Пређи на садржај

Привреда Немачке

С Википедије, слободне енциклопедије
Привреда Немачка
Бранденбуршка капија и Берлински телевизијски торањ
ВалутаЕвро (€)
Статистика
БДП (номинална)$5.4 триллион (2022)[1]
БДП раст
  • 1.8% (2022)
  • −0.5% (2023)
  • 0.2% (2024)
БДП по становнику
  • $54,291 (номинални; 2024)
  • $67,245 (ПКМ; 2024)
Инфлација (ИПЦ)
  • 8.7% (2022)
  • 6.3% (2023)
  • 3.5% (2024)
Џини индекс29.7 ниско (2019)
Размена
Извоз$1,62 трилиона (2022)
Извозна добрамоторна возила, машине, хемикалије, рачунарски и електронски производи, електрична опрема, фармацеутски производи, метали, транспортна опрема, прехрамбени производи, текстил, производи од гуме и пластике
Главни извозни партнери
Увоз$1,17 трилиона (2022)
Увозна добрамашине, опрема за обраду података, возила, хемикалије, нафта и гас, метали, електрична опрема, фармацеутски производи, прехрамбени производи, пољопривредни производи
Главни увозни партнери
СДИ стоцк
  • $1.653 билион (2017)
  • У иностранству: $2,298 билион (2017)
Јавне финансије
Јавни дуг
  • 63.6% БДП-а (2023)[2]
  • €2.6 триллион (2023)[2]
Кредитни рејтингААА (домаћи)
ААА (страни)
Резерве$400 милијарди (2022)[3]
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима

Немачка има окружење социјалног тржишта са високо квалификованом радном снагом, великим капиталом, ниским нивоом корупције[4] и високим степеном иновативности.[5] Трећа је по величини у свету по извозу робе и има највећу националну економију у Европи, која је четврта у свету по номиналном БДП-у[6] и педесет прва по ПКМ-у.[7]

Сервисни сектор доприноси са око 71% укупног БДП (укључујући информационе технологије), индустрија са 28% и пољопривреда са 1%. Стопа незапослености према подацима Еуростата у јануару 2015. године износила је 4,7%, што је најнижа стопа међу свим државама чланицама Европске уније. Немачка има најнижу стопу незапослених младих међу свим државама чланицама Европске уније која износи 7,1%. Према Организацији за економску сарадњу и развојј Немачка има једну од највиших радних продуктивности на свету.

Немачка је део Европског јединственог тржишта које чини више од 508 милиона потрошача. Неколико домаћих комерцијалних политика одређује се споразумима између чланица Европске уније и законодавством ЕУ. Немачка је увела заједничку европску валуту, евро 2002. године. Чланица је Еврозоне коју представља око 338 милиона грађана. Монетарну политику Еврозоне поставља Европска централна банка, са сједиштем у Франкфурту на Мајни, финансијском средишту континенталне Европе.

Као дом савремених аутомобила, аутомобилска индустрија у Немачкој сматра се једном од најконкурентнијих и иновативнијих на свијету и четврта је највећа по производњи. Десет највећих извозних добара Немачке су возила, стројеви, хемикалије, електрични производи, електрична опрема, фармацеутски производи, транспортна опрема, основни метали, прехрамбени производи и гума и пластика. Немачка је трећи по величини извозник оружја на свету.

Предузећа[уреди | уреди извор]

Од 500 највећих свјетских предузећа које се котирају на берзи Фортуне Глобал 500 на основу прихода у 2014. године, са седиштем у Немачкој налази се 28 предузећа. Тридесет предузећа са сједиштем у Немачкој налази се на ДАX, , немачком берзовном индексу. Познати међународни брендови су БМW, Мерцедес-Бенз, Ауди, Порсцхе, Волксwаген, САП-СЕ, Сиеменс, Аллианз СЕ, Адидас, Немачке железнице (Деутсцхе Бахн), Деутсцхе Банк и Роберт Босцх.

Немачка је позната по великом броју специјализованих малих и средњих предузећа, што је познато као средња класа модел. Око 1.000 ових предузећа су водећа на глобалном тржишту у свом елементу и означени су као скривени шампиони. Берлин се развио успјешно у космополитско средиште за старт-уп предузећа и постао водеће место за фирме у Европској унији које се финансирају из предузетничког капитала.

