Nuklearna nesreća

Nuklearna nesreća u Fokušimi

Nuklearna ili radijaciona nesreća je od strane Međunarodne agencije za atomsku energiju definisana kao događaj koji je doveo do značajnih posledica po ljude, životnu sredinu ili objekte. Najčešće su to fatalne posledice po ljude, visoko ispuštanje radioaktivnosti u životnu sredinu ili topljenje jezgra reaktora. Najpoznatiji primer velike za nuklearnu nesreću Černobiljska katastrova iz 1986. godine kada je oslobođena velika količina radijacije.

Posledice nuklearnih nesreća su glavna tema diskusija, još od dana kada je izgrađen prvi nuklearni reaktor. To je, takođe, ključni faktor u zabrinutosti u javnosti povodom najava izgradnje novih nuklearna postrojenja. Usvojene su mnoge tehničke mere kako bi se smanjio rizik od nesreća i smanjila količina radioaktivnog ispuštanja u životnu sredinu. Uprkos korišćenju ovih mera, bilo je mnogo nezgoda sa različitim posledicama, kao i nekoliko izbegnutih nezgoda i incidenata.

Nakon tragedije u Černobilju dogodilo se 57 nesreća, a 57% svih se dogodilo u SAD. Ozbiljne nuklearne nesreće uključuju nuklearnu katastrofu u Fukušima Daiči (2011), katastrofu u Černobilu (1986), nesreću na ostrvu Tri milje (1979) i nesreću SL-1 (1961).

Nesreće na nuklearnim podmornicama uključuju nuklearnu nesreću na podmornicama K-19 (1961), K-27 (1968) i K-431 (1985). Ozbiljne radijacijske nezgode uključuju katastrofu u Kištimu, požar u elektrani Vindskal, nesreću na radioterapiji u Kostariki, nesreća sa radioterapijom u Saragosi, radijaciona nesreća u Maroku, nesreća u Gojaniji, nesreća radijacije u Meksiko Sitiju, nesreća na jedinici za radioterapiju na Tajlandu i radiološka nesreća u Majapuri, Indija.

Međunarodna agencija za atomsku energiju održava veb stranicu koja izveštava o nedavnim nesrećama.

Nesreće u nuklearnim elektranama

Jedna od najgorih nuklearnih nesreća do sada je katastrofa u Černobilju 1986. godine u Ukrajini. U nesreći je odmah poginulo 30 ljudi i prouzrokovala imovinsku štetu od oko 7 milijardi dolara. Studija objavljena 2005. godine tvrdi da će biti do 4.000 dodatnih smrtnih slučajeva od raka među onima koji su izloženi značajnom nivou zračenja. Radioaktivne padavine iz udesa koncentrisane su na teritoriji Belorusije, Ukrajine i Rusije. Oko 350.000 ljudi prisilno je evakuisano ubrzo nakon nesreće.

Banjamin K. Sovakol je izvestio da se od 1952. godine dogodilo 99 udesa u nuklearnim elektranama širom sveta do 2009. godine. sa 20,5 milijardi dolara imovinske štete. Nakon katastrofe u Černobilju dogodilo se 57 nesreća, a skoro dve trećine (56 od 99) svih nuklearnih nesreća dogodilo se u SAD.

Nesreće u nuklearnim elektranama sa više smrtnih slučajeva ili materijalnom štetom od preko 100 miliona dolara, 1995-2011.

Datum	Lokacija	Opis	Broj smrtnih slučajeva	Šteta u milonima dolara	Nivo nesreće
10. novembra 1957. godine.	Selafild, Kamberlend, Velika Britanija	Požar na projektu britanske atomske bombe uništio je jezgro i pustio oko 750 terabekerela (20.000 kria) radioaktivnog materijala u okolinu.	0		5
3. januara 1961. godine	Ajdaho Fols, Ajdaho, SAD	Eksplozija na prototipu SL-1 u Nacionalnoj stanici za ispitivanje reaktora. Sva tri operatera su poginula kada je kontrolna palica pomerena previše	3	22	4
5. novembra 1966. godine	Frenčtaun Čarter Tovnship, Mičigen, SAD	Delimično topljenje jezgra reaktora Fermi 1 u nuklearnoj stanici Enriko Fermi. Nije bilo curenja radijacije u životnu sredinu.	0		4
21. januara 1969. godine	Užareni reaktor, Vaud, Švajcarska	Nesreća zbog gubitka hlađenja koja je dovela do delimičnog topljenja jezgra i masovne radioaktivne kontaminacije pećine, koja je naknadno zapečaćena.	0		4
1975.g.	Sosnovij Bor, Lenjingradska oblast, Rusija	Prema izveštajima, došlo je do delimičnog topljenja reaktora 1
7. decembra 1975. godine	Grajfsvald, Istočna Nemačka	Električni kvar je izazvao požar u glavnom rezervoaru koji je uništio kontrolne vodove i pet glavnih rashladnih pumpi	0	443	3
5. januara 1976. godine	Jaslovske Bohunice, Čehoslovačka	Neispravnost tokom promene goriva.	2		4
22. februara 1977. godine	Jaslovske, Bohunice, Čehoslovačka	Jaka korozija na reaktoru i oslobađanje radioaktivnosti u zoni elektrane što je zahtevalo potpunu dekomisijaciju	0	1,700	4
28. marta 1979. godine	Ostrvo Tri milje, Pensilvanija, SAD	Gubitak rashladne tečnosti i delimično topljenje jezgra usled greške rukovaoca. Došlo je do malog oslobađanja radioaktivnih gasova.	0	2,400	5
15. septembra 1984. godine	Atina, Alabama, SAD	Kršenje bezbednosti, greška operatera i strukturni problemi doveli su do šestogodišnjeg zatvaranja u Brauns Ferri Unit 2	0	110
9. marta 1985. godine	Atina, Alabama, SAD	Kvar sistema instrumenata tokom pokretanja, što je dovelo do gašenja.	0	1,830
11. aprila 1986.	Plimut, Masačusets, SAD	Ponavljajući problemi sa opremom doveli su do hitnog zatvaranja nuklearne elektrane Pilgrim u Bostonu Edison	0	1,001
26. aprila 1986. godine	Černobil, Ukrajina, SSSR	Pregrijavanje, eksplozija pare, požar i topljenje doveli su do neophodne evakuacije 300.000 ljudi iz Černobila i raspršivanja radioaktivnog materijala širom Evrope.	56 odmah, 4.000 kasnije	6,700	7
4. maja 1986. godine	Ham-Uentrop, Nemačka	Eksperimentalni reaktor THTR-300 ispustio je malu količinu fizičkih proizvoda (0,1 GBk Co-60, Cs-137, Pa-233) u okolinu	0	267
31. marta 1987.	Delta, Pensilvanija, SAD	Isključivanje jedinica 2 i 3 Peach Bottom zbog kvara na hlađenju i neobjašnjivih problema sa opremom	0	400
19. decembra 1987. godine	Lycoming, New York, SAD	Kvar je prisilio korporaciju Niagara Mohawk Power da zatvori Nine Mile jedinicu 1	0	150
17. marta 1989.	Lusbi, Merilend, SAD	Inspekcija u Kalvert Klif jedinicama 1 i 2 otkrila je pukotine u cevima za grejanje pod pritiskom koje su izazvale dalje gašenje	0	120
marta 1992. godine	Sosnovij Bor, Lenjingradska oblast, Rusija	Nesreća u nuklearnoj elektrani Sosnovi Bor izbacila je radioaktivne gasove i jod u vazduh kroz probijeni kanal za gorivo
20. februara 1996. godine	Voterford, Konektikat, SAD	Ventil koji curi isključuje blokove 1 i 2 nuklearne elektrane Milstone, pronađeni su višestruki kvarovi na opremi	0	254
2. septembra 1996. godine	Kristal River, Florida SAD	Kvar u bilansu opreme postrojenja doveo je do gašenja i produžene popravke bloka 3	0	384
30. septembra 1999. godine	Ibaraki, Japan	U nuklearnoj nesreći u Tokaimuri poginula su dva radnika, a drugi je izložen nivoima radijacije iznad zakonskih granica.	54	4	4
16. februara 2002. godine	Oak Harbor, Ohajo, SAD	Teška korozija na kontrolnoj šipki izazvala je 24-mesečno gašenje Dejvis-Bese reaktora	0	143	3
9. avgusta 2004. godine	Fukui, Japan	U eksploziji pare u nuklearnoj elektrani Mihama poginulo je 5 radnika, a 6 povređeno	9	1	1
25. jul 2006	Forsmark, Švedska	Električni kvar u nuklearnoj elektrani Forsmark izazvao je gašenje jednog reaktora	0	100	2
11. mart 2011. godine	Fukušima, Japan	Cunami je poplavio i oštetio 5 aktivnih reaktora elektrane. Dva radnika su se udavila. Gubitak struje doveo je do pregrevanja, topljenja i evakuacije. Jedan muškarac je iznenada preminuo dok je prevozio opremu.	1		7

Napadi na nuklearne reaktore

Nuklearni reaktori su postali omiljena meta tokom vojnih sukoba i tokom protekle tri decenije više puta su bili napadani tokom vojnih vazdušnih napada, okupacija, invazija i poduhvata:

Između 18. decembra 1977. i 13. juna 1979. ETA je izvršila nekoliko napada na nuklearnu elektranu Lemoniz u Španiji dok je još bila u izgradnji.

U septembru 1980. Iran je bombardovao nuklearni kompleks Al Tuvaitha u Iraku, u operaciji Plameni mač.

U junu 1981. g. Izraelski vazdušni napad potpuno je uništio iračka nuklearna istraživačka postrojenja u Osiraku.

8. januara 1982. godine. Umkhonto ve Sizve napao je nuklearnu elektranu Koeberg u izgradnji u Južnoj Africi.

Između 1984. i 1987. godine Irak je šest puta bombardovao iransku nuklearnu elektranu Bušer.

U Iraku 1991. SAD su bombardovale tri nuklearna reaktora i jedno obogaćeno pilot postrojenje.

Godine 1991 Irak je lansirao rakete Skad na izraelsku nuklearnu elektranu Dimona.

U septembru 2003. g. Izrael je bombardovao sirijski reaktor u izgradnji.

Radijacija i druge nezgode

1950-e

13. februara 1950. godine. Konvair B-36B se srušio u severnoj Britanskoj Kolumbiji nakon što je bacio atomsku bombu Mark 4. Ovo je bio prvi takav gubitak nuklearnog oružja u istoriji.

12. decembra 1952. g. Laboratorija AECL Čalk River, Čalk River, Ontario, Kanada. Delimično topljenje jezgra, oslobođeno je oko 10.000 kirija.

Septembar 1957: U nuklearnoj elektrani Roki Flats dogodio se požar na plutonijumu, koji je rezultirao kontaminacijom zgrade 71 i ispuštanjem plutonijuma u ​​atmosferu, uzrokujući štetu od 818.600 dolara.

Septembar 1957: eksplozija rezervoara za nuklearni otpad Majak u Čeljabinsku. Brojka od više od 200 smrtnih slučajeva smatra se konzervativnom procenom. 270.000 ljudi bilo je izloženo opasnim nivoima radijacije. Preko trideset malih zajednica je izbrisano sa sovjetskih mapa između 1958. i 1991. godine. (INES nivo 6)

Oktobra 1957. godine : Požar u nuklearnoj elektrani Vindskejl, Velika Britanija. Vatra je zapalila gomile plutonijuma i kontaminirala okolne farme mleka. Procenjuje se da su 33 smrtna slučaja od raka.

Marta 1959. godine Field Laboratori Santa Susana, Los Anđeles, Kalifornija. Požar u pogonu za preradu goriva.

Jula 1959. godine Field Laboratori Santa Susana, Los Anđeles, Kalifornija. Delimično topljenje jezgra.

1960-ih

24. januara 1961. godine. Nesreća Goldsboro B-52 dogodila se u blizini Goldsboroa u Severnoj Karolini. B-52 Stratofortress eksplodirao je u vazduhu noseći dve nuklearne bombe Mark 39 istovremeno oslobađajući svoj nuklearni teret.

Jul 1961: nesreća sovjetske podmornice K-19. Osam smrtnih slučajeva i prekomerno izlaganje zračenju više od 30 ljudi.

Mart, 21. avgust 1962: nesreća zbog radijacije u Meksiko Sitiju, četiri smrtna slučaja

1964, 1969 Field Laboratori Santa Susana, Los Anđeles, Kalifornija. Delimično topljenje jezgra.

1965. godine Nesreća A-4 Filipinskog mora, Skihavk je napao avion nuklearnim oružjem i on je pao u more. Pilot, avion i nuklearne bombe B-43 nikada nisu pronađene. Pentagon je tek 1980-ih otkrio da je izgubio bombu od jedne megatona.

17. januar 1966: Palomares B-52 se dogodio kada se bombarder B-52G američkog vazduhoplovstva sudario sa tankerom KC-135 tokom dopunjavanja goriva u vazduhu kod obale Španije. KC-135 je potpuno uništen kada se njegovo gorivo zapalilo, pri čemu su poginula sva četiri člana posade. B-52G se raspao ubivši tri od sedam članova posade. Od četiri hidrogenske bombe Mk28 koje je nosio bombarder B-52G, tri su pronađene na zemlji u blizini Almerije u Španiji. Nenuklearni eksplozivi u dva oružja detonirani su u kontaktu sa zemljom, uzrokujući radioaktivnu kontaminaciju plutonijumom na površini od 2 kvadratna kilometra (490 hektara) (0,78 kvadratnih milja). Četvrta bomba, koja je pala u Sredozemno more, pronađena je neoštećena posle dva i po meseca potrage.

21. januar 1968: U padu vazdušne baze B-52 Tule 1968. učestvovao je bombarder američkog vazduhoplovstva B-52. Avion je nosio četiri hidrogenske bombe. Zbog požara u pilotskoj kabini, posada je morala da napusti letelicu. Šest članova posade bezbedno se katapultiralo, ali je jedan koji nije imao katapultiranje poginuo pokušavajući da se spase. Bombaš se srušio na zaleđeno more na Grenlandu, a nuklearni teret je puknuo i eksplodirao, uzrokujući široko rasprostranjenu radioaktivnu kontaminaciju.

Maja 1968. godine Reaktor sovjetske podmornice K-27 bio je blizu topljenja jezgra. Devet ljudi je poginulo, a 83 su ranjene.

Januara 1969. godine u reaktoru u Lucensu, u Švajcarskoj, došlo je do delimičnog topljenja jezgra, što je dovelo do velike radioaktivne kontaminacije pećine.

1970-ih

Jula 1978. godine Anatolij Bugorski je radio na U-70, najvećem sovjetskom akceleratoru čestica. Slučajno je izložio svoju glavu direktno protonskom snopu. Preživeo je, iako je pretrpeo izvesnu dugotrajnu štetu.

Jula 1979. godine Čurč Rok Uranium Mil Izlivanje u Novom Meksiku, SAD. Jezero za otpad od jalovine mlevenog uranijuma Ujedinjene nuklearne korporacije probilo je branu. Preko 1.000 tona radioaktivnog zemnog otpada i milioni galona rudarskih otpadnih voda ušli su u reku Puerko i kontaminirali donji tok.

1980-ih

Marta 1984. godine Radijaciona nesreća u Maroku. Osam smrti od prekomernog izlaganja zračenju izgubljenog izotopa iridijum-192.

Avgusta 1985. godine nesreća sovjetske podmornice K-431. Deset mrtvih i 49 osoba je zadobilo povrede radijacijom.

Oktobra 1986. godine reaktor sovjetske podmornice K-219 umalo je doživeo topljenje jezgra. Sergej Preminin je preminuo nakon što je ručno spustio kontrolnu palicu i zaustavio eksploziju. Podmornica je potonula tri dana kasnije.

Septembar 1987: Nesreća u Gojani. Četiri smrti i radijacionim pregledom više od 100.000 ljudi, utvrđeno je da je 249 osoba dobilo ozbiljnu količinu radijacione kontaminacije od izlaganja cezijumu-137. U akciji čišćenja, gornji sloj zemlje je morao da se skine sa nekoliko strana i nekoliko kuća je srušeno. Svi predmeti unutar ovih kuća su uklonjeni i pregledani. Časopis Tajm definisao je ovu nesreću kao jednu od najgorih nuklearnih katastrofa na svetu, a Međunarodna agencija za atomsku energiju nazvala ju je „jednom od najgorih radijacionih nesreća na svetu“.

1989 San Salvador, El Salvador; jedan smrtni slučaj uzrokovan kršenjem bezbednosti na opremi za zračenje kobalt-60.

1990-ih

1990. g. Sorek, Izrael, jedan smrtni slučaj uzrokovan kršenjem bezbednosti na opremi za zračenje kobalt-60.

16. decembra 1990. godine. nesreća na radioterapiji u Saragosi. Jedanaest mrtvih i 27 povređenih pacijenata.

1991 Nesvizh, Belorusija; jedan smrtni slučaj uzrokovan kršenjem bezbednosti na opremi za zračenje kobalt-60.

1992. Mr. Jilij, Kina; tri smrti od zračenja opreme Cobalt-60.

1992 g. SAD; jedan smrtni slučaj j.

April 1993: nesreća u prerađivačkom kompleksu Tomska-7 kada je eksplodirao rezervoar tokom čišćenja azotnom kiselinom. Eksplozija je oslobodila oblak radioaktivnog gasa. (INES nivo 4).

1994 g. Tammiku, Estonija; jedna smrt zbog odbačenog izvora cezijuma-137.

Avgust-decembar 1996: nesreća na radioterapiji u Kostariki. Trinaest smrtnih slučajeva i 114 drugih pacijenata dobili su prekomerne nivoe zračenja.

јун 1997: Саров, Русија; једна смрт узрокована кршењем сигурносних правила.

Septembar 1999: dve smrti u kritičnoj nesreći u nuklearnoj elektrani Tokai (Japan).

2000-ih

Januar-februar 2000: Nesreća sa zračenjem Samut Prakana: tri smrtna slučaja i deset povređenih dogodili su se u Samut Prakanu kada je demontirana jedinica za radioterapiju Cobalt-60.

Maja 2000 Halfa, Egipat; dve smrti uzrokovane radiografskim udesom.

April 2010: Radiološka nesreća u Majapuri, Indija: jedan smrtni slučaj nakon što je oprema za istraživanje radijacije kobalta-60 prodata trgovcu otpadom i demontirana.

2010-te

Mart 2011: nuklearna nesreća u Fukušimi, Japan. Radioaktivno pražnjenje u nuklearnoj elektrani Fukušima Daiiči.

Vrste nezgoda

Kritične nezgode

Kritična nesreća (koja se ponekad naziva i „trip“ ili „okidanje“) se dešava kada se nuklearna lančana reakcija slučajno dogodi u fisionim materijalima kao što su obogaćeni uranijum ili plutonijum. Nesreća u Černobilju je jedan primer kritične nesreće. Ova nesreća uništila je reaktor elektrane i učinila veliku geografsku oblast nenastanjivom. U manjem obimu nesreće u Sarovu, tehničar koji radi sa visoko obogaćenim uranijumom bio je ozračen dok je pripremao eksperiment koji uključuje sferu fisionog materijala. Nesreća u Sarovu je zanimljiva jer je sistem bio kritičan mnogo dana pre nego što je mogao da se zaustavi, iako je bio bezbedno zaključan u zaštićenoj eksperimentalnoj sali. Ovo je primer udesa u zatvorenom prostoru gde je moglo da bude povređeno samo nekoliko ljudi, a gde nije došlo do ispuštanja radioaktivnosti u životnu sredinu. Kritični udes sa ograničenim spoljašnjim oslobađanjem i radijacije (gama i neutrona) i sa malim oslobađanjem radioaktivnosti dogodio se u Tokaimuri 1999. godine. prilikom proizvodnje goriva obogaćenog uranijuma. Dva radnika su poginula, a treći je trajno povređen, a zračenju je izloženo 350 stanovnika.

Toplota raspadanja

Toplotni incidenti fisije su nesreće u kojima toplota proizvedena radioaktivnim raspadom uzrokuje štetu. U velikom nuklearnom reaktoru, gubitak rashladne tečnosti može oštetiti jezgro: na primer, na ostrvu Tri milje, nedavno ugašeni PVR reaktor je dugo vremena ostao bez rashladne tečnosti. Rezultat je bio oštećenje nuklearnog goriva i delimično topljenje jezgra. Uklanjanje toplote raspadanja je važan bezbednosni problem u reaktorima, posebno ubrzo nakon gašenja. Uklanjanje toplote se obično postiže kroz nekoliko prekomernih i različitih sistema, a toplota se raspršuje u „krajnji hladnjak“ koji ima veliki kapacitet i ne zahteva aktivnu energiju. Međutim, ovaj metod se obično koristi nakon što je toplota raspadanja svedena na veoma niske vrednosti. Međutim, glavni uzrok oslobađanja radioaktivnosti na ostrvu Tri milje bio je pilotski ventil za otpuštanje na glavnoj petlji koji se zaglavio u otvorenom položaju. Ovo je izazvalo prelivanje kontejnera u kome je potonuo, što je dovelo do pucanja i oslobađanja velikih količina radioaktivnog rashladnog sredstva u zaštitnom delu reaktora.

2011. godine zemljotres i cunami izazvali su gubitak struje u dve elektrane u Fukušimi u Japanu, oštetivši reaktor izlažući 90% gorivih šipki u jezgru reaktora Daiichi jedinice 3 fisijskoj toploti. Od 30. maja 2011, uklanjanje toplote fisije još uvek zabrinjava.

Transport

Nesreće u transportu mogu prouzrokovati oslobađanje radioaktivnosti što dovodi do kontaminacije ili oštećenja štita što rezultira direktnom kontaminacijom. U Kočabambi je pokvarena oprema za gama radiografiju prevezena u putničkom autobusu kao prtljag. Izvor gama bio je izvan štita i ozračio je neke putnike u autobusu.

U Ujedinjenom Kraljevstvu je u sudskom procesu otkriveno da je u martu 2002. g. izvor radioterapije prevezen iz Lidsa u Selafild sa oštećenim štitom. Zaštita je imala pukotinu sa donje strane. Smatra se da nijedan čovek nije ozbiljno povređen odbeglom radijacijom.

Kvar opreme

Kvar opreme je jedna od mogućih vrsta nezgoda. Nedavno se u Bjalistoku, u Poljskoj, pokvarila elektronika povezana sa delom akceleratora koji se koristi za lečenje pacijenata sa rakom. Ovo je dovelo do prekomerne ekspozicije kod najmanje jednog pacijenta. Iako je početni kvar bio jednostavan kvar poluprovodničke diode, pokrenuo je niz događaja koji su doveli do povrede radijacije.

Povezani uzrok nesreća je kvar softvera, kao u slučajevima koji uključuju Therac-25 opremu za medicinsku radioterapiju: eliminacija hardverske sigurnosne brave u novo dizajniranom modelu otkrila je ranije neotkrivenu grešku u kontrolnom softveru, što je moglo dovesti do okolnostima, pacijenti primaju velike prekomerne doze.

Ljudska greška

Skica koju su lekari koristili da odrede količinu zračenja kojoj je svaka osoba bila izložena tokom Slotinovog putovanja

Mnoge velike nuklearne nesreće su direktno pripisane grešci operatera ili ljudskoj grešci. Do takvog zaključka došlo se u analizi udesa u Černobilju i udesa TMI-2. U Černobilju je pre nesreće sprovedena probna procedura. Menadžeri testova su dozvolili operaterima da onemoguće i ignorišu ključna sigurnosna kola i upozorenja koja bi normalno isključila reaktor. U TMI-2, operateri su dozvolili da hiljade galona vode iscuri iz reaktorskog postrojenja pre nego što su primetili da se pumpe za hlađenje ponašaju nenormalno. Pumpe za hlađenje su tako ugašene radi zaštite pumpi, što je dovelo do uništenja samog reaktora jer nije bilo hlađenja unutar jezgra.

Detaljna istraga u SL-1 otkrila je da je jedan operater (možda nehotice) ručno produžio centralnu kontrolnu palicu od 38 kg za oko 26 inča više nego što je procedura održavanja bila predviđena za oko 4 inča.

Procena Komesarijata za atomsku energiju (CEA) u Francuskoj je zaključila da nijedna količina tehničkih inovacija ne može eliminisati rizik od ljudske greške u upravljanju nuklearnim elektranama. Dve vrste grešaka se smatraju najozbiljnijim: greške napravljene tokom rada na terenu, kao što su održavanje i testiranje, koje mogu izazvati nesreću; i ljudske greške napravljene prilikom malih nezgoda koje su prerasle u potpuni neuspeh.

Godine 1946, fizičar kanadskog projekta Menhetn Luis Slotin izveo je rizičan eksperiment poznat kao "golicanje zmajevog repa" koji je uključivao dve hemisfere berilijuma koji reflektuju neutrone okupljene oko plutonijumskog jezgra da bi ih doveli do kritične tačke. Za razliku od kontrolnih procedura, hemisfere su odvojene samo šrafcigerom. Šrafciger je skliznuo i pokrenuo lančanu reakciju kritičnih nezgoda ispunjavajući prostoriju štetnim zračenjem i bleskom plave svetlosti (izazvanom uzburkanim, jonizovanim česticama vazduha koje se vraćaju u mirovanje). Slotin je refleksno odvojio hemisfere kao reakciju na blic i plavo svetlo, sprečavajući dalje zračenje nekolicini saradnika prisutnih u prostoriji. Međutim, Slotin je primio smrtonosnu dozu zračenja i umro je posle devet dana. Zloglasna masa plutonijuma korišćena u eksperimentu nazvana je demonsko jezgro.

Izgubljeni izvor

Nesreće sa izgubljenim izvorima, koje se takođe nazivaju izvori bez zaštite, su nesreće u kojima je radioaktivni izvor izgubljen, ukraden ili napušten. Stoga izvor može naneti štetu ljudima. Na primer, 1996. god izvore je ostavila Sovjetska armija u Lilu u Gruziji. Drugi slučaj se dogodio u Janangu gde je izgubljen radiografski izvor, slično u Samutu Prakarnu je izgubljen izvor fosforne teleterapije i u Gilanu, Iran, radiografski izvor je oštetio zavarivača. Najbolji primer događaja ove vrste je katastrofa u Gojaniji koja se dogodila u Brazilu.

Međunarodna agencija za atomsku energiju obezbedila je vodiče o tome kako izgleda zatvoreni izvor za sakupljače starog metala. Delatnost sakupljanja metalnog otpada je najverovatnije mesto gde će se pronaći izgubljeni izvor.

Trgovina radioaktivnim i nuklearnim materijalima

Informacije date Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju pokazuju „stalni problem sa nelegalnom trgovinom nuklearnim i drugim radioaktivnim materijalima, krađom, gubitkom i drugim nedozvoljenim aktivnostima“.

Od 1993. godine do 2006. godine Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) potvrdila je 1.080 incidenata nedozvoljene trgovine, 275 incidenata koji uključuju neovlašćeno posedovanje i slične kriminalne aktivnosti, 332 incidenta koji uključuju krađu ili gubitak nuklearnog ili drugog radioaktivnog materijala, 398 incidenata koji uključuju druge nedozvoljene aktivnosti, a u 75 incidenata dostavljene informacije nisu bile dovoljne za određivanje kategorije incidenta. Nekoliko stotina dodatnih incidenata prijavljeno je u raznim spoljnim izvorima, ali još uvek nisu potvrđeni.

Nuklearna bezbednost

Nuklearna bezbednost obuhvata radnje koje se preduzimaju da bi se sprečile nuklearne i radijacione nesreće ili ograničile njihove posledice. Ovo obuhvata i nuklearne elektrane i sva druga nuklearna sredstva, transport nuklearnih materijala, upotrebu i skladištenje nuklearnih materijala u medicinske, energetske, industrijske i vojne svrhe.

Nuklearna energetska industrija je povećala bezbednost i performanse reaktora i ponudila nove bezbednije (ali generalno neproverene) dizajne reaktora, ali ne postoji garancija da će reaktori biti projektovani, pravilno izgrađeni i funkcionisati na ispravan način. Greške se dešavaju i dizajneri reaktora Fukušima u Japanu nisu očekivali da će cunami izazvan zemljotresom onesposobiti rezervne sisteme koji su trebali da stabilizuju reaktor nakon zemljotresa. Prema UBS AG, nuklearna nesreća u Fukušimi I bacila je sumnju na to da li čak i napredna ekonomija poput Japana može savladati nuklearnu sigurnost. Mogućnosti katastrofalnih scenarija terorističkih napada su takođe verovatne.

Interdisciplinarni tim sa MIT-a utvrdio je da je sa očekivanim rastom nuklearne energije od 2005-2055. za očekivati je da će se u tom periodu desiti najmanje četiri ozbiljne nuklearne havarije. Do danas se u svetu dogodilo pet teških nesreća (oštećenja jezgra) od 1970. godine. (jedan na ostrvu Tri milje 1979., jedan u Černobilju 1986. i tri u Fukušima-Daiči 2011.) povezan sa početkom rada reaktora II generacije. To je u proseku jedna teška nesreća svakih osam godina.

Bezbednost nuklearnog oružja, kao i bezbednost vojnih istraživanja koja uključuju nuklearne materijale, uglavnom su delo drugih agencija osim onih koje nadgledaju civilnu bezbednost, iz raznih razloga, uključujući tajnost. Postoji stalna zabrinutost da terorističke grupe nabavljaju materijale za pravljenje nuklearne bombe.