
Енглеска 1966. Четвртфинале 6 4 2 0 2 8 7
Мексико 1970. Није се квалификовала
Њемачка 1974.
Аргентина 1978. Прва рунда 15 3 0 0 3 3 8
Шпанија 1982. Прва рунда 14 3 1 1 1 12 6
Мексико 1986. Прва рунда 18 3 1 0 2 2 9
1990. до 2022. Није се квалификовала
Укупно 9/22 2 Финала 32 15 3 14 87 57

*УУ - укупно утакмица; П - број победа; Н - број нерешених утакмица; И - број изгубљених утакмица; ГД - број постигнутих голова; ГП - број примљених голова.

Европска првенства

Година Коло Пласман ИГ П Н ИЗ ГД ГП
Француска 1960. Није се квалификовала
Шпанија 1964. Полуфинале 3 2 1 0 1 4 3
Италија 1968. Није се квалификовала
Белгија 1972. Полуфинале 4 2 0 0 2 1 3
1976. до 2012. Није се квалификовала
Француска 2016. Осмина финала 13 4 1 2 1 6 8
Европска унија 2020. Групна фаза 20 3 0 2 1 3 6
Њемачка 2024. Следи
Укупно 4/16 0 титуле 11 2 4 5 14 20

Лига нација

Рекорди у УЕФА Лиги нација
Сезона Лига Група ИГ П Н И ГД ГП П/И Поз.
2018/19. Ц 2 6 3 1 2 9 6 Раст 31.
2020/21. Б 3 6 3 2 1 7 4 Раст 20.
Укупно 12 6 3 3 16 10

Пријатељске утакмице


Референце

Спољашње везе