Грб Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грб Републике Србије
Coat of arms of Serbia.svg
Верзије
Coat of arms of Serbia small.svg
Основни грб Републике Србије
Детаљи
Носилац Застава Србије Србија
Усвојен 1882. / 2004 / прерађен 2010.[1]
Челенка круна
Венац сребрни двоглави орао, кљуна и канџи оружаних златно, са два златна љиљана поред канџи
Мали
штит
на црвеном, сребрни крст са четири оцила представљају заправо четири слова С, окренутим ка споља
Раније
верзије
Coat of arms of Serbia (2004-2010).svg

Грб Републике Србије, један од симбола суверенитета Републике Србије, препоручен је 17. августа 2004. године, заједно са другим државним знамењима и усвојен 19. мајa 2009.[1] када је заменио дотадашњи грб Републике Србије. На њему су приказани двоглави орао Немањића, црвени штит са крстом и четири огњила, краљевска круна и плашт од хермелина. Грб је исти као Грб Краљевине Србије и представља чин враћања историјског грба Србије. Државе које нису монархије а у свом грбу имају круну су и Русија, Бугарска, Грузија, Мађарска, Црна Гора и Република Српска.

Опис[уреди]

Прерађен Грб[уреди]

Препоруком Народне скупштине Републике Србије о коришћењу грба, заставе и химне од 17. августа 2004. за грб је поново усвојено решење аустријског хералдичара Ернста Крала из 1882. године. Након усвајања Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије 19. маја 2009. године, приступило се по први пут у историји, изради Изворника Великог и Малог грба, Изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије у циљу усклађивања изгледа грба са одредбама Закона. Израда је поверена српском хералдичару Љубодрагу Грујићу у сарадњи са председником Српског хералдичког друштва „Бели Орао“ Драгомиром Ацовићем и стручним члановима комисије. Након завршеног посла, Влада је предлог комисије усвојила у потпуности и донела Уредбу о утврђивању изворника Великог и Малог грба, Изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије 11. новембра 2010. године.

Најзначајније промене на прерађеном грбу јесу:

  • оцила су добила карактеристични облик ћириличног С;
  • пера на орлу су јаснија са мање детаља;
  • језик орла је сада у духу српске хералдике;
  • златне ресе на павиљону су представљене поцепане;
  • круна изнад штита раније је била пресечена на пола, што је симболички лоше за суверенитет државе.

И после неколико година стари грб није замењен новим на таблама државних институција и другим местима.[2]

Опис грба[уреди]

Грб Републике Србије, Велики Грб, је сребрни стилизовани двоглави орао на црвеном штиту полуокруглог облика са круном изнад штита. Главе орла су оивичене са по девет пера и окренута ка спољним странама штита. Кљунови двоглавог белог орла су златне боје и широко разјапљени. Пера на вратовима орла распоређена су по четири реда са седам пера. Крила орла су раширена и заједно са репом и главама формирају крст, а на сваком крилу су четири реда пера са следећим распоредом: у првом реду је седам пера, у другом реду је девет пера (два велика и седам мањих), у трећем реду је седам пера, у четвртом реду је седам пера (четири велика и три мања). Ноге орла су раширене по дијагонали штита, а испод сваке канџе налази се по један кринов цвет златне боје; ноге и канџе орла су златне боје. Пера на ногама су беле боје и има их седам. Реп орла је позициониран у односу на вертикалну осу штита, у три реда је распоређено по седам пера; врхови свих пера на двоглавом белом орлу су заобљени. На грудима двоглавог белог орла налази се мали штит полукружног облика црвене боје подељен белим крстом на четири поља са по једим огњилом у сваком пољу. Огњила су беле боје окренута ка спољним странама штита. Са крстом представља мото „Ватром ћемо крст бранити“. Круна је позиционирана централно у односу на вертикалну осу штита и глава орлова. Круна је златне боје, украшена са четрдесет белих бисера, осам плавих сафира и два црвена рубина, а на врху круне се налази крст.

Блазони Великог грба и Малог грба Републике Србије [3]:

Викицитати „Велики грб јесте црвени штит на коме је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на коме је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном и заогрнут порфиром везеном златом, украшеном златним ресама, увезаном златним гајтаном са истим таквим кићанкама, постављеним хермелином и крунисаним златном круном.“
({{{2}}})
Викицитати „Мали грб јесте црвени штит на коме је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на коме је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном.“
({{{2}}})

Симболизам[уреди]

Употреба[уреди]

Садашњи грб Републике Србије се користи од 17. августа 2004., на основу Препоруке о коришћењу грба, застава и химне Републике Србије коју је усвојила Скупштина Србије и Устава којим је озваничено да Србија као самостална држава има грб, заставу и химну. Препоручено је да се користи грб који је утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године у два нивоа, као Велики грб и као Мали грб.

