t.A.T.u.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Тату (група))

Tatu
Julija Volkova i Jelena Katina (2008.)
Muzički rad
Aktivni period1999—2011.
Osnivanje1999. (Moskva, Rusija)
Žanrpop muzika, sinti pop, dens, elektro, rok
Izdavačka kućaUniversal Music / Interscope Records (2001—2006)
T.A. Music (2006 — 2011)
Članovi
Sadašnji članoviJulija Volkova
Jelena Katina
Ostalo
Veb-sajtSlužbena internet stranica

„Tatu“ („t.A.T.u.“) je bio ruski pop duet koji su činile Jelena Katina i Julija Volkova. Grupa je osnovana u Moskvi 1999. godine pod pokroviteljstvom menadžera Ivana Šapovalova.

Njihov debitantski singl „Я сошла с ума“, odnosno engleska verzija „All The Things She Said“ koji je objavljen u decembru 2000. je postigao veliki uspeh širom evropskog kontinenta.[1] Već početkom naredne godine potpisale su ugovor sa izdavačkom kućom Universal Music Russia i objavile svoj prvi album „200 по встречной“ koji je postigao platinasti tiraž u Evropi.

U maju 2003. grupa je predstavljala Rusiju na Pesmi Evrovizije u Rigi, gde je sa pesmom „Не верь, не бойся“ zauzela treće mesto u finalnoj večeri.

Oktobra 2005. objavile su drugi po redu studijski album „Dangerous and Moving“ koji je takođe doživeo platinasti tiraž. Nastupile su u revijalnom delu Pesme Evrovizije 2009. u Moskvi.

Krajem marta 2011. devojke su objavile da su odlučile da rasformiraju bend i orijentišu se na solo karijere.[2] Duo se ponovo okupio kako bi nastupio na ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara 2014. u Sočiju.[3]

Istorijat grupe[uredi | uredi izvor]

1999—2000: Formiranje grupe[uredi | uredi izvor]

Duet „Tatu“ nastao je 1999. godine u Moskvi, a njegovi idejni tvorci su bili Ivan Šapovalov i kompozitor Aleksandar Vojtinski. Na kastingu je za solistu prvo odabrana tada 15-godišnjakinja Lena Katina. Lena je na kastingu izvela nekoliko pesama koje su kasnije i snimljene. Među tim pesmama bila je i pesma pod nazivom „Jugoslavija“ koja je bila posvećena žrtvama NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.[4][5] Šapovalov je kasnije odlučio da ubaci još jedan vokal u bend i odlučio se za Juliju Volkovu. Devojke su se poznavale od ranije, jer su obe nastupale u dečjem ansamblu „Непоседы“.

Producenti su zbog marketinga odlučili da bend predstavljaju kao lezbijski duo i nazvali su ga „Tatu“ što predstavlja skraćenicu od „Та любит Ту“ („Ona voli nju“). Koproducent grupe Jelena Kiper je izjavila da im je kao inspiracija za formiranje lezbijskog benda poslužio švedski film iz 1998. „Pokaži mi ljubav“ (šved. «Fucking Åmål») Lukasa Mudisona, koji govori o ljubavi između dve tinejdžerke.[6]

2000—2001.[uredi | uredi izvor]

Prvi singl pod nazivom „Poludela“ („Я сошла с ума“) objavljen je u jesen 2000. godine i odmah je zaseo na prvo mesto svih top-lista širom Rusije. U oktobru je objavljen i spot za pesmu. Engleska verzija pesme pod naslovom „All The Things She Said“ devojkama je donela planetarnu popularnost. Ubrzo po objavljivanju debitantske pesme potpisan je i ugovor sa izdavačkom kućom Universal Music Russia i počele su pripreme za objavljivanje prvog albuma.

