Утеротоник
Утеротоник је агенс који се користи за индуковање контракције или веће тоничности утеруса.[1] Утеротоници се користе за индукцију порођаја, и за умањењење каснијег крварења.[2]
Поједини утеротоници делују као окситоцински аналози. Окситоцин се везује за активно место окситоцинског рецептора (ОXТР).[3][4]
Лекови ове групе могу да делују као индиректни окситоцинергици:
- 5-ХТ1А рецептор (5-ХТ1АР): протеин одговоран за индукцију секреције окситоцина.
- Серотонергик: лек који делује на серотонин и 5-ХТ1АР, што узрокује отпуштање окситоцина (е.г., МДМА).
У овуг групу лекова се убрајају: метилергоновин и простагландин Ф2.
Токолитици имају супротно дејство, они спречавају контракције. Ти агенси могу да имају окситоцинергијски механизам. На пример, атосибан делује на тај начин.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Сперелакис, Ницхолас (2011). Целл Пхyсиологy Соурце Боок: Ессентиалс оф Мембране Биопхyсицс. Ацадемиц Пресс. стр. 288. ИСБН 978-0-12-387738-3.
- ^ Америцан Цонгресс оф Обстетрицианс анд Гyнецологистс, „Фиве Тхингс Пхyсицианс анд Патиентс Схоулд Qуестион”, Цхоосинг Wиселy: ан инитиативе оф тхе АБИМ Фоундатион, Америцан Цонгресс оф Обстетрицианс анд Гyнецологистс, Приступљено 1. 8. 2013
- ^ Гимпл Г, Фахренхолз Ф (2001). „Тхе оxyтоцин рецептор сyстем: струцтуре, фунцтион, анд регулатион”. Пхyсиологицал Ревиеwс. 81 (2): 629—83. ПМИД 11274341.
- ^ Зингг ХХ, Лапорте СА (2003). „Тхе оxyтоцин рецептор”. Трендс ин Ендоцринологy анд Метаболисм. 14 (5): 222—7. ПМИД 12826328. дои:10.1016/С1043-2760(03)00080-8.