Списак највећих немачких предузећа по приходима 2018. године:

Ранг Име Седиште Приход (милд. €) Профит (милд. €) Запослени

(свет)

1. Волксwаген АГ Волфсбург 236 13,9 664.500
2. Даимлер АГ Штутгарт 167 11,1 298.700
3. Сцхwарз група Некарсулм 113 ? 458.000
4. БМW Минхен 104 7,1 134.700
5. Лидл Некарсулм 89 ? 160.100
6. Сиеменс Берлин, Минхен 83 6,1 379.000
7. Деутсцхе Телеком Бон 81 ? 216.000
8. Роберт Босцх Штутгарт 79 5,3 410.000
9. Унипер Диселдорф 66 863 12.000
10. Деутсцхе Пост АГ Бон 63 4,1 546.900
12. БАСФ Лудвигсхафен 63 6,4 122.400
21. Метро АГ Диселдорф 37 1,4 146.300
26. Е.ОН Есен 30 3,0 43.300
- Аллианз СЕ Минхен 131 11,5 142.000

Немачке државе[уреди | уреди извор]

Списак немачких држава по ГРП-у 2022
Државе Ранг ГРП

(у милијардама ЕУР€)

Удео у БДП-у (%)
 Немачка — 3,867.050 100
 Северна Рајна-Вестфалија 1 793.790 20.5
 Баварска 2 716.784 18.5
 Баден-Виртемберг 3 572.837 14.8
 Доња Саксонија 4 339.414 8.8
 Хесен 5 323.352 8.4
 Берлин 6 179.379 4.6
 Рајна-Палатинат 7 171.699 4.4
 Саксонија 8 146.511 3.8
 Хамбург 9 144.220 3.7
 Шлезвиг-Холштајн 10 112.755 2.9
 Бранденбург 11 88.800 2.3
 Саксонија-Анхалт 13 75.436 2.0
 Тирингија 12 71.430 1.8
 Мекленбург-Западна Померанија 14 53.440 1.4
 Бремен 16 38.698 1.0
 Сарланд 15 38.505 1.0

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Главни чланци: [[:Саобраћај у Немачкој]] и [[:Железнички саобраћај у Немачкој]]
Аирбус А380 највећег немачког авио-превозника, Луфтханса
ИЦЕ 3 у Келнској жељезничкој станици

Са својом централном позицијом у Европи, Немачка је транспортно чвориште континента. Као њени суседи у западној Европи, немачка путна мрежа је међу најгушћима на свету. Аутопутеви су трећи по дужини на свету и познати су по томе што немају општа ограничења брзине.

Немачка има полицентричну мрежу возова велике брзине. Интерцитy Еxпресс немачких железница користи се у великим њемачким градовима, као и за путовања у сусједне земље брзином већом од 300 км/х. Немачке железнице примају субвензије, са 17,0 милијарди евра у 2014. години.

Највећи немачки аеродроми су у Франкфурту и Минхену, оба чворишта Луфтханза-е, док су чворишта Аир Берлин-а Берлински Тегел и Диселдорф. Остали већи аеродроми су Берлински Шинефелд, Хамбург, Келн/Бон и Лајпциг/Хале. Хамбуршка лука је међу двадесет највећих контејнерских лука на свету.

Енергија и инфраструктура[уреди | уреди извор]

Главни чланци: [[:Енергија у Немачкој]], [[:Телекомуникације у Немачкој]] и [[:Снабдијевање водом и канализација у Немачкој]]

Године 2008, Немачка је била шести највећи корисник енергије на свету,[8] од чега је 60% енергије увезено. Енергетски извори 2014. године су били: нафта (35,0%), угаљ, укључујући лигнит (24,6%), земни гас (20,5%), нуклеарни (8,1%), хидро-електрични и обновљиви извори (11,1%).[9] Влада и индустрија нуклеарне енергије сложиле су се да ће се све нуклеарне електране до краја лета 2021. године затворити.[10] Такође се примјењује уштеда енергије, зелена технологија, активности смањења емисије[11] и за циљ има испуњавање захтева за електричном енергијом у земљи користећи 40% обновљивих извора до 2020. године. Немачка је посвећена испуњењу протокола из Кјота и неколико других уговора о промовисању биодиверзитета, стандардне ниске емисије, управљања водама и комерцијализацији обновљивих извора енергије.[12] Стопа рециклаже у домаћинствима у земљи је међу највишим на свету — око 65%.[13] Ипак, укупне емисије стаклене баште у земљи највеће су у ЕУ према подацима из 2010.[14] Немачка енергетска транзиција је препознатљив потез ка одрживој економији путем енергетске ефикасности и обновљиве енергије.

