Теоријска физика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Теоријска физика је један од два научна метода који се користе у физици. Други метод је експериментална физика. Теоријска физика користи математичке моделе и апстракције у покушају да објасни природне феномене али у последње време све више и друштвено-економске феномене. Сама срж теоријске физике је математичка физика, иако се користе и друге концептуалне технике каква је на пример компјутерска физика. Поједини физичари сматрају компјутерску физику за посебан научни метод у оквиру физике као науке али је често границу између компјутерске физике и теоријске физике тешко повући.

Циљ теоријске физике је рационализовати, објаснити и предвидети физичке феномене.

Теоријска физика састоји се од пуно грана у које спадају следеће гране физике: класична механика, термодинамика и статистичка физика, фундаментална квантна механика, теорија релативности, физика високих енергија (теорија честица и поља), нуклеарна физика, космологија, физика кондензованог стања материје, оптика и атомска физика, интердисциплинарна физика... Предмет интересовања експерименталне физике су такође ове исте гране међутим користећи другачији метод - оглед наспрам математичких модела коришћених у теоријској физици.

У интердисциплинарну физику спадају: астрофизика, биофизика, еконофизика, медицинска физика, физичка хемија, квантна информатика, итд.

Напредак науке у највећем делу зависи од међусобног односа између огледа и теорије. Ипак, у неким случајевима, истраживања у теоријској физици су пуно испред експерименталних могућности, као на пример у теорији струна (области истраживања у теорији честица и поља) и космологији. С друге стране, постоје и области физике у којима спроведени експерименти још увек чекају на теоријске моделе који их адеквантно описују. Такав је случај високотемпературном суперпроводношћу у бакар-оксидним и у суперпроводницима базираним на гвожђу где теоријска физика није успела да детаљно опише феномене већ више од тридесет и петнаест година респективно (области истраживања у физици кондензованог стања материје).

Истакнути теоријски физичари[уреди]

Познати теоријски физичари укључују: