Oružje

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Atomska bomba, najrazornije oružje koje je ikada korišćeno[1][2]

Oružja su naprave za uništavanje i onesposobljavanje neprijateljske sile -njenih živih pojedinačnih i grupnih ciljeva, fortifikacijskih i drugih materijalnih dobara u ratnim uslovima, kao i za odbranu života i imovine građana u mirnodopskim uslovima kao preventivna i represivna sredstva policije, za lov divljači i ribolov, u streljačkom sportu itd.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Preistorija[uredi | uredi izvor]

Nekoliko neolitskih artefakata, uključujući narukvicu, glavu sekire, dleto i alate za poliranje.

Upotreba objekata kao oružja je uočen među šimpanzama,[3] što navodi na spekulaciju da su rani hominidi počeli da koriste oružje još pre pet miliona godina.[4] Međutim, to se ne može potvrditi koristeći fizičku evidenciju pošto drvene toljage, koplja, i neoblikovano kamenje ne bi ostavilo nedvosmislen zapis. Najranija nedvosmislena oružja koja su nađena su Šeningenska koplja: osam drvenih bacajućih kopalja koja su stara više od 300.000 godina.[5][6][7][8][9] Na lokaciji Nataruk u Turkani, Kenija, brojni ljudski kosturi koji datiraju do pre 10.000 godina mogu da predstavljaju evidenciju za znatne traumatske povrede glave, vrata, rebara, kolena i ruku, uključujući opsidijske projektile koji su još uvek zabijeni u njihove kosti, što je verovatno uzrokovano strelama ili kopljima u kontekstu konflikta između dve grupe lovaca-sakupljača,[10] mada je ova interpretacija evidencije ratovanja iz Nataruka bila osporavana.[11]

Kameno doba[uredi | uredi izvor]

Prvo oružje koje je čovek koristio bilo je takozvano hladno oružje i bio je to najobičniji kamen ili toljaga koja je mogla biti od drveta, životinjske ili ljudske kosti, ili kamena. Ali toljaga ima niz mana, mali domet, nepreciznost, malu probojnost. Napredak je postignut kada se čovek dosetio da kameni, ili predmet od kosti, zaoštri kako bi mu smanjio udarnu površinu i tako ga učinio ubojitijim. Tada nastaju nož i sekira. Kada je razumeo ovaj princip sve je već išlo lakše. Prvo je drveni štap zaoštrio i tako dobio prvo koplja. Tako je povećan je domet toljage, a kada je za dužu i pravu motku - štap, zavezao zaoštren trouglasti ili konusni kamen, dobio je još efikasnije i ubojitiji koplje. Ovo oružje je povećalo ljudske domete ali i apetite. Uskoro je elastičan drveni štap zategnut tetivom lijana mogao da izbacuje minijaturna koplja - strele sa kamenim vrhom, pa su domet, preciznost i ubojitost, postali mnogo veći. Najveći domet oružja kamenog doba su luk i praćka. Nastaje katapult artiljerijsko oružje kamenog i kasnijih doba, koji je imao veći domet i veću razornu moć.[12]

Metalno doba[uredi | uredi izvor]

Srednjovekovno oružje koje je koristila Mogulska armija.

Metalno doba je pokazalo znatan napredak čovjekov u svakoj njegovoj delatnosti. Unapređujući oružja, više od toga, unapređivao je i pripremao sebe za sve brže i veće uspehe. Bakarna oružja koja su predstavljala izvanredan napredak u odnosu na oružja od drveta i kamena iz kamenog doba brzo su bila prevaziđena potrebom za još kvalitetnijim i ubojitijim oružjem. Bronzano oružje je bilo sasvim evidentan napredak u svim domenima čovekovog života, pa logično, i u pravljenju oružja. Tek je u železno doba omogućilo da se sve zahtevnije potrebe onovremenog čoveka realizuju u svakom pogledu pa i pogledu oružja.[13]

Pojava vatrenog oružja je kapitalan napredak u evoluciji oružja. Izum baruta omogućio je izbacivanje projektila (prvo od kamena a potom od metala) većom brzinom, na veće udaljenosti i preciznije nego u dotadašnjoj praksi. Nastaju muskete, prva najprostija vatrena oružja arkebuze. To vatreno streljačko oružje građeno od metalne cevi zatvorene sa jedne strane, kod koga se s otvora ubacivao barut, pa kameni ili metalni projektili (tane, zrno,) a uz zatvorenu stranu cevi palio fitilj koji je direktnim sagorevanjem palio barutno punjenje, čiji su oslobođeni gasovi izbacivali projektil.

Počeci organizovanog ratovanja[uredi | uredi izvor]

Pri kraju mlađeg kamenog doba ljudi su obilato koristili glinu kao osnovni materijal za izradu posuda, ili su njom oblepljivali kuće od pletenog pruća. Te posude pekle su se na visokim temperaturama, pa je tlo ispod ognjišta ili ložišta bilo spaljeno. Kod paljenja takvih ognjišta na tlu bogatom bakarnom rudom, jer je ta ruda vrlo blizu površine, ostajale su rastopljene bakarne „lepinje“. Ljudi su primetili da su vrlo oštrih rubova, što je kod oruđa bio primarni kvalitet. Već u tom sirovom obliku metalno oružje bilo je vrlo oštro i već gotovo za primenu.

Iskustvom prethodnika i korak po korak, ljudi su počeli da prepoznaju ležišta ruda i, malo po malo, ulazili sve dublje pod zemlju tražeći dragocenu zelenu rudu. Međutim bakar je imao i svojih mana. Bio je mek. Brzo se trošio i nije podnosio veća naprezanja ni temperature. Kad su otkrili arsen, dodali su ga bakru i on je postao arsenska bronza. Pošto je arsen vrlo jak otrov livenje je bio vrlo opasan i stručan posao.

U grčkoj mitologiji livača bronze predstavlja hromi bog Hefest. Pretpostavlja se da su livači bronze pod uticajem arsena koji u dodiru sa vodenom parom u malim količinama kod ljudi izaziva lakša, ali trajna oštećenja mozga i to na centrima za ravnotežu. Zato su se nakon dugogodišnjeg bavljenja tim poslom svi pomalo „pijano“ kretali. Grci su to pripisivali moćima obilježja samog boga Hefesta, a to je, zapravo, bilo verovatno prvo profesionalno oboljenje u istoriji.

Oružje se značajno poboljšalo otkrićem da se bakar može uspešno mešati sa kalajem. Dobijala se bronza koja je puno tvrđa, ima višu tačku topljenja i može se vrlo precizno liti u različitim oblicima i veličinama. Po toj leguri ceo jedan period u istoriji nazvan je bronzano doba.

Egipatska kultura i civilizacija razvila se upravo na ekonomiji bronzanog alata i oružja. U Ilijadi i Odiseji, bitka za Troju vodila se bronzanim oružjem. Uopšteno, taj period se smatra početkom organizovanih ratova, jer se veruje da čovek kamenog doba nije poznavao organizovano ratovanje. Upotreba bojnih kola sa bodežima na točkovima je dostigla vrhunac oko 1300. p. n. e. i zatim je bila u opadanju, prestajući da bude vojno značajna nakon 4. veka p. n. e.[14]

Mogući razlog za izbijanja prvih ratova su bila upravo ležišta bakarne rude. Zalihe na jednom ležištu, geološki gledano, vrlo su tanke i plitke, ali se protežu na mestima i kilometrima. Posebnu olakšavajuću okolnost za prve rudare činilo je to da je bakar bio relativno lako dostupan. Problem je nastajao u trenutku kad je rude ponestalo, a ekonomija celog društva bazirala se na proizvodnji, primeni i prodaji bakra i bronze. Celi narodi bili su prisiljeni da traže nova ležišta. S razvojem proizvodnje metala uporedno je išao je i razvoj i unapređenje poljoprivrede, a time i proizvodnje hrane tako da je broj ljudi lagano rastao.

Karakteristično za kulture bronzanog doba, što potkrepljuje ovo mišljenje je da su se one, geografski, protezale na vrlo dugačkom području bogatom rudama, dok su starije, kulture kamenog doba, živjele na većem ili manjem zaokruženom i kompaktnom području bez potrebe seljenja i širenja.

Barut[uredi | uredi izvor]

Srednjovekovni kineski top izložen u Londonskom tornju
Glavni članak: Barut
Bajonet se koristio i kao nož i kao koplje.

Izum baruta omogućio je izbacivanje kamenja većim brzinama i na veće udaljenosti nego ranije. Musketa je bila prvo oružje, ali imala je mnogo mana: nepreciznost, sporost punjenja, česta zatajivanja. Sa druge strane topovi su bili razorno oružje od kada su uvedeni u upotrebu (isti efekt kao i katapult, uz mnogo manju masu - i oružja i municije - topovske kugle). Kako je razvoj oružja duge cevi napredovao tako su rešavani problemi:

  • cev je prvo postala duža, kasnije je dobila i spiralni utor - preciznost.
  • međutim još uvek je trebalo zrno gurati šipkom prema dnu cevi jer su još uvek postojale 3 komponente, svaka za sebe: barut, olovna kugla i primarno barutno punjenje.
  • Nakon toga dolazi do izuma perkusionog punjenja (na mesto suda za barut stavlja se kapisla sa živinim fulminatom)
  • Kad su izumljeni meci rešen je problem i brzine punjenja (nema više šipke) i zatajivanja.
  • poluautomatska puška - čaura metka „sama“ ispada iz ležišta po opaljivanju, čovek mora ručno staviti novi metak.
  • puška je dobila spremnik, tako da nije više bilo neophodno da se meci stavljaju jedan po jedan, nego celi okvir, nakon svakog metka je bilo potrebno „repetirati“ pušku
  • zadnji korak je automatska puška - okvir od 4-8 metaka zamenio je spremnik od 20-60 metaka, jer nije više potrebno repetirati pušku po ispaljivanju pojedinog metka, moguće je ispaljivanje rafala (veći broj metaka jedan za drugim).

Dinamit i drugi eksplozivi[uredi | uredi izvor]

Dinamit nije napravio revoluciju u tehnici ratovanja kao barut, ali kao što je metak lako probijao štitove koji su štitili od strela, tako je izum dinamita učinio zastarjelim zidine i utvrđenja u ratovanju.

Moderno doba[uredi | uredi izvor]

Od ovog revolucionarnog vremena u istoriji oružja, sve brže i sve većim koracima se razvijao i čovek i njegove delatnosti. Oružje postaje sve preciznije, ubojitije, sa većom vatrenom moći. U izradi oružja i municije sve više se koristi ne samo ljudska veština zanatstva već i nauka. Oružje se proučava multidisciplinarno i konstruiše po najsavremenijim tehničko-tehnološkim saznanjima.

Kako je razvoj oružja napredovao tako su rešavani problemi:

  • cev je prvo postala duža, kasnije je dobila i spiralni žleb - preciznost.
  • Kad su izumljeni meci rešen je problem i brzine punjenja (nema više šipke) i zatajivanja.
  • poluautomatska puška - čaura metka „sama“ ispada iz ležišta po opaljivanju, čovjek mora ručno staviti novi metak.
  • puška je dobila okvir, ne treba stavljati metak po metak, nego celi okvir, nakon svakog metka je potrebno „repetirati“ pušku
  • zadnji korak je automatska puška - okvir od 4-8 metaka zamenio je okvir od 20-60 metaka, jer nije više potrebno repetirati pušku po ispaljivanju pojedinog metka, moguće je ispaljivanje rafala (veći broj metaka jedan za drugim).

Nastaje čitava lepeza oružja od onih takozvanih kratkih cevi (pištolji, puške) do ozbiljnih i ubojitih brzometnih-automatskih oružja velike vatrene pa tako i razorne moći. Nastaju automati, Kalašnjikov mitraljezi, protivavionski topovi, bazuke, ose, topovi, tenkovi, oklopna kola, borbeni avioni, ratni brodovi, lanseri torpeda, kaćuše, raketni lansirni sistemi. Ma kako imponovao čovekov tehnološki napredak, skok od neobrađenog kamena do samonavođenih interkontinentalnih raketa sa nuklearnim glavama, radost valja primeriti, jer se ipak radi o vrlo opasnom i delikatnom napretku, u kome su oružja i njihova municija više nego opasni.

Moderno doba donelo je i prvu motorizaciju i oklopna vozila, protiv kojih se moglo boriti istim sredstvima, topovima, minama i konfiguracijom terena, zatim avijaciju - odgovor je takođe vazduhoplovstvo ili protiv vazdušne rakete, ali protiv hemijskog, biološkog a kasnije i nuklearnog oružja nema odgovora. Tako je danas proizvodnja hemijskog i biološkog oružja zabranjena ženevskom konvencijom Haškom konvencijom iz 1928. godine. Međutim razvojem vojne biotehnologije, stvara se mogućnost razvoja biotehnološkog oružja, koje bi zbog svojih karakteristika spadalo u kategoriju „humanih oružja“.