Prvi album pod imenom „200 na sat u pogrešnom smeru“ („200 по встречной“) objavljen je 21. maja 2001. godine. Zajedno sa albumom objavljen je i spot za drugi singl „Нас не догонят“. U prva dva meseca po objavljivanju album je prodat u preko pola miliona primeraka, a ta se brojka do kraja 2001. godine popela na preko 2 miliona kopija. A avgustu 2001. počelo je snimanje engleske verzije albuma namenjene inostranom tržištu.[7]

Prvo međunarodno priznanje devojke su dobile u Njujorku 6. septembra 2001. na dodeli MTV Video Music Awards u kategoriji „Najbolji ruski spot“ za pesmu „Я сошла с ума“. Krajem godine objavljen je i treći singl (sa spotom) za pesmu „30 minuta“ („30 минут“) koji je na ruskim tv stanicama prikazan preko 3.000 puta. Ruski MTV je spot za pesmu „Я сошла с ума“ proglasio za najbolji muzički spot u 2001. godini na teritoriji Rusije. Tokom 2001. godine grupa je održala oko 150 koncerata širom Rusije i Evrope (Belorusija, Ukrajina, Pribaltičke države, Slovačka, Nemačka, Bugarska).

2002—2003.[uredi | uredi izvor]

Julija i Lena

U januaru 2002. objavljene su engleske verzije za pesme „Not Gonna Get Us“ (rus. „Нас не догонят“ i „I’ve Lost My Mind“ (rus. „Я сошла с ума“) koje su bile namenjene tržištu SAD i Nemačke. U februaru iste godine objavljeno je reizdanje prvog albuma „200 na sat u pogrešnom smeru“ u koji je dodata i pesma „Klovnovi“ (rus. «Клоуны») te remiksi za pesme „30 минута“ i „Мальчик-гей“. U prvoj nedelji po objavljivanju album je prodat u 60.000 primeraka. U maju 2002. godine grupa Tatu je dobila nagradu Međunarodne fonogramske federacije „IFPI Platinum Europe Award“ za milion prodatih primeraka albuma „200 na sat u pogrešnom smeru“ na evropskom tržištu.[8] Tatu je tako postala prva grupa sa područja bivšeg Sovjetskog Saveza koja je osvojila tu nagradu.

U leto 2002. godine objavnjen je spot za pesmu „Простые движения“ za rusko tržište, dok je za međunarodno tržište objavljen video za „All the Things She Said“. Gotovo istovremeno objavljena je engleska verzija prvog albuma namenjena američkom tržištu pod naslovom „200 km/h in the Wrong Lane“. U avgustu te godine grupa je promenila ime iz „Tatu“ u „t.A.T.u.“ da bi se izbegle nesuglasice sa australijskom grupom istog imena. 12. avgusta devojke su nastupile u Las Vegasu na dodeli Bilbordovih nagrada „2002 Fox Billboard Bash“.[9] Početkom septembra 2002. godine spot za pesmu „All the Things She Said“ je doživeo svoju premijeru na muzičkim tv stanicama u Španiji, Italiji, Holandiji, Švedskoj, Norveškoj i Finskoj. U prvom danu po objavljivanju u Italiji, singl je dobio status „zlatnog“ jer je u toku tog dana prodato preko 25.000 primeraka pesme, a pesma je do kraja godine dobila status platinaste u Italiji i Švedskoj. Devojke su nastupile na dodeli MTV Europe Music Awards 14. novembra 2002. u Madridu gde su izvele pesmu „All the Things She Said“.

Tokom gostovanja na američkoj televiziji En-Bi-Si u emisiji „Večernji šou s Džejom Lenom“, devojke su se pojavile u majicama s antiratnim natpisima (protiv rata u Iraku), što je u američkoj javnosti okarakterisano kao politička provokacija. Na majicama je bio natpis na ruskom jeziku „Хуй войне!“ („Jebeš rat“).[10][11][12]

Uprkos pola miliona prodatih kopija albuma „200 km/h in the Wrong Lane“ na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva njihovi koncerti koji su planirani za maj 2002. u Londonu i Mančesteru su otkazani zbog navodno slabe prodaje ulaznica za nastup na Vembliju. Navodno je prodato svega hiljadu ulaznica za taj koncert.[13] Krivica za malu zainteresovanost za koncerte svaljena je na leđa menadžmenta koji se navodno orijentisao isključivo na rusofonu populaciju u reklamiranju nastupa.[14] Međutim, u javnosti se spekulisalo da su razlozi otkazivanja koncerata pritisci britanskih konzervativnih krugova zbog činjenica da devojke promovišu nemoral zbog njihovih lezbijskih scena.[15]

U maju 2003. grupa Tatu je predstavljala Rusiju na Pesmi Evrovizije u Rigi sa pesmom „Ne veruj, ne boj se“ (rus. Не верь, не бойся). Na kraju su u finalu zauzele treće mesto sa 164 boda, jedan manje od drugoplasirane Belgije, i samo tri poena manje od pobednice Sertab Erener iz Turske. Međutim njihov nastup u Rigi pratilo je i nekoliko skandala. Prvo su organizatori najavili da će suspendovati Rusiju ukoliko se devojke javno poljube na sceni kako je prvobitno bilo najavljeno. Ruski „Первый канал“ je izrazio sumnje u regularnost glasanja Irskog i Britanskog žirija koji su jedini Rusiji dodeli 0 poena. Te sumnje su demantovali i irska RTE i Evropska radiodifuzna unija.

