Пређи на садржај

Свети Никола (град)

Координате: 41° 51′ 58″ С; 21° 56′ 26″ И / 41.8661764° С; 21.9404589° И / 41.8661764; 21.9404589
С Википедије, слободне енциклопедије
Свети Никола
мкд. Свети Николе
Свети Никола — средиште града
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаСвети Никола
Становништво
 — 2002.13.746
Географске карактеристике
Координате41° 51′ 58″ С; 21° 56′ 26″ И / 41.8661764° С; 21.9404589° И / 41.8661764; 21.9404589
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина300 m
Свети Никола на карти Северне Македоније
Свети Никола
Свети Никола
Свети Никола на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број2220
Позивни број032
Регистарска ознакаST
Веб-сајтwww.svetinikole.gov.mk

Свети Никола (мкд. Свети Николе) је град у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Свети Никола је седиште истоимене општине Свети Никола, као и северног дела Овчег поља.

Природне одлике

[уреди | уреди извор]

Град Свети Никола се налази на у средишњем делу Северне Македоније. Град је на је 30 km северозападно од Штипа, а на 60 km источно од Скопља, главног града државе.

Рељеф: Свети Никола се налази у Овчем пољу, које је пространа и плодна котлина. Западно од града издиже се Градиштанска Планина, а источно Манговица. Надморска висина града је око 300 m.

Клима: У Светом Николи влада блажи облик умерено континенталне климе (жарка лета).

Воде: Кроз Светог Николу протиче пар потока и речица, сви у сливу реке Брегалнице. Од њих је највећа Светониколска река.

Историја

[уреди | уреди извор]

Назив града постоји од његовог зачетка. Ту је 1292. изграђена црква Светог Николе, у то време највећа од 42 цркве у крају. За њу се везује легенда о чудотворном исцељењу Стефана Дечанског:

И на Овчем Полѣ свети Никола очи ѣму дарова въ црьквi ...

Место је од тада познато по имену Свети Никола. Ово име се појављује и на даровници браће Дејановића из 1378, којим се ово место поклања манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори.

Средином 19. века почела је да се развија чаршија и да расте удео словенског живља у насељу. Почетком 20. века насеље је било мешовито бугарско-турско насеље.

За време на балканских ратова велики број муслимана је напустио град.

1912. године Свети Никола се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији.

Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Главни градски трг

Свети Никола је према последњем попису из 2002. године имао 13.746 становника.

Национални састав по попису из 2002. године био је:[1]

Попис 2002.‍
Македонци
  
13.367 97,24%
Цинцари
  
149 1,08%
Турци
  
80 0,58%
Роми
  
72 0,52%
Срби
  
52 0,37%
Бошњаци
  
1 0,00%
остали
  
25 0,18%
укупно: 13.746

Привреда

[уреди | уреди извор]

Становништво се претежно бави земљорадњом, а од индустрије заступљена је прехрамбена, текстилна и индустрија грађевинских материјала. Од пољопривредних култура најзаступљеније су: житарице, индустријско биље, и виноградарске културе.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]