Rano moderno doba[uredi | uredi izvor]

Evropska renesansa je označila početak implementacije vatrenog oružja u zapadnom ratovanju. Puške i rakete su bile uvedene na bojna polja.

Vatreno oružje je kvalitativno različito od ranijeg oružja, jer se u njemu oslobađa energija iz zapaljivih propelanata kao što je barut, umesto naprezanja kontra-tega ili opruge. Ta se energija oslobađa veoma brzo i može da bude replikovana bez većeg napora korisnika. Stoga su čak i rana vatrena oružja, kao što je arkebuza, bila znatno moćnija od oružja koja pokreće ljudska snaga. Vatreno oružje je postajalo sve važnije i efektivnije tokom perioda od 16. do 19. veka, sa progresivnim poboljšanjima ignacionih mehanizama, čemu se sledile revolucionarne promene u rukovanju municijom i propelantom. Tokom Američkog građanskog rata su se pojavile razne tehnologije, kao što su mitraljez i oklopnjača, vidovi kojih su prepoznatljivi i u današnjim vojnim arsenalima. U 19. veku se pogon ratnih brodova promenio od jedrenjaka do parnih mašina na fosilna goriva.

Doba oštrog ručnog oružja se naglo završilo neposredno pre Prvog svetskog rata. Haubice su mogle da unište zidane tvrđave i druga utvrđenja. Ovaj jedinstveni izum izazvao je izazvao revolucija u načinu ratovanja i uspostavio taktike i doktrine koje su i danas u upotrebi.

Jedno važno svojstvo ratovanja industrijskog doba je bila tehnološka eskalacija – inovacije su se bile brzo prilagođavane putem replikacije ili uvođene suprotstavljajuće inovacije. Tehnološka eskalacija tokom Prvog svetskog rata je bila intenzivna, i rezultirala je naoružanim avionima i uvođenjem tenkova.

Taj trend se nastavio tokom međuratnog perioda (između dva svetska rata) sa neprekidnom evolucijom svih oružanih sistema od strane svih glavnih industrijskih sila. Mnoga moderna vojna oružja, a posebno kopnena, su relativno malo poboljšani oružana sredstva razvijena tokom Drugog svetskog rata.

Kasno moderno doba[uredi | uredi izvor]

Vikers mitraljez je bio naslednik Maksima i zadržao se u Britanskoj vojnoj službi tokom 79 konsekutivnih godina.
Nova jurišna puška CZ-805 BREN (proizvedena u Češkoj republici).

Od sredine 18. veka i vremena Severno Američkog francusko-indijanskog rata pa do početka 20. veka, oružje na ljudski pogon su bila redukovana od primarnog oružja na bojnom polju do potpune prevlasti vatrenog oružja. Taj period, koji se ponekad naziva „dobom pušaka“,[15] bio je karakterisan razvojem vatrenog oružja za pešadiju i topova za podršku, kao i počecima mehanizovanog oružja, kao što su mitraljez, tenk i uvođenjem široke primene aviona u ratovanje, uključujući pomorsko ratovanje sa uvođenjem nosača aviona.

Prvi svetski rat je označio početak potpuno industrijalizovanog ratovanja kao i početak primene oružja za masovno uništavanje (e.g., hemijskog i biološkog oružja), i oružje je brzo razvijano da bi se zadovoljile ratne potrebe. Pre svega, ovi izumi su pružili vojnim komandantima nezavisnost od konja i preporod manevarskog ratovanja putem ekstenzivne upotrebe motornih vozila. Promene kroz koje su te vojne tehnologije prošle pre i tokom Drugog svetskog rata vile se su evolucione, ali su definisale razvoj ostatka veka.

Drugi svetski rat je označio najpomamniji period razvoja oružja u istoriji čovečanstva. Masivan broj novih dizajna i koncepata je proizveden i ostvaren u praksi, i sve postojeće tehnologije su poboljšane tokom perioda od 1939. do 1945. Najmoćnije oružje koje nastalo tokom tog perioda je bila atomska bomba.

