Санџак (област)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Санџак
Мапа Санџака у Србији и Црној Гори у највећем географском обиму.
Мапа Санџака у Србији и Црној Гори у највећем географском обиму.
Највећи градови Нови Пазар
Пљевља
Прибој
Држава Србија
Црна Гора
Регион Шумадија и западна Србија
Административна јединица Рашки округ
Златиборски округ
Површина 8.403 km²
 Број становника 1.360.756
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Санџак (вишезначна одредница).
Општине које чине Санџак у Србији и Црној Гори

Санџак је географска област подељена између Србије и Црне Горе, која је добила име по некадашњем Новопазарском санџаку (1878—1913), са чијим се историјским границама делимично подудара.

Назив[уреди]

Име Санџак је пореклом из турског језика (Sancak) и овај назив је првобитно означавао заставу; област коју су султани давали на управу својим војводама (управа над мањом области). У Србији се део Санџака назива Рашка област, с тим што се овај назив историјски односи на много ширу територију од географске територије Санџака. Код аутохтоног православног становништва које се из ове области исељавало у Шумадију у 19. и почетком 20. века, област се искључиво називала „Стара Србија“. Назив Санџак је устаљен и општеприхваћен тек након 2. светског рата.[1]

Географија[уреди]

Географска област која се назива Рашком области је административно подељена између Србије и Црне Горе. Шест општина припадају Србији (Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Пријепоље, Нова Варош, Прибој), а шест припадају Црној Гори (Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Рожаје, Плав). Према другим интерпретацијама, црногорске општине Плав и Андријевица не спадају у Санџак. Највећи град у региону је Нови Пазар (у Србији, 55.000), а остали већи градови су: Пљевља (у Црној Гори, 23.800) и Прибој (у Србији, 19.600). У Србији, општине Нови Пазар и Тутин су део Рашког округа, а општине Сјеница, Пријепоље, Нова Варош и Прибој су део Златиборског округа.

Области које се убрајају у Рашку на истоку обухватају највећи део Рашке области (изузев општине Рашка), а на западу јужне делове Старог Влаха. На југозападу обухваћени су и делови Старе Херцеговине (општина Пљевља).

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Рашка и Новопазарски санџак

У средњем веку, на овим просторима око реке Рашке је основана српска држава Рашка, чије се седиште налазило у граду Расу, недалеко од данашњег Новог Пазара, т.ј. Новог Трговишта (слично је и средљевековна држава Босна добила име, по реци око које је настала, т.ј. по реци Босни). За време Османског царства, санџак је био назив једне од административно-управних области те државе, и таквих санџака је било на стотине широм Османског царства од Средње Европе до Азије.

Велики део датих области улазио је у Новопазарски санџак, административну јединицу Турске чије је седиште био Нови Пазар. Санџак је као модеран територијално-политички концепт добио име по Новопазарском санџаку.

Током другог светског рата, у оквиру Народноослободилачке војске Југославије деловао је Црногорско-санџачки НОП одред и Трећа пролетерска санџачка ударна бригада. Од успостављања републичких граница 1945. године, област је подељена између Србије и Црне Горе. Као неминовна последица југословенског федерализма, ови крајеви су почели да губи кохезију јединственог простора. Јужни и северни делови региона су почели, након 1945. године, да гравитирају према сопственим републичким центрима у привредном, саобраћајном и политичком смислу. Након погоршања односа између Србије и Црне Горе у СРЈ, што се наставило и у Државној Заједници Србија и Црна Гора, административна линија која пролази средином области је добила све одлике међудржавне границе. Распадом Државне Заједнице Србија и Црна Гора овај процес је окончан и озваничен.

Демографија[уреди]

Око 52% становништва области чине Бошњаци и Муслимани, а око 45% Срби и Црногорци. У области живи и мањи број Албанаца, Рома и других.

У српским општинама Нови Пазар, Тутин, Сјеница и црногорским општинама Плав и Рожаје већину становништва чине Бошњаци. У српским општинама Прибој, Пријепоље, Нова Варош и црногорским општинама Пљевља и Андријевица већинско становништво су Срби. Црногорске општине Бијело Поље и Беране су етнички мешовите са релативном српском већином.

Политика[уреди]

Неформални симбол санџачких муслимана у Србији и Црној Гори

Санџак је као територијално-политички концепт заступљен у програмима локалних бошњачких странака у југозападној Србији и северној Црној Гори (попут Странке демократске акције Сулејмана Угљанина са средиштем у Новом Пазару).

Странка демократске акције (средиште у Новом Пазару) је у време успостављања Савезне Републике Југославије априла 1992. године изашла са захтевом (у име бошњачког народа) да Санџак добије територијалну аутономију. Овај захтев је поновљен након проглашења Државне Заједнице Србија и Црна Гора фебруара 2003. године. Са распадом заједничке српско-црногорске државе овај сценарио је онемогућен, али се СДА (и друге локалне бошњачке странке) и даље залажу за административно јединство Санџака.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:

Извори[уреди]

  1. ^ Радојко Николић, Записи о досељеницима, Зборник радова Народног музеја Чачак, 1971, стр. 39