Косовски вилајет

С Википедије, слободне енциклопедије
Косовски вилајет
1877.—1913.

Косовски вилајет, 1881-1912.
Главни градПриштина, Скопље
РегијаБалкан
Земља Османско царство
Догађаји
СтатусБивша покрајина
Владавина
 • ОбликВилајет
Историја 
• Успостављено
1877.
• Укинуто
1913.
Претходник
Следбеник
Битољски вилајет (Османско царство)
Босански вилајет (Османско царство)
Дунавски вилајет (Османско царство)
Краљевина Србија
Краљевина Црна Гора

Косовски вилајет (тур. Kosova Vilayeti) је била провинција Османског царства, чија територија се само донекле поклапала са територијом садашњег Косова и Метохије. Име је добио по Косовској бици која се ту одиграла 1389. и где је живот изгубио и тадашњи султан Мурат.

Настанак и промене[уреди | уреди извор]

Године 1864. започета је административна реформа у Османском царству, формирањем већих административно-управних јединица вилајетa по узору на француске департмане. Реформа је текла постепено и тек 1871. формиран је Призренски вилајет. Призренски вилајет састојао се од Призренског, Дебарског и Скопског санџака а 1872. придодат му је Нишки санџак. Призренски вилајет је расформиран 1875. Санџаци Призренски, Скопски и Дебарски су придодати Битољском вилајету а Нишки Дунавском вилајету. Јануара 1877. Османско царство извршило је реорганизацију вилајета у Европи. На стратешком месту, на граници са Кнежевином Србијом и Књажевином Црном Гором (са којим је тада била у ратном стању) и немирним софијским вилајетом Турска је формирала Косовски вилајет са центром у Приштини.

У састав новог вилајета ушли су Призренски, Приштински, Дебарски и Скопски санџак из Битољског вилајета, Нишки санџак из Дунавског вилајета и Новопазарски санџак из Босанског вилајета. На Берлинском конгресу 1878. Османско царство је изгубило Нишки санџак у корист Србије и Бугарске па је вилајет тиме остао умањен за ту област. Следеће 1879. Дебарски и Призренски санџак придодати су Битољском вилајету. Године 1880. из састава Новопазарског санџака издвојен је западни део који је организован као посебан Пљеваљски санџак са казама Пљевља и Пријепоље и мудирлуком Прибој. Године 1881. након угушења Призренске лиге формиран је нови Пећки санџак и придодат је Косовском вилајету. Године 1888. Призренски санџак враћен је Косовском вилајету а центар вилајета је премештен из Приштине у Скопље. Након Првог балканског рата, дошло је до укидања турске власти на простору вилајета и он је подељен између Србије, Црне Горе и Албаније.[1]

Управник вилајета био је османски чиновник са титулом валије и столовао је у Приштини до 1888. а од те године до 1912. у Скопљу. У Призрену и Митровици постојали су руски и аустријски конзулати док је у Приштини био присутан српски конзул. У Митровици је била базирана једна турска дивизија, а у Приштини се налазило седиште управник санџака — мутесарифа (као уосталом у свим подручним санџацима) и муфтије — верског поглавара за Косовски вилајет. Појединим срезовима, односно казама, управљали су кајмаками.

Злочини[уреди | уреди извор]

Над српским становништвом су локалне аге, бегове као и други османски представници и поданици (Арбанаси) извршили бројне злочине и зулуме, због чега је део српског становништва био приморан да мигрира.[2]

Санџаци[уреди | уреди извор]

Санџаци Косовског вилајета

Санџаци Косовског вилајета:

Управитељи (валије)[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јагодић 2009, стр. 4-7.
  2. ^ Перуничић, Бранко (1989). Зулуми ага и бегова над српским народом у Косовском вилајету : (1878-1913). Београд: Нова књига. ISBN 86-7335-059-X. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]