Косовски вилајет

Косовски вилајет (тур. Kosova Vilayeti) је била провинција Османског царства, чија територија се само донекле поклапала са територијом садашњег Косова и Метохије. Име је добио по Косовској бици која се ту одиграла 1389. и где је живот изгубио и тадашњи султан Мурат.

Косовски вилајет, 1875-1878.

Косовски вилајет, 1881-1912.

Настанак и промене

Године 1864. започета је административна реформа у Османском царству, формирањем већих административно-управних јединица вилајетa по узору на француске департмане. Реформа је текла постепено и тек 1871. формиран је Призренски вилајет. Призренски вилајет састојао се од Призренског, Дебарског и Скопског санџака а 1872. придодат му је Нишки санџак. Призренски вилајет је расформиран 1875. санџаци Призрен, Скопље и Дебар су придодати Битољском вилајету а Нишки Дунавском вилајету. Јануара 1877. Османско царство извршило је реорганизацију вилајета у Европи. На стратешком месту, на граници са Кнежевином Србијом и Књажевином Црном Гором (са којим је тада била у ратном стању) и немирним софијским вилајетом Турска је формирала Косовски вилајет са центром у Приштини.

У састав новог вилајета ушли су Призренски, Приштински, Дебарски и Скопски санџак из Битољског вилајета, Нишки санџак из Софијског вилајета и Новопазарски санџак из Босанског вилајета. На Берлинском конгресу 1878. Османско царство је изгубило Нишки санџак у корист Србије и Бугарске па је вилајет тиме остао умањен за ту област. Следеће 1879. Дебарски и Призренски санџак придодати су Битољском вилајету. Године 1881. након угушења Призренске лиге формиран је нови Пећки санџак и придодат је Косовском вилајету. Године 1888. Призренски санџак враћен је Косовском вилајету а центар вилајета је премештен из Приштине у Скопље. Након Првог балканског рата, дошло је до укидања турске власти на простору вилајета и он је подељен између Србије, Црне Горе и Албаније.

Управник вилајета био је османски чиновник са титулом валије и столовао је у Приштини до 1888. а од те године до 1912. у Скопљу. У Призрену и Митровици постојали су руски и аустријски конзулати док је у Приштини био присутан српски конзул. У Митровици је била базирана једна турска дивизија, а у Приштини се налазило седиште управник санџака — мутесарифа (као уосталом у свим подручним санџацима) и муфтије — верског поглавара за Косовски вилајет. Појединим срезовима, односно казама, управљали су кајмаками.

Санџаци Косовског вилајета:

• Скопски санџак (тур. Üsküb), обухватао: Скопску, Кумановску , казу Отоманију, Штипску, Кратовску казу, казу Радовиште, Кривопаланачку, Тетовску, Гостиварску, Кочанеа од 1901. и Велес.
• Призренски санџак (тур. Prizren), обухватао град Призрен.
• Пећки санџак (тур. İpek), обухватао градове Пећ, Ђаковица, Гусиње, Беране и Трговиште.
• Приштински санџак (тур. Priştine), обухватао градове Приштина, Косовска Митровица, Вучитрн, Гњилане и Прешево.
• Новопазарски санџак (тур. Yenipazar), обухватао градове Нови Пазар, Сјеница, Колашин, Нова Варош и Прибој, Пљевља и Пријепоље.

Управитељи (валије)

• до 1893. Ибрахим Едем-паша
• 1894-1899 Хафиз Мехмед-паша
• 1900-1902 Решад Беј-паша
• 1903-1904 Шакир-паша Нуман
• 1905-1907 Мехмед Шефкет-паша
• 1908. Хади-паша
• 1909-1910 Мазар Беј-паша
• 1911. Халил Беј-паша
• 1912. Галиб-паша

Литература

• Оснивање српског конзулата у Приштини, из књиге Бранка Перуничића - Писма српских конзула из Приштине 1890-1900

Спољашње везе

• Мапа Косовског вилајета