Фетулах Гулен — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Синтакса – параметар у наводницима.
Нема описа измене
ознака: везе до вишезначних одредница
Ред 1: Ред 1:
{{Филозоф
{{Инфокутија Филозоф
|ијекавица = да
| име = Фетулах Гулен
|име = Фетулах Гулен
| слика = Fetullahgulen.png
|пуно_име = Мухамед Фетулах Гулен
| ширина_слике =
|слика = Fethullah Gülen cropped.jpg
| опис_слике = Фетулах Гулен 1998.
|опис_слике = Гулен (1998)
| пуно_име =
|место_рођења = [[Песинлер]], [[Ерзурум]]
| датум_рођења = {{датум рођења|1941|4|27|год=да}}<ref>Robert A. Hunt, Yuksel A. Aslandogan, Muslim Citizens of the Globalized World: Contributions of the Gulen Movement. {{page|year=|isbn=978-1-59784-073-6|pages=85}}</ref>
|држава_рођења = [[Турска]]
| место_рођења = Песинлер, [[Ерзурум]]
|датум_рођења = {{датум рођења|1941|4|27|год=да}}<ref>{{cite book |url=https://books.google.ba/books?id=JeDvHzj8I0MC&pg=PA85 |title=Muslim Citizens of the Globalized World: Contributions of the Gulen Movement |last1=Hunt |first1=Robert A. |last2=Aslandogan |first2=Yuksel A. |publisher=Tughra Books |isbn=978-1-59784-073-6 |page=85 |year=2007 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914220558/http://users.ox.ac.uk/~metheses/GulayThesis.pdf |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref>
| држава_рођења = [[Турска]]
|религија = [[неденоминацијски муслиман]]<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=q12oBAAAQBAJ&pg=PT145 |title=Maqasid al-Shari'a and Contemporary Reformist Muslim Thought: An Examination |last1=Duderija |first1=Adis |publisher=Palgrave Macmillan US |isbn=978-1-137-31941-8 |pages=270 |year=2014 |accessdate=15. 9. 2016 |quote=Still, Gulen repeatedly states that he propagates neither tajdīd, nor ijtihād, nor reform and that he is just a follower of Islam, simply a Muslim. He is very careful about divorcing himself from any reformist, political, or Islamist discourse. Gulen's conscious dislike of using Islam as a discursive political instrument, which was a distinct trait in Nursi as well, indicates an ethicalized approach to Islam from a spiritual perspective.}}</ref>
| датум_смрти =
|епоха = [[модерна ера]]
| место_смрти =
|школа_филозофије = [[ханефијски мезхеб|ханефијска]]<ref name="users.ox.ac.uk">{{cite thesis |url=http://users.ox.ac.uk/~metheses/GulayThesis.pdf |title=The Theological thought of Fethullah Gulen: Reconciling Science and Islam |last=Gulay |first=Erol Nazim |publisher=St. Antony's College, Oxford University |pages=1, 56, 57 |date=мај 2007 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914220558/http://users.ox.ac.uk/~metheses/GulayThesis.pdf |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref>
| држава_смрти =
|главна_интересовања = [[православље|православно]]-[[ислам]]ска размишљања, [[ислам]]ски [[конзерватизам]], [[образовање|едукација]], [[међуверски дијалог|међувјерски дијалог]] међу ''[[Народи Књиге|Народима Књиге]]'', [[суфизам]]
| школа =
|значајне_идеје = [[Покрет Гулен|Гуленов покрет]]
| епоха = савремена ера
|утицаји_од = [[Џелалудин Руми|Руми]], [[Јунус Емре]], [[Ибн Араби]], [[Ал-Газали]],<ref name="users.ox.ac.uk"/> [[Саид Нурси]]<ref name="users.ox.ac.uk"/>
| регија = [[Неденоминацијски муслиман]]<ref>{{Cite book|last=Duderija|first=Adis|title=Maqasid al-Shari’a and Contemporary Reformist Muslim Thought: An Examination|year=2014|url=https://books.google.com/books?id=q12oBAAAQBAJ&pg=PT145&dq=%22%22&hl=en&sa=X&ved=0CCgQ6AEwAmoVChMIjZOn27fsyAIVx9gaCh3MUQnQ#v=onepage&q=%22%22&f=false|quote=Still, Gulen repeatedly states that he propagates neither tajdīd, nor ijtihād, nor reform and that he is just a follower of Islam, simply a Muslim. He is very careful about divorcing himself from any reformist, political, or Islamist discourse. Gulen's conscious dislike of using Islam as a discursive political instrument, which was a distinct trait in Nursi as well, indicates an ethicalized approach to Islam from a spiritual perspective.}}</ref>
| школа_филозофије =
| главна_интересовања =
| значајне_идеје =
| утицаји_од =
| утицао_на =
| потпис =
}}
}}
'''Фетулах Гулен''' ({{јез-тур|Fethullah Gülen}}; 27. април 1941) турски је [[проповједник]],<ref name="fguleninshort">{{cite web|url=http://en.fgulen.com/about-fethullah-gulen/fethullah-gulen-in-short |title=Fethullah Gülen's Official Web Site - Fethullah Gülen in Short |publisher=En.fgulen.com |date=30. 9. 2009 |accessdate=24. 8. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140915020020/http://en.fgulen.com/about-fethullah-gulen/fethullah-gulen-in-short |archive-date=15. 9. 2014 |url-status=dead }}</ref> бивши [[имам]],<ref name="fguleninshort" /><ref name="Helen Rose Fuchs Ebaugh p 26">Helen Rose Fuchs Ebaugh, The Gülen Movement: A Sociological Analysis of a Civic Movement Rooted in Moderate Islam. {{page|year=|isbn=978-1-4020-9894-9|pages=26}}</ref> [[писац]]<ref>{{cite web|url=http://en.fgulen.com/gulens-works |title=Fethullah Gülen's Official Web Site - Gülen's Works |publisher=En.fgulen.com |date=|accessdate=24. 8. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140911020221/http://en.fgulen.com/gulens-works |archive-date=11. 9. 2014 |url-status=dead }}</ref> и политичар.<ref>{{Cite news|url=http://www.nytimes.com/2012/04/25/world/middleeast/turkey-feels-sway-of-fethullah-gulen-a-reclusive-cleric.html|title=Turkey Feels Sway of Fethullah Gulen, a Reclusive Cleric|last=Bilefsky|first=Dan|date=24. 4. 2012|last2=Arsu|first2=Sebnem|newspaper=The New York Times|issn=0362-4331|accessdate=8. 3. 2016}}</ref> Оснивач је [[покрет Гулен|покрета Гулен]] (познат као Хизмет, што на турском значи служба). Тренутно живи у самонаметнутом егзилу у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]], настањен у [[Сејлорсберг (Пенсилванија)|Сејлорсбергу]] у [[Пенсилванија|Пенсилванији]].<ref>{{cite web|url=http://www.poconorecord.com/photogallery/PR/20100416/PHOTOS1013/416009999/PH/1|title=Photos: Muslim retreat center in Saylorsburg|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.latimes.com/world/la-fg-turkey-gulen-20140120-story.html|title=From his Pa. compound, Fethullah Gulen shakes up Turkey|author=Los Angeles Times|date=20. 1. 2014|work=latimes.com}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.businessinsider.com/fethullah-gulens-pennsylvania-home-2013-12|title=Fethullah Gulen's Pennsylvania Home - Business Insider|last=Taylor|first=Adam|date=18. 12. 2013|work=Business Insider}}</ref>


'''Мухамед Фетулах Гулен''' ({{јез-тур|Muhammed Fethullah Gülen}}, <small>[[Помоћ:IPA за турски језик|-{IPA}-]]:</small>&nbsp;{{IPA|/mʊ.hɑˈmːɛt fe.tu.lɑh ɡy.len/}}; [[Песинлер]], [[27. април]] [[1941]]) турски је [[проповједник]],<ref name="fguleninshort">{{cite web |url=http://fgulen.com/en/fethullah-gulens-life/about-fethullah-gulen/fethullah-gulen-in-short |title=Fethullah Gülen in Short |website=fgulen.com |date=30. 9. 2009 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160717231904/http://fgulen.com/en/fethullah-gulens-life/about-fethullah-gulen/fethullah-gulen-in-short |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> бивши [[имам]],<ref name="fguleninshort"/><ref name="Helen Rose Fuchs Ebaugh">{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=MWEePOkKpkoC&pg=PA2&q=former%20imam |title=The Gülen Movement: A Sociological Analysis of a Civic Movement Rooted in Moderate Islam |last=Fuchs Ebaugh |first=Helen Rose |publisher=Springer Science & Business Media |isbn=978-1-4020-9894-9 |pages=2, 26; 38; 24; 4 |year=2009 |accessdate=15. 9. 2016}}</ref> [[писац]]<ref name="GulEng">{{cite web |url=http://fgulen.com/en/fethullah-gulens-works |title=Fethullah Gulen's Works |website=fgulen.com |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160717232256/http://fgulen.com/en/fethullah-gulens-works |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> и [[политичар]].<ref name="Dan Bilefsky and Sebnem Arsu">{{cite news |url=https://www.nytimes.com/2012/04/25/world/middleeast/turkey-feels-sway-of-fethullah-gulen-a-reclusive-cleric.html |title=Turkey Feels Sway of Fethullah Gulen, a Reclusive Cleric |last1=Bilefsky |first1=Dan |last2=Arsu |first2=Sebnem |work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |issn=0362-4331 |date=24. 4. 2012 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160716003642/http://www.nytimes.com/2012/04/25/world/middleeast/turkey-feels-sway-of-fethullah-gulen-a-reclusive-cleric.html |archivedate=16. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Оснивач је [[Покрет Гулен|покрета Гулен]] (познат и као ''Хизмет'', што на турском значи „служба”). Тренутно живи у [[самонаметнути егзил|самонаметнутом егзилу]] у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]], настањен у [[Сејлорсберг (Пенсилванија)|Сејлорсбергу]] у [[Пенсилванија|Пенсилванији]].<ref>{{cite web |url=http://www.poconorecord.com/photogallery/PR/20100416/PHOTOS1013/416009999/PH/1 |title=Photos: Muslim retreat center in Saylorsburg |publisher=Pocono Record |date=16. 4. 2010 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718023804/http://www.poconorecord.com/photogallery/PR/20100416/PHOTOS1013/416009999/PH/1 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.latimes.com/world/la-fg-turkey-gulen-20140120-story.html |title=From his Pa. compound, Fethullah Gulen shakes up Turkey |last=Phelps |first=Timothy M. |work=[[Лос Анђелес тајмс|Los Angeles Times]] |date=20. 1. 2014 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718024153/http://www.latimes.com/world/la-fg-turkey-gulen-20140120-story.html |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.businessinsider.com/fethullah-gulens-pennsylvania-home-2013-12 |title=The Political Future Of Turkey May Be Decided On This Quiet Road In Rural Pennsylvania |last=Taylor |first=Adam |work=Business Insider |date=18. 12. 2013 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718024321/http://www.businessinsider.com/fethullah-gulens-pennsylvania-home-2013-12 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref>
Гулен подучава ханафијску верзију ислама, која је произашла из учења сунитског улеме [[Саид Нусри|Саида Нурсија]]. Фетулах је изјавио да вјерује у науку, међувјерски дијалог међу Народима Књиге и вишепартијску демократију.<ref name="economist10808408">{{cite news|title=How far they have travelled|url=http://www.economist.com/node/10808408?story_id=10808408|work=[[The Economist]]|accessdate=2. 5. 2012|date=6. 3. 2008}}</ref> Покренуо је такав дијалог са Ватиканом<ref name="Helen Rose Fuchs Ebaugh p 38">Helen Rose Fuchs Ebaugh, The Gülen Movement: A Sociological Analysis of a Civic Movement Rooted in Moderate Islam. {{page|year=|isbn=978-1-4020-9894-9|pages=38}}</ref> и неким јеврејским организацијама.<ref name="Toward a Global Civilization">{{cite web|author=Fethullah Gulen (Author) |url=http://www.amazon.com/dp/1932099689 |title=Toward a Global Civilization of Love and Tolerance |publisher=Amazon.com |date=16. 3. 2010 |accessdate=24. 8. 2014}}</ref>


Гулен подучава [[ханефијски мезхеб|ханефијску]] школу ислама, која је произашла из учења [[сунити|сунитског]] [[научник|учењака]] [[Саид Нурси|Саида Нурсија]]. Фетулах је изјавио да вјерује у [[наука|науку]], [[међуверски дијалог|међувјерски дијалог]] међу [[Народи Књиге|Народима Књиге]] и [[вишепартијска демократија|вишепартијску демократију]].<ref name="economist10808408">{{cite news |url=http://www.economist.com/node/10808408?story_id=10808408 |title=How far they have travelled |work=[[Економист|The Economist]] |date=6. 3. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |quote=With his stated belief in science, inter-faith dialogue and multi-party democracy, Mr Gulen has also won praise from many non-Muslim quarters.«&nbsp;•&nbsp;»The Pennsylvania-based sage, Fethullah Gulen, who stands at the centre of this network, has become one of the world's most important Muslim figures—not only in his native Turkey, but also in a quieter way in many other places: Central Asia, Indochina, Indonesia and Africa. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718030124/http://www.economist.com/node/10808408?story_id=10808408 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Покренуо је такав дијалог са [[Ватикан]]ом<ref name="Helen Rose Fuchs Ebaugh"/> и неким [[Јевреји|јеврејским]] организацијама.<ref name="Toward a Global Civilization">{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=kBNRCwAAQBAJ&printsec=frontcover |title=Toward a Global Civilization of Love and Tolerance |last=Gülen |first=M. Fethullah |publisher=Tughra Books |isbn=978-1-59784-638-7 |pages=269 |date=16. 3. 2010 |accessdate=15. 9. 2016}}</ref>
Активно је укључен у друштвену дебату о будућности турске државе и ислама у савременом свијету. Описан је у медијима на енглеском језику као имам „који промовише толерантни ислам који истиче алтруизам, напоран рад и образовање” и као „један од најзначајнијих муслиманских личности на свијету”.<ref name="economist10808408"/><ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-13503361|title=Profile: Fethullah Gulen's Hizmet movement|work=BBC News}}</ref>


Активно је укључен у друштвену дебату о будућности турске државе и ислама у савременом свијету. Описан је у медијима на енглеском језику као „имам који промовише толерантни ислам који истиче [[алтруизам]], напоран рад и образовање”,<ref name="BBCprofile-Dec2013">{{cite news |url=http://www.bbc.com/news/world-13503361 |title=Profile: Fethullah Gulen's Hizmet movement |publisher=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |date=18. 12. 2013 |accessdate=15. 9. 2016 |quote=The imam promotes a tolerant Islam which emphasises altruism, hard work and education. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718030833/http://www.bbc.com/news/world-13503361 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> те као „једна од најзначајнијих муслиманских личности на свијету”.<ref name="economist10808408"/>
Гулен је био један од савезника турског предсједника [[Реџеп Тајип Ердоган|Реџепа Тајипа Ердогана]] до 2013. године. Савез је уништен након корупционог скандала у Турској 2013.<ref name=":0">{{Cite web|title=Turkey challenged by terror in 2015|url = http://www.trtworld.com/in-depth/turkey-challenged-by-terror-in-2015-17588|website = TRT World|accessdate=28. 1. 2016|language = tr|archive-url = https://web.archive.org/web/20160203060054/http://www.trtworld.com/in-depth/turkey-challenged-by-terror-in-2015-17588|archive-date=3. 2. 2016|url-status=dead|df = }}</ref><ref name="trtworld.com">{{Cite web|title=Gulen faces life in prison on coup attempt charges|url = http://www.trtworld.com/turkey/gulen-faces-life-in-prison-on-coup-attempt-charges-8742|website = TRT World|accessdate=29. 1. 2016|language = tr|archive-url = https://web.archive.org/web/20160203235245/http://www.trtworld.com/turkey/gulen-faces-life-in-prison-on-coup-attempt-charges-8742|archive-date=3. 2. 2016|url-status=dead|df = }}</ref><ref name="Journal-28Dec2013">{{cite news|title=Turkey: Erdogan faces new protests over corruption scandal | url = http://www.digitaljournal.com/news/world/erdogan-faces-new-protests-over-corruption-scandal/article/364759 | newspaper = [[Digital Journal]] |date=28. 12. 2013 | accessdate=31. 12. 2013 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.hurriyet.com.tr/ekonomi/25378685.asp|title=İstanbul'da yolsuzluk ve rüşvet operasyonu|date=17. 12. 2013|publisher=}}</ref><ref name="BBCprofile-Dec2013">{{cite news|title=Profile: Fethullah Gulen's Hizmet movement | url = http://www.bbc.co.uk/news/world-13503361 | newspaper = [[BBC News]] |date=18. 12. 2013 | accessdate=31. 12. 2013 }}</ref> Ердоган је оптужио Гулена да стоји иза истраге корупције.<ref>{{cite news|title=The Gulen movement: a self-exiled imam challenges Turkey's Erdoğan | url = http://www.csmonitor.com/World/Middle-East/2013/1229/The-Gulen-movement-a-self-exiled-imam-challenges-Turkey-s-Erdogan | newspaper = [[The Christian Science Monitor]] |date=29. 12. 2013 | accessdate=31. 12. 2013 }}</ref> Тренутно је на списку најтраженијих терориста у Турској и оптужен је за вођење онога што актуелни турски званичници називају ''Гуленова терористичка организација''.<ref>{{Cite web|title=Turkey issues list of most 'wanted' terrorists|url = http://aa.com.tr/en/turkey/turkey-issues-list-of-most-wanted-terrorists/457286|website = Anadolu Agency|accessdate=29. 1. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|title=Turkey puts Fethullah Gulen on most-wanted terrorist list|url = http://www.ibtimes.co.uk/turkey-puts-fethullah-gulen-most-wanted-terrorist-list-1526305|website = International Business Times UK|accessdate=29. 1. 2016}}</ref> Турски кривични суд је издао налог за Гуленово хапштење.<ref>{{Cite web|title=Istanbul court issues new arrest warrant for Gulen|url = http://aa.com.tr/en/turkey/istanbul-court-issues-new-arrest-warrant-for-gulen/407559|website = Anadolu Agency|accessdate=29. 1. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|title=Turkish Court accepts prosecutors request of arrest warrant for Fethullah Gülen|url = http://www.dailysabah.com/investigations/2014/12/19/the-court-issues-an-arrest-warrant-for-fethullah-gulen|website = DailySabah|accessdate=29. 1. 2016}}</ref> Турска тражи Гуленово изручење од Сједињених Држава.<ref name="trtworld.com"/><ref>{{Cite web|title=Turkey to demand extradition of Fethullah Gulen from US|url = http://www.trtworld.com/turkey/turkey-to-demand-extradition-of-fethullah-gulen-from-us-27389|website = TRT World|accessdate=29. 1. 2016|language = tr|archive-url = https://web.archive.org/web/20160203232053/http://www.trtworld.com/turkey/turkey-to-demand-extradition-of-fethullah-gulen-from-us-27389|archive-date=3. 2. 2016|url-status=dead|df = }}</ref><ref>{{Cite web|title=Turkish prosecutors seek life sentence for Fetullah Gulen|url = http://aa.com.tr/en/turkey/turkish-prosecutors-seek-life-sentence-for-fetullah-gulen/396307|website = Anadolu Agency|accessdate=29. 1. 2016}}</ref> Међутим, до сада није било одлуке турског кривичног суда која терети Гулена или његове присталице за терористичке активности.<ref name="aktif">{{cite web|url=http://www.aktifhaber.com/prof-dr-henri-barkeyden-gulen-hareketi-ile-ilgili-carpici-aciklama-1316990h.htm | title=Prof. Dr. Henri Barkey: Nobody in Wash,DC believes that Gulen is terrorist | publisher=aktif haber |date=9. 3. 2016 | accessdate=10. 3. 2016 | archive-url=https://web.archive.org/web/20160310102045/http://www.aktifhaber.com/prof-dr-henri-barkeyden-gulen-hareketi-ile-ilgili-carpici-aciklama-1316990h.htm | archive-date=10. 3. 2016 |url-status=dead | df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://medyascope.tv/2016/03/09/henri-barkey-ile-soylesi-washington-gulen-cemaatine-nasil-bakiyor/ | title=How does Washington view Gulen group | publisher=medyascope.tv |date=9. 3. 2016 | accessdate=10. 3. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.trtworld.com/in-depth/turkey-challenged-by-terror-in-2015-17588|title=Turkey challenged by terror in 2015|website=TRT World|language=tr|accessdate=7. 4. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160203060054/http://www.trtworld.com/in-depth/turkey-challenged-by-terror-in-2015-17588|archive-date=3. 2. 2016|url-status=dead}}</ref>

Гулен је био један од савезника турског предсједника [[Реџеп Тајип Ердоган|Реџепа Тајипа Ердогана]] до 2013. године. Савез је уништен након корупционог скандала у Турској исте године.<ref name="terror2015">{{cite news |url=http://www.trtworld.com/in-depth/turkey-challenged-by-terror-in-2015-17588 |title=Turkey challenged by terror in 2015 |publisher=TRT World |date=25. 12. 2015 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718031638/http://www.trtworld.com/in-depth/turkey-challenged-by-terror-in-2015-17588 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="trtworld.com">{{cite news |url=http://www.trtworld.com/turkey/gulen-faces-life-in-prison-on-coup-attempt-charges-8742 |title=Gulen faces life in prison on coup attempt charges |publisher=TRT World |date=1. 10. 2015 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718031831/http://www.trtworld.com/turkey/gulen-faces-life-in-prison-on-coup-attempt-charges-8742 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="Journal-28Dec2013">{{cite journal |url=http://www.digitaljournal.com/news/world/erdogan-faces-new-protests-over-corruption-scandal/article/364759 |title=Turkey: Erdogan faces new protests over corruption scandal |last=Williams |first=Lonna Lisa |journal=Digital Journal |date=28. 12. 2013 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718032059/http://www.digitaljournal.com/news/world/erdogan-faces-new-protests-over-corruption-scandal/article/364759 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.hurriyet.com.tr/istanbulda-yolsuzluk-ve-rusvet-operasyonu-25378685 |title=İstanbul'da yolsuzluk ve rüşvet operasyonu |last=Aydın |first=Çetin |work=hurriyet.com.tr |date=17. 12. 2013 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718032310/http://www.hurriyet.com.tr/istanbulda-yolsuzluk-ve-rusvet-operasyonu-25378685 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="BBCprofile-Dec2013"/> Ердоган је оптужио Гулена да стоји иза истраге корупције.<ref>{{cite news |url=http://www.csmonitor.com/World/Middle-East/2013/1229/The-Gulen-movement-a-self-exiled-imam-challenges-Turkey-s-Erdogan |title=The Gulen movement: A self-exiled imam challenges Turkey's Erdoğan |last=Christie-Miller |first=Alexander |work=The Christian Science Monitor |date=29. 12. 2013 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718032745/http://www.csmonitor.com/World/Middle-East/2013/1229/The-Gulen-movement-a-self-exiled-imam-challenges-Turkey-s-Erdogan |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Тренутно је на списку најтраженијих [[терориста]] у Турској и оптужен је за вођење онога што актуелни турски званичници називају „Гуленова терористичка организација”.<ref>{{cite news |url=http://aa.com.tr/en/turkey/turkey-issues-list-of-most-wanted-terrorists/457286 |title=Turkey issues list of most 'wanted' terrorists |agency=Anadolu Agency |date=28. 10. 2015 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718033031/http://aa.com.tr/en/turkey/turkey-issues-list-of-most-wanted-terrorists/457286 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.ibtimes.co.uk/turkey-puts-fethullah-gulen-most-wanted-terrorist-list-1526305 |title=Turkey puts Fethullah Gulen on most-wanted terrorist list |last=Mezzofiore |first=Gianluca |work=International Business Times UK |date=29. 10. 2015 |accessdate = 29. 1. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718033256/http://www.ibtimes.co.uk/turkey-puts-fethullah-gulen-most-wanted-terrorist-list-1526305 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Турски кривични суд је издао налог за Гуленово хапшење.<ref>{{cite news |url=http://aa.com.tr/en/turkey/istanbul-court-issues-new-arrest-warrant-for-gulen/407559 |title=Istanbul court issues new arrest warrant for Gulen |agency=Anadolu Agency |date=2. 10. 2015 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718033513/http://aa.com.tr/en/turkey/istanbul-court-issues-new-arrest-warrant-for-gulen/407559 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.dailysabah.com/investigations/2014/12/19/the-court-issues-an-arrest-warrant-for-fethullah-gulen |title=Turkish Court accepts prosecutors request of arrest warrant for Fethullah Gülen |work=DailySabah |date=19. 12. 2014 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718033649/http://www.dailysabah.com/investigations/2014/12/19/the-court-issues-an-arrest-warrant-for-fethullah-gulen |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Турска тражи Гуленово изручење од Сједињених Америчких Држава.<ref name="trtworld.com"/><ref>{{cite news |url=http://www.trtworld.com/turkey/turkey-to-demand-extradition-of-fethullah-gulen-from-us-27389 |title=Turkey to demand extradition of Fethullah Gulen from US |publisher=TRT World |date=14. 1. 2016 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718033917/http://www.trtworld.com/turkey/turkey-to-demand-extradition-of-fethullah-gulen-from-us-27389 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://aa.com.tr/en/turkey/turkish-prosecutors-seek-life-sentence-for-fetullah-gulen/396307 |title=Turkish prosecutors seek life sentence for Fetullah Gulen |last1=Can |first1=Muhammed Enes |last2=Kaya |first2=Murat |agency=Anadolu Agency |date=2. 10. 2015 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718034446/http://aa.com.tr/en/turkey/turkish-prosecutors-seek-life-sentence-for-fetullah-gulen/396307 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Међутим, до сада није било одлуке турског кривичног суда која терети Гулена или његове присталице за терористичке активности.<ref name="aktif">{{cite news |url=http://www.aktifhaber.com/prof-dr-henri-barkeyden-gulen-hareketi-ile-ilgili-carpici-aciklama-1316990h.htm |title=Prof. Dr. Henri Barkey'den Gülen Hareketi ile İlgili Çarpıcı Açıklama |publisher=Aktif haber |date=9. 3. 2016 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718034827/http://www.aktifhaber.com/prof-dr-henri-barkeyden-gulen-hareketi-ile-ilgili-carpici-aciklama-1316990h.htm |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://medyascope.tv/2016/03/09/henri-barkey-ile-soylesi-washington-gulen-cemaatine-nasil-bakiyor/ |title=Henri Barkey ile söyleşi: Washington Gülen cemaatine nasıl bakıyor |last=Çakır |first=Ruşen |publisher=Medyascope.tv |date=9. 3. 2016 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718035107/http://medyascope.tv/2016/03/09/henri-barkey-ile-soylesi-washington-gulen-cemaatine-nasil-bakiyor/ |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="terror2015"/>

== Биографија ==
Гулен је рођен у селу [[Коруџук (Пасинлер)|Коруџук]], у близини [[Ерзурум]]а ([[Ерзурум (вилајет)|Ерзурум]]).<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=19q9N0IBf9wC&pg=PA20&q=erzurum |title=Turkish Islam and the Secular State: The Gülen Movement |last1=Yavuz |first1=M. Hakan |last2=Esposito |first2=John L. |publisher=Syracuse University Press |isbn=978-0-8156-3040-1 |page=20 |year=2003 |accessdate=15. 9. 2016}}</ref> Његов отац, Рамиз Гулен, био је имам.<ref name="Helen Rose Fuchs Ebaugh"/> Његова мајка је учила [[Куран]] у свом селу, унаточ забрани вјеронауке од стране ''[[Кемализам|кемалистичке]]'' [[влада|владе]].<ref name="Helen Rose Fuchs Ebaugh"/> Гулен је започео основно [[образовање]] у свом родном селу, али га није и наставио након што се његова породица преселила. Судјеловао је у исламском образовању у истој [[џамија|џамији]] у Ерзуруму у којој је учио и отац радикалног исламисте [[Метин Каплан|Метина Каплана]].<ref>{{cite news |url=http://www.spiegel.de/spiegel/islam-das-treiben-des-tuerkischen-predigers-fethullah-guelen-a-850649-2.html |title=Islam: Der Pate &#91;2. Teil: "Mit der Geduld einer Spinne legen wir unser Netz"&#93; |last=Popp |first=Maximilian |work=[[Шпигел|Der Spiegel]] |date=6. 8. 2012 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718040309/http://www.spiegel.de/spiegel/islam-das-treiben-des-tuerkischen-predigers-fethullah-guelen-a-850649-2.html |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.zaman.com.tr/webapp-tr/haber.do?haberno=459999 |title=Fethullah Gülen Hocaefendi'nin Dilinden İlkokul Yılları ve Belma Öğretmen |website=zaman.com.tr |date=23. 11. 2006 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071016222551/http://zaman.com.tr/webapp-tr/haber.do?haberno=459999 |archivedate=16. 10. 2007 |url-status=dead}}</ref> Своју прву проповијед је дао када је имао 14 година.<ref>{{cite web |url=http://fgulen.com/tr/fethullah-gulen-kimdir/gulen-hakkinda/fethullah-gulen-hayat-kronolojisi/3502-fgulen-com-1941-1959-Hayat-Kronolojisi |title=1941–1959 Hayat Kronolojisi: İlk Vaazını 14 Yaşında Verdi |website=fgulen.com |date=10. 6. 2006 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718041825/http://fgulen.com/tr/fethullah-gulen-kimdir/gulen-hakkinda/fethullah-gulen-hayat-kronolojisi/3502-fgulen-com-1941-1959-Hayat-Kronolojisi |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Гулен је био под утицајем идеја [[Саид Нурси|Саида Нурсија]] и [[Џелалудин Руми|Мевлане Џелалудина Румија]].<ref>{{cite journal |url=http://ijh.cgpublisher.com/product/pub.26/prod.1529 |title=The Gulen Movement: Communicating Modernization, Tolerance, and Dialogue in the Islamic World |last1=Fontenot |first1=Michael J. |last2=Fontenot |first2=Karen |publisher=The Humanities Collection |journal=The International Journal of the Humanities |volume=6 |issue=12 |pages=67—78 |date= |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718042529/http://ijh.cgpublisher.com/product/pub.26/prod.1529 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref>

Како би упоредио Гулена са лидерима у [[Покрет Нур|покрету Нур]], [[Хакан Јавуз]] је рекао: „...&nbsp;Гулен је више турски националиста у свом размишљању. Такође, он је нешто више оријентисан ка држави, те му је више стало до тржишне економије и неолибералне економске политике.”<ref>{{cite news |url=http://religion.info/english/interviews/article_74.shtml |title=The Gülen Movement: A modern expression of Turkish Islam&nbsp;– Interview with Hakan Yavuz |last=Mayer |first=Jean-François |publisher=Religioscope |website=religion.info |date=21. 7. 2004 |accessdate=15. 9. 2016 |quote=The Gülen movement emerged very much out of the Nur movement. Yet there are certain characteristics that Gülen brought to it. This is why I call it a neo-Nur movement. In terms of nationalism, Gülen is more Turkish nationalist in his thinking. Also, he is somewhat more state-oriented, and is more concerned with market economics and neo-liberal economic policies. These, in my opinion, are the three major characteristics of the neo-Nur movement. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718042953/http://religion.info/english/interviews/article_74.shtml |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref>

Његов професионални став довео је до тога да неки [[аутсајдер]]и назову његову [[теологија|теологију]] „исламском верзијом [[калвинизам|калвинизма]]”.<ref>{{cite news |url=http://en.qantara.de/webcom/show_article.php/_c-478/_nr-907/i.html |title=The Fethullah Gülen Movement: Pillar of Society or Threat to Democracy |last=Steinvorth |first=Daniel |publisher=New York Times Syndicate&nbsp;/ Qantara.de |website=en.qantara.de |date=28. 5. 2009 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100817141459/http://en.qantara.de/webcom/show_article.php/_c-478/_nr-907/i.html |archivedate=17. 8. 2010 |url-status=dead}}</ref> [[Оксфорд аналитика]] каже:

<blockquote>„Гулен је примијенио Нурсијеве [[идеја|идеје]] у пракси, када је пребачен у џамију у [[Измир]]у 1966. године. Измир је град у којем се политички ислам никада није укоријенио. Међутим, пословна и професионална [[средња класа]] је почела извикивати ограничења државне [[бирократија|бирократије]] под чијим крилима је и нарасла, а подржавати пријатељску тржишну [[политика|политику]], уз очување барем неких елемената конзервативног начина живота. Такви бизнисмени су углавном прозападњачки, јер је то и био у ствари западњачки утицај (првенствено утицај [[Сједињене Америчке Државе|САД]]), који је увјерио владу да омогући слободне изборе (елекцију) први пут 1950. године и америчку помоћ, што је постало покретач бујајућег економског раста.”<ref name="inspires">{{cite news |url=http://www.forbes.com/2008/01/18/turkey-islam-gulen-cx_0121oxford.html |title=Gulen Inspires Muslims Worldwide |publisher=Oxford Analytica |work=[[Форбс|Forbes]] |date=21. 1. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303174806/http://www.forbes.com/2008/01/18/turkey-islam-gulen-cx_0121oxford.html |archivedate=3. 3. 2016 |url-status=live}}</ref></blockquote>

Гулен је престао да врши формалне дужности проповиједања [[1981]]. године. Од [[1988]]. до [[1991]]. године је држао низ проповиједи у познатим џамијама у већим градовима. У 1994. години, он је судјеловао у оснивању „Фондације новинара и писаца”<ref>{{cite web |url=https://www.fgulen.com/en/gulen-movement/on-the-movement/an-analysis-of-the-gulen-movement/26367-the-journalists-and-writers-foundation |title=The Journalists and Writers Foundation |last=Ergene |first=Enes |website=fgulen.com |date=4. 8. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718045004/https://www.fgulen.com/en/gulen-movement/on-the-movement/an-analysis-of-the-gulen-movement/26367-the-journalists-and-writers-foundation |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="1994JWFhonorary1">{{cite web |url=http://rumiforum.org/fethullah-gulen/ |title=Fethullah Gulen: Honorary President of the Rumi Forum |website=rumiforum.org |date= |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718045437/http://rumiforum.org/fethullah-gulen/ |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="1994JWFhonorary2">{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=CYy6BwAAQBAJ&pg=PT25 |title=Resource Mobilization in Gulen-Inspired Hizmet |last=El-Banna |first=Sanaa |publisher=Işık Yayıncılık Ticaret |isbn=978-1-935295-71-6 |pages=25/214 |date=31. 3. 2015 |accessdate=15. 9. 2016}}</ref><ref name="1994JWFhonorary3">{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=uZzNAwAAQBAJ&pg=PA52 |title=The Muslim World and Politics in Transition: Creative Contributions of the Gülen Movement |last1=Barton |first1=Greg |last2=Weller |first2=Paul |last3=Yilmaz |first3=Ihsan |publisher=A&C Black |isbn=978-1-4411-5873-4 |pages=52/261 |date=18. 12. 2014 |accessdate=15. 9. 2016}}</ref> те је добио [[титула|титулу]] „Почасни предсједник” од стране фондације.<ref name="1994JWFhonorary1"/><ref name="1994JWFhonorary2"/><ref name="1994JWFhonorary3"/><ref>{{cite web |url=http://www.gyv.org.tr/bpi.asp?caid=157&cid=226 |title=Heading Towards New Horizons |last=Gulerce |first=Huseyin |publisher=Journalist and Writer, Head of Board of Trustees |website=gyv.org.tr |date=6. 2. 2006 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090512012706/http://www.gyv.org.tr/bpi.asp?caid=157&cid=226 |archivedate=12. 5. 2009 |url-status=dead}}</ref> Он није изнио било какав коментар у вези са затварањем Социјалистичке странке 1998. године<ref name="biu.ac.il">{{cite journal |url=http://www.biu.ac.il/SOC/besa/meria/journal/2000/issue4/jv4n4a4.html |title=Fethullah Gulen And His Liberal "Turkish Islam" Movement |last1=Aras |first1=Bulent |last2=Caha |first2=Omer |journal=Middle East Review of International Affairs |volume=4 |number=4 |date=децембар 2000 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090325213709/http://www.biu.ac.il/SOC/besa/meria/journal/2000/issue4/jv4n4a4.html |archivedate=25. 3. 2009 |url-status=dead}}</ref> или Виртуелне партије 2001. године.<ref name="eupjournals.com">{{cite journal |url=http://www.eupjournals.com/book/978-0-7486-1837-8 |title=The politics of Islamic Finance |last1=Henry |first1=Clement M. |last2=Wilson |first2=Rodney |publisher=Edinburgh University Press |website=eupjournals.com |page=236/312 |date=фебруар 2004 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=http://archive.is/b6e0X |archivedate=22. 1. 2013 |url-status=dead}}</ref> Упознао је неке [[политичар]]е попут Тансуа Чилера и Булента Еџевита, али он избјегава сусрете с челницима исламских политичких партија.<ref name="eupjournals.com"/>
Године [[1999]], Гулен је [[емиграција|емигрирао]] у [[Сједињене Америчке Државе]], тврдећи да је то путовање због лијечења,<ref name="60min2012">{{cite news |url=http://www.cbsnews.com/news/us-charter-schools-tied-to-powerful-turkish-imam/ |title=U.S. charter schools tied to powerful Turkish imam |publisher=CBS News |work=60 Minutes |pages=4 |date=13. 5. 2012 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914193510/http://www.cbsnews.com/news/us-charter-schools-tied-to-powerful-turkish-imam/ |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref> иако је вјероватно да је очекивао да буде веома запажен (након емиграције у САД) што се чинило фаворизовањем [[Исламска Држава|Исламске Државе]].<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/374649.stm |title=Turkish investigation into Islamic sect expanded |work=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |date=21. 6. 1999 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718052435/http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/374649.stm |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Јуна 1999. године, након што је Гулен напустио Турску, неким турским телевизијским станицама су послати видео-снимци Гулена гдје он говори:
<blockquote>„Постојећи систем је још увијек моћан. Наши пријатељи који имају позиције у законодавним и управним тијелима треба да науче њихове детаље и буду на опрезу све вријеме, тако да их могу трансформирати и учинити више плодоносним у корист ислама, у циљу провођења рестаурација широм земље. Међутим, они би требало да причекају док услови не постану повољнији. Другим ријечима, они не би требало да излазе на свјетло прерано.”<ref name="eupjournals.com"/></blockquote>

Гулен се жалио да су примједбе извучене из контекста,<ref>{{cite web |url=http://www.fgulen.com/en/new/index.php?option=com_content&view=article&id=24831:answers-by-fethullah-gulen&catid=1332&lang=en&Itemid=375<!--http://en.fgulen.com/content/view/973/14/--> |title=Answers by Fethullah Gulen &#91;Gulen's answers to claims made based on the video tapes taken from some of his recorded speeches&#93; |website=fgulen.com<!--en.fgulen.com--> |date=22. 6. 1999 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914211407/http://www.fgulen.com/en/new/index.php?option=com_content&view=article&id=24831:answers-by-fethullah-gulen&catid=1332&lang=en&Itemid=375<!--https://web.archive.org/web/20160310075824/http://en.fgulen.com/content/view/973/14--> |archivedate=14. 9. 2016<!--10. 3. 2016--> |url-status=live<!--yes-->}}</ref> а они који га подржавају су подигли питања о аутентичности снимка,<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=tKDK36ztLREC&pg=PA24 |title=Strategic Defamation of Fethullah Gülen: English Vs. Turkish |last=Koc |first=Dogan |publisher=University Press of America |isbn=978-0-7618-5930-7 |pages=24/140 |year=2012 |accessdate=15. 9. 2016}}</ref> за који он [Гулен] каже да је „изманипулисан”. Гулену је суђено ''у одсутности'' 2000. године, а ослобођен је 2008. године под новом владом [[Партија правде и развоја (Турска)|Партије правде и развоја]] (АКП), тадашњег премијера а данашњег предсједника Турске [[Реџеп Тајип Ердоган|Реџепа Тајипа Ердогана]].<ref name="60min2012"/><ref name="wwrn.org">{{cite news |url=http://wwrn.org/article.php?idd=21432 |title=Gulen acquitted of trying to overthrow secular government |publisher=WorldWide Religious News |agency=Anatolia |date=6. 5. 2006 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090514093328/http://wwrn.org/article.php?idd=21432 |archivedate=14. 5. 2009 |url-status=dead}}</ref>

Гулен је добио ''[[зелена карта|зелену карту]]'' 2001. године.<ref name="WSJ"/> Аплицирао је за зелену карту односно застално боравиште 2002.<ref>{{Cite magazine|url=https://www.newyorker.com/magazine/2016/10/17/turkeys-thirty-year-coup|title=Turkey's Thirty-Year Coup|first=Dexter|last=Filkins|magazine=[[The New Yorker]]}}</ref> Након [[Напади 11. септембра 2001.|Напада 11. септембра 2001]], САД је повећао праћење исламских религијских група у држави. Примједбу на Гуленов захтјев за боравиште имали су [[Federalni istražni biro|Федерални биро за истраге]] (FBI), [[Стејт департмент]] и [[Министарство унутрашње безбедности САД|Унутрашња безбједност]]. Гулен је првотно свој захтјев за боравишну дозволу базирао на тврдњи да је {{ill|en|alien of extraordinary ability|alien of extraordinary ability|''AEA''}} као активиста за образовање; Служба за држављанство и имиграцију САД ово је одбила. Адвокати који представљају Унутрашњу безбједност тврдили су да Гулен нема степен нити обуку на пољу едукације и довели су у питање хвалу Гуленовог рада, нпр. што наводе његови адвокати а изражавању научници на академским конференцијама које финансирају гуленистичке фондације. Тадашњи потпредсједавајући Савјета за националну обавијештеност [[Централна обавештајна агенција|Централне обавјештајне агенције]] (CIA) Грејам Фалер, бивши званичник CIA-е Џорџ Фајдас и бивши амерички амбасадор за Турску Мортон Абрамовиц писали су писма којима одобравају апликацију Гулена за добијање зелене карте (2008).<ref>Joshua D. Hendrick: ''Gülen: The Ambiguous Politics of Market Islam in Turkey and the World''. New York University Press, 2013, 58–62.</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=-nwTCgAAQBAJ&pg=PA61|title=Gülen: The Ambiguous Politics of Market Islam in Turkey and the World|last=Hendrick|first=Joshua D.|date=22. 10. 2014|publisher=NYU Press|isbn=9781479800469|pages=61|language=en}}</ref> Суд је пресудио против [[USCIS|USCIS-а]] и у Гуленову корист, чиме је добио зелену карту.<ref>{{cite magazine|url=https://www.newyorker.com/magazine/2016/10/17/turkeys-thirty-year-coup |title=Turkey's Thirty-Year Coup |magazine=The New Yorker |access-date=7. 9. 2017}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2016/07/20/world/europe/fethullah-gulen-erdogan-extradition.html|title=Turkey Pursues Cleric Living in U.S., Blamed as Coup Mastermind|last1=Arango|first1=Tim|date=19. 7. 2016|last2=Hubbard|first2=Ben|newspaper=The New York Times|issn=0362-4331|access-date=7. 1. 2017}}</ref>

Како је ердоганистичка Турска постајала све гласнија 2000-их, структуралне запреке учешћу муслимана у грађанском животу постепено су биле чешће. Многи од оних који су се образовали у институцијама које су спонзорисане од учесника у подухватима за грађанско друштво, које је инспирисао Гулен, завршили су у судском систему Турске као чланови, у владином апарату и војсци. Повећавањем сукоба у друштву у периоду прије [[Покушај државног удара у Турској 2016.|Покушаја државног удара у Турској 2016]], ердоганизам је промијенио виђење или перцепцију гуленизма од таквог да су то савезници до таквог да су то ривали, који покушавају да успоставе структуру паралелне државе. Прије и након покушаног пуча, гуленисти су постали највећа група учесника масивних [[Чистке у Турској 2016/17.|чистки у Турској (2016—)]].<ref name="dw.com"/> Од покушаја удара из 2016, власти су хапсиле и приводиле више од 90.000 грађана Турске.<ref>{{cite news |title=2020 Country Reports on Human Rights Practices: Turkey |url=https://www.state.gov/reports/2020-country-reports-on-human-rights-practices/turkey/ |work=United States Department of State}}</ref>


Дана 19. децембра 2014, Турски суд је издао налог за хапшење Гулена након што је преко 20 новинара који раде за локалне медије и за које се мисли да симпатизирају Гуленов покрет — ухапшено. Гулен је оптужен за успостављање и покретање „оружане терористичке групе”.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-30552148|title=Turkey issues Fethullah Gulen arrest warrant|publisher=BBC News|date=19. 12. 2014|access-date=19. 12. 2014}}</ref>

Према стању од 2018. године, Гулен борави у Центру Честнат ритрит ({{јез-енгл|Chestnut Retreat Center}}) који је повезан за покретом Хизмет (изоловано имање од 25 хектара у [[Поконос]]у, Рос Тауншип, [[Округ Монро (Пенсилванија)|Округ Монро]], [[Пенсилванија]]; у близини [[Saylorsburg, Pennsylvania|Сејлорсберга]]<ref name="poconorecord.com">{{Cite web|url=https://www.poconorecord.com/news/20200825/chestnut-retreat-center-offers-look-inside-their-saylorsburg-facility-and-its-mission|title = Chestnut Retreat Center offers a look inside their Saylorsburg facility and its mission |work=Pocono Record}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.mcall.com/news/breaking/mc-nws-fetullah-gulen-compound-investigation-20181003-story.html|title=Guard at Fethullah Gulen's compound in Poconos fires warning shot to scare away intruder, prompting police response|first=Christina Tatu, John|last=Misinco|website=themorningcall.com}}</ref>).<ref>{{cite web|url=https://www.rferl.org/a/fethullah-gulen-golden-generation/27952822.html|title=Turkey Blog: Turning Away From Gulen's 'Golden Generation'|website=RadioFreeEurope/RadioLiberty}}</ref> Око тридесеторо људи живи и ради на имању, које је у власништву Фондације Голден џенерејшон ({{јез-енгл|Golden Generation Foundation}}).<ref>{{cite web|url=https://yle.fi/uutiset/osasto/news/coup_plotter_or_moderate_religious_leader_yle_meets_turkeys_most_wanted_man/10149005|title=Coup plotter or moderate religious leader? Yle meets Turkey's most wanted man|website=Yle Uutiset| date=8. 4. 2018 }}</ref> Гуленово мјесто за живот и учење чини неколико мањих просторија, за које он плаћа од накнада које добије издавачком активношћу; једна од просторије је и соба која се користи као [[месџид]].<ref name="poconorecord.com"/><ref>{{cite web|url=https://www.commentarymagazine.com/foreign-policy/middle-east/reconsidering-fethullah-gulen/ |title=Reconsidering Fethullah Gülen |magazine=[[Commentary (magazine)|Commentary]] |date= 20. 5. 2015}}</ref><ref>{{cite magazine|url=https://www.newyorker.com/magazine/2016/10/17/turkeys-thirty-year-coup |title=Turkey's Thirty-Year Coup |magazine=The New Yorker |access-date=18. 10. 2017}}</ref> Било је објављено да је Гулен лошег здравља; године 2017, извјештавано је да постоје четири кандидата који би могли да наслиједе Гулена, ако то буде потребно, као функција предводника покрета Хизмет: Мехмет Али Шенгул, Џевдет Туркјолу, Осман Шимшек и Ахмет Куруџан.<ref name="hurriyetdailynews1">{{cite web|url=http://www.hurriyetdailynews.com/followers-discuss-who-will-replace-gulen.aspx?pageID=238&nID=104881&NewsCatID=341|title=Followers discuss who will replace Gülen – Local|date=13. 9. 2011|work=Hürriyet Daily News |access-date=18. 10. 2017}}</ref>

== Теологија ==
Гулен не заговара нову [[теологија|теологију]] него се води класичним ауторитетима власти теологије, узимајући њихову линију аргумената.<ref name="users.ox.ac.uk"/> Његово разумијевање ислама тежи [[конзервативизам|конзерватизму]] и [[конвенционализам|конвенционализму]].<ref>{{cite book |url=http://press.princeton.edu/titles/8412.html/ |title=Schooling Islam: The Culture and Politics of Modern Muslim Education |editor1-last=Hefner |editor1-first=Robert W. |editor2-last=Zaman |editor2-first=Muhammad Qasim |publisher=Princeton University Press |isbn=978-0-691-12933-4 |year=2007 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151105061642/http://press.princeton.edu/titles/8412.html |archivedate=5. 11. 2015 |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.qantara.de/webcom/show_article.php/_c-478/_nr-216/i.html |title=Portrait of Fethullah Gülen: A Modern Turkish-Islamic Reformist |last=Agai |first=Bekim |publisher=Qantara.de |website=qantara.de |date=28. 12. 2004 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101119063947/http://www.qantara.de/webcom/show_article.php/_c-478/_nr-216/i.html |archivedate=19. 11. 2010 |url-status=dead}}</ref> Иако никада није био члан [[суфизам|суфијског]] ''тареката''{{појаснити}} и није видио чланство у ''тарекату'' као нужно за муслимане, он учи да „суфизам представља унутрашњу димензију ислама” и да „унутрашње и спољашње димензије никада не смију бити раздвојене”.<ref name="Saritoprak">{{cite book |url=https://www.amazon.com/dp/B001FFVBFC |title=The Muslim World, Islam in Contemporary Turkey: Contributions of Fethullah Gulen (Special Issue, A Journal devoted to the study of Islam and Christian-Muslim Relations in Past and Present) &#91;A Voice from Turkey for Interfaith Dialogue, The Muslim World&#93; |editor-last=Saritoprak |editor-first=Zeki |publisher=Blackwell Publishing&nbsp;/ Hartford Seminary |volume=95 |number=3 |pages=337—338, 345 |isbn= |asin=B001FFVBFC |date=јул 2005 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914214351/https://www.amazon.com/dp/B001FFVBFC |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref>

Његова се учења разликују у нагласку од оних других главних исламских учењака у два аспекта, оба на темељу његових тумачења одређених стихова из Курана. Он учи да муслиманска заједница има дужност службе (на [[турски језик|турском]]: ''хизмет'')<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=r04OPJArUPQC&pg=PP1 |title=A Civilian Response to {{nowrap|Ethno-religious}} Conflict: The Gülen Movement in Southeast Turkey |last=Kalyoncu |first=Mehmet |publisher=Tughra Books |isbn=978-1-59784-025-5 |pages=19—40/137 |year=2008 |accessdate=15. 9. 2016}}</ref> за „опште добро”, заједнице и нације,<ref name="Turam, B">{{cite book |url=http://www.sup.org/books/title/?isbn=0804755019 |title=Between Islam and the State: The Politics of Engagement |last=Turam |first=Berna |publisher=Stanford University Press |isbn=978-0-8047-5501-6 |page=61/240; 125<sup>[2007]</sup> |year=2006 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718061412/http://www.sup.org/books/title/?isbn=0804755019 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> као и муслимана и немуслимана широм свијета;<ref name="Saritoprak"/> и да је муслиманска заједница дужна провести међувјерски дијалог са ''Сљедбеницима Књиге'' ([[јудаизам|јевреји]] и [[хришћани]]), иако се то не односи на друге [[религија|религије]] као што је [[атеизам]].<ref name="Saritoprak"/> Гулен се чини нетолерантним према атеизму, коментаришући 2004. године да је „[[тероризам]] презиран као и атеизам”.<ref>{{cite news |url=http://www.todayszaman.com/tz-web/detaylar.do?load=detay&link=7337 |title=Fethullah Gülen and Atheist-Terrorist Comparison |last=Kurucan |first=Ahmet |work=Today's Zaman |date=8. 4. 2004 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090512081703/http://www.todayszaman.com/tz-web/detaylar.do?load=detay&link=7337 |archivedate=12. 5. 2009 |url-status=dead}}</ref> У једном од наредних интервјуа, тврдио је да не намјерава изједначити атеисте и убице; умјесто тога, хтио је истакнути чињеницу да је, према исламу, обојима суђено да пате вјечну казну.<ref>{{cite news |url=http://www.hurriyet.com.tr/ateist-terorist-degildir-219352 |title=Ateist terörist değildir |last=Kaplan |first=Sefa |publisher=Hürriyet |website=hurriyet.com.tr |date=21. 4. 2004 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718062651/http://www.hurriyet.com.tr/ateist-terorist-degildir-219352 |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref>

Гуленов суфизам је увелико под утицајем [[суфизам|суфијског]] [[Курди|курдског]] коментатора Курана [[Саид Нурси|Саида Нурсија]] (1877–1960), који је заговарао просвјетљавајуће модерно образовање и науку кроз ислам. Гулен се надовезује на Нурси заговарањем онога што се описује као „турски националистички, државно-центриран и про-пословни приступ” с фокусом на службу/''хизмет''.<ref name="autogenerated2">{{cite web|url=http://www.dw.com/en/real-and-imagined-threats-the-shared-past-of-akp-and-the-g%C3%BClen-movement/a-19429199 |title=Real and imagined threats: the shared past of AKP and the Gülen movement &#124; World &#124; DW &#124; 27.07.2016 |publisher=DW |access-date=21. 9. 2017}}</ref> Неки учесници у Гуленовом покрету виде Нурсијеве и Гуленове ријечи као оне ''[[муџадид]]а'' или „обновљивача” ислама (у времену дјеловања сваког).<ref>{{Cite web|url=http://www.herkul.org/weekly-sermons/the-role-of-the-spiritual-guide/|title=The Role of the Spiritual Guide &#124; Fethullah Gülen Hocaefendi'nin sohbetleri.|date=18. 2. 2013}}</ref><ref>{{cite book|page = 76|url = https://books.google.com/books?id=TLQwBwAAQBAJ&pg=PA76|title = The Gülen Hizmet Movement: Circumspect Activism in Faith-Based Reform|author = Christopher L. Miller|publisher = Cambridge Scholars Publishing|year = 2013|isbn = 9781443845076}}</ref> Други су реаговали више [[есхатологија|есхатолошким]] терминима, изједначавајући Гуленов рад од. поредећи га с помагањем тези пророченог доласка [[Махди]]ја,<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2016/07/22/opinion/who-was-behind-the-coup-attempt-in-turkey.html|title=Opinion &#124; Who Was Behind the Coup Attempt in Turkey?|first=Mustafa|last=Akyol|newspaper=The New York Times|date=22. 7. 2016}}</ref> с тим да Гуленови гласноговорници одбацују провлачење оваквих спекулација<ref>{{Cite web|url=https://www.barakainstitute.org/news/dear-muslims-dont-wait-for-a-savior-by-mustafa-akyol/|title='Dear Muslims, don't wait for a savior' by Mustafa Akyol – Baraka Institute}}</ref> и званични веб-сајт који се види као Гуленов садржи чланак насловљен ’Тврдити да се Махди је девијација’ ({{јез-енгл|Claiming to be the Mahdi is Deviation}}).<ref>{{Cite web|url=http://fgulen.com/en/recent-articles-en/claiming-to-be-the-mahdi-is-deviation|title=Claiming to be the Mahdi is Deviation|website=fgulen.com|author=Fethullah Gülen|date=8. 4. 2005|accessdate=20. 5. 2022|archiveurl=https://web.archive.org/web/20220520132328/http://fgulen.com/en/recent-articles-en/claiming-to-be-the-mahdi-is-deviation|archivedate=20. 5. 2022|url-status=live}}</ref> Године 2016, Мехмет Гормез из Директората за религијска питања Турске ([[Дијанет]]), рекао је да је Гуленов покрет „копирани/лажни Махди покрет”.<ref>{{Cite web|url=http://www.hurriyetdailynews.com/gulen-movement-is-fake-mahdi-says-turkeys-religious-directorate-head-102487|title=Gülen movement is fake Mahdi, says Turkey's Religious Directorate head|location=[[Анкара|Ankara]]|website=hurriyetdailynews.com|publisher=Hürriyet Daily News|author=|date=4. 8. 2016|accessdate=20. 5. 2022|archiveurl=https://web.archive.org/web/20220520132854/https://www.hurriyetdailynews.com/gulen-movement-is-fake-mahdi-says-turkeys-religious-directorate-head-102487|archivedate=20. 5. 2022|url-status=live}}</ref>

== Активности ==
Покрет Гулен је транснационални грађански [[друштво|друштвени]] исламски покрет надахнут Гуленовим учењима. Његова учења о ''хизмету'' (несебично служење за „опште добро”) привукла су велик број присталица у Турској, [[Централна Азија|Централној Азији]], а све више и у другим дијеловима свијета.<ref>{{cite journal |url=http://fgulen.com/en/home/1331-fgulen-com-english/press/islam-in-contemporary-turkey-the-contributions-of-f-gulen/25438-gulens-paradox-combining-commitment-and-tolerance |title=Gulen's Paradox: Combining Commitment and Tolerance |last=Kurtz |first=Lester R. |journal=The Muslim World |volume=95 |issue=3 |pages=379—381 |date=јул 2005 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=http://archive.is/UvhTS#selection-1667.0-1667.1<!--https://web.archive.org/web/20160914213724/http://fgulen.com/en/home/1331-fgulen-com-english/press/islam-in-contemporary-turkey-the-contributions-of-f-gulen/25438-gulens-paradox-combining-commitment-and-tolerance--> |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live |quote=One of the most striking operationalizations of Gulen's fusion of commitment and tolerance is the nature of the Gulen movement, as it is often called, which has established hundreds of schools in many countries as a consequence of his belief in the importance of knowledge, and example in the building of a better world. The schools are a form of service to humanity designed to promote learning in a broader sense and to avoid explicit Islamic propaganda.«&nbsp;•&nbsp;»In a region where kidnapping is a frequent occurrence, along with guerrilla warfare, summary raids, arrests, disappearances and killings by military and para-military forces, the school is offering Muslim and Christian Filipino children, along with an educational standard of high quality, a more positive way of living and relating to each other.«&nbsp;•&nbsp;»The purpose of the schools movement, therefore, is to lay the foundations for a more humane, tolerant citizenry of the world where people are expected to cultivate their own faith perspectives and also promote the well being of others... It is significant to note that the movement has been so successful in offering high quality education in its schools, which recruit the children of elites and government officials, that it is beginning to lay the groundwork for high-level allies, especially in Central Asia, where they have focused much of their effort.}}</ref>

=== Едукација ===
У својим проповиједима, Гулен је наводно изјавио: „Студирање [[физика|физике]], [[математика|математике]] и [[хемија|хемије]] је богослужење/обожавање [[Алах]]а.”<ref name="60min2012"/> Гуленови сљедбеници су изградили више од 1.000 школа широм свијета.<ref name="Helen Rose Fuchs Ebaugh"/> У Турској, за Гуленове школе се сматра да су међу најбољима: скупи модерни објекти и учење енглеског језика од првог разреда.<ref name="60min2012"/> Међутим, бивши учитељи који су изван Гуленове заједнице, довели су у питање поступање према женама и дјевојчицама у Гуленовим школама, наводећи да су женски учитељи искључени из [[администрација|административних]] одговорности, допуштена им је мала аутономија, и — заједно с дјевојкама шестих разреда и навише — одвојене су од мушких колега и ученика током пауза и одмора за ручак.<ref name="Spiegelman">{{cite news |url=http://www.thedailybeast.com/articles/2012/03/21/what-scares-turkey-s-women.html |title=What Scares Turkey's Women |last=Spiegelman |first=Margaret |work=The Daily Beast |date=22. 3. 2012 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718064546/http://www.thedailybeast.com/articles/2012/03/21/what-scares-turkey-s-women.html |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref>

=== Међурелигијски и међукултурални дијалог ===
[[Датотека:Fethullah Gülen visiting Ioannes Paulus II.jpg|мини|240п|Гулен са [[папа Јован Павле II|папом Јованом Павлом II]] 1998. године]]

Судионици покрета Гулен су основали значајан број институција широм свијета за које се тврди да промовишу активности међувјерског и међукултурног дијалога. Гуленова су ранија дјела (према ријечима Бекима Агаија) „пуна антимисионарских и антизападњачких одломака”,<ref>{{cite web |url=http://www.fgulen.com/en/new/index.php?option=com_content&view=article&id=25505:discursive-and-organizational-strategies-of-the-gulen-movement&catid=1338&lang=en&Itemid=359<!--http://en.fgulen.com/conference-papers/294-the-fethullah-gulen-movement-i/2132-discursive-and-organizational-strategies-of-the-gulen-movement.html--> |title=Discursive and Organizational Strategies of the Gülen Movement |last=Agai |first=Bekim |website=fgulen.com<!--en.fgulen.com--> |date=12. 11. 2005 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914210127/http://www.fgulen.com/en/new/index.php?option=com_content&view=article&id=25505:discursive-and-organizational-strategies-of-the-gulen-movement&catid=1338&lang=en&Itemid=359<!--https://web.archive.org/web/20150926104235/http://en.fgulen.com/conference-papers/294-the-fethullah-gulen-movement-i/2132-discursive-and-organizational-strategies-of-the-gulen-movement.html--> |archivedate=14. 9. 2016<!--26. 9. 2015--> |url-status=live<!--yes--> |quote=Gülen's earlier writings, based on conspiracy theories against Turkey, are full of {{nowrap|anti-missionary}} and {{nowrap|anti-Western passages}}...}}</ref> и „жестоких” клевета против јевреја, хришћана и осталих.<ref>{{cite news |url=https://balyozdavasivegercekler.com/2012/11/05/fethullah-gulen-the-jews-and-hypocrisy/ |title=Fethullah Gülen, the Jews, and hypocrisy |last1=Doğan |first1=Pınar |last2=Rodrik |first2=Dani |publisher=Balyoz Davası ve Gerçekler |website=balyozdavasivegercekler.com |date=5. 12. 2012 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160718065623/https://balyozdavasivegercekler.com/2012/11/05/fethullah-gulen-the-jews-and-hypocrisy/ |archivedate=18. 7. 2016 |url-status=live}}</ref> Током [[1990е|1990-их]], почео је заговарати међувјерску толеранцију и дијалог.<ref name="Toward a Global Civilization"/> Лично се сусретао с челницима других религија, укључујући и [[папа Јован Павле II|папу Јована Павла II]],<ref name="Helen Rose Fuchs Ebaugh"/> грчког православног патријарха [[Васељенски патријарх Вартоломеј I|Бартоломеја]], те израелског сефардског главног рабина [[Елијаху Бакши-Дорон|Елијахуа {{nowrap|Бакши-Дорона}}]].<ref>{{cite book |url=https://www.amazon.com/dp/0970437013 |title=Advocate of Dialogue: Fethullah Gülen |last=Unal |first=Ali |publisher=Fountain Pub |isbn=978-0-9704370-1-3 |edition=1 |pages=400 |date=1. 10. 2000 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914212047/https://www.amazon.com/dp/0970437013 |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref>
Гулен је рекао да фаворизује кооперацију између сљедбеника различитих религија, као и вјерских и секуларних елемената у друштву.

== Погледи на савремене проблеме ==
==== Анадолијски национализам; турски ислам ====
Гулен дефинише [[турски национализам]] одређеним типом [[Анадолија|анадолијске]] муслиманске културе која је у коријенима модерне турске националне државе, а не дефинише га ниједним одређеним [[етничка група|етницитетом]]. Он вјерује да је ''турски ислам'' (са значењем „суфизам”) нарочито легитиман, ако не и ексклузивно валидна експресија вјере [[ислам]], посебно по питању појединаца с турском прошлошћу. Иако Гулен приписује позитивне карактеристике разним локализованим субјектима, свеукупан ''тенор'' Гуленових учења упозорава од. указује да је потребно да се противи људским тенценцијама према преусамљивању као изолованости, као и дискриминацији против људи других етничности, других смјерова ислама или других вјера.{{тражи се извор|датум=мај 2022}}

==== Питање Курда ====
Оптужен је да је био против процеса за изналажење рјешења (мировни процес) којим би се ријешио већ дуготрајни [[Курдско–турски сукоб|Курдско-турски сукоб]]. Међутим, Гуленове присталице одбацују овај навод, помињући његову сарадњу с много Курда.<ref>{{cite web|url=http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2013/05/gulen-movement-peace-process-pkk.html|title=Is Gulen Movement Against Peace With PKK?|author=Mustafa Akyol|date=22. 5. 2013|publisher=Al-monitor.com|access-date=7. 9. 2017}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2016/08/turkey-why-erdogan-wants-link-gulen-pkk.html|title=What's behind AKP's allegations of Gulen-PKK ties?|date=15. 8. 2016|work=Al-Monitor|access-date=10. 1. 2017}}</ref><ref name="gg5">{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2016/12/10/world/europe/turkey-kurdish-mayors-expect-arrests.html?_r=0|title=As Turkey Cracks Down, Kurdish Mayors Pack Bags for Jail|last1=Nordland|first1=Rod|date=10. 12. 2016|work=[[The New York Times]]|access-date=10. 1. 2017}}</ref><ref name="2sa">{{cite news|url=http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2016/08/turkey-why-erdogan-wants-link-gulen-pkk.html|title=What's behind AKP's allegations of Gulen-PKK ties?|date=15. 8. 2016|work=Al-Monitor|access-date=13. 12. 2016}}</ref><ref name="fthg1">{{cite news|url=http://rudaw.net/turkish/interview/06082016|title=Fetullah Gülen'in Kürt planı!|work=Rudaw|access-date=13. 12. 2016}}</ref>

==== Слобода изражавања ====
{{ill|ru|Оп-ед|Op-ed|''Op-ed''}} с потписом Гулена, за [[The New York Times|Њујорк тајмс]], садржи и ове ријечи (превод испод):
{{blockquote|Темељна начела функционалне демократије — владавине права, поштовања за слободе појединца — такође су најосновније од исламских вриједности додијељених нама од Бога. Ниједан политички или вјерски вођа нема право да их одузме&nbsp;... Говорити против угњетавања је демократско право, грађанска дужност и за вјернике, религијска обавеза. Куран разјашњава да људи не би требало да остану тихи пред лицем неправде: „О ви који вјерујете! Будите подупирачи и заставоноше правде, носећи свједочанство истини / свједока пред истину ради Божје воље, чак и ако би то било против вас самих, или родитеља или родбине<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2015/02/04/opinion/fethullah-gulen-turkeys-eroding-democracy.html|title=Opinion &#124; Fethullah Gulen: Turkey's Eroding Democracy|first=Fethullah|last=Gulen|newspaper=The New York Times|date=3. 2. 2015|quote=The core tenets of a functioning democracy – the rule of law, respect for individual freedoms – are also the most basic of Islamic values bestowed upon us by God. No political or religious leader has the authority to take them away&nbsp;... Speaking against oppression is a democratic right, a civic duty and for believers, a religious obligation. The Quran makes clear that people should not remain silent in the face of injustice: "O you who believe! Be upholders and standard-bearers of justice, bearing witness to the truth for God's sake, even though it be against your own selves, or parents or kindred|archiveurl=https://web.archive.org/web/20220307060010/https://www.nytimes.com/2015/02/04/opinion/fethullah-gulen-turkeys-eroding-democracy.html|archivedate=7. 3. 2022|url-status=live}}</ref>}}

=== Секуларизам ===
Гулен је критиковао секуларизам у Турској као „редукционистички [[материјализам]]”. Међутим, он је у прошлости рекао да је — [[Секуларизам|секуларни]] приступ који „није {{nowrap|анти-религиозни}}” и „допушта слободу вјере и увјерења” — компатибилан са исламом.<ref name="European Muslims">{{cite book |url=http://www.continuumbooks.com/books/detail.aspx?BookId=157777&SearchType=Basic |title=European Muslims, Civility and Public Life Perspectives On and From the Gülen Movement |last1=Weller |first1=Paul |last2=Yilmaz |first2=Ihsan |publisher=Continuum Books |website=continuumbooks.com |pages=296 |isbn=978-1-4411-0207-2 |date=3. 5. 2012 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120116005257/http://www.continuumbooks.com/books/detail.aspx?BookId=157777&SearchType=Basic |archivedate=16. 1. 2012 |url-status=dead}}</ref>

Према једном Гуленовом саопштењу, у демократски секуларним државама, 95&nbsp;одсто исламских принципа је допуштено и практички изводљиво, и нема проблема с њима. За преосталих 5&nbsp;одсто се „не вриједи борити”.<ref>{{cite web |url=http://fgulen.com/tr/fethullah-gulen-kimdir/fethullah-gulenin-gorusleri/227-Fethullah-Gulen-Devlet-ve-Seriat<!--http://tr.fgulen.com/content/view/227/141--> |title=Devlet ve Şeriat |last=Gülen |first=Fethullah |website=fgulen.com<!--tr.fgulen.com--> |date=12. 9. 2001 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914175952/http://fgulen.com/tr/fethullah-gulen-kimdir/fethullah-gulenin-gorusleri/227-Fethullah-Gulen-Devlet-ve-Seriat<!--https://web.archive.org/web/20160311133812/http://tr.fgulen.com/content/view/227/141--> |archivedate=14. 9. 2016<!--11. 3. 2016--> |url-status=live<!--yes-->}}</ref>

=== Припајање Турске ЕУ ===
Гулен подупире кандидатуру Турске за улазак у [[Европска унија|Европску унију]] (ЕУ), те је рекао да се ни Турска ни ЕУ немају чега бојати, а имају много за добити, из будућности пуног чланства Турске у ЕУ.<ref name="European Muslims"/>

=== Улоге жене ===
Према Арасу и Цахи,<ref name="biu.ac.il"/> Гуленови погледи на жене су „прогресивни” али „модерне професионалне жене у Турској још увијек сматрају његове идеје далеко од тога да су прихватљиве”.<ref name="biu.ac.il"/> Гулен каже да је долазак ислама спасио жену, која „апсолутно није била затворена у свом дому и ... никада потлачивана” у раним годинама религије. Он сматра да је [[феминизам]] западњачког стила, међутим, „осуђен на неравнотеже попут свих других [[Реакционари|реакционарских]] покрета” и на крају да је „пун мржње према људима”.<ref>{{cite web |url=http://www.fgulen.com/en/fethullah-gulens-works/thought/recent-articles/26265-women-confined-and-mistreated<!--http://en.fgulen.com/recent-articles/2897-women-confined-and-mistreated.html--> |title=Women Confined and Mistreated |last=Gülen |first=Fethullah |website=fgulen.com<!--en.fgulen.com--> |date=8. 5. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914211816/http://www.fgulen.com/en/fethullah-gulens-works/thought/recent-articles/26265-women-confined-and-mistreated<!--https://web.archive.org/web/20160313042147/http://en.fgulen.com/recent-articles/2897-women-confined-and-mistreated.html--> |archivedate=14. 9. 2016<!--13. 3. 2016--> |url-status=live<!--yes-->}}</ref>

Међутим, Гуленови погледи су осјетљиви на оптужбе за [[Мизогинија|мизогинију]] ''(мржњу према женама)''. Као што је наведено од стране Берне Турам,<ref name="Turam, B"/> Гулен је тврдио: „Човјек се користи за захтјевније послове ... а жена мора бити искључена током одређених дана у мјесецу. Након порода, она понекад не може бити активна и два мјесеца. Она не може судјеловати у различитим сегментима друштва цијело вријеме. Она не може путовати без свога мужа, оца, или брата.”<ref name="Turam, B"/>

=== Тероризам ===
Гулен осуђује тероризам.<ref name="Gulen peace and humanity">{{cite web |url=http://fgulen.com/en/press/messages/24900-true-muslims-cannot-be-terrorists<!--http://en.fgulen.com/content/view/1052/14/--> |title=True Muslims Cannot Be Terrorists |last=Gülen |first=Fethullah |website=fgulen.com<!--en.fgulen.com--> |date=4. 2. 2002 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914181310/http://fgulen.com/en/press/messages/24900-true-muslims-cannot-be-terrorists<!--https://web.archive.org/web/20160410094128/http://en.fgulen.com/content/view/1052/14/--> |archivedate=14. 9. 2016<!--10. 4. 2016--> |url-status=live<!--yes-->}}</ref> Он упозорава на појаву произвољног (арбитрарног) феномена насиља и [[агресија|агресије]] против цивилног становништва и рекао је да „томе нема мјеста у исламу”. Написао је чланак осуде у ''[[The Washington Post|Вашингтон посту]]'' 12. септембра 2001. године, дан након [[Напади 11. септембра 2001.|Напада 11. септембра]], те је навео да „муслиман не може бити терорист, нити може бити терорист прави муслиман”.<ref>{{cite web |url=http://www.fethullah-gulen.org/op-ed/gulen-movement-9-11.html |title=Importance of Gulen Movement in the Post 9/11 Era: Co-existence |last=Gülen |first=Fethullah |website=fethullah-gulen.org |date= |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914181749/http://www.fethullah-gulen.org/op-ed/gulen-movement-9-11.html |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="Muslims Cannot Be Terrorists">{{cite web |url=http://fgulen.com/en/home/1322-fgulen-com-english/press/nuriye-akmans-interview-in-zaman-daily/25171-a-real-muslim-cannot-be-a-terrorist<!--http://www.fgulen.org/press-room/nuriye-akmans-interview/1727-a-real-muslim-cannot-be-a-terrorist.html--> |title=A Real Muslim cannot be a Terrorist |last=Gülen |first=Fethullah |last2=Akman |first2=Nuriye |website=fgulen.com<!--fgulen.org--> |date=23. 3. 2004 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=http://archive.is/Gi37y#selection-1747.66-1747.141<!--https://web.archive.org/web/20160914182627/http://fgulen.com/en/home/1322-fgulen-com-english/press/nuriye-akmans-interview-in-zaman-daily/25171-a-real-muslim-cannot-be-a-terrorist--><!--https://web.archive.org/web/20110928123707/http://www.fgulen.org/press-room/nuriye-akmans-interview/1727-a-real-muslim-cannot-be-a-terrorist.html--> |archivedate=14. 9. 2016<!--28. 9. 2011--> |url-status=live<!--yes--> |quote=A real Muslim, who understood Islam in every aspect, cannot be a terrorist.}}</ref> Гулен је оплакивао „искориштавање (''отмицу'') ислама” од стране терориста.<ref name="Toward a Global Civilization"/><ref>[[Chidanand Rajghatta|Rajghatta, Chidanand]] (17. 7. 2016). [https://m.timesofindia.com/world/europe/Turkey-coup-mastermind-is-in-exile-in-US-with-green-card/amp_articleshow/53243211.cms „He has repeatedly condemned terrorism and the hijacking of Islam by terrorists”]. ''[[The Times of India]]''.</ref>

=== Флота Газе ===
Гулен је критизирао [[флота|флоту]] [[Газа|Газе]] доведену од стране Турске за покушавање достављања помоћи без пристанка [[Израел]]а од. саглашавања с Палестинцима у Гази.<ref>{{cite web|author=Günter Seufert|title=Is the Fethullah Gülen Movement Overstretching Itself?|url=https://www.swp-berlin.org/fileadmin/contents/products/research_papers/2014_RP02_srt.pdf|publisher=Stiftung Wissenschaft und Politik|access-date=2. 8. 2016|format=истраживачки лист — рад|date=јануар 2014}}</ref> Он је говорио о гледању насловница вијести о смртоносном сукобу између израелских командоса и мултинационалних чланова групе потпоре, те како се њихова флота приближава израелској поморској блокади Газе. Он је рекао: „Оно што сам ја видио није било лијепо, било је веома ружно.” У међувремену је наставио своје критике, рекавши касније да је пропуст организатора да траже споразум са Израелом прије покушаја да се достави помоћ био „знак противљења ауторитету, те неће довести до плодних ствари”.<ref>{{cite news |url=http://www.wsj.com/articles/SB10001424052748704025304575284721280274694 |title=Reclusive Turkish Imam Criticizes Gaza Flotilla |last=Lauria |first=Joe |work=The Wall Street Journal |date=4. 6. 2010 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914183207/http://www.wsj.com/articles/SB10001424052748704025304575284721280274694 |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref>

=== Грађански рат у Сирији ===
Гулен је снажно против турског уплитања у [[Грађански рат у Сирији]].<ref>{{cite news |url=http://www.economist.com/news/europe/21578046-turkish-government-under-attack-home-its-assertive-policy-towards-syria-explosive |title=Turkey and Syria: An explosive border |work=[[Економист|Economist]] |date=18. 5. 2013 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914183527/http://www.economist.com/news/europe/21578046-turkish-government-under-attack-home-its-assertive-policy-towards-syria-explosive |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref>

=== Геноцид у Јерменији ===
Коментаришући [[Геноцид над Јерменима]] у писму од 6. маја 1965. године, Гулен је написао: „Познавао сам јерменске породице и појединце током свог дјетињства и пословних пословних позиција. Нећу престати проклињати Велики геноцид почињен против Јермена 1915. Знам да је међу људима убијенима и масакриранима било много високо цијењених појединаца, којих се сјећам с поштовањем. Проклињен с великом жалошћу масакр синова Великог Пророка Христа од стране игнорантних појединаца који себе називају муслиманима.”<ref>{{Cite web|url=https://mirrorspectator.com/2020/05/18/turmoil-in-turkey-on-letter-by-gulen-recognizing-the-armenian-genocide/|title = Turmoil in Turkey on Letter by Gulen Recognizing the Armenian Genocide|date = 18. 5. 2020}}</ref>

== Утицај на турско друштво и политику ==
Гулен покрет има милионе сљедбеника у Турској, као и њих много више у иностранству. Осим школа утврђених од стране Гуленових сљедбеника, вјерује се да многи ''гуленицисти'' држе позиције [[моћ]]и у снагама турске полиције и правосуђа.<ref name="BBC">{{cite news |url=http://www.bbc.com/news/world-13503361 |title=Profile: Fethullah Gulen's Hizmet movement |publisher=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |date=18. 12. 2013 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914183749/http://www.bbc.com/news/world-13503361 |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="NYtimes2-27-2014-envelope/influence"/> Турски и страни аналитичари вјерују да Гулен има симпатизере и у турском [[парламент]]у, такође, и да његов покрет контролира нашироко читани исламски конзервативни часопис ''Заман'' (на турском: ''заман'' — вријеме), приватну [[банка|банку]] ''Асја банк'', телевизијску станицу ''Саманјолу ТВ'', те многе друге [[медији|медије]] и пословне организације, укључујући и ''Турску конфедерацију подузетника и индустријалаца'' (''ТУСКОН'').<ref name="Dan Bilefsky and Sebnem Arsu"/> Све наведено је престало с радом након покушаја државног удара. У марту 2011. године, турска влада је ухапсила истраживачког новинара Ахмета Шика и заплијенила и забранила му књигу ''Имамова војска'', врхунац Шикове истраге Гулена и покрета Гулен.<ref>{{cite news |url=http://www.hurriyetdailynews.com/Default.aspx?pageID=238&nID=6901&NewsCatID=341 |title=Banned book goes on sale in Istanbul book fair |work=Hurriyet Daily News |date=16. 11. 2011 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914184141/http://www.hurriyetdailynews.com/Default.aspx?pageID=238&nID=6901&NewsCatID=341 |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref>

Гулен је учио [[ханефије|ханефијску]] школу [[ислам]]а, водећи се учењима [[сунити|суније]] Саида Нурсија. Рекао је да вјерује у науку, [[међувјерски дијалог]] међу [[Људи Књиге|Људима Књиге]] и вишестраначку демократију.<ref name="economist10808408"/> Покренуо је дијалог с [[Ватикан]]ом<ref name="Helen Rose Fuchs Ebaugh p 38">Helen Rose Fuchs Ebaugh, ''The Gülen Movement: A Sociological Analysis of a Civic Movement Rooted in Moderate Islam'', стр 38. {{ISBN|1402098944}}</ref> и неколико [[Јевреји|јеврејских]] организација.<ref name="Toward a Global Civilization"/>

=== 1970-е, 1980-е и 1990-е ===
Гулен је отворио ''{{јез|tr|ışık evler}}'' или „куће свјетла” (студентски хостели који нуде стипендије за сиромашне ученике<ref>{{Cite web|url=http://www.gulenmovement.com/select-biography-fethullah-gulen.html|title=A select biography of Fethullah Gülen|date=20. 7. 2017|website=Gulen Movement}}</ref>) године 1976, гдје су били доступни неформални ''сохбети'' (расправе о Курану) за ученике. Гулен је потицао ученике као појединце са сличним мишљењима да прате ово, што је претеча покрета Гулен.<ref>{{Cite web|url=https://www.conservativedailynews.com/2019/02/us-turkey-relations-from-a-new-right-perspective/|title=US-Turkey Relations From a New Right Perspective – Conservative Daily News|date=14. 2. 2019}}</ref>

Током насиља у Турској (1976—1980), препирање између деснице и љевице 1970-их, Гулен је „позвао људе да практикују толеранцију и опраштање”.<ref name="Balcip80">{{cite book|title = The Gülen Hizmet Movement: Circumspect Activism in Faith-Based Reform|editor = Christopher L. Miller|publisher = Cambridge Scholars Publishing|year = 2013|isbn = 9781443845076|chapter = Islam and Democracy in the Thought of Nursi and Gulen|author = Tamer Balci|chapter-url = https://books.google.com/books?id=TLQwBwAAQBAJ&pg=PA82|page = 82}}</ref> Након државног удара у Турској 1980, када је војска циљала на [[комунизам|комунисте]], Гулен је дао „експлицитни пристанак” као став према удару,<ref name="Balcip80"/> изјавивши:

{{blockquote|Желим да такође додам да су архитекти удара такође имали неких позитивних административних одлука. Они су протресли друштво да се обнови поново. Они су одбранили Комунистички покрет који је уновачио неку погрешно вођењну омладину која је жељела да Турска буде под совјетским утицајем. Они су намјерно или ненамјерно спријечили да наша земља уђе у мочварно блато и другу крваву борбо. Штавише, они су дали шансу некој пристојној дјеци наше домовине да служе нашој нацији.<ref name="Yavuz39">M. Hakan Yavuz, ''Toward an Islamic Enlightenment: The Gülen Movement'' (Oxford University Press, 2013), стр. 39. »I want to also add that the architects of the coup also took some positive administrative decisions. They shook society to renew itself once again. They defeated the Communist movement which recruited some misguided youth who wanted Turkey to be under Soviet influence. They intentionally or unintentionally prevented our country from entering into quagmire and into a long bloody struggle. Moreover, they gave opportunities to some decent children of our homeland to serve our nation.«</ref>}}

Након политичког насиља у претходним ратовима, Гулен је очекивао да се ударом поново успостави стабилност и да доведе до накнадног обнављања демократије. Гуленово пристајање на удар касније је добило критике од турских [[либерализам|либерала]].<ref name="Balcip80"/>

Упркос одобравању удара од Гулена, војне власти су издале [[налог за хапшење]] против њега, што је правно обеснажио „државни безбједносни суд” 1986. године.<ref name="Yavuz39"/>

Година 1980-их и 1990-их под [[Тургут Озал|Озалом]], Гулен и његов покрет били су на добитку од друштвено-политичких реформи, успијевши „претворити његов традиционално и географски обвезан вјерски покрет у образовни и културни феномен на нивоу нације” којим су се „покушале довести ’религијске’ перспективе у јавну сферу друштвених и културних питања”.<ref name="Yavuz3940">M. Hakan Yavuz, ''Toward an Islamic Enlightenment: The Gülen Movement'' (Oxford University Press, 2013), стр. 39–40. »to turn his traditional and geographically confined faith movement into a nationwide educational and cultural phenomenon«&nbsp;•&nbsp;»attempted to bring 'religious' perspectives into the public sphere on social and cultural issues«</ref> Растом покрета Гулен потакнуто је противљење од [[кемализам|кемалиста]], који су доживјели покрет као пријетњу секуларизму, као и од [[исламизам|исламиста]] који су видјели покрет као „акомодирајући” и „проамерички”.<ref name="Yavuz394041">M. Hakan Yavuz, ''Toward an Islamic Enlightenment: The Gülen Movement'' (Oxford University Press, 2013), стр. 40–41.</ref>

=== Ергенекон ===
Године 2005, мушкарац повезан с покретом Гулен је пришао тадашњем [[амбасадор]]у САД у Турској Ерику С. Еделману током забаве у Истанбулу и предао му омотницу која садржи документ наводно детаљних планова за предстојећи удар против владе од стране турске војске. Међутим, документи су се убрзо показали [[кривотворитељи|кривотворинама]].<ref name="NYtimes2-27-2014-envelope/influence">{{cite news |url=https://www.nytimes.com/2014/02/27/world/europe/turkish-leader-disowns-trials-that-helped-him-tame-military.html |title=Turkish Leader Disowns Trials That Helped Him Tame Military |last=Arango |first=Tim |work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |date=26. 2. 2014 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=http://archive.is/Ebhxm |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live |quote=In 2005, years before the trials, a man affiliated with the Gulen movement approached Eric S. Edelman, then the American ambassador, at a party in Istanbul and handed him an envelope containing a handwritten document that supposedly laid out a plan for an imminent coup. But as Mr. Edelman recounted, he gave the documents to his colleagues and they were determined to be forgeries.«&nbsp;•&nbsp;»Whether the corruption charges are justified or not&nbsp;— there has been plenty of leaked evidence, especially wiretapped conversations, that appears incriminating&nbsp;— the corruption probe has laid bare the influence of the Gulen movement within the Turkish state, which had largely been suspected but hard to prove.}}</ref> Гуленове подружнице тврде да је покрет „грађански” у природи и да нема политичке аспирације.<ref name="Dan Bilefsky and Sebnem Arsu"/> Како год, он је оптужен да је био „мозак” који стоји иза афере Ергенекон коју ти секуларисти виде као средство ослабљивања турске војске. Они који су јавно рекли да је у питању варка нашли су се поименично наведени у новинама ''Заман'' — нпр. [[Дани Родрик]]<ref name="Balyoz Davası ve Gerçekler, Rodrik and Dogan's personal blog">{{cite web|url=https://balyozdavasivegercekler.com/2012/05/21/why-do-we-accuse-the-gulen-movement/|title=Why do we accuse the Gülen movement?|date=21. 5. 2012}}</ref> и [[Илхан Џиханер]].<ref>{{cite web |url=http://t24.com.tr/haber/cihaner-intikam-hisleri-icinde-degilim-cemaat-silahli-teror-orgutu-degil-suc-orgutu-olabilir,281462 |title=İlhan Cihaner: İntikam hisleri içinde değilim; cemaat silahlı terör örgütü değil, suç örgütü olabilir – Gündem |publisher=T24 |access-date=7. 9. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170907075340/http://t24.com.tr/haber/cihaner-intikam-hisleri-icinde-degilim-cemaat-silahli-teror-orgutu-degil-suc-orgutu-olabilir,281462 |archive-date=7. 9. 2017 |url-status=dead}}</ref>

=== Подијељеност са Ердоганом ===
Унаточ тврдњама Гулена и његових сљедбеника да је организација ''не-политичке'' природе, аналитичари вјерују да број хапшења везаних за [[корупција|корупцију]], извршен против савезника турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана, одражава растућу политичку борбу за превласт између Гулена и премијера.<ref name="BBC"/><ref name="NYtimes2-27-2014-envelope/influence"/> Ова су хапшења довела до ''Корупцијског скандала у Турској 2013. године'', за који су они који подржавају владајућу Партију правде и развоја (АКП), заједно са самим Ердоганом, и опозицијске сличне странке, нагласили да је изведен од стране Гулена, након одлуке Ердоганове владе, рано у децембру 2013. године, да затвори многе приватне исламске школе у Турској које је водио покрет.<ref name="BBC-27Jan">{{cite news |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-25909139 |title=Turkey's Fethullah Gulen denies corruption probe links |publisher=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |date=27. 1. 2014 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914185304/http://www.bbc.com/news/world-europe-25909139 |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref>

Ердоганова влада је коментарисала да су корупцијска истрага и коментари од стране Гулена дугорочни политички програм покрета Гулен за инфилтрирање у сигурносне, обавјештајне и правосудне институције државе Турске; оптужба је готово идентична оптужби против Гулена од стране главног тужиоца Републике Турске у његовом суђењу 2000. године, прије него што је Ердоганова странка дошла на власт.<ref name="Dan Bilefsky and Sebnem Arsu"/> Гулену се и раније судило ''у одсутности'' (2000. г.), а од ових оптужби ослобођен је (2008. г.) и то ''под'' Ердогановом АКП владом.<ref name="60min2012"/><ref name="wwrn.org"/>

У [[е-маил|имејл]] коментарима посланим ''[[The Wall Street Journal|Вол стрит журналу]]'' у јануару 2014. године, Гулен је рекао да је „турски народ ... узрујан и да је у посљедње двије године демократски напредак сада промијенио смјер”, али је демантовао да је дио завјере да се збаци влада.<ref name="WSJ">{{cite news |url=http://www.wsj.com/news/articles/SB10001424052702304027204579332670740491570 |title=From His Refuge in the Poconos, Reclusive Imam Fethullah Gulen Roils Turkey |last1=Parkinson |first1=Joe |last2=Albayrak |first2=Ayla |work=The Wall Street Journal |date=20. 1. 2014 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914190120/http://www.wsj.com/news/articles/SB10001424052702304027204579332670740491570 |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref> Касније, у јануару 2014. године, у интервјуу за ''[[Би-Би-Си ворлд њуз|Би-Би-Си ворлд]]'', Гулен је рекао: „Да желим рећи нешто народу, то би било да би људи требало да гласају за оне који поштују демократију, владавину закона, тј. оне који се добро слажу с људима. Причање или потицање људи да гласају за странку била би увреда интелекта народа. Сви веома јасно виде шта се догађа.”<ref name="BBCIntGulen">{{cite news |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-25885817 |title=Fethullah Gulen: Powerful but reclusive Turkish cleric |last=Franks |first=Tim |publisher=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |date=27. 1. 2014 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914190338/http://www.bbc.com/news/world-europe-25885817 |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref>

[[Датотека:Fethullah Gülen 2016.jpg|мини|220п|Гулен (2016)]]

== Публикације ==
Гуленов званични {{nowrap|[[веб-сајт]]}}<ref>{{cite web |url=http://fgulen.com/tr/fethullah-gulenin-butun-eserleri<!--http://tr.fgulen.com/content/section/30/3/--> |title=Fethullah Gülenin butun eserleri |website=fgulen.com<!--tr.fgulen.com--> |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914191113/http://fgulen.com/tr/fethullah-gulenin-butun-eserleri<!--https://web.archive.org/web/20160327143012/http://tr.fgulen.com/content/section/30/3--> |archivedate=14. 9. 2016<!--27. 3. 2016--> |url-status=live<!--yes-->}}</ref> броји 43 његове публикације; оне су, међутим, више сродне [[есеј]]у и збиркама проповиједи него књигама о одређеним темама са специфичним тезама. За њега се такође каже да је аутор многих чланака на разне теме: друштвени, политички и вјерски проблеми, [[умјетност]], [[наука]] и [[спорт]]; те снимљених хиљада аудио и видео касета.

Он придоноси низу часописа и магазина у власништву његових сљедбеника. Он пише главни чланак за ''Фаунтејн'', ''Јени умит'', ''Сизинти'' и ''Јагмур'' (исламски [[филозофија|филозофски]] часописи). Неколико његових књига је преведено на енглески језик.<ref name="GulEng"/>

== Одзив ==
Фетулах Гулен је дио ''Топ 100 паблик интелекчуалс пола'' ({{јез|en|Top 100 Public Intellectuals Poll}}), као најутицајнији мислилац (2008. г.).<ref>{{cite magazine |url=http://www.prospectmagazine.co.uk/prospect-100-intellectuals/ |title=Intellectuals: The 2008 List |work=Prospect |date=24. 7. 2004 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=http://archive.is/jhuc5#selection-1055.0-1055.13<!--https://web.archive.org/web/20090930143349/http://www.prospectmagazine.co.uk/prospect-100-intellectuals/--> |archivedate=15. 1. 2015<!--30. 9. 2009--> |url-status=dead}}</ref>

Фетулах Гулен је једна од ’100 свјетских најутицајнијих особа у 2013.’ према магазину ''[[Тајм (часопис)|Тајм]]''.<ref>{{cite news |url=http://www.niagarafoundation.org/niagara-foundations-honorary-president-m-fethullah-gulen-named-in-time-magazines-worlds-100-most-influential-people-for-2013/ |title=Fethullah Gulen Named in ''TIME'' Magazine's "World's 100 Most Influential People" for 2013 |work=[[Тајм (часопис)|Time]] |date=18. 4. 2013 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914192827/http://www.niagarafoundation.org/niagara-foundations-honorary-president-m-fethullah-gulen-named-in-time-magazines-worlds-100-most-influential-people-for-2013/ |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref>

Фетулах Гулен је на листи ’500 најутицајнијих муслимана’ — Краљевски исламски центар за стратешке студије у [[Аман]]у, [[Јордан]].<ref>{{cite news |url=https://themuslim500.com/profiles/hodjaefendi-fethullah-gulen/ |title=Hodjaefendi Fethullah Gülen: Turkish Muslim Preacher |work=The Muslims 500 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914193012/http://themuslim500.com/profile/hodjaefendi-fethullah-gulen |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}</ref>

== Албум ''Rise Up (Colors of Peace)'' ==
''Rise Up (Colors of Peace)'' је био музички пројекат с циљем претварања Гуленове поезије и сл. писаних дјела на [[турски језик|турском језику]] у пјесме. Укупно 50 пјесама је послати разним муслиманским и немуслиманским умјетницима у више земаља, а они су могли да одаберу и компонују за одабрану пјесму од његове поезије и потом сниме извођење у својој земљи па га пошаљу назад за планирани албум. Није било ограничења у коришћењу инструмената, осим да се испоштују исламска правила о интерпретацији и употреби музичких инструмената. Албум ''Rise Up (Colors of Peace)'' (досл. на [[српски језик|српском]]: подизање (боје мира)) постао је албум ворлд музике с разним жанровима као што су [[џез музика|џез]], [[поп музика|поп]], [[фламенко]], раи, индијска музика и др.<ref>{{cite web|url=http://en.fgulen.com/press-room/news/4538-todays-zaman-islamic-scholar-gulens-poems-turned-into-songs-for-international-album|title=Fethullah Gülen's Official Web Site – Islamic scholar Gülen's poems turned into songs for international album|author=Fethullah Gülen|access-date=20. 1. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303231950/http://en.fgulen.com/press-room/news/4538-todays-zaman-islamic-scholar-gulens-poems-turned-into-songs-for-international-album|archive-date=3. 3. 2016|url-status=dead}}</ref> Умјетници-извођачи (редом појављивања на списку пјесама): Гуд морнинг дајари, [[Махир Зеин]], [[Фодел]], Кристело дуо feat. [[Бруно Гувеја]], [[Рајан Шо]], [[Наташа Атлас]], Бон Бон, Кеј-Кеј и Рит, Мазакињо feat. Ели Бруна, Бахрома, Кармен Парис, Коби Фархи и Руба Шемшум. Реализација пројекта трајала је више од двије године и албум је изашао 2013. у продукцији Нил са [[Јуниверсал мјузик]]ом.


== Види још ==
== Види још ==
* [[Блокирање Википедије у Турској]]
* [[Покрет Гулен]]


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist|30em}}
{{reflist|30em}}

=== Опште референце ===
{{refbegin}}
* {{cite news |url=http://www.forbes.com/2008/01/18/turkey-islam-gulen-cx_0121oxford.html<!--http://www.forbes.com/business/2008/01/18/turkey-islam-gulen-cx_0121oxford.html--> |title=Gulen Inspires Muslims Worldwide |publisher=Oxford Analytica |work=[[Форбс|Forbes]] |date=21. 1. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914194320/http://www.forbes.com/2008/01/18/turkey-islam-gulen-cx_0121oxford.html<!--https://web.archive.org/web/20080123015034/http://www.forbes.com/business/2008/01/18/turkey-islam-gulen-cx_0121oxford.html--> |archivedate=14. 9. 2016<!--23. 1. 2008--> |url-status=live<!--yes-->}}
* {{cite news |url=http://interfaithradio.org/node/491 |title=Fethullah Gulen, Turkey's Most Famous Preacher |work=Interfaith Voices |date=5. 6. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080908082856/http://interfaithradio.org/node/491 |archivedate=8. 9. 2008 |url-status=dead}}
* {{cite news |url=http://www.economist.com/node/10808408<!--http://www.economist.com/world/international/displaystory.cfm?story_id=10808408--> |title=Global Muslim networks: How far they have travelled |work=[[Економист|The Economist]] |date=6. 3. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=http://archive.is/SFXh<!--https://web.archive.org/web/20080610092725/http://www.economist.com/world/international/displaystory.cfm?story_id=10808408--> |archivedate=28. 7. 2012<!--10. 6. 2008--> |url-status=dead}}
* {{cite news |url=http://www.economist.com/node/10808433<!--http://www.economist.com/world/international/displaystory.cfm?story_id=10808433--> |title=Fethullah Gulen: A farm boy on the world stage |work=[[Економист|The Economist]] |date=6. 3. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=http://archive.is/XCXN<!--https://web.archive.org/web/20080610092730/http://www.economist.com/world/international/displaystory.cfm?story_id=10808433--> |archivedate=31. 7. 2012<!--10. 6. 2008--> |url-status=dead}}
* {{cite news |url=http://uk.reuters.com/article/uk-turkey-religion-idUKL0939033920080514 |title=Turkish Islamic preacher&nbsp;– threat or benefactor? |last=Hudson |first=Alexandra |editor-last=Balmforth |editor-first=Richard |work=[[Ројтерс|Reuters]] UK |date=14. 5. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914200226/http://uk.reuters.com/article/uk-turkey-religion-idUKL0939033920080514 |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}
* {{cite news |url=https://www.nytimes.com/2008/05/04/world/asia/04islam.html |title=Turkish Schools Offer Pakistan a Gentler Vision of Islam |last=Sabrina |first=Tavernise |work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |date=4. 5. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=http://archive.is/LH36O |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}
* {{cite news |url=https://www.nytimes.com/2008/01/18/world/europe/18iht-19oxan-Turkishpreacherprofile.9324128.html |title=Turkey: Fethullah Gulen profile |work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]] |date=8. 1. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=http://archive.is/Q3QXU |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}
* {{cite news |url=http://foreignpolicy.com/2008/08/04/meet-fethullah-gulen-the-worlds-top-public-intellectual/<!--http://www.foreignpolicy.com/story/cms.php?story_id=4408--> |title=Meet Fethullah Gülen, the World's Top Public Intellectual |work=Foreign Policy |date=4. 8. 2008 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914201229/http://foreignpolicy.com/2008/08/04/meet-fethullah-gulen-the-worlds-top-public-intellectual/<!--https://web.archive.org/web/20080808115422/http://www.foreignpolicy.com/story/cms.php?story_id=4408--> |archivedate=14. 9. 2016<!--8. 8. 2008--> |url-status=live<!--yes-->}}
* {{cite news |url=http://www.pbs.org/wnet/religionandethics/?p=7949<!--http://www.pbs.org/wnet/religionandethics/episodes/january-21-2011/gulen-movement/7949/--> |title=The Gülen Movement |last=Severson |first=Lucky |publisher=[[Пи-Би-Ес|PBS]] |work=Religion & Ethics |date=21. 1. 2011 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914201718/http://www.pbs.org/wnet/religionandethics/?p=7949<!--https://web.archive.org/web/20110125171423/http://www.pbs.org/wnet/religionandethics/episodes/january-21-2011/gulen-movement/7949--> |archivedate=14. 9. 2016<!--25. 1. 2011--> |url-status=live<!--yes-->}}
* {{cite news |url=https://newrepublic.com/article/79062/global-turkey-imam-fethullah-gulen<!--http://www.tnr.com/article/world/magazine/79062/global-turkey-imam-fethullah-gulen--> |title=The Global Imam |last=Hansen |first=Suzy |work=The New Republic |date=10. 11. 2010 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914202252/https://newrepublic.com/article/79062/global-turkey-imam-fethullah-gulen<!--http://archive.is/DIGtX--><!--https://web.archive.org/web/20101114061559/http://www.tnr.com/article/world/magazine/79062/global-turkey-imam-fethullah-gulen--> |archivedate=14. 9. 2016<!--14. 11. 2010--> |url-status=live<!--yes-->}}
* {{cite news |url=https://en.qantara.de/content/the-fethullah-gulen-movement-pillar-of-society-or-threat-to-democracy<!--http://en.qantara.de/webcom/show_article.php/_c-478/_nr-907/i.html--> |title=The Fethullah Gülen Movement: Pillar of Society or Threat to Democracy? |last=Steinvorth |first=Daniel |work=Qantara.de |year=2009 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914203158/https://en.qantara.de/content/the-fethullah-gulen-movement-pillar-of-society-or-threat-to-democracy<!--https://web.archive.org/web/20100817141459/http://en.qantara.de/webcom/show_article.php/_c-478/_nr-907/i.html--> |archivedate=14. 9. 2016<!--17. 8. 2010--> |url-status=live<!--yes-->}}
* {{cite news |url=http://www.rubincenter.org/meria/2000/12/aras-caha.pdf<!--http://meria.idc.ac.il/journal/2000/issue4/jv4n4a4.html--> |title=Fethullah Gülen and his Liberal "Turkish Islam" movement |last1=Aras |first1=Bülent |last2=Caha |first2=Omer |work=Meria |date=4. 12. 2000 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914203720/http://www.rubincenter.org/meria/2000/12/aras-caha.pdf<!--https://web.archive.org/web/20120425172925/http://meria.idc.ac.il/journal/2000/issue4/jv4n4a4.html--> |archivedate=14. 9. 2016<!--25. 4. 2012--> |url-status=live<!--yes-->}}
* {{cite news |url=http://www.meforum.org/404/turkish-islams-moderate-face<!--http://www.meforum.org/article/404--> |title=Turkish Islam's Moderate Face |last=Aras |first=Bülent |work=The Middle East Quarterly |date=септембар 1998 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914203928/http://www.meforum.org/404/turkish-islams-moderate-face<!--https://web.archive.org/web/20090120143337/http://www.meforum.org/article/404--> |archivedate=14. 9. 2016<!--20. 1. 2009--> |url-status=live<!--yes-->}}
* {{cite news |url=http://www.meforum.org/2045/fethullah-gulens-grand-ambition<!--http://www.meforum.org/article.php?location=&id=2045--> |title=Fethullah Gülen's Grand Ambition: Turkey's Islamist Danger |last=Sharon-Krespin |first=Rachel |work=The Middle East Quarterly |date=зима 2009 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914204305/http://www.meforum.org/2045/fethullah-gulens-grand-ambition<!--https://web.archive.org/web/20090119232326/http://www.meforum.org/article.php?location=&id=2045--> |archivedate=14. 9. 2016<!--19. 1. 2009--> |url-status=live<!--yes-->}}
* {{cite news |url=http://religion.info/english/interviews/article_74.shtml |title=The Gülen Movement: A modern expression of Turkish Islam&nbsp;– Interview with Hakan Yavuz |last=Mayer |first=Jean-François |work=Religioscope |date=21. 7. 2004 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914204906/http://religion.info/english/interviews/article_74.shtml |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}
* {{cite news |url=http://www.amerasianworld.com/islam_in_kazakhstan.php |title=Islam in Kazakhstan and Kyrgyzstan: The Nurcu Movement and the Hizb ut Tahrir |last=Miller Jr |first=Kevin |work=Amerasian World |date=23. 12. 2003 |accessdate=15. 9. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160914205224/http://www.amerasianworld.com/islam_in_kazakhstan.php |archivedate=14. 9. 2016 |url-status=live}}
{{refend}}


== Литература ==
== Литература ==
*{{cite book|url = https://uofupress.lib.utah.edu/turkeys-july-15th-coup/|author1 = M Hakan Yavuz |author2 = Bayram Balci|year = 2018|title = Turkey's 15 July Coup: What Happened and Why|series = Utah Series in Middle East Studies|publisher = [[University of Utah Press]]|isbn = 9781607816065}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Duderija|first=Adis|title=Maqasid al-Shari’a and Contemporary Reformist Muslim Thought: An Examination|year=2014|url=https://books.google.com/books?id=q12oBAAAQBAJ&pg=PT145&dq=%22%22&hl=en&sa=X&ved=0CCgQ6AEwAmoVChMIjZOn27fsyAIVx9gaCh3MUQnQ#v=onepage&q=%22%22&f=false|quote=Still, Gulen repeatedly states that he propagates neither tajdīd, nor ijtihād, nor reform and that he is just a follower of Islam, simply a Muslim. He is very careful about divorcing himself from any reformist, political, or Islamist discourse. Gulen's conscious dislike of using Islam as a discursive political instrument, which was a distinct trait in Nursi as well, indicates an ethicalized approach to Islam from a spiritual perspective.}}
*{{cite magazine|magazine = The Fountain |url = https://fgulen.com/en/what-went-wrong-with-turkey|date = 2017|title = What Went Wrong with Turkey? |issue=Special |publisher= Blue Dome Press |place = [[Clifton, New Jersey]] |issn = 0967-9928}}
*{{cite book|author = Faruk Mercan|publisher = Blue Dome Press|year = 2017|title = No Return from Democracy: A Survey of Interviews with Fethullah Gulen|url = https://books.google.com/books?id=5jAgMQAACAAJ|isbn = 978-1682060179}}
*{{cite book|title = Toward an Islamic Enlightenment: The Gülen Movement|author = M. Hakan Yavuz|publisher = [[Oxford University Press]]|year = 2013|url = https://books.google.com/books?id=qsTdpmviIQ4C|isbn = 9780199927999}}
*{{cite book|url = http://www.ecfr.eu/publications/summary/the_good_the_bad_and_the_gulenists7131 |title = The good, the bad and the Gülenists: The Role of the Gulen Movement in Turkey's Coup Attempt|publisher = ecfr.eu|journal = European Council on Foreign Relations|author = Asli Aydıntaşbaş|date = September 2016|isbn = 978-1-910118-88-7}}
*{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=hc7QAgAAQBAJ|publisher = [[Oxford University Press]]|year = 2014|title = The House of Service: The Gülen Movement and Islam's Third Way|isbn = 9780199336418|author = David Tittensor}}
*{{cite web |title= Gülen movement: Creating an elite to lead the state |date= 26. 11. 2017 |author= Timur Tinçurl |url= https://www.dandc.eu/en/article/turkish-guelen-movement-expanding-worldwide-opinions-differ-reasons-why |publisher= [[D+C Development and Cooperation]]}}
*{{cite web|title = Creating an elite to lead the state: The Gulen movement in Turkey|url = http://en.qantara.de/node/29833|publisher = [[Qantara.de]]|author = Timur Tinç|date = 27. 12. 2017}}
*{{cite journal|url = https://www.al-monitor.com/pulse/originals/2017/12/turkey-finally-some-gulenists-speak-out.html|title = Gulenists Speak Out at Last|author = Mustafa Akyol|date = 7. 12. 2017|journal = [[Al-Monitor]]|postscript = (a review of former Hizmet participants' scholarly commentary about the movement)}}
* {{cite book | author=Maimul Ahsan Khan|date=2011 |title=The Vision and Impact of Fethullah Gulen: A New Paradigm for Social Activism |location=New York |publisher=Blue Dome |isbn=978-1-935295-09-9|author-link=Maimul Ahsan Khan}}

== Спољашње везе ==
{{други пројекти|c=Fethullah Gülen|q=:tr:Fethullah Gülen}}
* {{званични веб-сајт|2=Званични сајт (fgulen.com)}}
* [http://www.gulenmovement.com Гуленов покрет (gulenmovement.com)]
* [http://www.gulenmovement.us Гуленов покрет у САД (gulenmovement.us)]
* [http://gulenmovement.ca Гуленов покрет у Канади (gulenmovement.ca)]
* [http://gulen-movement.net Вијести о Гуленовом покрету (gulen-movement.net)]
* [http://www.guleninstitute.org Гуленов институт (guleninstitute.org)]
* [http://www.niagarafoundation.org/niagara/fethullah-gulen Фондација Нијагара (niagarafoundation.org)]
* [http://afsv.org/about-us/hizmet-and-fethullah-gulen Алијанса за заједничке вредности (afsv.org)]
* [https://web.archive.org/web/20160729124058/http://www.loveisaverbmovie.com/movie/ Филм ''Љубав је глагол'' (loveisaverbmovie.com)] /[https://www.imdb.com/title/tt3181886/ IMDb]/
* [http://www.city-journal.org/html/who-fethullah-g%C3%BClen-13504.html Ко је Фетулах Гулен (city-journal.org)]


{{нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Књижевност|Турска|САД}}
{{Commonscat|Fethullah Gülen}}


{{DEFAULTSORT:Гулен, Фетулах}}
{{DEFAULTSORT:Гулен, Фетулах}}
[[Категорија:Рођени 1941.]]
[[Категорија:Рођени 1941.]]
[[Категорија:Неденоминацијски муслимани]]
[[Категорија:Ислам и политика]]
[[Категорија:Муслимански теолози]]
[[Категорија:Турски политичари]]
[[Категорија:Турски политичари]]
[[Категорија:Турски књижевници]]
[[Категорија:Турски књижевници]]
[[Категорија:Теолози]]
[[Категорија:Религија и политика]]
[[Категорија:Религија и друштво]]
[[Категорија:Исламизам]]
[[Категорија:Суфији]]
[[Категорија:Турци]]
[[Категорија:Американци]]
[[Категорија:Муслимани]]

Верзија на датум 20. мај 2022. у 17:37

Фетулах Гулен
Гулен (1998)
Лични подаци
Пуно имеМухамед Фетулах Гулен
Датум рођења(1941-04-27)27. април 1941. (83 год.)[1]
Мјесто рођењаПесинлер, Ерзурум, Турска
Религијанеденоминацијски муслиман[2]
Филозофски рад
Епохамодерна ера
Школа филозофијеханефијска[3]
Интересовањаправославно-исламска размишљања, исламски конзерватизам, едукација, међувјерски дијалог међу Народима Књиге, суфизам
ИдејеГуленов покрет
Утицаји одРуми, Јунус Емре, Ибн Араби, Ал-Газали,[3] Саид Нурси[3]
Званични веб-сајт
fgulen.com

Мухамед Фетулах Гулен (тур. Muhammed Fethullah Gülen, IPA: /mʊ.hɑˈmːɛt fe.tu.lɑh ɡy.len/; Песинлер, 27. април 1941) турски је проповједник,[4] бивши имам,[4][5] писац[6] и политичар.[7] Оснивач је покрета Гулен (познат и као Хизмет, што на турском значи „служба”). Тренутно живи у самонаметнутом егзилу у Сједињеним Америчким Државама, настањен у Сејлорсбергу у Пенсилванији.[8][9][10]

Гулен подучава ханефијску школу ислама, која је произашла из учења сунитског учењака Саида Нурсија. Фетулах је изјавио да вјерује у науку, међувјерски дијалог међу Народима Књиге и вишепартијску демократију.[11] Покренуо је такав дијалог са Ватиканом[5] и неким јеврејским организацијама.[12]

Активно је укључен у друштвену дебату о будућности турске државе и ислама у савременом свијету. Описан је у медијима на енглеском језику као „имам који промовише толерантни ислам који истиче алтруизам, напоран рад и образовање”,[13] те као „једна од најзначајнијих муслиманских личности на свијету”.[11]

Гулен је био један од савезника турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана до 2013. године. Савез је уништен након корупционог скандала у Турској исте године.[14][15][16][17][13] Ердоган је оптужио Гулена да стоји иза истраге корупције.[18] Тренутно је на списку најтраженијих терориста у Турској и оптужен је за вођење онога што актуелни турски званичници називају „Гуленова терористичка организација”.[19][20] Турски кривични суд је издао налог за Гуленово хапшење.[21][22] Турска тражи Гуленово изручење од Сједињених Америчких Држава.[15][23][24] Међутим, до сада није било одлуке турског кривичног суда која терети Гулена или његове присталице за терористичке активности.[25][26][14]

Биографија

Гулен је рођен у селу Коруџук, у близини Ерзурума (Ерзурум).[27] Његов отац, Рамиз Гулен, био је имам.[5] Његова мајка је учила Куран у свом селу, унаточ забрани вјеронауке од стране кемалистичке владе.[5] Гулен је започео основно образовање у свом родном селу, али га није и наставио након што се његова породица преселила. Судјеловао је у исламском образовању у истој џамији у Ерзуруму у којој је учио и отац радикалног исламисте Метина Каплана.[28][29] Своју прву проповијед је дао када је имао 14 година.[30] Гулен је био под утицајем идеја Саида Нурсија и Мевлане Џелалудина Румија.[31]

Како би упоредио Гулена са лидерима у покрету Нур, Хакан Јавуз је рекао: „... Гулен је више турски националиста у свом размишљању. Такође, он је нешто више оријентисан ка држави, те му је више стало до тржишне економије и неолибералне економске политике.”[32]

Његов професионални став довео је до тога да неки аутсајдери назову његову теологију „исламском верзијом калвинизма”.[33] Оксфорд аналитика каже:

„Гулен је примијенио Нурсијеве идеје у пракси, када је пребачен у џамију у Измиру 1966. године. Измир је град у којем се политички ислам никада није укоријенио. Међутим, пословна и професионална средња класа је почела извикивати ограничења државне бирократије под чијим крилима је и нарасла, а подржавати пријатељску тржишну политику, уз очување барем неких елемената конзервативног начина живота. Такви бизнисмени су углавном прозападњачки, јер је то и био у ствари западњачки утицај (првенствено утицај САД), који је увјерио владу да омогући слободне изборе (елекцију) први пут 1950. године и америчку помоћ, што је постало покретач бујајућег економског раста.”[34]

Гулен је престао да врши формалне дужности проповиједања 1981. године. Од 1988. до 1991. године је држао низ проповиједи у познатим џамијама у већим градовима. У 1994. години, он је судјеловао у оснивању „Фондације новинара и писаца”[35][36][37][38] те је добио титулу „Почасни предсједник” од стране фондације.[36][37][38][39] Он није изнио било какав коментар у вези са затварањем Социјалистичке странке 1998. године[40] или Виртуелне партије 2001. године.[41] Упознао је неке политичаре попут Тансуа Чилера и Булента Еџевита, али он избјегава сусрете с челницима исламских политичких партија.[41]

Године 1999, Гулен је емигрирао у Сједињене Америчке Државе, тврдећи да је то путовање због лијечења,[42] иако је вјероватно да је очекивао да буде веома запажен (након емиграције у САД) што се чинило фаворизовањем Исламске Државе.[43] Јуна 1999. године, након што је Гулен напустио Турску, неким турским телевизијским станицама су послати видео-снимци Гулена гдје он говори:

„Постојећи систем је још увијек моћан. Наши пријатељи који имају позиције у законодавним и управним тијелима треба да науче њихове детаље и буду на опрезу све вријеме, тако да их могу трансформирати и учинити више плодоносним у корист ислама, у циљу провођења рестаурација широм земље. Међутим, они би требало да причекају док услови не постану повољнији. Другим ријечима, они не би требало да излазе на свјетло прерано.”[41]

Гулен се жалио да су примједбе извучене из контекста,[44] а они који га подржавају су подигли питања о аутентичности снимка,[45] за који он [Гулен] каже да је „изманипулисан”. Гулену је суђено у одсутности 2000. године, а ослобођен је 2008. године под новом владом Партије правде и развоја (АКП), тадашњег премијера а данашњег предсједника Турске Реџепа Тајипа Ердогана.[42][46]

Гулен је добио зелену карту 2001. године.[47] Аплицирао је за зелену карту односно застално боравиште 2002.[48] Након Напада 11. септембра 2001, САД је повећао праћење исламских религијских група у држави. Примједбу на Гуленов захтјев за боравиште имали су Федерални биро за истраге (FBI), Стејт департмент и Унутрашња безбједност. Гулен је првотно свој захтјев за боравишну дозволу базирао на тврдњи да је AEA [en] као активиста за образовање; Служба за држављанство и имиграцију САД ово је одбила. Адвокати који представљају Унутрашњу безбједност тврдили су да Гулен нема степен нити обуку на пољу едукације и довели су у питање хвалу Гуленовог рада, нпр. што наводе његови адвокати а изражавању научници на академским конференцијама које финансирају гуленистичке фондације. Тадашњи потпредсједавајући Савјета за националну обавијештеност Централне обавјештајне агенције (CIA) Грејам Фалер, бивши званичник CIA-е Џорџ Фајдас и бивши амерички амбасадор за Турску Мортон Абрамовиц писали су писма којима одобравају апликацију Гулена за добијање зелене карте (2008).[49][50] Суд је пресудио против USCIS-а и у Гуленову корист, чиме је добио зелену карту.[51][52]

Како је ердоганистичка Турска постајала све гласнија 2000-их, структуралне запреке учешћу муслимана у грађанском животу постепено су биле чешће. Многи од оних који су се образовали у институцијама које су спонзорисане од учесника у подухватима за грађанско друштво, које је инспирисао Гулен, завршили су у судском систему Турске као чланови, у владином апарату и војсци. Повећавањем сукоба у друштву у периоду прије Покушаја државног удара у Турској 2016, ердоганизам је промијенио виђење или перцепцију гуленизма од таквог да су то савезници до таквог да су то ривали, који покушавају да успоставе структуру паралелне државе. Прије и након покушаног пуча, гуленисти су постали највећа група учесника масивних чистки у Турској (2016—).[53] Од покушаја удара из 2016, власти су хапсиле и приводиле више од 90.000 грађана Турске.[54]


Дана 19. децембра 2014, Турски суд је издао налог за хапшење Гулена након што је преко 20 новинара који раде за локалне медије и за које се мисли да симпатизирају Гуленов покрет — ухапшено. Гулен је оптужен за успостављање и покретање „оружане терористичке групе”.[55]

Према стању од 2018. године, Гулен борави у Центру Честнат ритрит (енгл. Chestnut Retreat Center) који је повезан за покретом Хизмет (изоловано имање од 25 хектара у Поконосу, Рос Тауншип, Округ Монро, Пенсилванија; у близини Сејлорсберга[56][57]).[58] Око тридесеторо људи живи и ради на имању, које је у власништву Фондације Голден џенерејшон (енгл. Golden Generation Foundation).[59] Гуленово мјесто за живот и учење чини неколико мањих просторија, за које он плаћа од накнада које добије издавачком активношћу; једна од просторије је и соба која се користи као месџид.[56][60][61] Било је објављено да је Гулен лошег здравља; године 2017, извјештавано је да постоје четири кандидата који би могли да наслиједе Гулена, ако то буде потребно, као функција предводника покрета Хизмет: Мехмет Али Шенгул, Џевдет Туркјолу, Осман Шимшек и Ахмет Куруџан.[62]

Теологија

Гулен не заговара нову теологију него се води класичним ауторитетима власти теологије, узимајући њихову линију аргумената.[3] Његово разумијевање ислама тежи конзерватизму и конвенционализму.[63][64] Иако никада није био члан суфијског тареката[појаснити] и није видио чланство у тарекату као нужно за муслимане, он учи да „суфизам представља унутрашњу димензију ислама” и да „унутрашње и спољашње димензије никада не смију бити раздвојене”.[65]

Његова се учења разликују у нагласку од оних других главних исламских учењака у два аспекта, оба на темељу његових тумачења одређених стихова из Курана. Он учи да муслиманска заједница има дужност службе (на турском: хизмет)[66] за „опште добро”, заједнице и нације,[67] као и муслимана и немуслимана широм свијета;[65] и да је муслиманска заједница дужна провести међувјерски дијалог са Сљедбеницима Књиге (јевреји и хришћани), иако се то не односи на друге религије као што је атеизам.[65] Гулен се чини нетолерантним према атеизму, коментаришући 2004. године да је „тероризам презиран као и атеизам”.[68] У једном од наредних интервјуа, тврдио је да не намјерава изједначити атеисте и убице; умјесто тога, хтио је истакнути чињеницу да је, према исламу, обојима суђено да пате вјечну казну.[69]

