Карин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Карин (вишезначна одредница).
Карин

Карин на новцу
Карин на новцу

Пуно име Марко Аурелије Карин
Датум рођења 250
Датум смрти Јул 285
Место смрти Река Маргус (Римско царство)
Титула Римски цар
Период 282 - 285
Претходник/ци Кар
Наследник/ци Диоклецијан
Порекло и породица
Отац Кар
Супружник/ци Магнија Урбика
Потомство Марко Аурелије , Нигринијан

Марко Аурелије Карин, био је римски цар од 283. године до јула 285. године. Био је старији син цара Кара, за време чије владавине је управљао западним делом Царства.

Карин је имао успеха у рату против Германа, али је касније напустио овај фронт и прешао у Рим.

После Карове смрти, војска је тражила да се врати са Истока, а цар Нумеријан, млађи Каров син био је принуђен да то прихвати. Током повратка, Нумеријан је био убијен, а Диоклецијан је био проглашен за цара.

Чувши за то, Карин је кренуо према Истоку да се сусретне са Диоклецијаном. На путу кроз Панонију или негде у близини Вероне, Карин је сузбио једног узурпатора, Јулијана и у Мезији се приближио Диоклецијановим трупама.

Када је почела битка код Мораве, Карин је имао више успеха, али је цара изненада убио један незадовољни војник, што је довело до Диоклецијанове победе. По другом извештају, у бици је више успеха од почетка имао Диоклецијан.

По традицији, Карин је био један од најгорих римских царева.

Биографија[уреди]

Када је Кар повео рат против Персијанаца, мотиви привржености као и политике руководили су га обезбеди срећу својој породици, остављајући старијем сину војске и провинције на Западу. Вест коју је ускоро добио а која се тицала Кариновог понашања испунила га је срамом и жалошћу; такође није скривао одлуку да задовољи јавност тешким правним поступком и адоптира на место недостојног сина храброг и врлог Констанција, који је у то време био управник Далмације. Констанцијево уздизање одложено је на неко време, а очева смрт ослободила Карина узди бојазни и пристојности.

По примању вести о превременој Нумеријановој смрти и Диоклецијановом уздизању на власт, у пуној журби кренуо је из Галије да предухитри ривала. Супротстављене војске нашле су се у Мезији. Уследило је више сукоба. На крају је одлучујућа битка вођена код Марга. Карин је однео превагу, али у моменту тријумфа убио га је један од његових официра, чију част је повредио током својих раскалашних уживања.

Историчари се слажу у описивању карактера овог цара у најмрачнијим бојама. Додуше, неоспорно је да није оскудевао у врлини и војној вештини када је узднигнут на власт, што је и доказао како енергијом којом је сузбио извесне подривачке покрете у Галији тако и успешним руковођењем свог последњег похода; али током већег дела своје кратке владавине препуштао се задовољавању најбруталнијих жудњи и није презао од тога да угњетава или чини свирепа дела над својим подређенима. Државни послови су потпуно занемаривани — најчеститији који су га окруживали протеривани су или убијани, а највиши положаји поверивани озлоглашенима који су га помагали у задовољствима. Имао је девет жена и одбацивао их брзим редом, а двор, испуњен гомилом извођача, плесача, блудница и подводача, представљао је сталну позорницу нереда и неумерености. Са осећајем горчине примећено је да су у овом владару била присутна Елагабалова чулна изопаченост у комбинацији са хладном Домицијановом свирепости. Његово право на наклоност маса почивало је на расипној величанствености показаној на прослави игара у част свог брата и себе. Чини се да су оне у погледу фантастичног сјаја надмашиле све претходне представе; појединости које је Вописк пренео данашњим поколењима врло су необичног и изванредног описа.

Хронолози се не слажу по питању тачног времена Каринове смрти. Екхел је чини се тежио да догађај стави на крај 284, али се генерално приписује мају текуће године.

Извори[уреди]

  • Vopisc. Carin.
  • Aurel. Vict. Caes. xxxviii.
  • Epit. xxxviii.
  • Zonar. xii. 30
  • Eutrop. ix. 12.


Спољашње везе[уреди]