Биатлон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Такмичари на гађању

Биатлон генерално је термин којим се означава спорт који се састоји од две дисциплине - комбиноване. Биатлон, се међутим најчешће користи да означи зимски спорт који комбинује "цросс-цоунтрy" скијашко трчање и гађање из пушке. Постоји и летња варијанта која комбинује гађање са трчањем као и она која комбинује гађање са трчањем на ролер-скијама.

Спорт је нарочито популаран у својој домовини - Норвешкој али и у Немачкој и Русији, за коју се процењује да у клубском такмичењу учествује чак око милион биатлонаца.

Норвешки биатлонац Оле Еинар Бјøрндален, по многима, најбољи биатлонац свих времена

Кратка историја[уреди]

Спорт води порекло из обуке норвешких војника. Прво познато такмичење је забележено 1767. међу граничним патролама. Постепено се као ширио Скандинавијом најпре као облик војничке обуке.

Под именом "војничка патрола", комбинација скијашког трчања и пуцања је први пут такмичарски уведена на Зимским олимпијским играма 1924, а затим као демонстрација на играма 1928, 1936. и 1948, али није добио статус олимписјког спорта, обзиром да су постојале несугласице о правилима. Средином 1950-их, биатлон се ширио као такмичарски спорт у Шведској и Русији и добијао на популарности међу гледаоцима. Захваљујући ширењу популарности враћен је на ОИ и постао један од престижнијих спортова, нарочито у дисиплини штафета.

Прво светско првенство у биатлону одржало се 1958. у Аустрији, а 1960. је постао стални спорт на ЗОИ. На ЗОИ 1992. у Албертвилу, по први пут су се и жене такмичиле.

На такмичењима од 1958. до 1965, коришћена је муниција јаког пуњења (.30-06, 7,62mm НАТО) да би .22ЛР пуњење било стандардизовано од 1978. Најпре је муниција ношена на опасачима, а такмичење се одвијало трчањем на 20 km, појединачно, са четири гађања на метама на удаљености од 100m, 150m, 200m и 250m. Од 1966. растојање до мете је смањено на 150m, а уведена је и дисциплина штафете. Следећа промена је била смањење раздаљине на 50m - 1978, а механичке мете су уведене 1980 на ЗОИ у Лејк Плесиду. Најновије, електронске мете (по изгледу имитација механичких) се сада користе на важнијим такмичењима, Светски куп, Светско првенство и ЗОИ. Мете са компјутерски надгледаним сензорима су повољније не само из разлога што је потребно мање судија, већ и за потребе живих ТВ преноса.

Управљачка тела[уреди]

1948, Унион Iнтернатионале де Пентатхлон Mодерне ет Биатхлон (УИПМБ) је основан, са циљем стандардизације правила биатлона и модерног пентатлона. 1993, биатлонска "грана" УИПМБ-а оформила је Iнтернатионал Биатхлон Унион (ИБУ), који се званично одвојио 1998.

Председници УИПМБ/ИБУ:

Такмичења[уреди]

Осим на ЗОИ и Светском првенству, такмичења се одвијају и као Светски куп (БWЦ) који траје преко целе зиме, са Божићном (свакако по грегоријанском календару) и паузом за светско првенство или ЗОИ. Трке се одвијају током целе седмице, а обично се оне атрактивније (масовни старт и штафета) остављају за викенде. Целе сезоне се прикупљају бодови који се збрајају на крају.

Правила и опрема[уреди]

Комлетна правила уређена су у званичном правилнуку ИБУ-а (види Спољашње везе, испод). Ипак, описи дати у сижеу појединих дисциплина, дати доле, довољни су за просечног гледаоца.

Основни концепти[уреди]

Укратко, биатлонско такмичење се сатоји од трчања на скијама и које је испресецано гађањем у 2 или 4 наврата, пола из лежећег а пола из стојећег положаја. Зависно од резултата гађања, такмичарима се додају казнене секунде или морају трчати казнени круг, за сваку од промашених мета. Као и у свим тркама, за победу је потребно најкраће време.

Свако гађање има 5 мета које је потребно погодити, свака промашена мета, зависно од дисциплине, "доноси":

  • казнени круг - додатно трчање на 150m, за који је обично потребно 20-30 секунди врхунским такмичарима (зависно од услова, квалитета снега итд.),
  • додавање времена - од 1 минута на време трчања (правило је старо, из времена када се спорије трчало, па се може сматрати престрогим у односу на трчање додатног круга) или
  • додатно пуцање, како би се обориле преостале мете, могућа су само 3 додатна метка, која се морају ручно пунити, један по један што такође одузима време. Уколико и тада има непогођених мета трчи се казнени круг.

Дуж стазе мере се и пролазна времена, као и после гађања. У дисциплини спринт, то је нарочито важно, обзиром да такмичати не крећу у исто време већ на 30 секунди размака, а најмање је важно код "потере" и масовног старта.

Скијашко трчање[уреди]

Биатлон допишта трчање било којом техником, што значи да се у правилу користи слободни стил, који је најбржи. Није допуштена друга опрема осим скија и штапова. Минимална дужина скија је висина такмичара умањена за 4cm.

Гађање[уреди]

Такмичари носе, на раменима, све време трке пушку тежине 3,5кг. Пушка је малог калибра и користи муницију .22 ЛР и ручно се репетира.

Раздаљина до мете је 50m или 164 стопе. Мете су кружног облика и има их 5. Када се гађа из лежећег става, мета је пречника 45mm или 1,7 цола, а из стојећег става 115mm или 4,5 цола. Међутим гађање се одвија на истој мети тако што се приликом гађања из лежећег става унутрашњи круг, мањег пречника, физички одваја (увлачи) и једино је он тада активан, док се за гађање у стојећем ставу кругови споје.

Дисциплине биатлона[уреди]

Појединачно такмичење[уреди]

Трка дуга 20 km (15 km за жене) је најстарија дисциплина. Гађа се 4 пута наизменично у лежећем и стојећем ставу, укупно 20 мета. Сваки промашај доноси додатно време, обично 1 минут, које се додаје на време трчања. Такмичари почињу трку уобичајено на 30 секунди размака.

Спринт[уреди]

Спринт је 10 km дуг за мушкарце а 7,5 km за жене. Гађа се два пута најпре из лежећег па из стојећег става, укупно 10 мета. Сваки промашај доноси казнени круг трчања од 150m. I овде такмичари почињу трку појединачно у временским размацима.

Потера[уреди]

У потери такмичари почињу по пласману из претходне трке, у временском размаку тог времена, заокруженог на целу секунду. Дакле, такмичар креће са толико временског заостатка за првим, колико је у претходној трци каснио на циљу. Претходна трка је уобичајено спринт. Победник је онај ко први стигне на циљ. Дужина стазе је 12,5 km за мушкарце, односно 10 km за жене. Гађа се 4 пута али прва два гађања су лежећа а последња два из стојећег става. За сваки промашај се трчи додатних 150 m у казненом кругу. Како не би било гужве на стази и на гађању, по правилима светског купа, учествује само 60 првопласираних из претходне трке. Место на гађалишту је по редоследу стизања до мета.

Масовни старт[уреди]

Масовни старт, значи да сви такмичари крећу у исто време. Стаза је дуга 15 km (12.5 km за жене, четири су гађања (2 лежећа па 2 стојећа). Прво се гађа на мети по са стартним бројем такмичара, а остала гађања по редоследу доласка на мете. Као и у спринту, казнени круг је 150 m за сваку промашену мету. По правилима Светског купа, учествује само 30 такмичара (упола мање од потере јер крећу сви у исто време).

Штафета[уреди]

Тим се стастоји од 4 такмичара, од којих сваки трчи 7,5 km (мушкарци) или 6 km (жене), са два гађања; једно у лежећем и једно у стојећем ставу. За свако гађање (5 мета) такмичар има 8 метака, од којих 5 иду у шанжер, а преостала три (уколико буду потрбни) морају се ручно напунити. Уколико и после испуцаних 8 метака, има непогођених мета, трчи се казнени круг од по 150 m за сваку. Први тркачи свих тимова крећу у исто време, а сваки следећи, зависно од тога којим редом његов претходник из тима стигне на место предаје штафета. Предаја се врши додиривањем, на било ком месту на телу, у "зони" предаје дугој 50 метара. Предају надгледају посебне судије. Прво гађање, првог такмичара је на мети која одговара стартном броју. Друго гађање првог и сва гађања преосталих такмичара у тиму, одвијају се на метама по редоследу стизања на гађање.

Мешовита штафета[уреди]

Најмлађа је дисциплина биатлона, има иста правила као штафета али је састав тимова мешовитог састава - два мушкарца и две жене. Прво трче жене 2 x 6 км, а затим мушкарци 2 x 7,5 км, а правила гађаwа су иста.

Тим (укинуто)[уреди]

У тимском су такмичењу наступала по 4 такмичара у сваком тиму али су започињали трку истовремено. Два члана тима гађају из лежећег а два из стојећег става. Уколико промаше - два члана тима која не пуцају, одрађују казнене кругове од по 150m. Тим мора ући на гађалиште у исто време а кроз циљ проћи највише у 15 секунди размака имаче се добија казнени минут на постигнути време. Од 2004, ова дисциплина је укинута на нивоу Светског купа.

Места такмичења[уреди]

У Светском купу и шампионату, трке се одржавају, по традицији, у истим местима. Други разлог је ниво опремљености које та места имају што се тиче функционисања стрелишта.

Земља Главна такмичења
 Аустрија Хохфилцен Саалфелден
 Канада Кенмур Валкартије
 Финска Контиолахти Куусамо Лахти
 Немачка Оберхоф Рухполдинг Велтинс-Арена*
 Италија Антхолц-Антерселва Ћезана-Сан Сикарио
 Норвешка Беитостелен Холменколен Лилехамер
 Русија Канти-Мансијск Новосибирск
 Словачка Брезно
 Словенија Покљука
 Шведска Естерсунд
 САД Форт Кент, Мејн Преск Ајл, Мејн Лејк Плесид, Њујорк (држава) Солџер Холоу, Јута

Друге варијанте биатлона[уреди]

Две уобичајене варијанте су летњи биатлон, где је скијање замењено трчањем и стреличарски биатлон или скијашко стреличарство, где је пушка замењена луком. Такође, постоји и такмичење лети, на ролер-скијама, на моунтаин бајковима и биатлон са оријентационим трчањем. Примитивни биатлон користи ципеле за снег.

Извори[уреди]


Види још[уреди]

Спортови који се комбинују у биатлону:

Други мултидисцилинарни спортови - не везани за биатлон:

Спољашње везе[уреди]