Санџак (област)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Санџак
Мапа Санџака у Србији и Црној Гори у највећем географском обиму.
Мапа Санџака у Србији и Црној Гори у највећем географском обиму.
Највећи градови Нови Пазар
Пљевља
Прибој
Држава Србија
Црна Гора
Регион Шумадија и западна Србија
Административна јединица Рашки округ
Златиборски округ
Површина 8.403 km²
 Број становника 490.000
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Санџак (вишезначна одредница).
Општине које чине Санџак у Србији и Црној Гори

Санџак је географска област подељена између Србије и Црне Горе, која је добила име по некадашњем Новопазарском санџаку (1878—1913), са чијим се историјским границама делимично подудара.

Назив[уреди]

Име Санџак је пореклом из турског језика (Sancak) и овај назив је првобитно означавао заставу; област коју су султани давали на управу својим војводама (управа над мањом области). У Србији се део Санџака назива Рашка област, с тим што се овај назив историјски односи на много ширу територију од географске територије Санџака. Код аутохтоног православног становништва које се из ове области исељавало у Шумадију у 19. и почетком 20. века, област се искључиво називала „Стара Србија“. Назив Санџак је устаљен и општеприхваћен тек након 2. светског рата.[1]

Географија[уреди]

Географска област која се назива Рашком области је административно подељена између Србије и Црне Горе. Шест општина припадају Србији (Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Пријепоље, Нова Варош, Прибој), а шест припадају Црној Гори (Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Рожаје, Плав). Према другим интерпретацијама, црногорске општине Плав и Андријевица не спадају у Санџак. Највећи град у региону је Нови Пазар (у Србији, 101.000), а остали већи градови су: Пљевља (у Црној Гори, 23.800) и Прибој (у Србији, 19.600). У Србији, општине Нови Пазар и Тутин су део Рашког округа, а општине Сјеница, Пријепоље, Нова Варош и Прибој су део Златиборског округа.

Области које се убрајају у Рашку на истоку обухватају највећи део Рашке области (изузев општине Рашка), а на западу јужне делове Старог Влаха. На југозападу обухваћени су и делови Старе Херцеговине (општина Пљевља).

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Рашка, Новопазарски санџак и Санџак (1943—1945)
Подручје у надлежности Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Санџака (ЗАВНОС-а), 1943-1945. године

У средњем веку, на овим просторима око реке Рашке је основана српска држава Рашка, чије се седиште налазило у граду Расу, недалеко од данашњег Новог Пазара, т.ј. Новог Трговишта (слично је и средљевековна држава Босна добила име, по реци око које је настала, т.ј. по реци Босни). За време Османског царства, санџак је био назив једне од административно-управних области те државе, и таквих санџака је било на стотине широм Османског царства од Средње Европе до Азије.

Велики део датих области улазио је у Новопазарски санџак, административну јединицу Турске чије је седиште био Нови Пазар. Санџак је као модеран територијално-политички концепт добио име по Новопазарском санџаку.

Током другог светског рата, у оквиру Народноослободилачке војске Југославије деловао је Црногорско-санџачки НОП одред и Трећа пролетерска санџачка ударна бригада. 1943. године, на ослобођеној територији Санџака формирано је Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Санџака, које је управљало Санџаком као посебном облашћу све до 1945. године. Од успостављања републичких граница 1945. године, област је подељена између Србије и Црне Горе. Као неминовна последица југословенског федерализма, ови крајеви су почели да губи кохезију јединственог простора. Јужни и северни делови региона су почели, након 1945. године, да гравитирају према сопственим републичким центрима у привредном, саобраћајном и политичком смислу. Након погоршања односа између Србије и Црне Горе у СРЈ, што се наставило и у Државној Заједници Србија и Црна Гора, административна линија која пролази средином области је добила све одлике међудржавне границе. Распадом Државне Заједнице Србија и Црна Гора овај процес је окончан и озваничен.

Демографија[уреди]

Око 54% становништва области чине Бошњаци и Муслимани, а око 44% Срби и Црногорци. У области живи и мањи број Албанаца, Рома и других.

У српским општинама Нови Пазар, Тутин, Сјеница и црногорским општинама Плав и Рожаје већину становништва чине Бошњаци. У српским општинама Прибој, Пријепоље, Нова Варош и црногорским општинама Пљевља и Андријевица већинско становништво су Срби. Црногорске општине Бијело Поље и Беране су етнички мешовите са релативном српском већином.

Политика[уреди]

Неформални симбол санџачких муслимана у Србији и Црној Гори

Санџак је као територијално-политички концепт заступљен у програмима локалних бошњачких странака у југозападној Србији и северној Црној Гори (попут Странке демократске акције Сулејмана Угљанина са средиштем у Новом Пазару).

Странка демократске акције (средиште у Новом Пазару) је у време успостављања Савезне Републике Југославије априла 1992. године изашла са захтевом (у име бошњачког народа) да Санџак добије територијалну аутономију. Овај захтев је поновљен након проглашења Државне Заједнице Србија и Црна Гора фебруара 2003. године. Са распадом заједничке српско-црногорске државе овај сценарио је онемогућен, али се СДА (и друге локалне бошњачке странке) и даље залажу за административно јединство Санџака.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:

Извори[уреди]

  1. ^ Радојко Николић, Записи о досељеницима, Зборник радова Народног музеја Чачак, 1971, стр. 39