Гинтер Грас
Из Википедија
Гинтер Вилхелм Грас (нем. Günter Wilhelm Grass, Гдањск, Пољска, 16. октобра 1927) је немачки књижевник. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1999. године. Његово најпознатије дело, Лимени добош, припада жанру магичног реализма]]. Његова дела често имају снажну социјалистички оријентисану политичку димензију. Грас је велики присталица Социјалдемократске партије Немачке. Кад је 2006. године, после деценија прикривања истине, признао да је као младић последњих неколико месеци Другог светског рата био у елитним нацистичким СС (SS) јединицама, било је предлога да му се Нобелова награда одузме, што -- наравно -- није могуће.
Садржај |
[уреди] Живот
Гинтер Грас је рођен у Данцигу (данашњи Гдањск у Пољској) 16. октобра 1927. године, у породици Вилија Граса, немачког протестанта и Хелене Кноф Грас, католкиње пољског порекла. Грас је васпитаван у духу католичанства. Његови родитељи су у тадашњој градској општини Лангфур поседовали пиљарницу и стан. Има сестру која је рођена 1930. године.
Грас је у родном граду завршио основну школу и гимназију. Волонтирао је у подморничкој служби како би "изашао из скучености коју је као младић осећао у родитељском дому". Године 1942. приступио је Рајсарбајтдинсту, а новембра 1944. Вафен СС-у. Грас се борио у Десетој СС тенковској дивизији Фрундсберг од фебруара 1945. до 20. априла 1945. године када је рањен и пребачен у амерички логор за ратне заробљенике.
Од 1946. до 1947. године радио је у руднику и учио каменорезачки занат. Неколико година је студирао скулптуру и графику, прво на Дизелдорфској уметничкој академији, а затим на Берлинском факултету уметности. Поред тога бавио се писањем и често је путовао. Оженио се 1954. године и од 1960. живи у Берлину. Развео се 1978. и поново се оженио наредне године. Од 1983. до 1986. био је на челу Берлинске академије уметности.
[уреди] Стваралаштво
Гинтер Грас је широј читалачкој публици познат као аутор романа Лимени добош (Die Blechtrommel), објављеног 1959. године (по књизи је снимљен филм 1979). Затим су уследила дела Мачка и миш (Katz und Maus, 1961), па Псеће године (Hundejahre, 1963), која заједно са Лименим добошем чине "Данциг трилогију". Заједничка нит која их повезује тиче се успона нацизма и ратног искуства у јединственој културној средини Данцига и ушћа Висле. Роман Псеће године, који многи сматрају наставком Лименог добоша, описује просторно измешане етницитете и сложену историјску позадину.
Грас је добио мноштво међународних награда, а 1999. године примио је највише књижевно признање: Нобелову награду за књижевност. Његова књижевност се обично сврстава у уметнички покрет Vergangenheitsbewältigung, што грубо преведено значи "споразумевање са прошлошћу".
Грас се 2002. године враћа у сам врх светске књижености књигом Ходом рака (Im Krebsgang). Ова новела, чији се главни ликови прво појављују у Мачки и мишу, сматра се Грасовим најуспешнијим делом.
Године 2006. објавио је аутобиографију под насловом Љуштећи лук (Beim Häuten der Zwiebel).