Парламент је тада усвојио само препоруку јер је још важећим Уставом, у члану 5, предвиђена скоро неизводљива процедура за утврђивање државних симбола која предвиђа расписивање референдума и усвајање резултата двотрећинском парламентарном већином.[4]

У новом Уставу се наводи да се грб Србије користи у два нивоа, као Велики грб и као Мали грб.

Велики грб Републике Србије употребљава се на зградама и у просторијама: Народне скупштине, Председника Републике, Владе, Уставног и Врховног касационог суда, Републичког јавног тужиоца и гувернера Народне банке Србије, као и у њиховим печатима и штамбиљима. Мали грб је планиран за зграде осталих државних органа, покрајинских и локалних, као и јавних служби и у њиховим службеним просторијама.[5] Велики грб се од 2005. године налази и на новчаницама и кованом новцу у издању Народне банке Србије.[6]

Мали грб може да се користи и приликом прослава, свечаности, културних или спортских манифестација које су значајне за Републику Србију, на јавним исправама, униформама, на званичним позивницама и честиткама које користе председници Владе и Скупштине и њихови потпредседници, министри, председници Уставног и Врховног суда Србије, републички јавни тужилац и гувернер Народне банке Србије. Велики и мали грб не смеју да се употребљавају ако су оштећени.[5]

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Грбови Србије кроз историју

Садашњи грб Србије је истоветан грбу краљевине који је почео да се употребљава 1882. године. Тај грб је уредио Стојан Новаковић спојивши по први пут двоглавог орла са крстом са оцилима. Двоглави орао је од настанка српске државе у свести народа био симбол српског царства. То је грб изгубљене, али идеалне српске државе, симбол њене државности. Двоглави орао је симбол јединства божје васељене и земаљске власти, идеалан спој небеског и земаљског. С друге стране, крст са оцилима се спорадично среће у доба пуног процвата српске државе у средњем веку. Тек крајем 16. века почиње да се појављује у разним рукописима, али само као један од хералдичких знакова Србије.

Грб Кнежевине Србије[уреди]

Грб Кнежевине Србије

Грб Кнежевине Србије из времена поновног оживаљавања државности Србије чини штит са четири оцила уоквирен двема гранчицама – маслиновом и храстовом. Код овог грба нема ни круне ни двоглавог орла.

Државни грб постао је крст са оцилима за вријеме кнеза Милоша. Грб Краљевине Србије представља крст на црвеном пољу, са по једним огњилом међу краковима крста окренутим према крсту. Сав грб опасан је зеленим венцем, с десне стране од храстова а са леве од маслинова листа.

Грб Краљевине Србије[уреди]

Грб Краљевине Србије

Са прогласом Краљевине Србије промењен је и српски државни грб. Грб је настао према замисли српског историчара, филолога и министра просвете Стојана Новаковића. Новаковићева идеја је била да грб обновљене српске краљевине треба да се заснива на грбу старе, средњовековне Србије, тиме успостављајући симболичку везу и континуитет између старе и нове краљевине.[7]

Грб Краљевине Србије је двоглави бели орао на црвеном штиту с краљевском круном. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји круна краљевска; испод сваке панџе по један кринов цвет. На прсима му је грб кнежевине Србије: бели крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста.

Грб Србије (1941-1944)[уреди]

Грб Србије, 1941-1944.

У окупираној Недићевој Србији, у званичној употреби је био грб Србије, у чијем се централном делу налазио штит са крстом и четири оцила, постављен на груди белог орла без круне.

Грб СР Србије[уреди]

Након завршетка Другог светског рата, нова социјалистичка влада је редизајнирала грб, по угледу на Совјетски Савез и послератну источну Европу. У комунистичкој Југославији, Социјалистичка Република Србија је имала грб са сунцем, точком са зупчаницима и оцилима без крста.

Пшеница је представљала сељаке, а зупчаник на дну је представљао раднике. Црвена звезда на врху је представљала комунизам, сунце са зрацима је представљао ново јутро. Храст је традиционално свето дрво за Србе, па отуда храстово лишће и жиреви. Године 1804. и 1941. на црвеној траци славе Први српски устанак и почетак Народноослободилачке борбе против Сила осовине у Другом светском рату. Идејно решење за грб је дао Ђорђе Андрејевић Кун[7]

На грбу се налазио штит са традиционалним српским симболом, али пошто је социјалистичка влада била секуларна, крст, који је представљао хришћанство, је уклоњен. Социјалистички грб је остао у употреби након распада СФРЈ и уклањања црвене звезде са заставе. У Уставима Србије грб је дефинисан различитим описима.[8][9][10]

Предлог радне групе за државне симболе[уреди]

Приликом промоције предлога новог грба и химне Републике Србије, чланови Радне групе за државна знамења су истакли да свака држава мора да има своја аутентична знамења која на посебан начин изражавају њене основне вредности, државни континуитет и традицију и да је Србија стара европска земља и да старе европске државе имају своје старе, часне и препознатљиве симболе. На основу тога, Радна група је предложила старе симболе Краљевине Србије из 1882. године: грб Краљевине Србије и химну „Боже правде“. [11]

Увођење овог грба представља обнављање грба Краљевине Србије, са ког је грба 1941. скинута круна, која је симбол суверенитета, а затим 1947. скинути и двоглави орао и часни крст, тако да је од старог српског грба на грбу СР Србије остао само штит са четири огњила.

