Главна страна
Фудбалска репрезентација Пољске
Фудбалска репрезентација Пољске (пољ. Reprezentacja Polski w piłce nożnej) представља Пољску у фудбалским такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Пољске. Утакмице игра на Националном стадиону у Варшави.
Једну од најбољих екипа Пољска је имала средином 1970-их. У квалификацијама за Свјетско првенство 1974, изборила је реми са Енглеском на Вемблију и пласирала се. На првенству, Пољска је стигла до полуфинала; у посљедњем мечу групне фазе, у утакмици која је одлучивала финалисту, поражена је од Њемачке 1:0, док је у мечу за треће мјесто савладала Бразил 1:0 и тако дошла до највећег успјеха у историји. Нападач Пољске, Гжегож Лато, освојио је Златну копачку за најбољег стријелца. Треће мјесто освојили су и на СП 1982. у Шпанији, гдје су побиједили Француску 3:2, након што су у полуфиналу поражени од Италије 2:0.
На Олимпијским играма 1972. у Минхену, Пољска је освојила златну медаљу, побједом над Мађарском 2:1. На ОИ 1976. у Монтреалу освојили су сребрну медаљу, у финалу су поражени од Источне Њемачке 3:1; сребрну медаљу освојили су и на Играма 1992. у Барселони, гдје су поражени 3:2 од Шпаније. Пољска се на Европско првенство први пут пласирала 2008, а затим су се аутоматски квалификовали на ЕП 2012. као домаћини, заједно са Украјином. Оба пута првенство су завршили на посљедњем мјесту у групи. Прву побједу на ЕП остварили су 12. јуна 2016, против Сјеверне Ирске.
Усташе
Усташе су биле хрватска фашистичка ултранационалистичка, клерикална и терористичка организација, коју је основао Анте Павелић 1929. године у Италији. Организација се налазила на челу Независне Државе Хрватске, од априла 1941. до маја 1945. године.
Ослањајући се на Силе Осовине, прије свега на Њемачку и Италију, усташе су у већини случајева копирале њихову унутрашњу структуру и идеологију. У својим ставовима су истицали србофобију и антисемитизам, као и низ теорија којима су оправдавале своје територијалне претензије. Усташе су организовале и спроводиле геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, оснивајући велики број сабирних логора. Према разним процјенама, током усташког геноцида убијено је између 197.000 и 800.000 Срба, 30.000 Јевреја и 80.000 Рома.
Након ослобођења Југославије, већина главешина усташког покрета је пацовским каналима побјегла у западну Европу и Јужну Америку, гдје су створили мрежу радикалних организација. Питање процјене злочина које су починиле усташе је покренуто током распада Југославије.
Списак епизода серије Бекство из затвора
Бекство из затвора је америчка драмска криминалистичка ТВ серија премијерно приказана на Фоксу (29. августа 2005. године). Серија је истовремено емитована на каналу Глобал у Канади, али и у десетинама других земаља широм света. Произвела ју је Adelstein-Parouse Productions, у сарадњи с мрежама Rat, Original и 20th Century Fox. Радња се врти око два брата: Мајкла Скофилда (Вентворт Милер) и Линколна Бароуза (Доминик Персел).
У првој сезони, Линколн бива осуђен на смртну казну због злочина који није починио, након чега Мајкл намерно доспева у исти затвор у којем му брат чека извршење смртне казне, да би му помогао да побегне. Радња друге сезоне се фокусира на хватању затворских бегунаца, док трећа сезона приказује Мајклове покушаје бега из једног панамског затвора. У четвртој сезони, завера која је сместила Линколна у затвор се открива и скоро сви добијају оно чему су тежили. У петој сезони се изводи највеће, последње бекство: избављење Мајкла из јеменског затвора.
Вести
- 11. јун — Потпредседник Малавија Саулос Чилима и девет других путника погинуло је у авионској несрећи.
- 8. јун — У Београду одржан је први Свесрпски сабор. Неколико десетина институција Републике Србије и Републике Српске потписало је документа о сарадњи, као и Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа.
- 8. јун — Златан Ибрахимовић је званично завршио репрезентативну каријеру на пријатељској утакмици Србија — Шведска.
- 6. јун — Данска, Грчка, Пакистан, Панама и Сомалија изабране за нове несталне чланице Савета безбедности Уједињених нација, са двогодишњим мандатом почев од јануара 2025.
- 19. мај — Председник Ирана Ебрахим Раиси настрадао је у хеликоптерској несрећи код града Варзакана на северу Ирана.
- 18. мај — Дошло је до сукоба између сепаратиста и француских снага безбедности на француској прекоморској територији Нова Каледонија.
- 15. мај — Председник Владе Словачке Роберт Фицо је рањен у атентату након састанка са члановима Владе у Хандлови.
18. јун
- 618 — Ли Јуан је постао цар Гаозу од Танга, чиме је започето три века власти династије Танг.
- 1815 — У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту.
- 1940 — Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији.
- 1948 — Комисија Уједињених нација за људска права усвојила је међународну Декларацију о људским правима.
- 1953 — Проглашена Република Египат, за председника изабран генерал Мухамад Нагиб, вођа побуне којом је 1952. збачен краљ Фарук I.
- 1979 — Лидер СССР Леонид Брежњев и председник САД Џими Картер у Бечу потписали споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, САЛТ 2 (на слици).
- 1995 — Снаге Војске Републике Српске ослободиле последње од 372 припадника мировних снага у БиХ које су држале као таоце од краја маја, после напада авиона НАТО на српске положаје у околини Пала.
Да ли сте знали
- … да је именица доба једина именица средњег рода у српском језику која се у номинативу једнине завршава на слово А?
- … да је први египатски фараон Менес окончао живот тако што га је убио нилски коњ?
- … да је Атила по причи умро од инфаркта у сред љубавног чина?
- … да је немачки географ Аугуст Цојне први 1808. године употребио појам Балканско полуострво?
- … да се једино Нобелова награда за мир додељује у Ослу, а остале у Стокхолму?
- … да је Ролан Гарос пилот који је први прелетео Средоземно море?
- … да је пециво кроасан пореклом из Аустрије?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,1 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 690.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада су на Википедији на српском језику 373.684 корисника отворила налог, а од тога је 1.220 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице