Косовски вилајет
Косовски вилајет (тур. Kosova Vilayeti) је била провинција Османског царства, чија територија се само донекле поклапала са територијом садашњег Косова и Метохије. Име је добио по Косовској бици која се ту одиграла 1389. и где је живот изгубио и тадашњи султан Мурат.
Садржај |
Настанак и промене [уреди]
Године 1864. започета је административна реформа у Османском царству, формирањем већих административно-управних јединица вилајетa по узору на француске департмане. Реформа је текла постепено и тек 1871. формиран је Призренски вилајет. Призренски вилајет састојао се од Призренског, Дебарског и Скопског санџака а 1872. придодат му је Нишки санџак. Призренски вилајет је расформиран 1875. санџаци Призрен, Скопље и Дебар су придодати Битољском вилајету а Нишки Дунавском вилајету. Јануара 1877. Османско царство извршило је реорганизацију вилајета у Европи. На стратешком месту, на граници са Кнежевином Србијом и Књажевином Црном Гором (са којим је тада била у ратном стању) и немирним софијским вилајетом Турска је формирала Косовски вилајет са центром у Приштини.
У састав новог вилајета ушли су Призренски, Приштински, Дебарски и Скопски санџак из Битољског вилајета, Нишки санџак из Софијског вилајета и Новопазарски санџак из Босанског вилајета. На Берлинском конгресу 1878. Османско царство је изгубило Нишки санџак у корист Србије и Бугарске па је вилајет тиме остао умањен за ту област. Следеће 1879. Дебарски и Призренски санџак придодати су Битољском вилајету. Године 1881. након угушења Призренске лиге формиран је нови Пећки санџак и придодат је Косовском вилајету. Године 1888. Призренски санџак враћен је Косовском вилајету а центар вилајета је премештен из Приштине у Скопље. Након Првог балканског рата, дошло је до укидања турске власти на простору вилајета и он је подељен између Србије, Црне Горе и Албаније.[1]
Управник вилајета био је османски чиновник са титулом валије и столовао је у Приштини до 1888. а од те године до 1912. у Скопљу. У Призрену и Митровици постојали су руски и аустријски конзулати док је у Приштини био присутан српски конзул. У Митровици је била базирана једна турска дивизија, а у Приштини се налазило седиште управник санџака — мутесарифа (као уосталом у свим подручним санџацима) и муфтије — верског поглавара за Косовски вилајет. Појединим срезовима, односно казама, управљали су кајмаками.
Санџаци Косовског вилајета:
- Скопски санџак (тур. Üsküb), обухватао: Скопску, Кумановску , казу Отоманију, Штипску, Кратовску казу, казу Радовиште, Кривопаланачку, Тетовску, Гостиварску, Кочанеа од 1901. и Велес.
- Призренски санџак (тур. Prizren), обухватао град Призрен.
- Пећки санџак (тур. İpek), обухватао градове Пећ, Ђаковица, Гусиње, Беране и Трговиште.
- Приштински санџак (тур. Priştine), обухватао градове Приштина, Косовска Митровица, Вучитрн, Гњилане и Прешево.
- Новопазарски санџак (тур. Yenipazar), обухватао градове Нови Пазар, Сјеница, Колашин, Нова Варош и Прибој, Пљевља и Пријепоље.
Управитељи (валије) [уреди]
- до 1893. Ибрахим Едем-паша
- 1894-1899 Хафиз Мехмед-паша
- 1900-1902 Решад Беј-паша
- 1903-1904 Шакир-паша Нуман
- 1905-1907 Мехмед Шефкет-паша
- 1908. Хади-паша
- 1909-1910 Мазар Беј-паша
- 1911. Халил Беј-паша
- 1912. Галиб-паша
Литература [уреди]
- Оснивање српског конзулата у Приштини, из књиге Бранка Перуничића - Писма српских конзула из Приштине 1890-1900
Референце [уреди]
- ^ Милош Јагодић, Српско-албнски односи у Косовском вилајету 1878-1912, Београд 2009, 4-7.