Наука и технологија[уреди | уреди извор]

Главни чланак: [[:Наука и технологија у Немачкој]]
Алберт Ајнштајн, физичар. Нобелова награда за физику му је додијељена 1921. године за објашњење фотоелектричног ефекта и за допринос развоју теоријске физике

Немачка је глобални лидер у науци и технологији, јер су њена достигнућа у области науке и технологије значајна. Напори истраживања и развоја чине саставни део привреде. Нобелову награду добило је 106 њемачких лауреата. Немачка је друга на свету по броју дипломаца на пољу наука и инжењерства (31%), на првом месту је Јужна Кореја. На почетку 20. века, немачки лауреати имали су више награда од свих других нација, посебно на пољу науке (физика, хемија и филозофија или медицина).

Значајни немачки физичари прије 20. века су Херман фон Хелмхолц, Јозеф фон Фраунгофер, Габријел Фаренхајт (рођен у Пољској) и други. Алберт Ајнштајн је истражио специјалну и општу теорију релативности за светлост и гравитацију 1905. и 1915. године. Заједно с Максом Планком, био је инструмент у увођењу квантне механике, у којој су Вернер Хајзенберг и Макс Борн касније дали значајан допринос. Вилхелм Конрад Рендген је измислио рендгенске зраке. Ото Хан је био пионир у областима радиохемије и открио је нуклеарну физију, док су Фердинанд Кон и Роберт Кох били оснивачи микробиологије. Бројни математичари су рођени у Немачкој, међу којима су Карл Фридрих Гаус, Давид Хилберт, Бернхард Риман, Готфрид Вилхелм Лајбниц, Карл Вајерштрас, Херман Вајл и Феликс Клајн.

Европски свемирски оперативни центар у Дармштату

Немачка је била дом многих познатих проналазача и инжењера, укључујући Ханса Гајгера, који је открио Гајгеров бројач, и Конрада Цузеа, који је направио први потпуно аутоматизовани дигитални рачунар. Немачки проналазачи, инжењери и индустријалци као што су гроф Фердинанд фон Цепелин, Ото Лилијентал, Готлиб Дајмлер, Рудолф Дизел, Хуго Јункерс и Карл Бенц, дали су допринос у обликовању савремене технологије за аутомобилски и ваздушни саобраћај. Немачке институције као што су Немачки центар за авијацију и астронаутику највећи су доприносиоци Европској свемирској агенцији. Аеросвемирски инжењер Вернер фон Браун развио је први свемирску ракету у Пенеминдеу, а касније је истакнути члан Насе и развио је ракету на Месец Сатурн V. Рад Хајнриха Херца у домену електромагнетног зрачења био је кључан за развој савремених телекомуникација.

Истраживачке институције у Немачкој су Друштво Макс Планк, Хелмолц удружење њемачких истраживачких центара и Фраунхофер друштво. Wенделстеин 7-X у Грајфсвалду објекат је нпр. за истраживање енергије нуклеарне фузије. Награда Готфрид Вилхелм Лајбниц додељује се десет научника и академика сваке године. С највише 2,5 милиона евра по награди, једна је од највећих научних награда на свету.

Туризам[уреди | уреди извор]

Главни чланак: [[:Туризам у Немачкој]]

Немачка је седма најпосећенија земља на свету, са укупно 407 милиона ноћења током 2012. године. Овај број укључује 68,83 милиона ноћења страних посетилаца. Године 2012, преко 30,4 милиона међународних туриста посјетило је у Немачку. Берлин је постао трећи најпосећенији град у Европи. Додатно, више од 30% Немаца проведе одмор у својој земљи, с највише посета савезној држави Мекленбург-Западна Померанија. Домаћа и међународна путовања и туризам заједно доприносе преко 43,2 милијарде евра њемачком БДП. Укључујући непосредне и индуковане утицаје, индустрија доприноси с преко 4,5% немачког БДП и даје 2 милиона послова (4,8% укупних радних места).

