Теодор Момсен
Из Википедија
| Теодор Момсен | |
|---|---|
 Теодор Момсен 1881. |
|
| рођен: | 30. новембар, 1817. Гардинг (Немачка) |
| преминуо: | 1. новембар, 1903. Берлин (Немачка) |
Теодор Момсен (30. новембар 1817 — 1. новембар 1903) је био немачки историчар, песник, и правник. Теодор Момсен је добитник Нобелове награде за књижевност 1902. године.
Момсен је класични историчар 20. века. Студирао је право и класичне науке од 1838-43. године, а после неколико година проведених у Француској и Италији и кратке новинарске каријере, постао је универзитетски професор. Политички је био ангажован у револуцији 1848.-49. што је резулитовало напуштањем професорске службе. Године 1858. додељена му је Катедра за историју сатрог века на Универзитету у Берлину. Био је стални члан Пруске академије наука и уметности, и активан и истакнути члан пруског парламента. 1902. године добио је Нобелову награду за књижевност за дјело "Историја Рима" (Römische Geschichte).
 |
Овај незавршени чланак Теодор Момсен, је везан за песнике. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
| Лични подаци | |
|---|---|
| ИМЕ | Момсен, Теодор |
| ДРУГА ИМЕНА | Theodor Mommsen, Christian Matthias Theodor Mommsen |
| КРАТАК ОПИС | немачки историчар, песник, правник и нобеловац |
| ДАТУМ РОЂЕЊА | 30. новембар 1817. |
| МЕСТО РОЂЕЊА | Гардинг, Немачка |
| ДАТУМ СМРТИ | 1. новембар 1903 |
| МЕСТО СМРТИ | Берлин, Немачка |
1901. Сили Придом | 1902. Теодор Момзен | 1903. Бјернстене Бјернсон | 1904. Фредерик Мистрал и Хозе Ечегарај | 1905. Хенрик Сјенкјевич | 1906. Ђозуе Кардучи | 1907. Радјард Киплинг | 1908. Рудолф Кристоф Ојкен | 1909. Селма Лагерлеф
1910. Паул Хајзе | 1911. Морис Метерлинк | 1912. Герхарт Хауптман | 1913. Рабиндранат Тагор | 1915. Ромен Ролан | 1916. Вернер фон Хајденштам | 1917. Карл Гјелеруп и Хенрик Понтопидан | 1919. Карл Шпителер
1920. Кнут Хамсун | 1921. Анатол Франс | 1922. Хасинто Бенавенте | 1923. Вилијам Батлер Јејтс | 1924. Владислав Рејмонт | 1925. Џорџ Бернард Шо | 1926. Грација Деледа | 1927. Анри Бергсон | 1928. Сигрид Унсет | 1929. Томас Ман
1930. Синклер Луис | 1931. Ерик Карлфелт | 1932. Џон Голсворди | 1933. Иван Алексејевич Буњин | 1934. Луиђи Пирандело | 1936. Јуџин О'Нил | 1937. Роже Мартен ди Гар | 1938. Перл Бак | 1939. Емил Силанпе
1944. Јоханес Јенсен | 1945. Габријела Мистрал | 1946. Херман Хесе | 1947. Андре Жид | 1948. Томас Стернс Елиот | 1949. Вилијам Фокнер
1950. Бертранд Расел | 1951. Пер Лагерквист | 1952. Франсоа Моријак | 1953. Винстон Черчил | 1954. Ернест Хемингвеј | 1955. Халдор Лакснес | 1956. Хуан Рамон Хименез | 1957. Албер Ками | 1958. Борис Пастернак | 1959. Салваторе Квазимодо
1960. Сен-Џон Перс | 1961. Иво Андрић | 1962. Џон Стајнбек | 1963. Јоргос Сефери | 1964. Жан-Пол Сартр | 1965. Михаил Шолохов | 1966. Самуел Агнон, Нели Закс | 1967. Мигел Анхел Астуријас | 1968. Јасунари Кавабата | 1969. Семјуел Бекет
1970. Александар Солжењицин | 1971. Пабло Неруда | 1972. Хајнрих Бел | 1973. Патрик Вајт | 1974. Ејвинд Јонсон & Хари Мартинсон | 1975. Еуђенио Монтале | 1976. Сол Белоу | 1977. Висенте Алеисандре | 1978. Исак Башевис Сингер | 1979. Одисејас Елитис
1980. Чеслав Милош | 1981. Елијас Канети | 1982. Габријел Гарсија Маркес | 1983. Вилијам Голдинг | 1984. Јарослав Сајферт | 1985. Клод Симон | 1986. Воле Сојинка | 1987. Јосиф Бродски | 1988. Нагиб Махфуз | 1989. Хозе Камило Села
1990. Октавио Паз | 1991. Надин Гордимерr | 1992. Дерек Волкот | 1993. Тони Морисон | 1994. Kenzaburo Oe | 1995. Шејмас Хини | 1996. Вислава Шимборска | 1997. Дарио Фо | 1998. Жозе Сарамаго | 1999. Гинтер Грас
2000. Гао Сингђијан | 2001. В. С. Најпол | 2002. Имре Кертес | 2003. Џон Максвел Куци | 2004. Елфриде Јелинек | 2005. Харолд Пинтер| 2006. Орхан Памук
