Вилијам Голдинг

Вилијам Џералд Голдинг
Вилијам Голдинг
Датум рођења:	19. септембар 1911.
Место рођења:	Њуквеј (Енглеска)
Датум смрти:	19. јун 1993.
Место смрти:	Перанарвортал (Енглеска)

Вилијам Џералд Голдинг (енгл. William Golding; 19. септембар 1911 — 19. јун 1993) је био британски романописац, пјесник и добитник Нобелове награде за књижевност. Најпознатији је по свом роману Господар мува. Добитник је и награде Booker Prize из 1980. године за књижевност.

[уреди] Биографија

[уреди] Ране године

Вилијам Голдинг је рођен у кући своје баке по мајци, на адреси Маунтвајз 47, Сент Колумб Мајнор, у Њуквеју, у Корнвалу, гдје је у дјетињству провео многе празнике. Одрастао је у породичној кући у Марлбороу, у Вилтширу, гдје је његов отац радио као магистар наука у гимназији (од 1905. године до пензионисања). Алек Голдинг, отац младог Вилијама, био је социјалиста са јаком посвећеношћу научном рационализму. Млади Вилијам Голдинг и његов брат Џозеф су похађали школу у којој је предавао њихов отац. Њихова мајка, Милдред, одржавала је кућу на адреси Грин бр 29, у Марлбороу, и давала подршку борцима за давање права гласа женама. Године 1930. Голдинг се уписао на Универзитет у Оксфорду, Колеџ Брејсноз, гдје је током двије године пратио предавања из природних наука, да би се на крају пребацио на енглеску књижевност. Дипломирао је у љето 1934. године, а нешто касније исте године у Лондону је изашла његова прва књига, Пјесме.

Голдинг је био активан као борац за животињска права.

[уреди] Брак и породица

Голдинг се оженио Аном Брукфилд (Ann Brookfield), 30. септембра 1939. године. Имали су двоје дјеце, Џуди и Дејвида.

[уреди] Учествовање у рату

Током Другог свјетског рата, Голдинг се борио у Краљевској морнарици, а за кратко је учествовао и у потјери и потапању најмоћнијег њемачког ратног брода, »Бизмарка«. Учествовао је и у искрцавању у Нормандији, командујући бродом који је испаљивао салве ракета на плаже, а затим и у поморској акцији код Валхерена у којој су потопљена 23 од 24 пловила.

[уреди] Смрт

1985. године Голдинг и његова супруга су се преселили у Перанавортал, близу Трура, у Корнвалу, гдје је након осам година умро од срчаног удара, 19. јуна 1993. године. Покопан је на сеоском гробљу у Баверчоку, у Јужном Вилтширу (у близини границе округа Хемпшир и Дорсет). За собом је оставио нацрт за роман Двоструки језик, чија радње се дешава у античком Делфију, а који је објављен постхумно.

[уреди] Битнија дјела

Пјесме (1934)
Господар мува (1954)
The Inheritors (1955)
Pincher Martin (1956)
The Brass Butterfly (позоришни комад) (1958)
Free Fall (1959)
The Spire (1964)
The Hot Gates (есеји) (1965)
The Pyramid (1967)
The Scorpion God (1971)
Darkness Visible (1979)
A Moving Target (есеји) (1982)
The Paper Men (1984)
An Egyptian Journal (1985)
To the Ends of the Earth (трилогија)
- Rites of Passage (1980)
- Close Quarters (1987)
- Fire down Below (1989)
The Double Tongue (постхумно) (1996)