Кирња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кирња
Kirnja.jpg
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
подтип: Vertebrata
инфратип: Gnathostomata
наткласа: Osteichthyes
класа: Actinopterygii
ред: Perciformes
породица: Serranidae
род: Epinephelus
Биномијална номенклатура
Epinephelus marginatus
(Lowe, 1834)
Синоними:

Epinephelus guaza (Jordan & Evermann, 1896)

Екологија таксона

Кирња или велика кирња (лат. Epinephelus marginatus) је најпознатији представник свога рода Epinephelus, познат по томе да у потрази за пленом зађе и у врло плитко море. Називају је још и кјерна. Има велико тело с израженим устима, дугу леђну перају и заобљен реп. Боје варирају од смеђе до зелене (боја младих кирњи), зависно од годишњег доба и старости рибе. Одрасла риба постаје смеђа са жутим мрљама и жућкастим доњим делом.

Живи углавном сама, у процепима стена и пећинама, на дубинама до 60 m, иако зна заћи и на веће дубине, чак и до 300 m. у плићем мору се углавном могу пронаћи млађи примерци, док се дубље налазе веће јединке. Рупе у којима живи обично имају два излаза, тек нешто већа од кирње, тако да је у рупи безбедна.

Раширена је на Медитерану, дуж афричке обале те око Бразила. Ретко је се може наћи и на обалама Индијског океана, Уругваја, Аргентине, те северно око Француске и Бритианије.

Кирња спада у скупину угрожених врста, те је у неким земљама заштићена.

Размножавање и исхрана[уреди]

Размножава се у летњим месецима (јун и јул), а занимљивост је да се све јединке излегу као женке, а када порасту (у старости од 12-14 година[1]) претварају се у мужјаке.

Углавном се храни другом рибом, раковима, те главоношцима. Врло је похлепна и један је од главних грабљиваца у мору.

Величина[уреди]

Уобичајена величина је између 50 и 100 cm, односно 3 до 10 Кг. Нису ретки ни примерци од преко 40 Кг. Може нарасти до 150 центиметара дужине и до 200 килограма тежине. Забележена је старост кирње и од 50 година.

Слике[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ submania.hr: Кирња, Приступљено 9. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]