Godine 2003, usledila je nova, druga po redu nagrada Međunarodne fonogramske federacije „IFPI Platinum Europe Award“ i opet za album „200 na sat u pogrešnom smeru“.[16] U oktobru iste godine „Tatu“ je trijumfovao na dodeli World Music Awards u Monaku osvojivši čak tri nagrade: za najbolju pop grupu, za najbolji duet i za najbolji dens sastav. Međutim devojke nisu preuzele nagrade i odbile su da nastupe jer je organizator odbio da dozvoli da tokom dodele nagrada Lena i Julija izađu na scenu sa replikama automatskih pušaka.

U decembru 2003. godine na dva koncerta održana u Tokiju devojke je gledalo 100.000 gledalaca (po 50.000 na oba nastupa).[17] Kolika je njihova popularnost u tom momentu bila u Japanu najbolje govori podatak da su dan nakon prvog koncerta u programu koji je išao u živo na japanskoj nacionalnoj televiziji Lena i Julija gostovale sa tadašnjim japanskim premijerom Džuničirom Koizumijem.[18]

Grupa je 2003. godinu okončala na prvim mestima top-lista u mnogim državama sveta, a prodaja debitantskog albuma dostizala je platinaste tiraže širom sveta. „200 na sat u pogrešnom smeru“ je 2003. godinu završio sa statusom „zlatnog albuma“ u Ujedinjenom Kraljevstvu, Južnoj Africi, Koreji, Singapuru, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Meksiku i Švajcarskoj. U Tajvanu, Finskoj, Poljskoj i Italiji album je doživeo platinasti tiraž, dok je najveći uspeh ostvaren u Hongkongu, Kanadi i Češkoj gde je album imao kategoriju „dvostruki platinasti“. Apsolutni rekord u prodaji zabeležen je u Japanu gde je prodato 1,8 miliona primeraka albuma, oborivši tako rekord po broju prodatih primeraka koje su držale takve veličine poput Bitlsa, Majkl Džekson i Madone.[19][20] Ukupna prodaja debi albuma grupe Tatu po rečima direktora ruskog odeljenja Juniverzala Dmitrija Konava je iznosila 4,3 miliona primeraka širom sveta.[21]

Sa nastupa u klubu „Gaudi Arena“ u Moskvi; 28. oktobar 2005.

2004—2006.[uredi | uredi izvor]

Promocija drugog po redu studijskog albuma je planirana putem rijaliti-šou programa „Тату в Поднебесной“, koji je započeo sa emitovanjem u januaru 2004. godine. Međutim sve se završilo prekidom saradnje sa Ivanom Šapovalovim i njegovom producentskom kućom „Neformat“. Devojke su odlučile da dalje same vode brigu o svojoj karijeri, ali raskid sa Šapovalovim negativno se odrazio na njihovu karijeru. Album nije objavljen kako je planirano početkom 2004. godine, a grupa je pauzirala celu godinu i zbog Julijine trudnoće (24. septembra Julija je rodila devojčicu Viktoriju).[22]

Rad na novom albumu započeo je u januaru 2005. u studiju Village u Los Anđelesu. Drugi po redu album objavljen je u oktobru iste godine u dve verzije, a po njegovom objavljivanju usledila je i svetska promotivna turneja. Verzija za rusko tržište nosila je naziv „Ljudi invalidi“ (rus. Люди-инвалиды), a za inostrano tržište Dangerous and Moving. Međutim ovaj album ni približno nije dostigao status prethodnog albuma. Status zlatnog albuma doživeo je samo u Rusiji, Tajvanu i Meksiku.

Tokom 2005. i 2006. godine grupa je održala brojne koncerte, ali uglavnom po klubovima i manjim festivalima, a na pad popularnosti su uticali i njihovi demantiji o postojanju ljubavne veze između devojaka što je srušilo kult Tatu-a kao lezbijskog benda.