Реакција народа на поновно увођење старог грба је била тројака: већина је била неинформисана и неопредељена, бивши комунисти су били против овог грба, а традиционалисти су били за овај грб.

Поводом питања постављања круне у грб Републике Србије, хералдичар Драгомир Ацовић је дао следеће објашњење грба: „Круна у грбу Србије није знак монархије већ је знак суверенитета јер над круном постоји само Бог. Порфира је такође по традиција ознака суверенитета, док хермелин носи симболику потеклу из средњовековне традиције у којој је хермелин, као животиња која пази на своју чистоћу, коришћена као симбол некорумпиране власти која само таква заслужује да буде власт. У грбу Србије хермелинска постава плашта има функцију да нагласи чистоту и неокаљаност власти. Двоглави орао, део византијске традиције, симбол је симфоније духовног и световног, неба и земље тј. вере и цркве са једне стране и државе као световне димензије са друге.“ [12]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије“. Службени гласник Републике Србије – бр. 36/2009. Народна скупштина Републике Србије – ЈП „Службени гласник“. 11. 5. 2009. – важећи од: 2009-05-19 Приступљено 21. 12. 2009.. 
  2. ^ Србија и даље са два грба („Вечерње новости“, 26. октобар 2013)
  3. ^ Устав уместо препоруке о коришћењу симбола, 8.11.2006., Министарство иностраних послова Републике Србије, Билтен вести
  4. ^ „Боже правде“ чека Устав, Вечерње новости, 24. јул 2006.
  5. ^ а б Стевановић Д, Огњановић Р: Знамење за све, Вечерње новости, 30. август 2004.
  6. ^ Грб Србије поново на новчаницама, Данас, 2-3. јул. 2005.
  7. ^ а б Круна води републику, Вечерње новости, 27. јун 2006.
  8. ^ а б Уставотворна скупштина Народне Републике Србије (17. јануар 1947.) Устав Народне Републике Србије, (б. м. : б. и., б. г.), стр. 8. od 108 стр. (COBISS)
    Викицитати „Члан 4
    Државни грб Народне Републике Србије представља поље окружено с једне стране житним класјем, а с друге стране лиснатим храстовим гранчицама. Житно класје и храстове гранчице повезане су доле траком на којој су исписане године народних устанака у Србији, 1804 и 1941. Између врхова житног класја и храстових гранчица је петокрака звезда. У пољу изнад траке налази се сунце, а у сунчевом пољу део зупчаника. Над сунчевим зракама је штит на коме су правилно распоређена четири оцила.“
    ({{{2}}})
  9. ^ Народна скупштина Народне Републике Србије (9. април 1963.) Устав Социјалистичке Републике Србије, (Београд : Савремена администрација, 1963.), стр. 14. и 15. (COBISS)
    Викицитати „Члан 8.
    Грб Социјалистичке Републике Србије представља поље окружено с једне стране житним класјем, а с друге стране лиснатим храстовим гранчицама.
    Житно класје и храстове гранчице повезане су доле траком на којој су исписане године устанка српског народа 1804. и година почетка народноослободилачког рата и социјалистичке револуције 1941. Између врхова житног класја и храстових гранчица је петокрака звезда. У пољу изнад траке налази се лик сунца, а у сунчевом пољу део зупчаника. Над сунчевим зракама је штит на коме су правилно распоређена четири оцила.“
    ({{{2}}})
  10. ^ Скупштина Социјалистичке Републике Србије (25. фебруар 1974.) Устав Социјалистичке Републике Србије, (Београд : Службени лист СФРЈ, 1974.), стр. 28. (COBISS)
    Викицитати „Члан 5.
    Грб Социјалистичке Републике Србије представља поље окружено са једне стране житним класјем а са друге стране лиснатим храстовим гранчицама.
    Житно класје и храстове гранчице повезани су доле траком на којој су исписане година устанка српског народа 1804. и година почетка народноослободилачког рата и социјалистичке револуције 1941. Између врхова житног класја и храстових гранчица је петокрака звезда. У пољу изнад траке налази се лик сунца, а у сунчаном пољу део зупчаника. Над сунчаним зрацима је штит на коме су правилно распоређена четири оцила.“
    ({{{2}}})
  11. ^ Љубомир Стевовић: Српски грб и химна у XX веку? (1)
  12. ^ Драгомир Ацовић, представник Хералдичког друштва Србије, у Грб, застава и химна у сенци важнијих тема, Глас јавности, 27.2.2007.

Литература[уреди]

Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:

Спољашње везе[уреди]