Овас
| Zob | |
|---|---|
| |
| Zrno zobi | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Monocotyledones |
| Kladus: | Commelinids |
| Red: | Poales |
| Porodica: | Poaceae |
| Potporodica: | Pooideae |
| Rod: | Avena |
| Vrsta: | A. sativa
|
| Binomno ime | |
| Avena sativa L. (1753)
| |
Ovas ili zob (lat. Avena sativa) biljna je vrsta iz porodice Poaceae. Poseduje veliki privredni značaj. Koristi se za ishranu ljudi i domaćih životinja. Ovas je nutrijentima bogata hrana koja je asocirana sa niskim nivoima krvnog holesterola pri redovnoj konzumaciji.[1] Površine zasejane ovom žitaricom u svetu iznose oko 14 miliona ha. Poseduje 2n=42 hromozoma.
Koren biljke je dobro razvijen i klija sa tri primarna korenčića. Stablo je člankovito i otpornije je na poleganje od ostalih strnih žita. Prosečne visine oko 80-120 cm. List je lancetast, paralelne nervature i bez roščića (aurikula). Cvetovi su smešteni u cvast metlicu. Zob je tipično samooplodna biljka, plod je krupa, najčešće plevičasta. Postiji ozima i prolećna vrsta zobi.
Avenini prisutni u ovsu (proteini slični gliadinu iz pšenice) mogu da izazovu celijačna bolest kod malog dela populacije.[2][3] Isto tako, ovseni produkti su frekventno kontaminirani drugim žitaricama koje sadrže gluten, uglavnom pšenicom i ječmom.[3][4][5]
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Divlji predak soja Avena sativa i blisko srodan manje zastupljenom usevu A. byzantina, je heksaploidni divlji ovas A. sterilis. Genetička evidencija pokazuje da su predačke forme soja A. sterilis rasle u regionu Plodnog polumeseca an Bliskom istoku. Do domestikacije ovsa je verovatno došlo relativno kasno, i daleko od Bliskog istoka, u Evropi bronzanog doba. Ovas, slično raži, je obično smatran sekundarnim usevom, tj. izvedenim iz korova primarnih žitarica, domestikovane pšenice i ječma. Poput tih žitarica proširio se zapadno u hladnije, vlažnije oblasti, što je verovatno pogodovalo ovsenoj komponenti korova, i to je dovelo do njegove domestikacije.[6]
Kultivacija[uredi | uredi izvor]
| Produkcija ovsa - 2014 Miliona tona | |
|---|---|
 Rusija |
|
 Kanada |
|
 Poljska |
|
 Australija |
|
 Finska |
|
 SAD |
|
Sojevi ovsa se najbolje uzgajaju u regionima sa umerenom klimom. Oni imaju manje zahteve za letnjom toplotom i veću toleranciju kiše od ostalih žitarica, kao što su pšenica, raž ili ječam, tako da su posebno važna kultura u oblastima sa hladnim, vlažnim letima, kao što je severna Evropa, pa čak i Island. Ovsevi su jednogodišnja biljka, i mogu se sejati bilo u jesen (za žetvu u kasno leto) ili u proleće (za jesenju žetvu).
Produkcija[uredi | uredi izvor]
Godine 2014, globalna produkcija ovsa je bila 22j,7 miliona tona, pri čemu je najviše proizvedeno u Rusiji sa 5,3 miliona tona ili 23% svetske proizvodnje. Drugi veliki proizvođači su bili Kanada, Poljska, i Australija.[7]
Upotrebe[uredi | uredi izvor]
Ovas ima brojne vidove primene kao hrana; najčešće se koristi valjani ovas, ili kao griz i brašno. Ovseni griz se uglavnom jede kao kaša, mada se može koristiti i u raznim pečenim namirnicama, kao šo su ovseni kolači, keksi i ovseni hleb. Ovas je isto tako sastojak mnogih hladnih hrana za doručak, a posebno muslija i granole.
Istorijski stavovi prema ovsu su varirali. Ovseni hleb je prvo proizvođen Britaniji, gde je prva fabrika ovsenog hleba uspostavljena 1899. U Škotskoj je ovaj tip hleba bio i ostao visoko cenjen i jedna je od podloga nacionalne ishrane.
