Констанције I Хлор

Из Википедије, слободне енциклопедије

На реверсу овог сребрњака искованог у Антиохији у време Констанција Хлора, приказани су тетрарси како изливају жртву у част победе над Сарматима.

Гај Флавије Валерије Констанције (рођен 31. марта 250. године, умро 25. јула 306. године) био је римски цар Западног римског царства. Обично је назван Хлором, бледим. Био отац Константина Великог и родоначелник римске династије која је владала царством до 363. године.

Констанције је рођен на тлу данашње Србије, отац му је био један од угледнијих људи из Дарданије. Наводно је био син Еутропија и Клаудије, ћерке Криспа, брата римских царева Клаудија II и Квинтила.

Ране године Констанцијевог живота нису добро познате.

Како се Констанције истицао као војник, нарочито приликом намесништва у Далмацији, Констанција је 1. марта 293. усвојио цар Максимијан. Цар му је доделио титулу и положај цезара. Том приликом Констанције се оженио царевом поћерком, Теодором, и са њом добио три сина. Био је и у конкубинском браку са Хеленом, коју је изразито волео, и са којом је имао сина Константина, оног који ће постати један од најзначајнијих римских имеператора. Доласком на власт, удаљио се од завичаја, јер су му на управу поверене Галија и Британија. Своју престоницу сместио је у Аугусту Треворум - Тревери (данашњи Трир).

298. године Констанције је победио Алемане у две битке, ојачавши тако одбрану границе на Рајни. Током прогона хришћана, Констанције се понашао веома човечно. У Милану је проглашен за августа 1. маја 305. и након добровољног повлачења Диоклецијана и Максимилијана Херкулија. Флавије Север, Галеријев штићеник, тада је постао његов млађи савладар. У пратњи сина Константина 306. године Констанције је прешао у Британију и извојевао низ победа, током експедиције против Пикта и Шкота, али се током кампање изненада разболео и умро у Ебуракуму (данашњи Јорк). Наследио га је његов син Константин Велики у владавини над Британијом, Галијом и Хиспанијом.

[уреди] Види још