Хенрик Сјенкјевич

Из Википедија

Хенрик Сјенкјевич

Хенрик Сјенкјевич (пољ. Henryk Sienkiewicz) (Вола Окжејска, Пољска, 5. мај 1864. - Вевеј, Швајцарска, 15. новембар 1916.), био је пољски књижевник. За роман Quo vadis награђен је Нобеловом наградом за књижевност 1905.

Студирао је филологију у Варшави, а с путовања по Немачкој, Француској и Енглеској слао је пољским новинама путописе под псеудонимом Литвос (Litwos). Пропутовао је Америку, Европу и Африку.

Након повратка у Пољску, посветио се проучавању историје, што је за резултат имало велику књижевну трилогију о Пољској средином 17. века: „Огњем и мачем“, „Потоп“ и „Пан Володијовски“.

Био је неизмерно популаран у Пољској. Године 1900. националним доприносима је скупљено довољно средстава да му се купи дворац у којем су живели његови преци.

[уреди] Дела

• „Узалуд“, 1870.
• „Нико није пророк у својој земљи“, 1872.
• „Два пута“, 1873.
• „Скице угљем“ (Szkice Węglem), 1877.
• „Бартек победник“ (Bartek Zwycięzca), 1982.
• „Чувар светионика“ (Latarnik), 1884.
• „Огњем и мачем“ (Ogniem i mieczem), 1884.
• „Потоп“ (Potop), 1886.)
• „Пан Володијовски“ (Pan Wołodyjowski), 1888.
• „Без догме“ (Bez dogmatu), 1891.
• „Породица Палањецки“ (Rodzina Połanieckich), 1895.
• „Quo vadis“ (Quo Vadis), 1896.
• „Крсташи“ (Krzyżacy), 1900.
• „Кроз пустињу и прашуму“ (W pustyni i w puszczy), 1911.

[уреди] Спољашње везе

• Музеј у родном месту

Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Хенрик Сјенкјевич