Nuklearna oružja[uredi | uredi izvor]

Nuklearni arsenal Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza/Rusije
Glavni članak: Nuklearni holokaust

Od realizacije međusobno osiguranog uništenja (MAD), nuklearna opcija totalnog rata se više ne smatra preživljivim scenarijem. Tokom Hladnog rata u decenijama nakon Drugog svetskog rata, Sjedinjene Države i Sovjetski Savez su učestvovale u trci nuklearnog naoružavanja. Svaka zemlja i njeni saveznici je konstantno pokušavala da nadmaši drugu u pogledu nuklearnog naoružavanja. Nakon što su zajedničke tehnološke sposobnosti dostigle tačku u kojoj je bilo moguće uništiti Zemlju x100 puta, razvijene su nove taktike. Ovom realizacijom, sredstva za razvoj oružja su preusmerena prvenstveno na sponzorisanje razvoja tehnologija konvencionalnog naoružanja radi podrške ograničenim ratovima, umesto totalnog rata.[16]

Podela oružja[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Frequently Asked Questions #1”. Radiation Effects Research Foundation. Arhivirano iz originala 19. 09. 2007. g. Pristupljeno 18. 9. 2007. „total number of deaths is not known precisely ... acute (within two to four months) deaths ... Hiroshima ... 90,000－166,000 ... Nagasaki ... 60,000－80,000” 
  2. ^ Magazines, Hearst (1945). Popular Mechanics. Hearst Magazines. str. 18. ISSN 0032-4558. 
  3. ^ Pruetz, J. D.; Bertolani, P. (2007). „Savanna Chimpanzees, Pan troglodytes verus, Hunt with Tools”. Current Biology. 17 (5): 412—7. PMID 17320393. doi:10.1016/j.cub.2006.12.042. 
  4. ^ Weiss, Rick (February 22, 2007) "Chimps Observed Making Their Own Weapons", The Washington Post
  5. ^ Thieme, Hartmut and Maier, Reinhard (eds.) (1995) Archäologische Ausgrabungen im Braunkohlentagebau Schöningen. Landkreis Helmstedt, Hannover.
  6. ^ Thieme, Hartmut (2005). „Die ältesten Speere der Welt – Fundplätze der frühen Altsteinzeit im Tagebau Schöningen”. Archäologisches Nachrichtenblatt. 10: 409—417. 
  7. ^ Baales, Michael; Jöris, Olaf (2003). „Zur Altersstellung der Schöninger Speere”. Erkenntnisjäger: Kultur und Umwelt des frühen Menschen Veröffentlichungen des Landesamtes für Archäologie Sachsen-Anhalt. Festschrift Dietrich Mania. 57: 281—288. 
  8. ^ Jöris, O. (2005) "Aus einer anderen Welt – Europa zur Zeit des Neandertalers". In: N. J. Conard et al. (eds.): Vom Neandertaler zum modernen Menschen. Ausstellungskatalog Blaubeuren. str. 47–70.
  9. ^ Thieme, H. (1997). „Lower Palaeolithic hunting spears from Germany”. Nature. 385 (6619): 807—810. PMID 9039910. doi:10.1038/385807a0. 
  10. ^ Lahr, M. Mirazón; Rivera, F.; Power, R. K.; Mounier, A.; Copsey, B.; Crivellaro, F.; Edung, J. E.; Fernandez, J. M. Maillo; Kiarie, C. (2016). „Inter-group violence among early Holocene hunter-gatherers of West Turkana, Kenya”. Nature. 529 (7586): 394—398. PMID 26791728. doi:10.1038/nature16477. 
  11. ^ Stojanowski, Christopher M.; Seidel, Andrew C.; Fulginiti, Laura C.; Johnson, Kent M.; Buikstra, Jane E. „Contesting the massacre at Nataruk”. Nature. 539: E8—E10. doi:10.1038/nature19778. 
  12. ^ Gabriel, Richard A.; Metz, Karen S. „A Short History of War”. au.af.mil. Pristupljeno 8. 1. 2010. 
  13. ^ „Wheel and Axle Summary”. BookRags.com. 2. 11. 2010. Pristupljeno 13. 6. 2011. 
  14. ^ „Science Show: The Horse in History”. abc.net.au. 13. 11. 1999. Arhivirano iz originala 06. 10. 2008. g. Pristupljeno 13. 6. 2011. 
  15. ^ p.263, Hind
  16. ^ Estabrooks, Sarah (2004). „Funding for new nuclear weapons programs eliminated”. The Ploughshares Monitor. 25 (4). Arhivirano iz originala 20. 6. 2007. g.  Report on congressional refusal to fund additional nuclear weapons research.There was a guy named Henry Bond he was around 74 years old

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оружје&oldid=27552126”