Немачка је позната по својим разноврсним туристичким рутама, као што су Романтични пут, Вински пут, Пут замкова и Пут авенија. Фахверк рута повезује градове с примјерима ових структура.

Најпосећеније знаменитости у Немачкој су нпр. Нојшванштајн, Келнска катедрала, Рајхстаг, Хофбројхауз, Хајделбершки замак, Цвингер, Берлински телевизијски торањ и Ахенска катедрала. Европа-парк у близини Фрајбурга је по посећености други европски тематски парк.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Деутсцхе Бундесбанк” (ПДФ). Архивирано (ПДФ) из оригинала 28. 4. 2018. г. Приступљено 2017-07-09. 
  2. ^ а б „Провисион оф дефицит анд дебт дата фор 2023 - фирст нотифицатион”. ец.еуропа.еу/еуростат. Еуростат. Приступљено 28. 4. 2024. 
  3. ^ „Германy Фореигн Еxцханге Ресервес”. ЦЕИЦ Дата - УК. 2018. Приступљено 2018-08-05. 
  4. ^ „ЦПИ 2009 табле”. Транспаренцy Интернатионал. Архивирано из оригинала 11. 5. 2012. г. Приступљено 15. 5. 2012. 
  5. ^ „Тхе Инноватион Императиве ин Мануфацтуринг: Хоw тхе Унитед Статес Цан Ресторе Итс Едге” (ПДФ). Бостон Цонсултинг Гроуп. 2009. Архивирано из оригинала (ПДФ) 20. 05. 2011. г. Приступљено 19. 3. 2011. 
  6. ^ „Гросс доместиц продуцт (2009)” (ПДФ). Тхе Wорлд Банк: Wорлд Девелопмент Индицаторс датабасе. Wорлд Банк. 27. 9. 2010. Приступљено 1. 1. 2011.  Фиелд листинг — ГДП (оффициал еxцханге рате) Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2018)
  7. ^ „Гросс доместиц продуцт (2009)” (ПДФ). Тхе Wорлд Банк: Wорлд Девелопмент Индицаторс датабасе. Wорлд Банк. 27. 9. 2010. Приступљено 5. 10. 2010.  Фиелд листинг — ГДП (ППП еxцханге рате) Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2011)
  8. ^ „Овервиеw/Дата: Германy”. У.С. Енергy Информатион Администратион. 30. 6. 2010. Приступљено 19. 4. 2011. 
  9. ^ Зиесинг, Ханс-Јоацхим. „Енергиевербрауцх ин Деутсцхланд им Јахр 2014” (ПДФ) (на језику: немачки). АГ Енергиебиланзен. стр. 4. Приступљено 10. 3. 2015. 
  10. ^ „Германy сплит овер греен енергy”. ББЦ Неwс. 25. 2. 2005. Приступљено 27. 3. 2011. 
  11. ^ „Германy греенест цоунтрy ин тхе wорлд”. Тхе Тимес оф Индиа. 21. 6. 2008. Архивирано из оригинала 28. 04. 2011. г. Приступљено 26. 3. 2011. 
  12. ^ „Деутсцхланд ерфüллте 2008 сеине Климасцхутзверпфлицхтунг нацх дем Кyото-Протоколл” (Саопштење) (на језику: немачки). Умwелтбундесамт. 1. 2. 2010. Архивирано из оригинала 18. 5. 2015. г. Приступљено 8. 5. 2015. 
  13. ^ Броwн, Елиот. „Германс Хаве а Бурнинг Неед фор Море Гарбаге”. Wалл Стреет Јоурнал. ИССН 0099-9660. Приступљено 9. 11. 2015. 
  14. ^ „Рецорд Хигх 2010 Глобал Царбон Диоxиде Емиссионс фром Фоссил-Фуел Цомбустион анд Цемент Мануфацтуре Постед он ЦДИАЦ Сите”. Царбон Диоxиде Информатион Аналyсис Центер. Архивирано из оригинала 08. 05. 2012. г. Приступљено 15. 5. 2012. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Privreda_Nemačke&oldid=27869231”