Калцијум хлорид

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са E509)

Калцијум хлорид
Structure of calcium chloride, (chlorine is green, calcium is gray)
Sample of calcium chloride
Називи
IUPAC назив
Калцијум хлорид
Други називи
Неутрални калцијум хлорид; калцијум(II) хлорид, калцијум дихлорид, E509
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.030.115
EC број 233-140-8
Е-бројеви E509 (регулатор киселости, ...)
RTECS EV9800000
UNII
  • InChI=1S/Ca.2ClH/h;2*1H/q+2;;/p-2 ДаY
    Кључ: UXVMQQNJUSDDNG-UHFFFAOYSA-L ДаY
  • InChI=1/Ca.2ClH/h;2*1H/q+2;;/p-2
    Кључ: UXVMQQNJUSDDNG-NUQVWONBAG
  • Cl[Ca]Cl
  • [Ca+2].[Cl-].[Cl-]
  • монохидрат: Cl[Ca]Cl.O
  • дихидрат: Cl[Ca]Cl.O.O
  • хексахидрат: Cl[Ca]Cl.O.O.O.O.O.O
Својства
CaCl2
Моларна маса 110,98 g·mol−1
Агрегатно стање Бели прах, хигроскопан
Мирис Без мириса
Густина
  • 2,15 g/cm³ (анхидрат)
  • 2,24 g/cm³ (монохидрат)
  • 1,85 g/cm³ (дихидрат)
  • 1,83 g/cm³ (тетрахидрат)
  • 1,71 g/cm³ (хексахидрат)[3]
Тачка топљења 772 °C (1.422 °F; 1.045 K)
анхидрат[7]
260 °C (500 °F; 533 K)
монохидрат, разлаже се
175 °C (347 °F; 448 K)
дихидрат, разлаже се
45,5 °C (113,9 °F; 318,6 K)
тетрахидрат, разлаже се[7]
30 °C (86 °F; 303 K)
хексахидрат, разлаже се[3]
Тачка кључања 1.935 °C (3.515 °F; 2.208 K) анхидрат[3]
анхидрат:
74,5  g/100 mL (20 °C)[4]
Хексахидрат:
49,4 g/100 mL (−25 °C)
59,5 g/100 mL (0 °C)
65 g/100 mL (10 °C)
81,1 g/100 mL (25 °C)[3]
102,2 g/100 mL (30.2 °C)
α-Тетрахидрат:
90,8 g/100 mL (20 °C)
114,4 g/100 mL (40 °C)
Дихидрат:
134,5 g/100 mL (60 °C)
152,4 g/100 mL (100 °C)[5]
Растворљивост
Растворљивост у етанол
  • 18,3  g/100 g (0 °C)
  • 25,8  g/100 g (20 °C)
  • 35,3  g/100 g (40 °C)
  • 56,2  g/100 g (70 °C)[6]
Растворљивост у метанол
  • 21,8  g/100 g (0 °C)
  • 29,2  g/100 g (20 °C)
  • 38,5  g/100 g (40 °C)[6]
Растворљивост у ацетон 0,1  g/kg (20 °C)[6]
Растворљивост у пиридине 16,6  g/kg[6]
Киселост (pKa)
  • 8–9 (анхидрид)
  • 6,5–8,0 (хексахидрат)
Магнетна сусцептибилност −5,47·10−5 cm³/mol[3]
Индекс рефракције (nD) 1,52
Вискозност
  • 3,34  cP (787 °C)
  • 1,44  cP (967 °C)[6]
Структура
Кристална решетка/структура
Кристалографска група
  • Pnnm, No. 58 (анхидрат)
  • P42/mnm, No. 136 (анхидрат, >217 °C)[8]
  • 2/m 2/m 2/m (анхидрат)
  • 4/m 2/m 2/m (анхидрат, >217 °C)[8]
a = 6,259 Å, b = 6,444 Å, c = 4,17 Å (анхидрат, 17 °C)[8]
α = 90°, β = 90°, γ = 90°
Геометрија молекула Октаедралан (Ca2+, анхидрат)
Термохемија
Специфични топлотни капацитет, C
  • 72,89 J/mol·K (анхидрат)[3]
  • 106,23 J/mol·K (монохидрат)
  • 172,92 J/mol·K (дихидрат)
  • 251,17 J/mol·K (тетрахидрат)
  • 300,7 J/mol·K (хексахидрат)[7]
108,4 J/mol·K[3][7]
  • −795,42 kJ/mol (анхидрат)[3]
  • −1110,98 kJ/mol (монохидрат)
  • −1403,98 kJ/mol (дихидрат)
  • −2009,99 kJ/mol (тетрахидрат)
  • −2608,01 kJ/mol (хексахидрат)[7]
−748,81 kJ/mol[3][7]
Фармакологија
A12AA07 (WHO) B05XA07, G04BA03
Опасности
Главне опасности Иритант
ГХС пиктограми The exclamation-mark pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)[9]
ГХС сигналне речи Упозорење
H319[9]
P305+351+338[9]
NFPA 704
Смртоносна доза или концентрација (LD, LC):
1,000-1,400 mg/kg (пацови, орално)[10]
Сродна једињења
Други анјони
Други катјони
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Калцијум хлорид (CaCl2) је неорганско, јонско једињење калцијума и хлора. Веома је растворљиво у води. Ово је со, чврста на собној температури. Добија се директно из руде, али се велике количине овога једињења добијају и Солвејевим поступком. Ово је јако хигроскопно једињење. Гради ди, тетра и хексахидрате.