Značajniji uspeh ostvarile su svega tri pesme koje su objavljene kao singlovi i naknadno uvrštene u album „All About Us“, „Friend or Foe“ i „Gomenasai“ te radijski promo singl „Loves Me Not“. Pesma All About Us je jedina uspela da se nađe među deset najslušanijih na inostranim top-listama. Za tržište SAD puštene su 4 pesme sa spotovima („All About Us“, „Люди-инвалиды“, „Friend or Foe“, „Gomenasai“), dok je spot za pesmu „Loves Me Not“ nastao od sekvenci sa živih nastupa u vreme jesenje promo turneje u jednom klubu u Parizu. Tiraž albuma iznosio je svega 500 hiljada primeraka u celom svetu, te još oko 200 hiljada u regionu. Jedina nagrada u vidu „platinastog statusa“ stigla je od Nacionalne fonogramske federacije Rusije[23]

„Tatu“ u Kirovu, 31. oktobar 2006.

U avgustu 2006. grupa je prekinula saradnju sa izdavačkom kućom Universal Music.[24] U jesen iste godine izdavačka kuća Interscope Records je objavila „t.A.T.u. The Best“ izdanje koje se sastojalo od najvećih hitova grupe.

U novembru 2006. komesar za ljudska prava u ruskoj republici Komi Leonid Vokujev je optužio menadžment grupe da je naslov njihovog novog albuma „Люди-инвалиды“ uvredljiv za osobe sa invaliditetom, a predstavnici Universal Musicа su se delimično složili sa tim optužbama.[25]

Prema izveštaju ruskog odeljenja magazina Forbs, grupa Tatu je tokom 2005. ukupno zaradila 3,3 miliona dolara, odnosno 1,4 miliona u 2006. godini.[26][27]

2007—2009.[uredi | uredi izvor]

Dana 17. maja 2007. godine, Tatu je izdao saopštenje usmeren svojim gej obožavaocima:"Kada je Tatuov drugi album izašao, mnogi naši obožavaoci alternativne seksualne orijentacije mislili su da smo ih lagali i izdali ih. To nije istina, nikada to nismo uradile, niti ćemo. Uvek smo se zalagale u ljubav bez granica. " Dana 26. maja, su letele iz Moskve da učestvuju u Moskva Gay Pride demonstraciji. Dana 12. septembra 2007. grupa je izdala DVD koncert Truth.

Krajem 2007. godine izašao je Beliy Plaschik, prvi singl sa njihovog predstojećeg albuma na Ruskom jeziku.

Dana 21. oktobra 2008. godine Vesyolye Ulybki je međunarodno objavljen na internet muzičkim prodavnicama. Dana 28. novembra t.A.T.u su dobili i priču na MTV Russia Music Awards 2008. U martu 2009. godine, izjava je objavljena na duovom sajtu i MySpace, navodeći da neće više raditi projekat "punim radnim vremenom" i da Katina i Volkova rade na solo projektima. Takođe su napomenule da će treći spot biti objavljen 17. aprila na MTV Russia. Sa albuma singl Snegopady je pušten zajedno sa svojim spotom.

2010—2011[uredi | uredi izvor]

Grupa je zvanično sa radom prestala krajem 2011. godine, pa su Katina i Volkova počele sa solo projektima.

Kritike[uredi | uredi izvor]

Grupa je bila uspešna i imala je vrlo pozitivne kritike publike i raznih kritičara.

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Studijski albumi[uredi | uredi izvor]

  • Albumi na ruskom jeziku
Album Podaci Tiraži
200 по встречной
  • Objavljen: 21. maj 2001.
  • Izdavač: Interscope Records
  • Formati: CD, Kaseta
  • EU: Platinasti[28]
  • Poljska: Platinasti[29]
Люди инвалиды
  • Objavljen: 21. oktobar 2005.
  • Izdavač: Interscope
  • Formati: CD, Digital
Весёлые улыбки
  • Objavljen: 21. oktobra 2008.
  • Izdavač: T.A. Music
  • Formati: CD, Digital
  • Albumi na engleskom jeziku
Album Podaci Pozicije na listama slušanosti Tiraži
Australija
[30] 		Austrija
[31] 		Francuska
[32] 		Njemačka
[33] 		Irska
[34] 		Holandija
[35] 		Švedska
[36] 		Švajcarska
[37] 		Ujedinjeno Kraljevstvo
[38] 		Sjedinjene Američke Države
[39]
200 km/h in the Wrong Lane
  • Objavljen: 10. decembar 2002.
  • Izdavač: Universal / Interscope
  • Formats: CD, kaseta
 19 1 8 12 66 32 14 5 12 13
Dangerous and Moving
  • Objavljen: 10. oktobar 2005.
  • Izdavači: Universal / Interscope
  • Formati: CD, Digital
 — 13 23 25 — — 37 26 78 131
Waste Management
  • Objavljen: 15. decembar 2009.
  • Izdavač: T.A. Music
  • Formati: CD, Digital
 — — — — — — — — — —
"—" nije učestvovao na listi.
  • Kompilacije
Album Podaci
The Best Off t.A.T.u.
  • Objavljen: 7. septembar 2006.
  • Izdavač: Interscope
  • Formati: CD, Digital
  • Remiksi
Album Podaci
t.A.T.u. remiksi
  • Objavljen: 26. septembar 2003.
  • Izdavač: Interscope
  • Formati: CD, kaseta
Waste Management Remixes
  • Objavljen: 29. marta 2011.
  • Izdavač: T.A. Music
  • Formati: CD, digital

Singlovi[uredi | uredi izvor]

DVD izdanja[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „TATU – Discography and Lyrics.”. Eng.tatysite.net. Pristupljeno on 2011-02-10..  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  2. ^ „http://blog.tatu.ru/Insider/2009/03/21/1237628400000.html”. Pristupljeno 25. 4. 2013.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. mart 2009)
  3. ^ „Sochi Olympics are ... fabulous!”. Pristupljeno 3. 5. 2020. 
  4. ^ „Vojtinski o bombardovanju Jugoslavije”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  5. ^ t.A.T.u.: «Mы i seйčas inogda celuemsя!» Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. oktobar 2014) // OK, № 20 (133), 2009
  6. ^ Gasparяn A. Lesbiйskie gallюcinacii // Moskovskiй komsomolec, 10 sentяbrя 2003
  7. ^ Gruppa „Tatu“ na ceremonii vručeniя premii radio «Hit FM» — «Stopudovый hit» v Gosudarstvennom Kremlevskom dvorce. Kommersantъ, 2 iюnя 2001
  8. ^ „IFPI Platinum Europe Awards — 2002”. Pristupljeno 25. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. mart 2007)
  9. ^ „2002 Fox Billboard Bash — Show and Party”. Pristupljeno 25. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. maj 2008)
  10. ^ Necenzurnый pacifizm „Tatu“ v SŠA prinяli s vostorgom Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. april 2009) // NTV, 4. marta 2003
  11. ^ Sabrina Tavernise. A Bubblegum Duo Sets Off Squeals and Squirms // The New York Times, March 4, 2003
  12. ^ „BBC NEWS”. Pristupljeno 25. 4. 2013.  Tekst „ Entertainment ” ignorisan (pomoć); Tekst „ Showbiz ” ignorisan (pomoć); Tekst „ Stars speak out for peace ” ignorisan (pomoć)
  13. ^ Otmenenы gastroli duэta „Tatu“ v Velikobritanii. // RIA Novosti, 1. maja 2003.
  14. ^ Kokšarov A. Uhabistaя doroga na Zapad // Эkspert, 19. maja 2003.
  15. ^ Nagibin I., Яrockiй Ю. Ih ne raskupišь[mrtva veza] // Kommersantъ, № 76/P (2679), 5. maja 2003.
  16. ^ „IFPI Platinum Europe Awards — 2003”. Pristupljeno 25. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. oktobar 2007)
  17. ^ Ostrovnoй instinkt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. jun 2008) // Kommersantъ-Denьgi. — № 50 (455), 22 dekabrя 2003.
  18. ^ Prяmыe ssыlki na video: „http://dl1.tatu.ru/another/Takeshi%20TV_vs_%20Lena_1.mpg”. Pristupljeno 25. 4. 2013.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. oktobar 2013) i http://dl1.tatu.ru/another/Takeshi%20TV_vs_%20Lena_2.mpg Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. oktobar 2013)
  19. ^ «Tatu» zaveršili pervыe gastroli v Яponii // Izvestiя, 5 dekabrя 2003
  20. ^ Gruppa «Tatu» stala rekordsmenom muzыkalьnыh prodaž v Яponii // Finansovыe izvestiя, 29 dekabrя 2003.
  21. ^ Barabanov B. Penie v эksportnom ispolnenii // Kommersantъ-Denьgi, № 15 (670), 21 aprelя 2008.
  22. ^ „Tatuška“ Юlя Volkova skazala vračam: Я sama rožu! // Komsomolьskaя pravda, 24 sentяbrя 2004.
  23. ^ „NFPF (Nacionalьnaя federaciя proizvoditeleй fonogramm)”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  24. ^ „„Tatu“ i Universal Music prekraщaюt sotrudničestvo // Tatysite.Net, 30. avgusta 2006”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  25. ^ Skandal s pop-gruppoй „Tatu“ polučil prodolženie Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. maj 2008) // IA Komiinform, 4. maja 2007
  26. ^ Forbes: 50 samыh bogatыh rossiйskih znamenitosteй (2005—2006 gg.) // NEWSru, 27 iюlя 2006
  27. ^ Russkiй Forbes sostavil reйting samыh bogatыh i populяrnыh rossiйskih znamenitosteй (2006—2007 gg.) // NEWSru, 27 iюlя 2007
  28. ^ „"IFPI Platinum Europe Awards > 2002 Albums".”. International Federation of the Phonographic Industry. Arhivirano iz originala 20. 03. 2007. g. Pristupljeno 9. 4. 2009. 
  29. ^ zpav.pl "Listy besellerow Wyrozienia > Platynowe CD" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. januar 2012). ZPAV. Pristupljeno 2011-02-20.
  30. ^ "Australian Charts > t.A.T.u.". australian-charts.com Hung Medien. Pristupljeno 2011-02-20.
  31. ^ Austrian Charts > t.A.T.u.; austriancharts.at Hung Medien|accessdate=20. 2. 2011.
  32. ^ „"French Charts > t.A.T.u."”. lescharts.com Hung Medien. Pristupljeno 14. 6. 2011. 
  33. ^ „"Chartverfolgung / t.A.T.u. / Longplay"”. (in German). musicline.de PhonoNet. Arhivirano iz originala 1. 10. 2012. g. Pristupljeno 14. 6. 2011. 
  34. ^ „"Irish Charts > t.A.T.u.".”. irish-charts.com Hung Medien. Pristupljeno 14. 6. 2011. 
  35. ^ „"Dutch Charts > t.A.T.u."”. (in Dutch). dutchcharts.nl Hung Medien. Pristupljeno 14. 6. 2011. 
  36. ^ "Swedish Charts > t.A.T.u.". swedishcharts.com Hung Medien. Pristupljeno 2011-06-14.
  37. ^ "Swiss Charts > t.A.T.u.". swisscharts.com Hung Medien. Pristupljeno 2011-06-25.
  38. ^ "UK Charts > t.A.T.u.". Official Charts Company. Pristupljeno 2011-06-14.
  39. ^ „"t.A.T.u. > Album & Song Chart History > Billboard 200".”. Billboard Nielsen Business Media. Pristupljeno 14. 6. 2011. 
  40. ^ "Les Certifications > Albums Or > 2003" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. jul 2011). Syndicat national de l'édition phonographique. Pristupljeno 2011-06-14.
  41. ^ "Gold/Platin–Datenbank Gold/Platinum Database". Bundesverband Musikindustrie. Pristupljeno 2011-06-14.
  42. ^ „"BPI Certified Awards".”. British Phonographic Industry. Arhivirano iz originala 06. 10. 2017. g. Pristupljeno 9. 4. 2009. 
  43. ^ „"RIAA > Gold & Platinum".”. Recording Industry Association of America. Arhivirano iz originala 05. 01. 2016. g. Pristupljeno 9. 4. 2009. 
  44. ^ „"IFPI Platinum Europe Awards > 2003 Albums".”. International Federation of the Phonographic Industry. Arhivirano iz originala 19. 10. 2007. g. Pristupljeno 9. 4. 2009. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tatu (grupa) na Vikimedijinoj ostavi.
Vikicitat ima citate vezane za članak T.A.T.u..
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=T.A.T.u.&oldid=27707855”