Гуленов суфизам је увелико под утицајем суфијског курдског коментатора Курана Саида Нурсија (1877–1960), који је заговарао просвјетљавајуће модерно образовање и науку кроз ислам. Гулен се надовезује на Нурси заговарањем онога што се описује као „турски националистички, државно-центриран и про-пословни приступ” с фокусом на службу/хизмет.[70] Неки учесници у Гуленовом покрету виде Нурсијеве и Гуленове ријечи као оне муџадида или „обновљивача” ислама (у времену дјеловања сваког).[71][72] Други су реаговали више есхатолошким терминима, изједначавајући Гуленов рад од. поредећи га с помагањем тези пророченог доласка Махдија,[73] с тим да Гуленови гласноговорници одбацују провлачење оваквих спекулација[74] и званични веб-сајт који се види као Гуленов садржи чланак насловљен ’Тврдити да се Махди је девијација’ (енгл. Claiming to be the Mahdi is Deviation).[75] Године 2016, Мехмет Гормез из Директората за религијска питања Турске (Дијанет), рекао је да је Гуленов покрет „копирани/лажни Махди покрет”.[76]

Активности

Покрет Гулен је транснационални грађански друштвени исламски покрет надахнут Гуленовим учењима. Његова учења о хизмету (несебично служење за „опште добро”) привукла су велик број присталица у Турској, Централној Азији, а све више и у другим дијеловима свијета.[77]

Едукација

У својим проповиједима, Гулен је наводно изјавио: „Студирање физике, математике и хемије је богослужење/обожавање Алаха.”[42] Гуленови сљедбеници су изградили више од 1.000 школа широм свијета.[5] У Турској, за Гуленове школе се сматра да су међу најбољима: скупи модерни објекти и учење енглеског језика од првог разреда.[42] Међутим, бивши учитељи који су изван Гуленове заједнице, довели су у питање поступање према женама и дјевојчицама у Гуленовим школама, наводећи да су женски учитељи искључени из административних одговорности, допуштена им је мала аутономија, и — заједно с дјевојкама шестих разреда и навише — одвојене су од мушких колега и ученика током пауза и одмора за ручак.[78]

Међурелигијски и међукултурални дијалог

Гулен са папом Јованом Павлом II 1998. године

Судионици покрета Гулен су основали значајан број институција широм свијета за које се тврди да промовишу активности међувјерског и међукултурног дијалога. Гуленова су ранија дјела (према ријечима Бекима Агаија) „пуна антимисионарских и антизападњачких одломака”,[79] и „жестоких” клевета против јевреја, хришћана и осталих.[80] Током 1990-их, почео је заговарати међувјерску толеранцију и дијалог.[12] Лично се сусретао с челницима других религија, укључујући и папу Јована Павла II,[5] грчког православног патријарха Бартоломеја, те израелског сефардског главног рабина Елијахуа Бакши-Дорона.[81]

Гулен је рекао да фаворизује кооперацију између сљедбеника различитих религија, као и вјерских и секуларних елемената у друштву.

Погледи на савремене проблеме

Анадолијски национализам; турски ислам

Гулен дефинише турски национализам одређеним типом анадолијске муслиманске културе која је у коријенима модерне турске националне државе, а не дефинише га ниједним одређеним етницитетом. Он вјерује да је турски ислам (са значењем „суфизам”) нарочито легитиман, ако не и ексклузивно валидна експресија вјере ислам, посебно по питању појединаца с турском прошлошћу. Иако Гулен приписује позитивне карактеристике разним локализованим субјектима, свеукупан тенор Гуленових учења упозорава од. указује да је потребно да се противи људским тенценцијама према преусамљивању као изолованости, као и дискриминацији против људи других етничности, других смјерова ислама или других вјера.[тражи се извор]

Питање Курда

Оптужен је да је био против процеса за изналажење рјешења (мировни процес) којим би се ријешио већ дуготрајни Курдско-турски сукоб. Међутим, Гуленове присталице одбацују овај навод, помињући његову сарадњу с много Курда.[82][83][84][85][86]

Слобода изражавања

Op-ed [ru] с потписом Гулена, за Њујорк тајмс, садржи и ове ријечи (превод испод):

Темељна начела функционалне демократије — владавине права, поштовања за слободе појединца — такође су најосновније од исламских вриједности додијељених нама од Бога. Ниједан политички или вјерски вођа нема право да их одузме ... Говорити против угњетавања је демократско право, грађанска дужност и за вјернике, религијска обавеза. Куран разјашњава да људи не би требало да остану тихи пред лицем неправде: „О ви који вјерујете! Будите подупирачи и заставоноше правде, носећи свједочанство истини / свједока пред истину ради Божје воље, чак и ако би то било против вас самих, или родитеља или родбине[87]

Секуларизам

Гулен је критиковао секуларизам у Турској као „редукционистички материјализам”. Међутим, он је у прошлости рекао да је — секуларни приступ који „није анти-религиозни” и „допушта слободу вјере и увјерења” — компатибилан са исламом.[88]

Према једном Гуленовом саопштењу, у демократски секуларним државама, 95 одсто исламских принципа је допуштено и практички изводљиво, и нема проблема с њима. За преосталих 5 одсто се „не вриједи борити”.[89]

Припајање Турске ЕУ

Гулен подупире кандидатуру Турске за улазак у Европску унију (ЕУ), те је рекао да се ни Турска ни ЕУ немају чега бојати, а имају много за добити, из будућности пуног чланства Турске у ЕУ.[88]

Улоге жене

Према Арасу и Цахи,[40] Гуленови погледи на жене су „прогресивни” али „модерне професионалне жене у Турској још увијек сматрају његове идеје далеко од тога да су прихватљиве”.[40] Гулен каже да је долазак ислама спасио жену, која „апсолутно није била затворена у свом дому и ... никада потлачивана” у раним годинама религије. Он сматра да је феминизам западњачког стила, међутим, „осуђен на неравнотеже попут свих других реакционарских покрета” и на крају да је „пун мржње према људима”.[90]

Међутим, Гуленови погледи су осјетљиви на оптужбе за мизогинију (мржњу према женама). Као што је наведено од стране Берне Турам,[67] Гулен је тврдио: „Човјек се користи за захтјевније послове ... а жена мора бити искључена током одређених дана у мјесецу. Након порода, она понекад не може бити активна и два мјесеца. Она не може судјеловати у различитим сегментима друштва цијело вријеме. Она не може путовати без свога мужа, оца, или брата.”[67]

Тероризам

Гулен осуђује тероризам.[91] Он упозорава на појаву произвољног (арбитрарног) феномена насиља и агресије против цивилног становништва и рекао је да „томе нема мјеста у исламу”. Написао је чланак осуде у Вашингтон посту 12. септембра 2001. године, дан након Напада 11. септембра, те је навео да „муслиман не може бити терорист, нити може бити терорист прави муслиман”.[92][93] Гулен је оплакивао „искориштавање (отмицу) ислама” од стране терориста.[12][94]

Флота Газе

Гулен је критизирао флоту Газе доведену од стране Турске за покушавање достављања помоћи без пристанка Израела од. саглашавања с Палестинцима у Гази.[95] Он је говорио о гледању насловница вијести о смртоносном сукобу између израелских командоса и мултинационалних чланова групе потпоре, те како се њихова флота приближава израелској поморској блокади Газе. Он је рекао: „Оно што сам ја видио није било лијепо, било је веома ружно.” У међувремену је наставио своје критике, рекавши касније да је пропуст организатора да траже споразум са Израелом прије покушаја да се достави помоћ био „знак противљења ауторитету, те неће довести до плодних ствари”.[96]

Грађански рат у Сирији

Гулен је снажно против турског уплитања у Грађански рат у Сирији.[97]

Геноцид у Јерменији

Коментаришући Геноцид над Јерменима у писму од 6. маја 1965. године, Гулен је написао: „Познавао сам јерменске породице и појединце током свог дјетињства и пословних пословних позиција. Нећу престати проклињати Велики геноцид почињен против Јермена 1915. Знам да је међу људима убијенима и масакриранима било много високо цијењених појединаца, којих се сјећам с поштовањем. Проклињен с великом жалошћу масакр синова Великог Пророка Христа од стране игнорантних појединаца који себе називају муслиманима.”[98]

Утицај на турско друштво и политику

Гулен покрет има милионе сљедбеника у Турској, као и њих много више у иностранству. Осим школа утврђених од стране Гуленових сљедбеника, вјерује се да многи гуленицисти држе позиције моћи у снагама турске полиције и правосуђа.[99][100] Турски и страни аналитичари вјерују да Гулен има симпатизере и у турском парламенту, такође, и да његов покрет контролира нашироко читани исламски конзервативни часопис Заман (на турском: заман — вријеме), приватну банку Асја банк, телевизијску станицу Саманјолу ТВ, те многе друге медије и пословне организације, укључујући и Турску конфедерацију подузетника и индустријалаца (ТУСКОН).[7] Све наведено је престало с радом након покушаја државног удара. У марту 2011. године, турска влада је ухапсила истраживачког новинара Ахмета Шика и заплијенила и забранила му књигу Имамова војска, врхунац Шикове истраге Гулена и покрета Гулен.[101]

Гулен је учио ханефијску школу ислама, водећи се учењима суније Саида Нурсија. Рекао је да вјерује у науку, међувјерски дијалог међу Људима Књиге и вишестраначку демократију.[11] Покренуо је дијалог с Ватиканом[102] и неколико јеврејских организација.[12]

1970-е, 1980-е и 1990-е

Гулен је отворио ışık evler или „куће свјетла” (студентски хостели који нуде стипендије за сиромашне ученике[103]) године 1976, гдје су били доступни неформални сохбети (расправе о Курану) за ученике. Гулен је потицао ученике као појединце са сличним мишљењима да прате ово, што је претеча покрета Гулен.[104]

Током насиља у Турској (1976—1980), препирање између деснице и љевице 1970-их, Гулен је „позвао људе да практикују толеранцију и опраштање”.[105] Након државног удара у Турској 1980, када је војска циљала на комунисте, Гулен је дао „експлицитни пристанак” као став према удару,[105] изјавивши:

Желим да такође додам да су архитекти удара такође имали неких позитивних административних одлука. Они су протресли друштво да се обнови поново. Они су одбранили Комунистички покрет који је уновачио неку погрешно вођењну омладину која је жељела да Турска буде под совјетским утицајем. Они су намјерно или ненамјерно спријечили да наша земља уђе у мочварно блато и другу крваву борбо. Штавише, они су дали шансу некој пристојној дјеци наше домовине да служе нашој нацији.[106]

Након политичког насиља у претходним ратовима, Гулен је очекивао да се ударом поново успостави стабилност и да доведе до накнадног обнављања демократије. Гуленово пристајање на удар касније је добило критике од турских либерала.[105]

Упркос одобравању удара од Гулена, војне власти су издале налог за хапшење против њега, што је правно обеснажио „државни безбједносни суд” 1986. године.[106]

Година 1980-их и 1990-их под Озалом, Гулен и његов покрет били су на добитку од друштвено-политичких реформи, успијевши „претворити његов традиционално и географски обвезан вјерски покрет у образовни и културни феномен на нивоу нације” којим су се „покушале довести ’религијске’ перспективе у јавну сферу друштвених и културних питања”.[107] Растом покрета Гулен потакнуто је противљење од кемалиста, који су доживјели покрет као пријетњу секуларизму, као и од исламиста који су видјели покрет као „акомодирајући” и „проамерички”.[108]

Ергенекон

Године 2005, мушкарац повезан с покретом Гулен је пришао тадашњем амбасадору САД у Турској Ерику С. Еделману током забаве у Истанбулу и предао му омотницу која садржи документ наводно детаљних планова за предстојећи удар против владе од стране турске војске. Међутим, документи су се убрзо показали кривотворинама.[100] Гуленове подружнице тврде да је покрет „грађански” у природи и да нема политичке аспирације.[7] Како год, он је оптужен да је био „мозак” који стоји иза афере Ергенекон коју ти секуларисти виде као средство ослабљивања турске војске. Они који су јавно рекли да је у питању варка нашли су се поименично наведени у новинама Заман — нпр. Дани Родрик[109] и Илхан Џиханер.[110]

Подијељеност са Ердоганом

Унаточ тврдњама Гулена и његових сљедбеника да је организација не-политичке природе, аналитичари вјерују да број хапшења везаних за корупцију, извршен против савезника турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана, одражава растућу политичку борбу за превласт између Гулена и премијера.[99][100] Ова су хапшења довела до Корупцијског скандала у Турској 2013. године, за који су они који подржавају владајућу Партију правде и развоја (АКП), заједно са самим Ердоганом, и опозицијске сличне странке, нагласили да је изведен од стране Гулена, након одлуке Ердоганове владе, рано у децембру 2013. године, да затвори многе приватне исламске школе у Турској које је водио покрет.[111]

Ердоганова влада је коментарисала да су корупцијска истрага и коментари од стране Гулена дугорочни политички програм покрета Гулен за инфилтрирање у сигурносне, обавјештајне и правосудне институције државе Турске; оптужба је готово идентична оптужби против Гулена од стране главног тужиоца Републике Турске у његовом суђењу 2000. године, прије него што је Ердоганова странка дошла на власт.[7] Гулену се и раније судило у одсутности (2000. г.), а од ових оптужби ослобођен је (2008. г.) и то под Ердогановом АКП владом.[42][46]

У имејл коментарима посланим Вол стрит журналу у јануару 2014. године, Гулен је рекао да је „турски народ ... узрујан и да је у посљедње двије године демократски напредак сада промијенио смјер”, али је демантовао да је дио завјере да се збаци влада.[47] Касније, у јануару 2014. године, у интервјуу за Би-Би-Си ворлд, Гулен је рекао: „Да желим рећи нешто народу, то би било да би људи требало да гласају за оне који поштују демократију, владавину закона, тј. оне који се добро слажу с људима. Причање или потицање људи да гласају за странку била би увреда интелекта народа. Сви веома јасно виде шта се догађа.”[112]

Гулен (2016)

Публикације

Гуленов званични веб-сајт[113] броји 43 његове публикације; оне су, међутим, више сродне есеју и збиркама проповиједи него књигама о одређеним темама са специфичним тезама. За њега се такође каже да је аутор многих чланака на разне теме: друштвени, политички и вјерски проблеми, умјетност, наука и спорт; те снимљених хиљада аудио и видео касета.

Он придоноси низу часописа и магазина у власништву његових сљедбеника. Он пише главни чланак за Фаунтејн, Јени умит, Сизинти и Јагмур (исламски филозофски часописи). Неколико његових књига је преведено на енглески језик.[6]

Одзив

Фетулах Гулен је дио Топ 100 паблик интелекчуалс пола (Top 100 Public Intellectuals Poll), као најутицајнији мислилац (2008. г.).[114]

Фетулах Гулен је једна од ’100 свјетских најутицајнијих особа у 2013.’ према магазину Тајм.[115]

Фетулах Гулен је на листи ’500 најутицајнијих муслимана’ — Краљевски исламски центар за стратешке студије у Аману, Јордан.[116]

Албум Rise Up (Colors of Peace)

Rise Up (Colors of Peace) је био музички пројекат с циљем претварања Гуленове поезије и сл. писаних дјела на турском језику у пјесме. Укупно 50 пјесама је послати разним муслиманским и немуслиманским умјетницима у више земаља, а они су могли да одаберу и компонују за одабрану пјесму од његове поезије и потом сниме извођење у својој земљи па га пошаљу назад за планирани албум. Није било ограничења у коришћењу инструмената, осим да се испоштују исламска правила о интерпретацији и употреби музичких инструмената. Албум Rise Up (Colors of Peace) (досл. на српском: подизање (боје мира)) постао је албум ворлд музике с разним жанровима као што су џез, поп, фламенко, раи, индијска музика и др.[117] Умјетници-извођачи (редом појављивања на списку пјесама): Гуд морнинг дајари, Махир Зеин, Фодел, Кристело дуо feat. Бруно Гувеја, Рајан Шо, Наташа Атлас, Бон Бон, Кеј-Кеј и Рит, Мазакињо feat. Ели Бруна, Бахрома, Кармен Парис, Коби Фархи и Руба Шемшум. Реализација пројекта трајала је више од двије године и албум је изашао 2013. у продукцији Нил са Јуниверсал мјузиком.

