Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу
Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу | |
---|---|
![]() | |
Опште информације | |
Место | Горњи Милановац |
Држава | ![]() |
Врста споменика | верски објекат |
Време настанка | 19. век |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Власник | Српска православна црква |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Краљево |
www |
Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу је задужбина кнеза Милоша Обреновића.
Градња је почела 1860. године, али, после смрти кнеза Милоша, цркву довршава 1862. његов син, и наследник на престолу, кнез Михаило Обреновић. Црква представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7f/Grad_Gornji_Milanovac_%286%29.jpg/263px-Grad_Gornji_Milanovac_%286%29.jpg)
За изградњу цркве био је ангажован Настас Ђорђевић, познати неимар тог доба, да је пројектује и изгради. Готово је истоветна цркви Св. Арханђела Гаврила у Аранђеловцу.
Црква је складних пропорција, обогаћена декоративним елементима који воде порекло од старосрпског (романско-византијског) архитектонског и скулптуралног стваралаштва, али као целина одсликава необарокно време у коме је настала (што се нарочито огледа у њеном звонику).
Стари иконостас је дело Николе Марковића и има већу вредност него нови. Сада се чува на спрату цркве у звонику. Старешина храма је протојереј Миодраг Анђелић.
У цркви се налазе делови грма из Такова, где је 1815. године одржан историјски Таковски сабор и подигнут Други српски устанак (један део тог храста чува се и у Милошевом конаку у Београду).
Галерија[уреди | уреди извор]
- Некадашњи изглед
-
Разгледница старог Милановца
-
Детаљ првобитног иконостаса
-
Икона „Богородица ружа која не вене”
-
Послератни иконостас
- Данашњи изглед