Портал:Народноослободилачка борба
Портал о Народноослободилачкој борби настао је са жељом да се на Википедији на српском језику што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника, која је вођена од јула 1941. до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упркос разним репресалијама окупатора Народноослободилачки покрет је стално јачао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.
На Википедији на српском језику написани су бројни чланци са тематиком из Народноослободилачког рата — биографије свих народних хероја Југославије, биографије истакнутих личности Народноослободилачког покрета, чланци о бригадама, дивизијама и корпусима НОВ и ПОЈ, борбама и ратним операцијама, споменицима и музејима. Уколико и Ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу, где можете видети планове и листе задатака.
Портал је направљен новембра 2008, у време шездесетпете годишњице Другог заседања АВНОЈ-а.
Петар Лековић (Сврачково, код Пожеге, 23. новембар 1893 — Чемерно, код Гацка, 13. јун 1942) био је каменорезачки радник, учесник Првог светског рата и Народноослободилачке борбе и први народни херој Југославије.
Као војник Српске војске учествовао је у Првом светском рату, током 1914. и 1915. године. Истицао се као храбар и способан борац, али је након рањавања био заробљен и остатак рата је провео у заробљеништву. Након завршетка рата, вратио се у родно место и изучио каменорезачки занат. У потрази за послом обилазио је многа места, углавном по западној Србији. Још у годинама, након рата постао је симпатизер Комунистичке партије Југославије. Након 1938. године обновио је своје контакте са тада илегалном КПЈ и учествовао у неким њеним акцијама. Након окупације, 1941. године са тројицом својих синова ступио је у Ужички партизански одред и учествовао у устаничким акцијама. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења партизансих снага из Србије, марта 1942. године ступио је у Другу пролетерску ударну бригаду, у којој је био постављен за заменика команданта Првог ужичког батаљона. У борбама се истицао херојским подвизима, па је одлуком Врховног штаба НОП И ДВЈ, крајем марта 1942. године био проглашен за првог народног хероја Југославије.
-
Иво Лола Рибар 1943.
-
Влада Зечевић и Фјодор Махин 1942.
-
Партизанска споменица 1941. и партизанска заклетва, Војни музеј у Београду
-
Козарчанка (Миља Марин) фотографија Жоржа Скригина
-
Детаљ из спомен-дома Битке на Сутјесци на Тјентишту
-
Јосип Броз Тито и Иван Рибар 1943.
-
-
Јосип Мажар и Петар Мећава 1943.
-
Грб Нове Југославије из 1943.
-
Прво заседање АВНОЈ-а у Бихаћу, 1942.
-
Пеко Дапчевић и омладинска делегација Друге пролетерске бригаде
-
Вешање Лепе Радић у Босанској Крупи 1943.
-
Љубо Чупић пред стрељање у Никшићу 1943.
-
Вешање Стеве Филиповића у Ваљеву 1941.
-
Тито у Бихаћу 1942.
-
Дечак борац
-
Детаљ из спомен-дома Битке на Сутјесци на Тјентишту
-
Рада Врањешевић на заседању ЗАВНОБиХ
-
Партизански плакат
-