Калцијум хлорид се често среће као хидратисана чврста супстанца са општом формулом CaCl2(H2O)x, где је x = 0, 1, 2, 4 и 6. Ова једињења се углавном користе за одлеђивање и контролу прашине. Будући да је безводна сол хигроскопна, користи се као средство за сушење.[12]

Хемијске особине[уреди | уреди извор]

Калцијум хлорид може да служи као донор јона калцијума у растворима пошто су многа једињења калцијума нерастворљива у води:

3 CaCl2(aq) + 2 K3PO4 (aq) → Ca3(PO4)2 (s) + 6 KCl (aq)

Из отопљеног CaCl2 се може путем електролизе добити метални калцијум:

CaCl2(l) → Ca(s) + Cl2(g)

Примена[уреди | уреди извор]

Калцијум хлорид се користи:

  • у медицини као средство при недостатку калцијума
  • за дехидратацију гасова
  • за добијање различитих једињења калцијума
  • за уклањање трагова воде из органских супстанци
  • заједно са натријум хлоридом као средство за спречавање стварања леда на путевима

Припрема[уреди | уреди извор]

Структура полимерног [Ca(H2O)6]2+ центра у кристалном калцијум хлорид хексахидрату, што илуструје висок координациони број типичан за комплексе калцијума.

У већем делу света калцијум хлорид се добија из кречњака као нуспроизвод Солвејевog поступка, који следи ову нето реакцију:[12]

2 NaCl + CaCO3 → Na2CO3 + CaCl2

Северноамеричка потрошња у 2002. години износила је 1.529.000 тона (3,37 милијарди фунти).[13]

У САД се већина калцијум хлорида добија пречишћавањем из слане воде.

Као и код већине ринфузних производа од соли, обично се јављају трагови осталих катјона алкалних метала и земноалкалних метала (групе 1 и 2) и других анјона из халогена (група 17), али концентрације су незнатне. Појава

Појава[уреди | уреди извор]

Калцијум хлорид се јавља у виду ретких евапоритних минерала сињарита (дихидрат) и антарктицит (хексахидрат).[14][15][16] Још један познати природни хидрат је гијарајит - тетрахидрат.[16][17] Сродни минерали хлорокалцит (калијум калцијум хлорид, KCaCl3) и тахихидрит (калцијум магнезијум хлорид, Ca Mg2Cl6·12H2O) су такође врло ретки.[16][18][19] То важи и за рорисит, CaClF (калцијум хлорид флуорид).[16][20]

Хазарди[уреди | уреди извор]

Иако није токсичан у малим количинама када је влажан, изразито хигроскопна својства нехидратисане соли представљају извесну опасност. Калцијум хлорид може деловати надражујуће исушивањем влажне коже. Чврсти калцијум хлорид се егзотермно раствара, а опекотине се могу јавити и усној шупљини и једњаку ако се прогутају. Гутање концентрованих раствора или чврстих производа може проузроковати гастроинтестиналну иритацију или стварање чирева.[21]

Конзумација калцијум хлорида може довести до хиперкалцемије.[22]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з Lide, David R., ур. (2009). CRC Handbook of Chemistry and Physics (90th изд.). Boca Raton, Florida: CRC Press. ISBN 978-1-4200-9084-0. 
  4. ^ „Calcium chloride (anhydrous)”. ICSC. International Programme on Chemical Safety and the European Commission. 
  5. ^ Seidell, Atherton; Linke, William F. (1919). Solubilities of Inorganic and Organic Compounds (2nd изд.). New York: D. Van Nostrand Company. стр. 196. 
  6. ^ а б в г д ђ Anatolievich, Kiper Ruslan. „Properties of substance: calcium chloride”. chemister.ru. Приступљено 2014-07-07. 
  7. ^ а б в г д ђ Pradyot, Patnaik (2019). Handbook of Inorganic Chemicals. The McGraw-Hill Companies, Inc. стр. 162. ISBN 978-0-07-049439-8. 
  8. ^ а б в г Müller, Ulrich (2006). Inorganic Structural Chemistry. wiley.com (2nd изд.). England: John Wiley & Sons Ltd. стр. 33. ISBN 978-0-470-01864-4. 
  9. ^ а б в Sigma-Aldrich Co. Retrieved on 2014-07-07.
  10. ^ Donald E. Garrett (2004). Handbook of Lithium and Natural Calcium Chloride. стр. 379. ISBN 978-0080472904. Приступљено 2018-08-29. „Its toxicity upon ingestion, is indicated by the test on rats: oral LD50 (rat) is 1.0–1.4 g/kg (the lethal dose for half of the test animals, in this case rats...)” 
  11. ^ „MSDS of Calcium chloride”. fishersci.ca. Fisher Scientific. Приступљено 2014-07-07. 
  12. ^ а б Robert Kemp, Suzanne E. Keegan "Calcium Chloride" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2000, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a04_547.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  13. ^ Calcium Chloride SIDS Initial Assessment Profile, UNEP Publications, SIAM 15, Boston, 22–25 October 2002, page 11.
  14. ^ Sinjarite
  15. ^ Antarcticite
  16. ^ а б в г List of Minerals
  17. ^ Ghiaraite
  18. ^ Chlorocalcite
  19. ^ Tachyhydrite
  20. ^ Rorisite
  21. ^ „Product Safety Assessment (PSA): Calcium Chloride”. Dow Chemical Company. 2. 5. 2006. Архивирано из оригинала 17. 9. 2009. г. Приступљено 22. 7. 2008. 
  22. ^ „Calcium Chloride Possible Side Affects”. Архивирано из оригинала 27. 07. 2020. г. Приступљено 01. 05. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  • Handbook of Chemistry and Physics, 71st edition, CRC Press, Ann Arbor, Michigan, 1990.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Калцијум хлорид на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Калцијум_хлорид&oldid=27554424”