Види још

Референце

  1. ^ Hunt, Robert A.; Aslandogan, Yuksel A. (2007). Muslim Citizens of the Globalized World: Contributions of the Gulen Movement. Tughra Books. стр. 85. ISBN 978-1-59784-073-6. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  2. ^ Duderija, Adis (2014). Maqasid al-Shari'a and Contemporary Reformist Muslim Thought: An Examination. Palgrave Macmillan US. стр. 270. ISBN 978-1-137-31941-8. Приступљено 15. 9. 2016. „Still, Gulen repeatedly states that he propagates neither tajdīd, nor ijtihād, nor reform and that he is just a follower of Islam, simply a Muslim. He is very careful about divorcing himself from any reformist, political, or Islamist discourse. Gulen's conscious dislike of using Islam as a discursive political instrument, which was a distinct trait in Nursi as well, indicates an ethicalized approach to Islam from a spiritual perspective.” 
  3. ^ а б в г Gulay, Erol Nazim (мај 2007). The Theological thought of Fethullah Gulen: Reconciling Science and Islam (PDF) (Теза). St. Antony's College, Oxford University. стр. 1, 56, 57. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  4. ^ а б „Fethullah Gülen in Short”. fgulen.com. 30. 9. 2009. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  5. ^ а б в г д ђ Fuchs Ebaugh, Helen Rose (2009). The Gülen Movement: A Sociological Analysis of a Civic Movement Rooted in Moderate Islam. Springer Science & Business Media. стр. 2, 26; 38; 24; 4. ISBN 978-1-4020-9894-9. Приступљено 15. 9. 2016. 
  6. ^ а б „Fethullah Gulen's Works”. fgulen.com. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  7. ^ а б в г Bilefsky, Dan; Arsu, Sebnem (24. 4. 2012). „Turkey Feels Sway of Fethullah Gulen, a Reclusive Cleric”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 16. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  8. ^ „Photos: Muslim retreat center in Saylorsburg”. Pocono Record. 16. 4. 2010. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  9. ^ Phelps, Timothy M. (20. 1. 2014). „From his Pa. compound, Fethullah Gulen shakes up Turkey”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  10. ^ Taylor, Adam (18. 12. 2013). „The Political Future Of Turkey May Be Decided On This Quiet Road In Rural Pennsylvania”. Business Insider. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  11. ^ а б в „How far they have travelled”. The Economist. 6. 3. 2008. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. „With his stated belief in science, inter-faith dialogue and multi-party democracy, Mr Gulen has also won praise from many non-Muslim quarters.« • »The Pennsylvania-based sage, Fethullah Gulen, who stands at the centre of this network, has become one of the world's most important Muslim figures—not only in his native Turkey, but also in a quieter way in many other places: Central Asia, Indochina, Indonesia and Africa.” 
  12. ^ а б в г Gülen, M. Fethullah (16. 3. 2010). Toward a Global Civilization of Love and Tolerance. Tughra Books. стр. 269. ISBN 978-1-59784-638-7. Приступљено 15. 9. 2016. 
  13. ^ а б „Profile: Fethullah Gulen's Hizmet movement”. BBC News. 18. 12. 2013. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. „The imam promotes a tolerant Islam which emphasises altruism, hard work and education.” 
  14. ^ а б „Turkey challenged by terror in 2015”. TRT World. 25. 12. 2015. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  15. ^ а б „Gulen faces life in prison on coup attempt charges”. TRT World. 1. 10. 2015. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  16. ^ Williams, Lonna Lisa (28. 12. 2013). „Turkey: Erdogan faces new protests over corruption scandal”. Digital Journal. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  17. ^ Aydın, Çetin (17. 12. 2013). „İstanbul'da yolsuzluk ve rüşvet operasyonu”. hurriyet.com.tr. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  18. ^ Christie-Miller, Alexander (29. 12. 2013). „The Gulen movement: A self-exiled imam challenges Turkey's Erdoğan”. The Christian Science Monitor. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  19. ^ „Turkey issues list of most 'wanted' terrorists”. Anadolu Agency. 28. 10. 2015. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  20. ^ Mezzofiore, Gianluca (29. 10. 2015). „Turkey puts Fethullah Gulen on most-wanted terrorist list”. International Business Times UK. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 29. 1. 2016. 
  21. ^ „Istanbul court issues new arrest warrant for Gulen”. Anadolu Agency. 2. 10. 2015. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  22. ^ „Turkish Court accepts prosecutors request of arrest warrant for Fethullah Gülen”. DailySabah. 19. 12. 2014. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  23. ^ „Turkey to demand extradition of Fethullah Gulen from US”. TRT World. 14. 1. 2016. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  24. ^ Can, Muhammed Enes; Kaya, Murat (2. 10. 2015). „Turkish prosecutors seek life sentence for Fetullah Gulen”. Anadolu Agency. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  25. ^ „Prof. Dr. Henri Barkey'den Gülen Hareketi ile İlgili Çarpıcı Açıklama”. Aktif haber. 9. 3. 2016. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  26. ^ Çakır, Ruşen (9. 3. 2016). „Henri Barkey ile söyleşi: Washington Gülen cemaatine nasıl bakıyor”. Medyascope.tv. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  27. ^ Yavuz, M. Hakan; Esposito, John L. (2003). Turkish Islam and the Secular State: The Gülen Movement. Syracuse University Press. стр. 20. ISBN 978-0-8156-3040-1. Приступљено 15. 9. 2016. 
  28. ^ Popp, Maximilian (6. 8. 2012). „Islam: Der Pate [2. Teil: "Mit der Geduld einer Spinne legen wir unser Netz"]”. Der Spiegel. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  29. ^ „Fethullah Gülen Hocaefendi'nin Dilinden İlkokul Yılları ve Belma Öğretmen”. zaman.com.tr. 23. 11. 2006. Архивирано из оригинала 16. 10. 2007. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  30. ^ „1941–1959 Hayat Kronolojisi: İlk Vaazını 14 Yaşında Verdi”. fgulen.com. 10. 6. 2006. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  31. ^ Fontenot, Michael J.; Fontenot, Karen. „The Gulen Movement: Communicating Modernization, Tolerance, and Dialogue in the Islamic World”. The International Journal of the Humanities. The Humanities Collection. 6 (12): 67—78. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  32. ^ Mayer, Jean-François (21. 7. 2004). „The Gülen Movement: A modern expression of Turkish Islam – Interview with Hakan Yavuz”. religion.info. Religioscope. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. „The Gülen movement emerged very much out of the Nur movement. Yet there are certain characteristics that Gülen brought to it. This is why I call it a neo-Nur movement. In terms of nationalism, Gülen is more Turkish nationalist in his thinking. Also, he is somewhat more state-oriented, and is more concerned with market economics and neo-liberal economic policies. These, in my opinion, are the three major characteristics of the neo-Nur movement.” 
  33. ^ Steinvorth, Daniel (28. 5. 2009). „The Fethullah Gülen Movement: Pillar of Society or Threat to Democracy”. en.qantara.de. New York Times Syndicate / Qantara.de. Архивирано из оригинала 17. 8. 2010. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  34. ^ „Gulen Inspires Muslims Worldwide”. Forbes. Oxford Analytica. 21. 1. 2008. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  35. ^ Ergene, Enes (4. 8. 2008). „The Journalists and Writers Foundation”. fgulen.com. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  36. ^ а б „Fethullah Gulen: Honorary President of the Rumi Forum”. rumiforum.org. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  37. ^ а б El-Banna, Sanaa (31. 3. 2015). Resource Mobilization in Gulen-Inspired Hizmet. Işık Yayıncılık Ticaret. стр. 25/214. ISBN 978-1-935295-71-6. Приступљено 15. 9. 2016. 
  38. ^ а б Barton, Greg; Weller, Paul; Yilmaz, Ihsan (18. 12. 2014). The Muslim World and Politics in Transition: Creative Contributions of the Gülen Movement. A&C Black. стр. 52/261. ISBN 978-1-4411-5873-4. Приступљено 15. 9. 2016. 
  39. ^ Gulerce, Huseyin (6. 2. 2006). „Heading Towards New Horizons”. gyv.org.tr. Journalist and Writer, Head of Board of Trustees. Архивирано из оригинала 12. 5. 2009. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  40. ^ а б в Aras, Bulent; Caha, Omer (децембар 2000). „Fethullah Gulen And His Liberal "Turkish Islam" Movement”. Middle East Review of International Affairs. 4 (4). Архивирано из оригинала 25. 3. 2009. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  41. ^ а б в Henry, Clement M.; Wilson, Rodney (фебруар 2004). „The politics of Islamic Finance”. eupjournals.com. Edinburgh University Press: 236/312. Архивирано из оригинала 22. 1. 2013. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  42. ^ а б в г д „U.S. charter schools tied to powerful Turkish imam”. 60 Minutes. CBS News. 13. 5. 2012. стр. 4. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  43. ^ „Turkish investigation into Islamic sect expanded”. BBC News. 21. 6. 1999. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  44. ^ „Answers by Fethullah Gulen [Gulen's answers to claims made based on the video tapes taken from some of his recorded speeches]”. fgulen.com. 22. 6. 1999. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  45. ^ Koc, Dogan (2012). Strategic Defamation of Fethullah Gülen: English Vs. Turkish. University Press of America. стр. 24/140. ISBN 978-0-7618-5930-7. Приступљено 15. 9. 2016. 
  46. ^ а б „Gulen acquitted of trying to overthrow secular government”. WorldWide Religious News. Anatolia. 6. 5. 2006. Архивирано из оригинала 14. 5. 2009. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  47. ^ а б Parkinson, Joe; Albayrak, Ayla (20. 1. 2014). „From His Refuge in the Poconos, Reclusive Imam Fethullah Gulen Roils Turkey”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  48. ^ Filkins, Dexter. „Turkey's Thirty-Year Coup”. The New Yorker. 
  49. ^ Joshua D. Hendrick: Gülen: The Ambiguous Politics of Market Islam in Turkey and the World. New York University Press, 2013, 58–62.
  50. ^ Hendrick, Joshua D. (22. 10. 2014). Gülen: The Ambiguous Politics of Market Islam in Turkey and the World (на језику: енглески). NYU Press. стр. 61. ISBN 9781479800469. 
  51. ^ „Turkey's Thirty-Year Coup”. The New Yorker. Приступљено 7. 9. 2017. 
  52. ^ Arango, Tim; Hubbard, Ben (19. 7. 2016). „Turkey Pursues Cleric Living in U.S., Blamed as Coup Mastermind”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 7. 1. 2017. 
  53. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом dw.com.
  54. ^ „2020 Country Reports on Human Rights Practices: Turkey”. United States Department of State. 
  55. ^ „Turkey issues Fethullah Gulen arrest warrant”. BBC News. 19. 12. 2014. Приступљено 19. 12. 2014. 
  56. ^ а б „Chestnut Retreat Center offers a look inside their Saylorsburg facility and its mission”. Pocono Record. 
  57. ^ Misinco, Christina Tatu, John. „Guard at Fethullah Gulen's compound in Poconos fires warning shot to scare away intruder, prompting police response”. themorningcall.com. 
  58. ^ „Turkey Blog: Turning Away From Gulen's 'Golden Generation'”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. 
  59. ^ „Coup plotter or moderate religious leader? Yle meets Turkey's most wanted man”. Yle Uutiset. 8. 4. 2018. 
  60. ^ „Reconsidering Fethullah Gülen”. Commentary. 20. 5. 2015. 
  61. ^ „Turkey's Thirty-Year Coup”. The New Yorker. Приступљено 18. 10. 2017. 
  62. ^ „Followers discuss who will replace Gülen – Local”. Hürriyet Daily News. 13. 9. 2011. Приступљено 18. 10. 2017. 
  63. ^ Hefner, Robert W.; Zaman, Muhammad Qasim, ур. (2007). Schooling Islam: The Culture and Politics of Modern Muslim Education. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12933-4. Архивирано из оригинала 5. 11. 2015. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  64. ^ Agai, Bekim (28. 12. 2004). „Portrait of Fethullah Gülen: A Modern Turkish-Islamic Reformist”. qantara.de. Qantara.de. Архивирано из оригинала 19. 11. 2010. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  65. ^ а б в Saritoprak, Zeki, ур. (јул 2005). The Muslim World, Islam in Contemporary Turkey: Contributions of Fethullah Gulen (Special Issue, A Journal devoted to the study of Islam and Christian-Muslim Relations in Past and Present) [A Voice from Turkey for Interfaith Dialogue, The Muslim World]. 95. Blackwell Publishing / Hartford Seminary. стр. 337—338, 345. ASIN B001FFVBFC. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  66. ^ Kalyoncu, Mehmet (2008). A Civilian Response to Ethno-religious Conflict: The Gülen Movement in Southeast Turkey. Tughra Books. стр. 19—40/137. ISBN 978-1-59784-025-5. Приступљено 15. 9. 2016. 
  67. ^ а б в Turam, Berna (2006). Between Islam and the State: The Politics of Engagement. Stanford University Press. стр. 61/240; 125[2007]. ISBN 978-0-8047-5501-6. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  68. ^ Kurucan, Ahmet (8. 4. 2004). „Fethullah Gülen and Atheist-Terrorist Comparison”. Today's Zaman. Архивирано из оригинала 12. 5. 2009. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  69. ^ Kaplan, Sefa (21. 4. 2004). „Ateist terörist değildir”. hurriyet.com.tr. Hürriyet. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  70. ^ „Real and imagined threats: the shared past of AKP and the Gülen movement | World | DW | 27.07.2016”. DW. Приступљено 21. 9. 2017. 
  71. ^ „The Role of the Spiritual Guide | Fethullah Gülen Hocaefendi'nin sohbetleri.”. 18. 2. 2013. 
  72. ^ Christopher L. Miller (2013). The Gülen Hizmet Movement: Circumspect Activism in Faith-Based Reform. Cambridge Scholars Publishing. стр. 76. ISBN 9781443845076. 
  73. ^ Akyol, Mustafa (22. 7. 2016). „Opinion | Who Was Behind the Coup Attempt in Turkey?”. The New York Times. 
  74. ^ „'Dear Muslims, don't wait for a savior' by Mustafa Akyol – Baraka Institute”. 
  75. ^ Fethullah Gülen (8. 4. 2005). „Claiming to be the Mahdi is Deviation”. fgulen.com. Архивирано из оригинала 20. 5. 2022. г. Приступљено 20. 5. 2022. 
  76. ^ „Gülen movement is fake Mahdi, says Turkey's Religious Directorate head”. hurriyetdailynews.com. Ankara: Hürriyet Daily News. 4. 8. 2016. Архивирано из оригинала 20. 5. 2022. г. Приступљено 20. 5. 2022. 
  77. ^ Kurtz, Lester R. (јул 2005). „Gulen's Paradox: Combining Commitment and Tolerance”. The Muslim World. 95 (3): 379—381. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. „One of the most striking operationalizations of Gulen's fusion of commitment and tolerance is the nature of the Gulen movement, as it is often called, which has established hundreds of schools in many countries as a consequence of his belief in the importance of knowledge, and example in the building of a better world. The schools are a form of service to humanity designed to promote learning in a broader sense and to avoid explicit Islamic propaganda.« • »In a region where kidnapping is a frequent occurrence, along with guerrilla warfare, summary raids, arrests, disappearances and killings by military and para-military forces, the school is offering Muslim and Christian Filipino children, along with an educational standard of high quality, a more positive way of living and relating to each other.« • »The purpose of the schools movement, therefore, is to lay the foundations for a more humane, tolerant citizenry of the world where people are expected to cultivate their own faith perspectives and also promote the well being of others... It is significant to note that the movement has been so successful in offering high quality education in its schools, which recruit the children of elites and government officials, that it is beginning to lay the groundwork for high-level allies, especially in Central Asia, where they have focused much of their effort.” 
  78. ^ Spiegelman, Margaret (22. 3. 2012). „What Scares Turkey's Women”. The Daily Beast. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  79. ^ Agai, Bekim (12. 11. 2005). „Discursive and Organizational Strategies of the Gülen Movement”. fgulen.com. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. „Gülen's earlier writings, based on conspiracy theories against Turkey, are full of anti-missionary and anti-Western passages...” 
  80. ^ Doğan, Pınar; Rodrik, Dani (5. 12. 2012). „Fethullah Gülen, the Jews, and hypocrisy”. balyozdavasivegercekler.com. Balyoz Davası ve Gerçekler. Архивирано из оригинала 18. 7. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  81. ^ Unal, Ali (1. 10. 2000). Advocate of Dialogue: Fethullah Gülen (1 изд.). Fountain Pub. стр. 400. ISBN 978-0-9704370-1-3. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  82. ^ Mustafa Akyol (22. 5. 2013). „Is Gulen Movement Against Peace With PKK?”. Al-monitor.com. Приступљено 7. 9. 2017. 
  83. ^ „What's behind AKP's allegations of Gulen-PKK ties?”. Al-Monitor. 15. 8. 2016. Приступљено 10. 1. 2017. 
  84. ^ Nordland, Rod (10. 12. 2016). „As Turkey Cracks Down, Kurdish Mayors Pack Bags for Jail”. The New York Times. Приступљено 10. 1. 2017. 
  85. ^ „What's behind AKP's allegations of Gulen-PKK ties?”. Al-Monitor. 15. 8. 2016. Приступљено 13. 12. 2016. 
  86. ^ „Fetullah Gülen'in Kürt planı!”. Rudaw. Приступљено 13. 12. 2016. 
  87. ^ Gulen, Fethullah (3. 2. 2015). „Opinion | Fethullah Gulen: Turkey's Eroding Democracy”. The New York Times. Архивирано из оригинала 7. 3. 2022. г. „The core tenets of a functioning democracy – the rule of law, respect for individual freedoms – are also the most basic of Islamic values bestowed upon us by God. No political or religious leader has the authority to take them away ... Speaking against oppression is a democratic right, a civic duty and for believers, a religious obligation. The Quran makes clear that people should not remain silent in the face of injustice: "O you who believe! Be upholders and standard-bearers of justice, bearing witness to the truth for God's sake, even though it be against your own selves, or parents or kindred” 
  88. ^ а б Weller, Paul; Yilmaz, Ihsan (3. 5. 2012). European Muslims, Civility and Public Life Perspectives On and From the Gülen Movement. continuumbooks.com. Continuum Books. стр. 296. ISBN 978-1-4411-0207-2. Архивирано из оригинала 16. 1. 2012. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  89. ^ Gülen, Fethullah (12. 9. 2001). „Devlet ve Şeriat”. fgulen.com. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  90. ^ Gülen, Fethullah (8. 5. 2008). „Women Confined and Mistreated”. fgulen.com. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  91. ^ Gülen, Fethullah (4. 2. 2002). „True Muslims Cannot Be Terrorists”. fgulen.com. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  92. ^ Gülen, Fethullah. „Importance of Gulen Movement in the Post 9/11 Era: Co-existence”. fethullah-gulen.org. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  93. ^ Gülen, Fethullah; Akman, Nuriye (23. 3. 2004). „A Real Muslim cannot be a Terrorist”. fgulen.com. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. „A real Muslim, who understood Islam in every aspect, cannot be a terrorist.” 
  94. ^ Rajghatta, Chidanand (17. 7. 2016). „He has repeatedly condemned terrorism and the hijacking of Islam by terrorists”. The Times of India.
  95. ^ Günter Seufert (јануар 2014). „Is the Fethullah Gülen Movement Overstretching Itself?” (истраживачки лист — рад). Stiftung Wissenschaft und Politik. Приступљено 2. 8. 2016. 
  96. ^ Lauria, Joe (4. 6. 2010). „Reclusive Turkish Imam Criticizes Gaza Flotilla”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  97. ^ „Turkey and Syria: An explosive border”. Economist. 18. 5. 2013. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  98. ^ „Turmoil in Turkey on Letter by Gulen Recognizing the Armenian Genocide”. 18. 5. 2020. 
  99. ^ а б „Profile: Fethullah Gulen's Hizmet movement”. BBC News. 18. 12. 2013. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  100. ^ а б в Arango, Tim (26. 2. 2014). „Turkish Leader Disowns Trials That Helped Him Tame Military”. The New York Times. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. „In 2005, years before the trials, a man affiliated with the Gulen movement approached Eric S. Edelman, then the American ambassador, at a party in Istanbul and handed him an envelope containing a handwritten document that supposedly laid out a plan for an imminent coup. But as Mr. Edelman recounted, he gave the documents to his colleagues and they were determined to be forgeries.« • »Whether the corruption charges are justified or not — there has been plenty of leaked evidence, especially wiretapped conversations, that appears incriminating — the corruption probe has laid bare the influence of the Gulen movement within the Turkish state, which had largely been suspected but hard to prove.” 
  101. ^ „Banned book goes on sale in Istanbul book fair”. Hurriyet Daily News. 16. 11. 2011. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  102. ^ Helen Rose Fuchs Ebaugh, The Gülen Movement: A Sociological Analysis of a Civic Movement Rooted in Moderate Islam, стр 38. ISBN 1402098944
  103. ^ „A select biography of Fethullah Gülen”. Gulen Movement. 20. 7. 2017. 
  104. ^ „US-Turkey Relations From a New Right Perspective – Conservative Daily News”. 14. 2. 2019. 
  105. ^ а б в Tamer Balci (2013). „Islam and Democracy in the Thought of Nursi and Gulen”. Ур.: Christopher L. Miller. The Gülen Hizmet Movement: Circumspect Activism in Faith-Based Reform. Cambridge Scholars Publishing. стр. 82. ISBN 9781443845076. 
  106. ^ а б M. Hakan Yavuz, Toward an Islamic Enlightenment: The Gülen Movement (Oxford University Press, 2013), стр. 39. »I want to also add that the architects of the coup also took some positive administrative decisions. They shook society to renew itself once again. They defeated the Communist movement which recruited some misguided youth who wanted Turkey to be under Soviet influence. They intentionally or unintentionally prevented our country from entering into quagmire and into a long bloody struggle. Moreover, they gave opportunities to some decent children of our homeland to serve our nation.«
  107. ^ M. Hakan Yavuz, Toward an Islamic Enlightenment: The Gülen Movement (Oxford University Press, 2013), стр. 39–40. »to turn his traditional and geographically confined faith movement into a nationwide educational and cultural phenomenon« • »attempted to bring 'religious' perspectives into the public sphere on social and cultural issues«
  108. ^ M. Hakan Yavuz, Toward an Islamic Enlightenment: The Gülen Movement (Oxford University Press, 2013), стр. 40–41.
  109. ^ „Why do we accuse the Gülen movement?”. 21. 5. 2012. 
  110. ^ „İlhan Cihaner: İntikam hisleri içinde değilim; cemaat silahlı terör örgütü değil, suç örgütü olabilir – Gündem”. T24. Архивирано из оригинала 7. 9. 2017. г. Приступљено 7. 9. 2017. 
  111. ^ „Turkey's Fethullah Gulen denies corruption probe links”. BBC News. 27. 1. 2014. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  112. ^ Franks, Tim (27. 1. 2014). „Fethullah Gulen: Powerful but reclusive Turkish cleric”. BBC News. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  113. ^ „Fethullah Gülenin butun eserleri”. fgulen.com. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  114. ^ „Intellectuals: The 2008 List”. Prospect. 24. 7. 2004. Архивирано из оригинала 15. 1. 2015. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  115. ^ „Fethullah Gulen Named in TIME Magazine's "World's 100 Most Influential People" for 2013”. Time. 18. 4. 2013. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  116. ^ „Hodjaefendi Fethullah Gülen: Turkish Muslim Preacher”. The Muslims 500. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  117. ^ Fethullah Gülen. „Fethullah Gülen's Official Web Site – Islamic scholar Gülen's poems turned into songs for international album”. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2016. 

Опште референце

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фетулах_Гулен&oldid=24557622”