Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Вера Благојевић

Вера Благојевић (Београд, 16. мај 1920 — Кленак, код Руме, 18. март 1942), студент медицине, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Одрасла је у Шапцу, где је завршила основну школу и гимназију. Пошто је њен отац још у младости био близак са комуниста, Вера се следећи његов пример још као учесница гимназије определила за револуционарни омладински покрет. Након доласка на студије медицине у Београд, постала је 1938. године члан Савеза комунистичке омладине (СКОЈ). Током студија је активно учествовала у револуционарном студенстком покрету, као и у Омладинској секцији Женског покрета. У чланство Комунистичке партије (КПЈ) примљена је фебруара 1940. године.

Политички је деловала међу омладином и женама Шапца, па је у јесен 1940. године постала члан Окружни комитет КПЈ за Подриње и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Подриње. Након окупације Југославије, 1941. године вратила се у Шабац, где је радила на организовању омладине и припремама оружаног устанка. Након формирања Мачванског партизанског одреда, јула 1941. године, радила је политички са женама Подриња. Поред политичког рада, учествовала је и у борбама. Након почетка Прве непријатељске офанзиве, септембра 1941. године одред је морао да се повуче, а Вера је била упућена на политички рад у Јадар. У Лозници су је заробили јадарски четници, али је уз помоћ партизана успела да буде спашена из четничког затвора и врати се у одред.

Услед напорних маршева на путу ка Мачви, крајем децембра 1941. године, тешко се разболела због чега је била пребачена у село Текериш. Овде су је почетком марта 1942. године открили и заробили легализовани четници војводе Даке Тешмановића и потом предали Гестапоу у Шабац. Као „опасна комунисткиња” у истрази је била подвргнута мучењима, али како ништа није одала, осуђена је на смрт. Стрељана је 18. марта 1942. године заједно са шездесетак талаца на месту Шицара, у близини села Кленак. За народног хероја проглашена је 6. јула 1953. године.

Цео чланак 308 сјајних чланака

Добар чланак

Варљиво лето ’68

Варљиво лето ’68 је југословенски играни филм из 1984. снимљен у режији Горана Паскаљевића, а по сценарију Гордана Михића. Главне улоге тумаче Славко Штимац, Данило Бата Стојковић, Мира Бањац, Мија Алексић и Ивана Михић. Премијерно је приказан 5. априла 1984. у биоскопу „Балкан” у Београду.

Радња филма дешава се 1968. и прати доживљаје матуранта Петра у потрази за „женом свог живота” што га доводи у низ деликатних ситуација. Његов „свет” насељен је женама које су предмет његове младалачке жеље — удатим госпођама, стидљивим вршњакињама, изазовним професоркама, због чега га не интересују наизглед преломни историјски догађаји, због којих када коначно нађе праву љубав она мора бити прекинута. Кроз низ комичних сцена филм се бави понашањем малих људи у једној важној политичкој години. Тандем Паскаљевић—Михић створио је истовремено љубавну и политичку комедију смештену у идиличној и патријархалној провинцији до које допире ехо бурних светских и домаћих политичких збивања.

Упоредо са филмом снимљена је истоимена телевизијска серија, која је у јесен 1985. емитована на Телевизији Београд. Југословенска кинотека је филм уврстила међу 100 српских играних филмова, који су 28. децембра 2016. проглашени за културно добро од великог значаја.

Цео чланак 406 добрих чланака

Изабрани списак

Филмографија Квентина Тарантина

Квентин Тарантино је амерички режисер, продуцент, сценариста и глумац. Укупно је режирао и написао десет филмова. Каријеру је започео крајем осамдесетих када је режирао, написао и глумио у црно-белом аматерском и краткометражном филму „Рођендан мог најбољег пријатеља”, који је данас делимично изгубљен и који није никада био званично приказан. Као независни филмски продуцент, режирао је, написао и појавио се у криминалистичком трилеру Улични пси (1992), у коме је реч о петоро криминалаца здружених ради заједничке пљачке продавнице накита. Филм је доживео велики успех, а часопис Емпајер га је прогласио за најбољи независни филм свих времена.

Након првог остварења Улични пси Тарантино је режирао још 10 дугометражних играних филмова који су освојили бројне награде и предоминатно позитивне оцене критике и публике.

Цео чланак 110 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

19. мај — Председник Ирана Ебрахим Раиси настрадао је у хеликоптерској несрећи код града Варзакана на северу Ирана.
18. мај — Дошло је до сукоба између сепаратиста и француских снага безбедности на француској прекоморској територији Нова Каледонија.
15. мај — Премијер Словачке Роберт Фицо је рањен у атентату након састанка са члановима Владе у Хандлови.
11. мај — Швајцарска, коју је представљао Немо са песмом The Code, победник је Песме Евровизије 2024.
9. мај — Никола Јокић је по трећи пут изабран за најкориснијег играча НБА (MVP) регуларне сезоне НБА лиге.
8. мај — Гордана Силјановска Давкова победила на председничким изборима у Северној Македонији и постала прва жена на тој функцији.
7. мај — Владимир Путин положио је заклетву и ступио пети пут на дужност председника Русије.

Остале вести

На данашњи дан

3. јун

350 — Непотијан, Константинов сестрић, подигао је у Риму неуспешну узурпацију против владара западног дела Римског царства Магненција.
1889 — Краљевина Србија преузела је од француског концесионара управљање својом железницом.
1940 — Окончана је евакуација више од 337.000 британских, француских и белгијских војника из Денкерка током битке за Француску.
1959 — Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова.
1968 — У Београду, а потом и у другим универзитетским центрима у Југославији, почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији.
1989 — У експлозији гасовода на Трансибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза, при чему је погинуло 575 људи, а око 600 је рањено.
2006 — Скупштина Црне Горе је прогласила независност, чиме је Државна Заједница Србије и Црне Горе престала да постоји.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да је за првог народног хероја Југославије проглашен Петар Лековић?
… да је највећи сателит у Сунчевом систему Јупитеров Ганимед?
… да је лекар Жозеф Гијотен дао предлог о коришћењу гиљотине?
… да је Беназир Буто била прва жена премијер и вођа једне муслиманске земље?
… да Чубрина улица у Београду носи име по књижевном псеудониму писца и Његошевог учитеља Симе Милутиновића Сарајлије?
… да је једна од најпознатијих српских сликарки Катарина Ивановић била прва жена академик код Срба?
… да се у средини Млечног пута налази црна рупа, а што је планета старија, она је ближа њој?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Пино гри је сорта белог грожђа која води порекло из Бургундије у Француској и настала је мутацијом од пино блана. Сиве је боје, али може имати тонове од беле па до црне.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 689.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 372.011 корисника отворило налог, а од тога је 1.415 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Главна страна