Атриопептин
| Натриуретски пептид А | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||
| Доступне структуре | |||||||||||
| 1АНП, 1YК0, 3Н57 | |||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | НППА; АНФ; АНП; АТФБ6; ЦДД-АНФ; ПНД | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 108780 МГИ: 97367 ХомолоГене: 4498 ГенеЦардс: НППА Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 4878 | 230899 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000175206 | ЕНСМУСГ00000041616 | |||||||||
| УниПрот | П01160 | П05125 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_006172.3 | НМ_008725.2 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_006163.1 | НП_032751.1 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 1: 11.91 - 11.91 Мб |
Цхр 4: 148 - 148 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Атриопептин (атријални натриуретски пептид, АНП, атријални натриуретски фактор, АНФ, атријални натриуретски хормон, АНХ, кардионатрин, кардиодилатин ЦДД) је јак вазодилататор, и протеински (полипептидни) хормон који луче ћелије срчаног мишића.[1][2][3] Он учествује у хомеостатичкој контроли телесне воде, натријума, калијума и масноће (адипозног ткива). Њега отпуштају мишићне ћелије горњих комора (атрија) срца (миокарда) у одговору на висок крвни притисак. АНП делује тако што редукује водено, натријумско и адипозно оптерећење цирцулаторног система, и на тај начин смањује крвни притисак.[1]
Структура[уреди | уреди извор]
АНП је 28 аминокиселина дуг пептид са прстеном од 17 аминокиселина у средини молекула. Прсте је формиран дисулфидном везом између два цистеинска остатка у позицијама 7 и 23. АНП је блиско сродан са БНП (можданим натриуретским пептидом) и ЦНП (C-типом натриуретског пептида). Они имају заједнички аминокиселински прстен. АНП је откривен 1981.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Wидмаиер, Ериц П.; Херсхел Рафф; Кевин Т. Странг (2008). Вандер'с Хуман Пхyсиологy, 11тх Ед. МцГраw-Хилл. стр. 291, 509—10. ИСБН 978-0-07-304962-5.
- ^ Поттер ЛР, Yодер АР, Флора ДР, Антос ЛК, Дицкеy ДМ (2009). „Натриуретиц пептидес: тхеир струцтурес, рецепторс, пхyсиологиц фунцтионс анд тхерапеутиц апплицатионс”. Хандб Еxп Пхармацол. Хандбоок оф Еxпериментал Пхармацологy. 191 (191): 341—66. ИСБН 978-3-540-68960-7. ПМИД 19089336. дои:10.1007/978-3-540-68964-5_15.
- ^ Аддицкс К, Форссманн WГ, Хенкел Х, Холтхаусен У, Менз V, Риппегатхер Г, Зисковен D (1989). „Цалциум-цалмодулин антагонистс Инфлуенцес тхе релеасе оф цардиодилатин/АНП фром атриал цардиоцyтес”. Ур.: Wамбацх Г, Кауфманн W. Ендоцринологy оф тхе хеарт. Берлин: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-0-387-51409-3.
- ^ де Болд А (1985). „Атриал натриуретиц фацтор: а хормоне продуцед бy тхе хеарт”. Сциенце. 230 (4727): 767—70. ПМИД 2932797. дои:10.1126/сциенце.2932797.
Литература[уреди | уреди извор]
- Аддицкс К, Форссманн WГ, Хенкел Х, Холтхаусен У, Менз V, Риппегатхер Г, Зисковен D (1989). „Цалциум-цалмодулин антагонистс Инфлуенцес тхе релеасе оф цардиодилатин/АНП фром атриал цардиоцyтес”. Ур.: Wамбацх Г, Кауфманн W. Ендоцринологy оф тхе хеарт. Берлин: Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-0-387-51409-3.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Атриал+Натриуретиц+Фацтор на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)