Хенрик Сјенкјевич

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хенрик Сјенкјевич

Хенрик Сјенкјевич (пољ. Henryk Sienkiewicz; Вола Окжејска, Пољска, 5. мај 1846. — Вевеј, Швајцарска, 15. новембар 1916) био је пољски књижевник. За роман Quo vadis награђен је Нобеловом наградом за књижевност 1905.

Студирао је филологију у Варшави, а с путовања по Немачкој, Француској и Енглеској слао је пољским новинама путописе под псеудонимом Литвос (пољ. Litwos). Пропутовао је Америку, Европу и Африку.

Након повратка у Пољску посветио се проучавању историје, што је за резултат имало велику књижевну трилогију о Пољској средином 17. века: „Огњем и мачем“, „Потоп“ и „Пан Володијовски“.

Био је веома популаран у Пољској. Године 1900. националним доприносима је скупљено довољно средстава да му се купи дворац у којем су живели његови преци.

[уреди] Дела

• Узалуд (1870)
• Нико није пророк у својој земљи (1872)
• Два пута (1873)
• Скице угљем (пољ. Szkice Węglem; 1877)
• Бартек победник (пољ. Bartek Zwycięzca; 1982)
• Чувар светионика (пољ. Latarnik; 1884)
• Огњем и мачем (пољ. Ogniem i mieczem; 1884)
• Потоп (пољ. Potop; 1886)
• Пан Володијовски (пољ. Pan Wołodyjowski; 1888)
• Без догме (пољ. Bez dogmatu; 1891)
• Породица Палањецки (пољ. Rodzina Połanieckich; 1895)
• Quo vadis (1896)
• Крсташи“ (пољ. Krzyżacy; 1900)
• Кроз пустињу и прашуму“ (пољ. W pustyni i w puszczy; 1911)

[уреди] Спољашње везе

• Музеј у родном месту

Викимедијина остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Хенрик Сјенкјевич