[уреди] Најважнија дела
- Die Vorzüge der Windhühner (poems, 1956)
- Die bösen Köche. Ein Drama (play, 1956)
- Hochwasser. Ein Stück in zwei Akten (play, 1957)
- Onkel, Onkel. Ein Spiel in vier Akten (play, 1958)
- Danziger Trilogie
- Die Blechtrommel (1959)
- Katz und Maus (1961)
- Hundejahre (1963)
- Gleisdreieck (poems, 1960)
- Die Plebejer proben den Aufstand (play, 1966)
- Ausgefragt (poems, 1967)
- Über das Selbstverständliche. Reden - Aufsätze - Offene Briefe - Kommentare (speeches, essays, 1968)
- Örtlich betäubt (1969)
- Aus dem Tagebuch einer Schnecke (1972)
- Der Bürger und seine Stimme. Reden Aufsätze Kommentare (speeches, essays, 1974)
- Denkzettel. Politische Reden und Aufsätze 1965-1976 (political essays and speeches, 1978)
- Der Butt (1979)
- Das Treffen in Telgte (1979)
- Kopfgeburten oder Die Deutschen sterben aus (1980)
- Widerstand lernen. Politische Gegenreden 1980–1983 (political speeches, 1984)
- Die Rättin (1986)
- Zunge zeigen. Ein Tagebuch in Zeichnungen (1988)
- Unkenrufe (1992)
- Ein weites Feld (1995)
- Mein Jahrhundert (1999)
- Im Krebsgang (2002)
- Letzte Tänze (poems, 2003)
- Beim Häuten der Zwiebel (2006)
- Dummer August (poems, 2007)
[уреди] Спољашње везе
- Биографије нобеловаца - Гинтер Грас ((en)) ((fr)) ((de)) ((sv))
1901. Сили Придом | 1902. Теодор Момзен | 1903. Бјернстене Бјернсон | 1904. Фредерик Мистрал и Хозе Ечегарај | 1905. Хенрик Сјенкјевич | 1906. Ђозуе Кардучи | 1907. Радјард Киплинг | 1908. Рудолф Кристоф Ојкен | 1909. Селма Лагерлеф
1910. Паул Хајзе | 1911. Морис Метерлинк | 1912. Герхарт Хауптман | 1913. Рабиндранат Тагор | 1915. Ромен Ролан | 1916. Вернер фон Хајденштам | 1917. Карл Гјелеруп и Хенрик Понтопидан | 1919. Карл Шпителер
1920. Кнут Хамсун | 1921. Анатол Франс | 1922. Хасинто Бенавенте | 1923. Вилијам Батлер Јејтс | 1924. Владислав Рејмонт | 1925. Џорџ Бернард Шо | 1926. Грација Деледа | 1927. Анри Бергсон | 1928. Сигрид Унсет | 1929. Томас Ман
1930. Синклер Луис | 1931. Ерик Карлфелт | 1932. Џон Голсворди | 1933. Иван Алексејевич Буњин | 1934. Луиђи Пирандело | 1936. Јуџин О'Нил | 1937. Роже Мартен ди Гар | 1938. Перл Бак | 1939. Емил Силанпе
1944. Јоханес Јенсен | 1945. Габријела Мистрал | 1946. Херман Хесе | 1947. Андре Жид | 1948. Томас Стернс Елиот | 1949. Вилијам Фокнер
1950. Бертранд Расел | 1951. Пер Лагерквист | 1952. Франсоа Моријак | 1953. Винстон Черчил | 1954. Ернест Хемингвеј | 1955. Халдор Лакснес | 1956. Хуан Рамон Хименез | 1957. Албер Ками | 1958. Борис Пастернак | 1959. Салваторе Квазимодо
1960. Сен-Џон Перс | 1961. Иво Андрић | 1962. Џон Стајнбек | 1963. Јоргос Сефери | 1964. Жан-Пол Сартр | 1965. Михаил Шолохов | 1966. Самуел Агнон, Нели Закс | 1967. Мигел Анхел Астуријас | 1968. Јасунари Кавабата | 1969. Семјуел Бекет
1970. Александар Солжењицин | 1971. Пабло Неруда | 1972. Хајнрих Бел | 1973. Патрик Вајт | 1974. Ејвинд Јонсон & Хари Мартинсон | 1975. Еуђенио Монтале | 1976. Сол Белоу | 1977. Висенте Алеисандре | 1978. Исак Башевис Сингер | 1979. Одисејас Елитис
1980. Чеслав Милош | 1981. Елијас Канети | 1982. Габријел Гарсија Маркес | 1983. Вилијам Голдинг | 1984. Јарослав Сајферт | 1985. Клод Симон | 1986. Воле Сојинка | 1987. Јосиф Бродски | 1988. Нагиб Махфуз | 1989. Хозе Камило Села
1990. Октавио Паз | 1991. Надин Гордимерr | 1992. Дерек Волкот | 1993. Тони Морисон | 1994. Kenzaburo Oe | 1995. Шејмас Хини | 1996. Вислава Шимборска | 1997. Дарио Фо | 1998. Жозе Сарамаго | 1999. Гинтер Грас
2000. Гао Сингђијан | 2001. В. С. Најпол | 2002. Имре Кертес | 2003. Џон Максвел Куци | 2004. Елфриде Јелинек | 2005. Харолд Пинтер| 2006. Орхан Памук

