Горан Буњевчевић
Горан Буњевчевић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Горан Буњевчевић | ||
Надимак | Буња[1] | ||
Датум рођења | 17. фебруар 1973. | ||
Место рођења | Карловац, СФРЈ | ||
Датум смрти | 28. јун 2018.45 год.) ( | ||
Место смрти | Београд, Србија | ||
Висина | 1,90 m | ||
Позиција | одбрамбени | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1991—1992 | БАСК | 14 | (0) |
1992—1994 | Графичар | 25 | (1) |
1994—1997 | Рад | 76 | (5) |
1997—2001 | Црвена звезда | 169 | (19) |
2001—2006 | Тотенхем | 51 | (0) |
2006—2007 | АДО Ден Хаг | 24 | (1) |
Репрезентативна каријера | |||
1998—2003 | СРЈ / СЦГ | 16 | (0) |
Горан Буњевчевић (Карловац, 17. фебруар 1973 — Београд, 28. јун 2018) био је српски фудбалер.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 17. фебруара 1973. године у Карловцу, а детињство је провео у Сплиту. Његов отац био је војни официр. Фудбалску каријеру започео је у сплитском Хајдуку, заједно са братом Мирком Буњевчевићем, бившим фудбалером и тренером. Након избијања рата, заједно са породицом преселио се у Београд.
Након завршетка каријере положио је за Б УЕФА лиценцу 2008. године, а 2010. добио и А лиценцу УЕФЕ. Године 2012. дипломирао је спортски менаџмент на београдском Универзитету Алфа, говорио је течно енглески језик. Био је ожењен и отац једног детета.[2]
Каријера[уреди | уреди извор]
Фудбалску школу учио је у сплитском Хајдуку, а по избијању рата у бившој Југославији са родитељима се преселио у Београд. Након играња у дресу нижеразредних београдских клубова БАСK и Графичар, постао је првотимац београдског Рада (1994–97) где је на 76 првенствених утакмица постиже 5 голова, а након тога заиграо за Црвену звезду.
ФК Црвена звезда[уреди | уреди извор]
За Црвену звезду играо је у периоду од 1997—2001. године, наступио на 169 званичних утакмица и постигао 19 голова. Са Црвеном звездом освојио је две шампионске титуле, 2000. и 2001. године, као и два Купа СР Југославије, 1999. и 2000. године.[3]
Током прве сезоне у ФК Црвена звезда забележио је 39 утакмица уз четири постигнута гола, два против ФК Обилић. У полусезони1998/99., Буњевчевић је преузео капитенску траку, коју је носио две и по сезоне. Као капитен први трофеј освојио је 1999. године, када је његов тим савладао ФК Партизан у финалу купа, резултатом 4—2, а Буњевчевић је у тој сезони био играч са највише наступа у тиму.
У сезони 1999/2000 одиграо је свих 49 утакмица у шампионату, Купу Југославије и Купу УЕФА, а постигао је седам голова и поново био играч са највише наступа у тиму.[1][3]
Године 2000. проглашен је за најбољег спортисту СД Црвене звезде.
У последњој сезони у дресу Црвене звезде, Буњевчевић је одиграо 45 мечева уз један постигнут гол.[3]
ФК Тотенхем[уреди | уреди извор]
Од 2001. године носио је дрес енглеског премијерлигаша Тотенхема, где је одиграо 51 утакмицу. Дебитовао је 18. августа 2001. године, када је његов тим одиграо играо против ФК Астон Вила, а утакмица је завршена резултатом 0—0.
Доживео је повреду кичме на утакмици против Челсија, која је трајала скоро до краја сезоне. Наредне, сезоне 2002/03 повреде су престале, а тренер Тотенхема прикључио га је првој постави, играо је на позицији одбрамбеног играча, да би касније играо на позицији левог крила.[4] Тим је напустио 26. маја 2006. године.[5]
ФК АДО Ден Хаг[уреди | уреди извор]
Након одласка из Тотенхема, прикључује се ФК АДО Ден Хаг, где је играо у периоду од 2006—2007. године. У дресу холандског клуба одиграо је 24 утакмице и постигао један гол. У овом клубу завршио је играчку каријеру.
Репрезентација[уреди | уреди извор]
Као репрезентативац Југославије и СЦГ одиграо је 16 мечева. Дебитовао је 1998. у пријатељском сусрету против Израела (2:0), а последњи сусрет за репрезентацију одиграо је против Велса (2:3) у Кардифу 2003. године у квалификацијама за Европски шампионат.[6]
Каријера руководиоца[уреди | уреди извор]
Почетком марта 2008. године постао је спортски директор Црвене звезде, где је на том месту заменио Стевана Стојановића.[7] Оставку је поднео 29. августа исте године после лоших игара Црвене звезде у припремном периоду и ране елиминације у УЕФА купу од кипарског АПОЕЛ-а.[8]
У периоду од децембра 2011. до 2014. године био је генерални директор ФК Земун.[9][10]
Маја 2016. године изабран је у извршни одбор Фудбалског савеза Србије, под новим председником, Славишом Кокезом.[11][12]
Буњевчевићу је између 19. и 20. маја 2018. пукла анеуризма и имао излив крви у мозак, због чега је хитно оперисан, након чега су му се лекари борили за живот. Преминуо је 28. јуна 2018. године у Београду.[13]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „KRSTAJIĆ U SUZAMA ZBOG SMRTI PRIJATELJA: Ode nam Bunja!”. kurir.rs. Приступљено 28. 6. 2018.
- ^ „Goran Bunjevčević izgubio najvažniju bitku”. kurir.rs. Приступљено 28. 6. 2018.
- ^ а б в „На данашњи дан: Рођен Горан Буњевчевић”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 17. 2. 2015.
- ^ „Bolton 3–4 Tottenham (aet)”. BBC. 27. 10. 2004. Приступљено 25. 8. 2009.
- ^ Topspurs-Bunjevčević's record, 1 May 2008.
- ^ Горан Буњевчевић, www.reprezentacija.rs
- ^ Б92-„Буњевчевић спортски директор ЦЗ”. Приступљено 3. 3. 2008.
- ^ Toplica i Bunja pobegli, Tana v.d. predsednik Архивирано 2012-09-06 на сајту Archive.today
- ^ Bunjevčević: Ne sme da se zarađuje 100.000, a troši sedam miliona at Večernje novosti, 20. 12. 2014
- ^ Igrutinović, Ivana. „Gradimo novo fudbalsko carstvo”. kladionicasoccer.com. Архивирано из оригинала 02. 09. 2018. г. Приступљено 2. 9. 2018.
- ^ „Football Association of Serbia has new president - English - on B92.net”. B92.net (на језику: енглески). Приступљено 17. 6. 2018.
- ^ Milosavljevic, Zoran. „Serbia name caretaker Krstajic as permanent coach”. U.K. (на језику: енглески). Приступљено 17. 6. 2018.
- ^ Преминуо Горан Буњевчевић
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Горан Буњевчевић на сајту reprezentacija.rs
- Репрезентација је локомотива савеза („Политика”, 19. јануар 2017)