Пљевља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пљевља
Gradpv.jpg
Пљевља данас
Административни подаци
Држава Flag of Montenegro.svg Црна Гора
Општина Општина Пљевља
Географски подаци
Географске
координате
43° 21′ 05" СГШ
19° 21′ 09" ИГД
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 761 m
Становништво (2003)
број становника 21377
Остали подаци
Поштански број 84210
Позивни број 052
Регистарска ознака PV
Montenegro location map.svg
Red pog.svg
Пљевља

 Пљевља на мапи Црне Горе


Координате: 43° 21′ 05" СГШ, 19° 21′ 09" ИГД


Пљевља cy град на сјеверу Црне Горе, а на самој тромеђи са Србијом и Босном и Херцеговином. Према попису из 2003. било је 21377 становника (према попису из 1991. било је 20889 становника).


Садржај

[уреди] Географија

Кроз град протичу ријеке Ћехотина и Брезница, а у близини је планина Љубишња. Општина Пљевља је трећа по величини у Црној Гори. Пљевља су град са највећом облачношћу у Црној Гори. Око 70% дана у години је без ветра, а око 200 дана је са маглом.

[уреди] Историја

1. Натпис; 2. Некропола; 3. Религиозни споменик; 4. Рудник; 5. Остаци архитектуре; 6. Насеље.

[уреди] Стари вијек

Овај предио богат рудама насељавало је илирско племе Пирусти (по А. Евансу: "Antiquarian researches in Illyricum", Westminster – 1883. –III-IV ). Значајни илирски тумули из периода гвозденог доба налазе се у Готовуши. Пирусти су били познати као рудари и од Рима су уживали велике повластице, а од стране конзула Луција Аниција потврђена им је слобода. У доба Рима, на мјесту данашњих Пљеваља се налазило варошко насеље, а у близини и римски муниципиј са одређеном самоуправом. Ово насеље у Коминима, код Пљеваља, до данас непознатог имена, означено је као "Municipium S", а резултат је постепеног продирања римске политике и урбанизације из приморја у унутрашњост провинције Далмације те романизације становништва. Претпоставља се да је Муниципиј С, с свом зениту, у другом вијеку нове ере имао око 40.000 становника. На натпису у муниципију се помиње присуство једне римске легије (Legio I Adriutix). Људи са овог подручја поред бављења рударством, служили су у помоћним војним јединицама и били упућивани ван Далмације, у друге римске провинције. Сачувани су у камену урезани помени на романизиране Илире: војника Аурелија Максима, сина Аурелија Венде, као и на официра (бенефицијар) Публија Елија Фусцина (Publius Aelius Fuscinus). Кроз Муниципијум је пролазила значајна римска саобраћајница (пут је водио од Рисна ка Никшићу, према сјеверу, а код Комина, у близини данашњих Пљеваља, рачвао се у два правца, водећи даље, у унутрашњост). Град дефинитивно пропада у шестом вијеку најездом Словена и Авара.

[уреди] Средњи вијек

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Брезница (жупа)
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пљевља (трг)
Освајање Брезнице Николе Алтомановића од стране бановине Босне, 1373.године.
Грб Косача

У средњем вијеку, насеље се (по Јеричеку и од XIX вијека формираном мишљењу) звало Брезник, по истоименој ријеци која је кроз њега протицала.Почетком XV вијека јавља се данашње име, које се помиње у дубровачким изворима, 1430. године, а потиче од пљевара на манастирским посједима.Подручје жупе Брезнице, у XI вијеку је у саставу државе Дукље, за вријеме владара, краљева Михаила и Бодина, а потом улази у састав Краљевине Србије, српског царства и Краљевине Босне. Трг Пљевља је дио посједа моћне породице Косача, у оквиру Краљевине Босне. Њихови ће се средњевјековни посједи по титули херцега Стефана Вукчића Косачеи презимену његових насљедника (Херцеговићи) назвати Херцеговина, односно Стара Херцеговина(југоисточни крајеви ове области у Црној Гори, као и област око манастира Милешева - Пријепоље, у Србији).Године 1448. херцег Стефан своју територију проглашава Војводством од Светог Саве, у жељи за обнављањем урушене средњевјековне српске државе и очигледним претензијама на српски престо. Херцег Стефан Вукчић Косача је безуспјешно покушавао одбити Турке од својих посједа. Најприје је изгубио своје сјеверне посједе. Наиме, године 1463. код Пљеваља, на ријеци Брезници, изгубио је битку са Османлијама и насеље је пало у турске руке. Херцег се из палог подручја повукао у Нови (Херцег Нови) али су Османлије и овај град заузеле 1483. године.

[уреди] У Османској држави

Област Стара Херцеговина, у данашњој Црној Гори

У османлијским изворима, Пљевља се помињу као пазар (трг) Пљевља, али и као Таслиџа (каменита бања). У XVI вијеку, позната су као караван-сарај, за одмор путника и трговаца. За турске окупације, Пљевља су припадала херцеговачком санџаку (пљеваљски кадилук). Од 1572. године, званично су сједиште херцеговачког санџак-бега. По Евлији Челебији, Пљевља су 1682. године имала 700 кућа и 10 махала, пола хришћанских, пола муслиманских. Велика експлозија барута, 1818. године, уништила је сву чаршију. По подацима из 1837. године, Пљевља су бројала 3000 становника.

[уреди] Аустроугарска окупација

У аустоугарској монархији су се налазила од 1878. до 1908. године.

[уреди] У Краљевини Црној Гори

Пљевља данас

Након аустоугарске власти, од 1908. године, насеље је поново потпало под турску власт, у саставу косовског елајета. У првом балканском рату, Пљевља су бранили дијелови турског одреда из Сјенице, а ослобођена су 28.10.1912. године. Лондонским уговором о миру, 30.05.1913. године Пљевља су као неодвојив дио Старе Херцеговине припала Краљевини Црној Гори. У Првом свјетском рату, 02.12.1915. године, била су заузета од стране аустроугарске 62. дивизије. Том приликм пљеваљски батаљон са санџачким батаљоном, у саставу црногорске санџачке војске, повукао се на југ, гдје су сачекали непријатеља и у бици код Мојковца (6-7. 01.1916. г.) побједом за кратко зауставили напредовање аустроугарске војске.

[уреди] Новија историја

Пљевља су ослобођена новембра 1918. године и ушла су у сатав Краљевине СХС и Краљевине Југославије.

[уреди] Културно-историјске знаменитости

Најзначајније знаменитости представљају: Манастир Св. Тројице и Хусеин-пашина џамија.

[уреди] Демографија

У насељу Пљевља живи 16059 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,5 година (34,7 код мушкараца и 36,3 код жена). У насељу има 6493 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 6101 [1]
1953. 7202
1961. 10552
1971. 14511
1981. 17440
1991. 20889 20887
2003. 22106 21377
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Срби
  
10.997 51,44%
Црногорци
  
4.963 23,21%
Муслимани
  
2.437 11,40%
Бошњаци
  
1.696 7,93%
Југословени
  
34 0,15%
Хрвати
  
12 0,05%
Македонци
  
11 0,05%
Албанци
  
8 0,03%
Руси
  
5 0,02%
Словенци
  
4 0,01%
Мађари
  
3 0,01%
Немци
  
2 0,00%
непознато
  
67 0,31%




[уреди] Види још

[уреди] Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

[уреди] Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пљевља


Насељена места општине Пљевља

Алићи • Бељковићи • Бјелошевина • Бобово • Бољанићи • Боришићи • Борова • Боровица • Бошчиновићи • Брда • Бујаци • Бурићи • Бушње • Варине • Вашково • Велике Крће • Видре • Вијенац • Вилићи • Вишњица • Водно • Војтина • Врба • Врбица • Вруља • Вукшићи • Геуши • Глибаћи • Глисница • Горња Брвеница • Горње Село • Готовуша • Градац • Градина • Грево • Доња Брвеница • Драгаши • Дубац • Дубочица • Дубрава • Дужице • Дурутовићи • Ђули • Ђурђевића Тара • Жидовићи • Забрђе • Засеље • Збљево • Зекавице • Зеница • Зорловићи • Јабука • Јагодни До • Јасен • Јаховићи • Југово • Какмужи • Калушићи • Катун • Клакорина • Ковачевићи • Ковачи • Козица • Колијевка • Комине • Кордовина • Косаница • Котлајићи • Котлине • Которац • Кошаре • Кржава • Крћевина • Крупице • Крушево • Кукавица • Лађана • Левер Тара • Леово Брдо • Лијеска • Лугови • Љутићи • Љуће • Мале Крће • Маоче • Матаруге • Маџари • Мељак • Метаљка • Мијаковићи • Милаковићи • Милунићи • Миронићи • Мораице • Моћевићи • Мрзовићи • Мрчево • Мрчићи • Нанге • Обарде • Ограђеница • Орља • Отиловићи • Оџак • Паљевине • Пауче • Петине • Пижуре • Плакала • Плањско • Плијеш • Плијешевина • Пљевља • Поблаће • Подборова • Попов До • Потковач • Поткрајци • Потоци • Потпеће • Потрлица • Прачица • Премћани • Прехари • Присоји • Прошће • Пушањски До • Рабитље • Рађевићи • Ромац • Рудница • Рујевица • Селац • Селишта • Сирчићи • Слатина • Срећање • Станчани • Странице • Страхов До • Татаровина • Тврдаковићи • Трновице • Уремовићи • Хоревина • Хоћевина • Церовци • Црљенице • Црни Врх • Црно Брдо • Црнобори • Чавањ • Чардак • Черјенци • Честин • Шљиванско • Шљуке • Шула • Шумани

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици