Пер Лагерквист
| Пер Фабијан Лагерквист | |
|---|---|
| Информације | |
| Датум рођења | 23. мај 1891. |
| Место рођења | Векше (Шведска) |
| Датум смрти | 7. новембар 1974. |
| Место смрти | Стокхолм (Шведска) |
| Дела | |
| Награде | Нобелова награда за књижевност |
| Потпис | |
Пер Лагерквист (шве. Pär Fabian Lagerkvist; Векше, 23. мај 1891 — Стокхолм, 7. новембар 1974) је био шведски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност 1951. године. Писао је поезију, позоришне комаде, романе, приповетке и есеје од својих раних 20их до 70их година живота. Централни мотив његовог дела је морално питање добра и зла. Иако није веровао у црквене доктрине, у делима је користио хришћанске религијске мотиве и личности.
Ноблову награду је добио 1951. године, за роман „Бараба“ (Barabba) из 1950., док му је најпознатији роман „Патуљак“ (Dvärgen) из 1944. године.
Пореклом је са села које је описао у делу „Гост у стварности“. У младости је био под утицајем дарвинизма и радикалних идеја. Своја схватања износи у есејима „Уметност речи и уметност слике“ и „Позориште“, залажући се за уметност која спаја садржај и форму. Експресионистичке су му песме у стиху и прози „Страх“, хибридна збирка прозе, поезије и драме „Хаос“, и прозни текст „Вечити смех“.
Раскрстивши са експериментисањем (проза „Јутро“, поезија „Пут срећника“, љубавне песме „Песме срца") враћа се слици борбе мрака и светлости у збиркама кратке прозе „Зле приче“, афоризмима „Побеђени живот“ у којима описује раскол између живота и човека, драми „Онај коме је дато да опет живи свој живот“ и новелама „Борбени дух“.
Тридесетих година 20. века је под утицајем песимизма, али и ангажовања за хуманистичке идеале ( песме „Крај логорске ватре“, есеји „Песница“, новела „Џелат“, драме „Човек без душе“ и „Победа у мраку“, песме „Песма и борба“, сатира „У то време").
Једну другу линију његовог стваралаштва обележава драма „Светојовањски сан у сиротињском дому“, која се касније развија у у низ проза са митским симболизмом ("Патуљак“, „Бараба“, „Сибила“, „Ахасферова смрт") и збирци песама „Вечерња земља“.
Спољашње везе[уреди]
1901. Сили Придом | 1902. Теодор Момзен | 1903. Бјернстјерне Бјернсон | 1904. Фредерик Мистрал, Хосе Ечегарај и Еизагире | 1905. Хенрик Сјенкјевич | 1906. Ђозуе Кардучи | 1907. Радјард Киплинг | 1908. Рудолф Кристоф Ојкен | 1909. Селма Лагерлеф
1910. Паул Хајзе | 1911. Морис Метерлинк | 1912. Герхарт Хауптман | 1913. Рабиндранат Тагор | 1915. Ромен Ролан | 1916. Вернер фон Хајденштам | 1917. Карл Гјелеруп, Хенрик Понтопидан | 1919. Карл Шпителер
1920. Кнут Хамсун | 1921. Анатол Франс | 1922. Хасинто Бенавенте | 1923. Вилијам Батлер Јејтс | 1924. Владислав Рејмонт | 1925. Џорџ Бернард Шо | 1926. Грација Деледа | 1927. Анри Бергсон | 1928. Сигрид Унсет | 1929. Томас Ман
1930. Синклер Луис | 1931. Ерик Карлфелт | 1932. Џон Голсворди | 1933. Иван Алексејевич Буњин | 1934. Луиђи Пирандело | 1936. Јуџин О'Нил | 1937. Роже Мартен ди Гар | 1938. Перл Бак | 1939. Емил Силанпе
1944. Јоханес Јенсен | 1945. Габријела Мистрал | 1946. Херман Хесе | 1947. Андре Жид | 1948. Томас Стернс Елиот | 1949. Вилијам Фокнер
1950. Бертранд Расел | 1951. Пер Лагерквист | 1952. Франсоа Моријак | 1953. Винстон Черчил | 1954. Ернест Хемингвеј | 1955. Халдор Лакснес | 1956. Хуан Рамон Хименез | 1957. Албер Ками | 1958. Борис Пастернак | 1959. Салваторе Квазимодо
1960. Сен Џон Перс | 1961. Иво Андрић | 1962. Џон Стајнбек | 1963. Јоргос Сеферис | 1964. Жан-Пол Сартр | 1965. Михаил Шолохов | 1966. Самуел Агнон, Нели Закс | 1967. Мигел Анхел Астуријас | 1968. Јасунари Кавабата | 1969. Семјуел Бекет
1970. Александар Солжењицин | 1971. Пабло Неруда | 1972. Хајнрих Бел | 1973. Патрик Вајт | 1974. Ејвинд Јонсон, Хари Мартинсон | 1975. Еуђенио Монтале | 1976. Сол Белоу | 1977. Висенте Алеисандре | 1978. Исак Башевис Сингер | 1979. Одисејас Елитис
1980. Чеслав Милош | 1981. Елијас Канети | 1982. Габријел Гарсија Маркес | 1983. Вилијам Голдинг | 1984. Јарослав Сајферт | 1985. Клод Симон | 1986. Воле Сојинка | 1987. Јосиф Бродски | 1988. Нагиб Махфуз | 1989. Хозе Камило Села
1990. Октавио Паз | 1991. Надин Гордимер | 1992. Дерек Волкот | 1993. Тони Морисон | 1994. Кензабуро Ое | 1995. Шејмас Хини | 1996. Вислава Шимборска | 1997. Дарио Фо | 1998. Жозе Сарамаго | 1999. Гинтер Грас
2000. Гао Сингђијан | 2001. Видјадар Сураџпрасад Најпол | 2002. Имре Кертес | 2003. Џон Максвел Куци | 2004. Елфриде Јелинек | 2005. Харолд Пинтер | 2006. Орхан Памук | 2007. Дорис Лесинг | 2008. Жан-Мари Гистав ле Клезио | 2009. Херта Милер
2010. Марио Варгас Љоса | 2011. Томас Транстремер | 2012. Мо Јен