U Škotskoj, jelo je pravljeno natapanjem ovsenih ljusaka tokom nedelju dana, tako da je fini, brašnasti deo jela zaostao kao sediment koji se nakon kuvanja, jeo.[8] Ovas je isto tako široko korišćen kao zgušnjivač u supama, na način na koji se ječam ili pirinač koriste u drugim zemljama.
Ovas je u širokoj upotrebi kao stočna hrana za konje kad su dodatni ugljeni hidrati i naknadno povećanje energije potrebni. Ovas se obično izlomi vanjanjem da bi konji lakše svarili zrna, mada se mogu koristiti i cela zrna. Ova se može koristi sam ili kao deo mešanih peleta. Zom se isto tako koristi za ishranu goveda, bilo ceo ili grubo mleven u prekrup koristeći valjčani mlin ili prekrupač. Ovsena stočna hrana se često koristi u ishrani svih vrsta preživara, kao sveža trava, slama, seno ili silaža.[9]
Zimski ovas se može koristiti kao vansezonski pokrivač zemljišta i zaorati u proleće kao zeleno đubrivo, ili se požnjeti u rano leto. Takođe se može koristiti kao pašnjak; ovas se može neko vreme koristiti za ispašu, a zatim ostaviti za produkciju zrna, ili se može neprekidno koristiti za ispašu dok ne stignu drugi pašnjaci.[10]
Ovsena slama je podesna za prostiranje ispod goveda i konja, zbog njene mekane, relativno slobodne od prašine, i apsorptivne prirode. Slama se isto tako može koristiti za pravljenje slamnih lutaka. Vezana u muslinskoj vrećici, ovsena slama je bila korišćena za omekšavanje vode za kupanje.
Ovas se povremeno koristi u nekoliko različitih pića. U Britaniji, se ponekad koristi za varenje piva. Oatmeal stout je jedan tip pripremljen koristeći udeo ovsa za pravljenje slada. Ređe korišćenu zobnu slad proizvodi preduzeće Thomas Fawcett & Sons Maltings i korišćena je za pravljenje Maclay Oat Malt Stout pre nego šro je Maclays Brewery prestala sa samostalnom proizvodnjom piva. Hladno, slatko piće zvano avena napravljeno od ovsenih pahuljica i mleka je popularno osveženje širom Južne Amerike. Ovseni kodl, napravljen od piva i zobenih pahuljica sa začinima, je bio tradicionalno britansko piće i omiljeno piće Olivera Kromvela.[11][12]
Ovseni ekstrakti se takođe mogu koristiti za olakšavanje kožnih oboljenja, i popularni su zbog njihovih omekšavajućih svojstava u kozmetici.[13]
Ovsna trava je tradicionalno korišćena u medicinske svrhe, uključujući pomoću u balansiranju menstrualnog ciklusa, tretiranju dismenoreje i za osteoporozu i infekcije mokraćnih puteva.[14]
U Kini, posebno u zapadnoj Unutrašnjoj Mongoliji i Šansi provinciji, ovseno brašno (Avena nuda) zvano „joumjen“ se koristi za pripremu rezanaca ili rolni sa tankim zidovima, i konzumira se kao primarna hrana.
Proizvodi od zobi[uredi | uredi izvor]
Proizvodi od zobi su veoma traženi zbog svoje nutritivne vrednosti koja premašuje sva ostala žita. Zob ima visok sadržaj masti, esencijalnih masnih kiselina i povoljan aminokiselinski sastav proteina.
Standardni proizvodi mlinske prerade zobi su zobene (ovsene) pahuljice i zobena (ovsena) brašna koji se javljaju u prirodnom i prerađenom (instantiranom) obliku. Na tržištu se najčešće pojavljuju u prerađenom obliku i služe za brzu pripremu kaša. Zobene pahuljice se dobijaju spljoštavanjem oljuštenog celog zrna ili zobene krupice. Osim za pripremu kaša (one čine osnovni sadržaj musli) pahuljice se koriste i kao dodatna sirovina u proizvodnji posebnih vrsta hleba, peciva i pekarskih proizvoda.
Zob je važna sirovina za industrijsku proizvodnju stočne hrane. Zobeno zrno je nezamenljiva visokokvalitetna hrana u uzgoju konja. I zobena slama ima primenu u stočnoj ishrani kao balasna hrana.
Zobenica - kruv (hleb) od zobenog brašna - bio je osoben za područja na kojima nije pogodan uzgoj pšenice. Jedan od takvih krajeva je i Lika.
Zdravlje[uredi | uredi izvor]
Profil nutrijenata[uredi | uredi izvor]
| Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Energija | 1.628 kJ (389 kcal) |
66,3 g | |
| Prehrambena vlakna | 11,6 g |
6,9 g | |
16,9 g | |
| Vitamini | |
| Tiamin (B1) | (66%) 0,763 mg |
| Riboflavin (B2) | (12%) 0,139 mg |
| Niacin (B3) | (6%) 0,961 mg |
| Vitamin B5 | (27%) 1,349 mg |
| Vitamin B6 | (9%) 0,12 mg |
| Folat (B9) | (14%) 56 μg |
| Minerali | |
| Kalcijum | (5%) 54 mg |
| Gvožđe | (38%) 5 mg |
| Magnezijum | (50%) 177 mg |
| Mangan | (233%) 4,9 mg |
| Fosfor | (75%) 523 mg |
| Kalijum | (9%) 429 mg |
| Natrijum | (0%) 2 mg |
| Cink | (42%) 4 mg |
| Ostali konstituenti | |
| β-glukan (rastvorna vlakna) | 4 g |
| |
| Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. | |
Ovas se generalno smatra zdravim usled njegovog visokog sadržaja nekoliko esencijalnih nutrijenata (tabela). U serviranju od 100 grama, ovas pruža 389 kalorija i odličan je izvor (20% ili više dnevne vrednosti, DV) proteina (34% DV), dijetetskih vlakana (44% DV), nekoliko B vitamina i brojnih dijetetskih minerala, posebno mangana (233% DV) (tabela). Ovas se sastoji od 66% ugljenih hidrata, uključujući 11% dijetetskih vlakana i 4% beta-glukana, 7% masnoća i 17% proteina (tabela).
Svojstvo ovsa da snižava holesterol[1] je dovelo do prihvatanja ovsa kao zdrave hrane.[15]
Rastvorna vlakna[uredi | uredi izvor]
Zobene mekinja je spoljno kućište zobi. Njihova svakodnevna konzumacija tokom više nedelja snižava LDL („loš“) i totalni holesterol, i moguće je da snižava rizik od srčane bolesti.[1][16] Pokazano je za jedan tip rastvornih vlakana, beta-glukane, da snižavaju holesterol.[1]
Nakon objave nalaza istraživanja da dijetarna vlakna mogu da pomognu u snižavanju holesterola, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) je izdala finalnu odluku[17] kojom se dozvoljava prehrambenim kompanijama da stavljaju etikete sa zdravstvenim tvrdnjama na hranu koja sadrži rastvorna vlakna iz celog ovsa (zobne mekinje, zobena brašna i rolovanu zob), napominjući da 3,0 grama rastvornih vlakana dnevno iz te hrane može da redukuje rizik od bolesti crca. Da bi se kvalifikovala za zdravstvenu tvrdnju, hrana koja sadrži ovas mora da pruži bar 0,75 grama rastvornih vlakana po serviranju.[17]
Beta-D-glukani, koji se obično nazivaju beta-glukanima, obuhvataju klasu nesvarljivih polisaharida koji su široko zastupljeni u prirodi u izvorima kao što su žitarice, ječam, kvasac, bakterije, alge i pečurke. U ovsu, ječmu i druim žitaricama, oni su prevashodno locirani u endospermu ćelijskih zidova. Zdravstvene tvrdnje za ovseni beta-glukan važe za ovsene mekinje, valjani ovas, brašno od celog ovsa i oatrim, rastvornu frakciju alfa-amilazom hidrolizovanih ovsenih mekinja ili celog ovsenog brašna.[17]
Zobni beta-glukan je viskozni polisaharid koji se sastoji od jedinica monosaharida D-glukoze. Zobni beta-glukan je sastavljen od polisaharida se mešovitim vezama. To znači da su veze između D-glukoznih ili D-glukopiranozilnih jedinica bilo beta-1, 3 veze ili beta-1, 4 veze. Ovaj tip beta-glukana se takođe naziva mešovito vezani (1→3), (1→4)-beta-D-glukan. (1→3)-veze umanjuju uniformnost strukture beta-D-glukanskih molekula i čine ih rastvornim i fleksibilnim. U poređenju s tim, nesvarljivi polisaharid celuloza je isto tako beta-glukan, ali celuloza nije rastvorna zbog svojih (1→4)-beta-D-veza. Udeo beta-glukana u raznim proizvodima od celog ovsa je: ovsene mekinje imaju od 5,5% do 23,0%; valjani ovas, oko 4%; brašno od celog ovsa oko 4%.
Masnoće[uredi | uredi izvor]
Ovas, nakon kukuruza, ima najviši lipidni sadržaj od svih žitarica, npr., više od 10% za ovas i do 17% za neke kukuruzne kulture, u poređenju sa 2–3% za pšenicu i većinu drugih žitarica. Ovseni sadržaj polarnih lipida je (oko 8–17% glikolipida i 10–20% fosfolipida ili ukupno oko 33%) veći je nego kod drugih žitarica, pošto je znatan deo lipidne frakcije sadržan u endospermu.
Protein[uredi | uredi izvor]
Ovas je jedina žitarica koja sadrži globulin ili protein sličan onom prisutnom kod mahunarki, avenalin, kao glavni (80%) skladišni protein.[18] Globulini su karakteristični po rastvorljivosti u razblaženim slanim rastvorima za razliku od tipičnih žitaričnih proteina, kao što su gluten i zein, koji spadaju u prolamine. Manje zastupljeni ovseni protein je prolamin, avenin.
Ovseni protein je skoro ekvivalentan po kvalitetu sa proteinom soje, za koji su istraživanja Svetske zdravstvene organizacije pokazala da je jednak proteinu mesa, mleka i jaja.[19] Proteinski sadržaj ovsa bez ljuske je u opsegu od 12 do 24%, što je najveći udeo među žitaricama.
Celijačna bolest[uredi | uredi izvor]
Celijačna bolest je permanentna netolerancija glutenskih proteina kod ljudi sa genetičkom predispozicijom, koja ima prevalenciju od oko 1% u razvijenom svetu.[20] Gluten je prisutan u pšenici, ječmu, raži, ovsu, i svim njihovim sojevima i hibridima[2][20] i sastoji se od stotina proteina, sa visokim sadržajem prolamina.[21]
Ovseni prolamini, zvani avenini, su slični sa gliadinima prisutnim u pšenici, hordeinima iz ječma, i sekalinima iz raži, koji se kolektivno nazivaju gluten.[2] Aveninska toksičnost kod celijačnih ljudi zavisi od konzumiranog ovsenog soja zbor razlika u prolaminskim genima, proteinskim aminokiselinskim sekvencama, i imunoreaktivnosti toksičnih prolamina koja varira među varijetetima ovsa.[3][4][22] Ovseni produkti su često kontaminirani sa drugim žitaricama koje sadrže gluten tokom žetve, transporta, ile prerade.[4][22][23] Čist ovas sadrži manje od 20 delova po milionu glutena iz pšenice, ječma, raži, ili nekog njihovog hibrida.[3][4]
Upotreba čistog ovsa u dijeti bez glutena pruža poboljšanu nutricionu vrednost bogatim sadržajem ovsenih proteina, vitamina, minerala, vlakana, i lipida,[4][24] ali je i dalje kontroverzna zbog reakcije male proporcije ljudi sa celijačnom bolešću na čist ovas.[3][25] Neke sorte čistog ovsa mogu da budu bezbedna hrana bez glutena, ukoliko je poznata sorta ovsa koja je korišćena u prehrambenom proizvodu.[3][4] Utvrđivanje bezbednosti konzumacije ovsa je od kritičnog značaja, jer ljudi sa neadekvatno kontrolisanom celijačnom bolešću mogu da razviju ozbiljne zdravstvene komplikacije, uključujući kancere.[26]
Upotreba čisto zobnih produkata je opcija, koju uz saglasnot lekara,[3] mogu da koriste osobe sa celijačnom bolesti nakon što su bile na ishrani bez glutena tokom bar 6 meseci i nakon što su svi celijačni simptomi klinički nestali.[3][27] Celijačna bolest se može povratiti u nekim slučajevima pri konzumaciji čistog ovsa.[28] Testiranje za prisustvo serumskih antitela za celijačnu bolest nije dovoljno senzitivno da bi se detektovale osobe koje reaguju na čist ovas i odsustvo digestivnih simptoma nije precizan indikator intestinalnog oporavka pošto do 50% ljudi sa aktivnom celijačnom bolešću nema digestivne simptome.[28][29][30] Doživotno praćenje celijačnih osoba koje izaberu da konzumiraju ovas može da obuhvata periodično izvođenje intestinalnih biopsija.[26] Dugoročni efekti konzumacije čistog ovsa još uvek nisu jasni[26][27] i dodatne dobro dizajnirane studije za identifikaciju korišćenih sojeva su potrebne pre nego što se donesu konačne preporuke za ishranu bez glutena.[23][24]
Lekovito delovanje[uredi | uredi izvor]
Zob je veoma važna u dijetalnoj ishrani bolesnika. Sadrži sve važnije vitamine i minerale. Koristi se za lečenje malokrvnosti, raznih katarnih upala organa za varenje, a deluje i na regeneraciju celokupnog organizma.
Kupke pripremljene od zobene slame pomažu kod bolesti jetre, bubrega, bubrežnog kamenca i gihta, zatim kod svih reumatičnih poteškoća, kod kostobolje i ukočenosti.
Zob važi za veoma moćno, a ipak blago sredstvo za jačanje nervnog sistema. Preporučuje se onima koji pate od nesanice, psihičkog zamora, anksioznosti i depresije. Farmaceutska industrija proizvodi alkoholne tinkture zobi, što je odlično sredstvo za umirenje (sedativ).
Čaj od neoljuštene zobi preporučuje se osobama obolelim od raka, posebno raka debelog creva. Ovaj čaj delotvoran je i kod povišenog holesterola i visokog krvnog pritiska.
Ovsene pahuljice su odličan izbor namirnice za osobe koje imaju problema sa regulacijom telesne mase, problem sa varenjem kao i kod obolelih od dijabetes malitusa jer je žitarica koja ima nizak glikemijski indeks a uz to je bogata vitaminima i mineralima potrebnim u pravilnoj ishrani(održava nivo glukoze u krvi).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Whitehead A, Beck EJ, Tosh S, Wolever TM (2014). „Cholesterol-lowering effects of oat β-glucan: a meta-analysis of randomized controlled trials”. Am J Clin Nutr. 100 (6): 1413—21. PMID 25411276. doi:10.3945/ajcn.114.086108.
- ^ a b v Biesiekierski, J. R. (2017). „What is gluten?”. J Gastroenterol Hepatol (Review). 32 Suppl 1: 78—81. PMID 28244676. doi:10.1111/jgh.13703. „Similar proteins to the gliadin found in wheat exist as secalin in rye, hordein in barley, and avenins in oats and are collectively referred to as “gluten.” Derivatives of these grains such as triticale and malt and other ancient wheat varieties such as spelt and kamut also contain gluten. The gluten found in all of these grains has been identified as the component capable of triggering the immune-mediated disorder, coeliac disease.”
- ^ a b v g d đ e ž Vieille, La S.; Pulido, O. M.; Abbott, M; Koerner, T. B.; Godefroy, S (2016). „Celiac Disease and Gluten-Free Oats: A Canadian Position Based on a Literature Review”. Canadian Journal of Gastroenterology and Hepatology. 2016: 1870305. PMC 4904695
. PMID 27446825. doi:10.1155/2016/1870305.
- ^ a b v g d đ Comino I, Moreno Mde L, Sousa C (7. 11. 2015). „Role of oats in celiac disease”. World J Gastroenterol. 21 (41): 11825—31. PMC 4631980 . PMID 26557006. doi:10.3748/wjg.v21.i41.11825. „It is necessary to consider that oats include many varieties, containing various amino acid sequences and showing different immunoreactivities associated with toxic prolamins. As a result, several studies have shown that the immunogenicity of oats varies depending on the cultivar consumed. Thus, it is essential to thoroughly study the variety of oats used in a food ingredient before including it in a gluten-free diet.”
- ^ Fric P, Gabrovska D, Nevoral J (februar 2011). „Celiac disease, gluten-free diet, and oats”. Nutr Rev (Review). 69 (2): 107—15. PMID 21294744. doi:10.1111/j.1753-4887.2010.00368.x.
- ^ Zhou, X.; Jellen, E.N.; Murphy, J.P. (1999). „Progenitor germplasm of domesticated hexaploid oat”. Crop science. 39 (4): 1208—1214. doi:10.2135/cropsci1999.0011183x003900040042x.
- ^ a b „Oats production in 2014, Crops/World Regions/Production Quantity from pick lists”. Food and Agriculture Organization, Statistics Division, FAOSTAT. 2017. Pristupljeno 21. 6. 2017.
- ^ Gauldie, Enid (1981). The Scottish country miller, 1700–1900: a history of water-powered meal milling in Scotland. Edinburgh: J. Donald. ISBN 978-0-85976-067-6.
- ^ Heuzé V., Tran G., Boudon A., Lebas F., 2016. Oat forage. Feedipedia, a programme by INRA, CIRAD, AFZ and FAO. https://www.feedipedia.org/node/500 Last updated on April 13, 2016, 16:26
- ^ „Grazing of Oat Pastures”. eXtension. 11. 2. 2008. Архивирано из оригинала 19. 08. 2015. г. Приступљено 27. 3. 2013.
- ^ The Compleat Housewife. pp. 169, Eliza Smith, 1739
- ^ Food in Early Modern Europe, Ken Albala, Greenwood Publishing Group. 2003. ISBN 978-0-313-31962-4.
- ^ Heuzé V., Tran G., Nozière P., Renaudeau D., Lessire M., Lebas F., 2016. Oats. Feedipedia, a programme by INRA, CIRAD, AFZ and FAO. https://www.feedipedia.org/node/231 Last updated on April 15, 2016, 11:21
- ^ Duke, James A (2002-06-27). James A. Duke, Handbook of medicinal herbs, CRC Press, 2002. ISBN 9781420040463.
- ^ „Nutrition for everyone: carbohydrates”. Centers for Disease Control and Prevention, US Department of Health and Human Services. 2014. Arhivirano iz originala 10. 10. 2014. g. Pristupljeno 8. 12. 2014.
- ^ „LDL Cholesterol and Oatmeal”. WebMD. 2. 2. 2009.
- ^ a b v „Title 21--Chapter 1, Subchapter B, Part 101 - Food labeling - Specific Requirements for Health Claims, Section 101.81: Health claims: Soluble fiber from certain foods and risk of coronary heart disease (CHD) (revision 2015)”. US Department of Health and Human Services, Food and Drug Administration. 1. 4. 2015. Pristupljeno 10. 11. 2015.
- ^ „Seed Storage Proteins: Structures 'and Biosynthesis” (PDF). Plantcell.org. Pristupljeno 27. 3. 2013.
- ^ Lasztity, Radomir (1999). The Chemistry of Cereal Proteins. Akademiai Kiado. ISBN 978-0-8493-2763-6.
- ^ a b Tovoli F, Masi C, Guidetti E, Negrini G, Paterini P, Bolondi L (16. 3. 2015). „Clinical and diagnostic aspects of gluten related disorders”. World J Clin Cases. 3 (3): 275—84. PMC 4360499 . PMID 25789300. doi:10.12998/wjcc.v3.i3.275.
- ^ Lamacchia C, Camarca A, Picascia S, Di Luccia A, Gianfrani C (29. 1. 2014). „Cereal-based gluten-free food: how to reconcile nutritional and technological properties of wheat proteins with safety for celiac disease patients”. Nutrients. 6 (2): 575—90. PMC 3942718 . PMID 24481131. doi:10.3390/nu6020575.
- ^ a b Penagini F, Dilillo D, Meneghin F, Mameli C, Fabiano V, Zuccotti GV (18. 11. 2013). „Gluten-free diet in children: an approach to a nutritionally adequate and balanced diet”. Nutrients. 5 (11): 4553—65. PMC 3847748 . PMID 24253052. doi:10.3390/nu5114553.
- ^ a b de Souza MC, Deschênes ME, Laurencelle S, Godet P, Roy CC, Djilali-Saiah I (2016). „Pure Oats as Part of the Canadian Gluten-Free Diet in Celiac Disease: The Need to Revisit the Issue.”. Can J Gastroenterol Hepatol (Review). 2016: 1576360. PMC 4904650 . PMID 27446824. doi:10.1155/2016/1576360.
- ^ a b Pinto-Sánchez, M. I.; Causada-Calo, N; Bercik, P; Ford, A. C.; Murray, J. A.; Armstrong, D; Semrad, C; Kupfer, S. S.; Alaedini, A; Moayyedi, P; Leffler, D. A.; Verdú, E. F.; Green, P (2017). „Safety of Adding Oats to a Gluten-free Diet for Patients with Celiac Disease: Systematic Review and Meta-analysis of Clinical and Observational Studies”. Gastroenterology (Systematic Review and Meta-analysis). PMID 28431885. doi:10.1053/j.gastro.2017.04.009.
- ^ Ciacci C, Ciclitira P, Hadjivassiliou M, Kaukinen K, Ludvigsson JF, McGough N, et al. (2015). „The gluten-free diet and its current application in coeliac disease and dermatitis herpetiformis.”. United European Gastroenterol J (Review). 3 (2): 121—35. PMC 4406897 . PMID 25922672. doi:10.1177/2050640614559263.
- ^ a b v Haboubi NY, Taylor S, Jones S (oktobar 2006). „Coeliac disease and oats: a systematic review”. Postgrad Med J (Review). 82 (972): 672—8. PMC 2653911 . PMID 17068278. doi:10.1136/pgmj.2006.045443.
- ^ a b Pulido OM, Gillespie Z, Zarkadas M, Dubois S, Vavasour E, Rashid M, et al. (2009). „Introduction of oats in the diet of individuals with celiac disease: a systematic review”. Adv Food Nutr Res (Systematic Review). Advances in Food and Nutrition Research. 57: 235—85. ISBN 9780123744401. PMID 19595389. doi:10.1016/S1043-4526(09)57006-4.
- ^ a b Rashid M, Butzner D, Burrows V, Zarkadas M, Case S, Molloy M, et al. (2007). „Consumption of pure oats by individuals with celiac disease: a position statement by the Canadian Celiac Association.”. Can J Gastroenterol (Guideline). 21 (10): 649—51. PMC 2658132 . PMID 17948135.
- ^ Moreno ML, Rodríguez-Herrera A, Sousa C, Comino I (2017). „Biomarkers to Monitor Gluten-Free Diet Compliance in Celiac Patients.”. Nutrients (Review). 9 (1). PMC 5295090 . PMID 28067823. doi:10.3390/nu9010046.
- ^ Newnham, E. D. (2017). „Coeliac disease in the 21st century: paradigm shifts in the modern age”. J Gastroenterol Hepatol (Review). 32 Suppl 1: 82—85. PMID 28244672. doi:10.1111/jgh.13704. „Intuitively, resolution of symptoms, normalization of histology, and normalization of coeliac antibodies should define response to treatment. But asymptomatic CD may occur in up to 50% of affected individuals,5 symptoms correlate poorly with mucosal pathology,6 and even with excellent dietary adherence, histology and coeliac antibodies can take several years to normalize.7”
Литература[uredi | uredi izvor]
- Duke, James A (2002-06-27). James A. Duke, Handbook of medicinal herbs, CRC Press, 2002. ISBN 9781420040463.
- Gauldie, Enid (1981). The Scottish country miller, 1700–1900: a history of water-powered meal milling in Scotland. Edinburgh: J. Donald. ISBN 978-0-85976-067-6.
