Пер Лагерквист

Пер Фабијан Лагерквист

Информације
Датум рођења	23. мај 1891.
Место рођења	Векше (Шведска)
Датум смрти	7. новембар 1974.
Место смрти	Стокхолм (Шведска)
Дела
Награде	Нобелова награда за књижевност
Потпис

Пер Лагерквист (шве. Pär Fabian Lagerkvist; Векше, 23. мај 1891 — Стокхолм, 7. новембар 1974) је био шведски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност 1951. године. Писао је поезију, позоришне комаде, романе, приповетке и есеје од својих раних 20их до 70их година живота. Централни мотив његовог дела је морално питање добра и зла. Иако није веровао у црквене доктрине, у делима је користио хришћанске религијске мотиве и личности.

Ноблову награду је добио 1951. године, за роман „Бараба“ (Barabba) из 1950., док му је најпознатији роман „Патуљак“ (Dvärgen) из 1944. године.

Пореклом је са села које је описао у делу „Гост у стварности“. У младости је био под утицајем дарвинизма и радикалних идеја. Своја схватања износи у есејима „Уметност речи и уметност слике“ и „Позориште“, залажући се за уметност која спаја садржај и форму. Експресионистичке су му песме у стиху и прози „Страх“, хибридна збирка прозе, поезије и драме „Хаос“, и прозни текст „Вечити смех“.

Раскрстивши са експериментисањем (проза „Јутро“, поезија „Пут срећника“, љубавне песме „Песме срца") враћа се слици борбе мрака и светлости у збиркама кратке прозе „Зле приче“, афоризмима „Побеђени живот“ у којима описује раскол између живота и човека, драми „Онај коме је дато да опет живи свој живот“ и новелама „Борбени дух“.

Тридесетих година 20. века је под утицајем песимизма, али и ангажовања за хуманистичке идеале ( песме „Крај логорске ватре“, есеји „Песница“, новела „Џелат“, драме „Човек без душе“ и „Победа у мраку“, песме „Песма и борба“, сатира „У то време").

Једну другу линију његовог стваралаштва обележава драма „Светојовањски сан у сиротињском дому“, која се касније развија у у низ проза са митским симболизмом ("Патуљак“, „Бараба“, „Сибила“, „Ахасферова смрт") и збирци песама „Вечерња земља“.