Елагабал

Из Википедије, слободне енциклопедије

Елагабалова биста

Елагабал (рођен је 204. у Емеси, у Сирији, умро 11. марта 222. године у Риму) је био римски цар. Његово право име било је Варије Авитус Басијан, а званично име Император цезар Марко Аурелије Антонин Август. Постао је цар 16. маја 218. и владао је све до своје смрти 222. године.

Садржај

[уреди] Биографија

[уреди] Порекло

Варије је преко своје тетке Јулије Мамеје припадао династији Севера, која је тако названа по свом оснивачу цару Септимију Северу.

[уреди] Владавина

Варије је једва говорио латински и био је, као и његов деда свештеник бога Сол Елагабала, заштитника Емесе. Када је постао цар увео је култ Сол Елагабала у Рим; дао је да се на Палатину изгради један такав храм. Његов циљ је био да Сол Елагабал постане врховни бог у читавом римском Царству.

Понашао се потпуно разобручено. Оженио се весталком Аквилијом Севером (иначе весталке су се заветовале на невиност и однос са њима је био светогрђе које је по римском праву захтевало смртну казну). На венчању су приређене игре са 51 тигром, а једног крокодила Елагабал је држао као кућног љубимца и изградио му једно скупо купатило. Оно је било уништено после једне једине употребе. Дао је да се убијају људи јер је сматрао да црвена крв жртава одлично иде на зеленој трави.

Увео је нова јела у римску лусксузну царску кухињу: папагајске главе, мозак фламинга, камиља копита, итд.

[уреди] Сексуална оријентација

Елагабалова сексуална оријентација је извор многих контроверзи и дебата. Елагабал се оженио и развео пет пута, али су позната имена само три жене. Ипак, најстабилнију емотивну везу успоставио је са једним робом своје друге жене весталке Аквилије Севере по имену Хијерокле кога је називао својим мужем. Био је одушевљен када би био називан љубавницом, краљицом Хијерокла, а причало се да је обећао велике суме новца оном лекару који би му обезбедио женске гениталије.[1]

Елагабал је по схватању модерних аутора био транс-сескуалац.[2][3]

[уреди] Смрт и наследник

Под великим утицајем његове бабе Јулије Мезе Елагабал је усвојио свог рођака Александра Севера 26. јуна 221. године. Елагабал је препознао жељу своје бабе да власт пренесе у руке Александра Севера, и покушао је да претендента убије. Али, овај план је пропао и Елагабала и његову мајку Јулију Соемијас убила је преторијанска гарда 11. марта 222. године. Његов обезглављен леш је светина растрзала по Риму док коначно није био бачен у Тибар. Сенат је изгласао декрет о забрани сећања на Елегабала.

Александар Север наследио га је као римски цар.

[уреди] Референце

  1. ^ Cassius Dio, Roman History LXXX.16
  2. ^ Benjamin, Harry (1966). The Transsexual Phenomenon, Appendix C: Transsexualism: Mythological, Historical, and Cross-Cultiral Aspects.. New York: The Julian Press, inc. Датум преузимања 2007-08-03.
  3. ^ Godbout, Louis (2004). "Elagabalus". GLBTQ: An Encyclopedia of Gay, Lesbian, Bisexual, Transgender, and Queer Culture. Chicago: glbtq, Inc. Retrieved on 2007-08-06. 

[уреди] Литература


п • р • у
Римски цареви

Принципат 27 п. н. е. — 235:
Август • Тиберије • Калигула • Клаудије I • Нерон • Галба • Отон • Вителије • Веспазијан • Тит • Домицијан • Нерва • Трајан • Хадријан • Антонин Пије • Марко Аурелије • Луције Вер • Комод • Пертинакс • Дидије Јулијан • Септимије Север • Каракала • Макрин • Елагабал • Александар Север


Криза III века 235 - 284:
Максимин I Трачанин • Гордијан I • Гордијан II • Пупијен и Балбин • Гордијан III • Филип Арабљанин • Деције Трајан • Требонијан Гал ca Хостилијаном и Волусијаном • Емилијан • Валеријан • Галијен • Клаудије II • Квинтил • Аурелијан • Тацит • Флоријан • Проб • Кар • Нумеријан • Карин


Доминат 284 - 395:
Диоклецијан • Максимијан • Констанције I Хлор • Галерије • Север II • Максенције • Максимин II Даја • Лициније • Константин I Велики • Константин II • Констанс I • Констанције II • Јулијан Отпадник • Јовијан • Валентинијан I • Валенс • Грацијан • Валентинијан II • Теодосије I


Западно царство (395 - 476):
Хонорије • Констанције III • Јован • Валентинијан III • Петроније Максим • Авит • Мајоријан • Либије Север • Антемије • Олибрије • Глицерије • Јулије Непот • Ромул Августул


Источно (Византијско) царство (395 - 1453):
Аркадије • Теодосије II • Маркијан • Лав I • Лав II • Зенон • Василиск • Анастасије I • Јустин I • Јустинијан I • Јустин II • Тиберије II Константин • Маврикије • Фока • Ираклије • Ираклије Нови Константин • Ираклиона • Констанс II Погонат • Константин IV • Јустинијан II Ринотмет • Леонтије • Тиберије III Апсимар • Филипик • Анастасије II • Теодосије III • Лав III Исавријанац • Константин V Копроним • Лав IV Хазар • Константин VI • Ирина • Нићифор I • Ставракије • Михаило I Рангабе • Лав V Јерменин • Михаило II Аморијац • Теофило • Михаило III • Василије I Македонац • Лав VI Мудри • Константин VII Порфирогенит • Роман I Лакапин • Роман II • Нићифор II Фока • Јован I Цимискије • Василије II Бугароубица • Константин VIII • Роман III Аргир • Михајло IV Пафлагонац • Михајло V Калафат • Константин IX Мономах • Зоја • Теодора • Михајло VI Стратиотик • Исак I Комнин • Константин X Дука • Роман IV Диоген • Михајло VII Парапинак • Нићифор III Вотанијат • Алексије I Комнин • Јован II Комнин • Манојло I Комнин • Алексије II Комнин • Андроник I Комнин • Исак II Анђео • Алексије III Анђео • Алексије IV Анђео • Алексије V Дука Мурзуфл • Константин (XI) Ласкарис • Теодор I Ласкарис • Јован III Дука Ватац • Теодор II Ласкарис • Јован IV Ласкарис • Михајло VIII Палеолог • Андроник II Палеолог • Андроник III Палеолог • Јован V Палеолог • Јован VI Кантакузин • Андроник IV Палеолог • Јован VII Палеолог • Манојло II Палеолог • Јован VIII Палеолог • Константин XI Драгаш



- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BB“