Božić u Indoneziji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Božić u Indoneziji, koja ima oko 16,5 miliona hrišćana i 6,9 miliona rimokatolika,[1] se proslavlja na razne načine u različitim delovima zemlje. U oblastima gde su hrišćani ili katolici većina, proslava Božića je prožeta lokalnim svetkovinama i hranom.[2] U većim gradovima, tržni centri su ukrašeni plastičnim božićnim jelkama i figurama Sinterklasa (ind. Sinterklas, od holanskog Sinterklas (hol. Sinterklaas) — Deda Mraz). Većina lokalnih TV kanala će prenositi koncerte božićne muzike i godišnju nacionalnu proslavu Božića koju održava vlada. Uz tradicionalnu hranu, za dane božića se pripremaju i kolačići, kao što su nastar (ind. nastar, kolači sa ananasom), kastengel (ind. kastengel, od holandskog hol. kasteengel), ili putri saldžu (ind. putri salju).[3]

Po oblasti[uredi | uredi izvor]

Papua[uredi | uredi izvor]

Pripremanje barapena u Papui.

U Papui, posle božićne mise, održava se Barapen (ind. Barapen — roštiljanje na kamenu), ritualno kuvanje svinjetine za proslavu. Svinjetina sa kuva između dva sloja kamenja zagrejanog na drvetu. Da bi se pripremio barapen, Papuanci će prvo iskopati rupu za vrelo kamenje, a umesto šibicama, vatru će zapaliti trljanjem drveta o drvo. Za to vreme, Papuanke pripremaju povrće: slatki krompir, vodeni spanać, paprat, kasavu, spanać, ili papaju. Vrelo kamenje se prvo poslaže na dno rupe. Potom se svinjetina i povrće uspe u rupu i pokrije još jednim slojem vrelog kamenja. Na ovaj način kamenje će kuvati svinjetinu pola dana. Barapen je izraz međusobne zahvalnosti, zajedništva, deljenja, i ljubavi zajedničkim jedenjem svinjetine.[4][5]

Ambon[uredi | uredi izvor]

U Ambonu, posebno u Negeri Nakuu, u Južnom Lejtimuru, održava se svetkovina zvana „čuči negeri“ (ind. cuci negeri — očišćenje naroda). Ova svečanost simbolizuje očišćenje i oslobađanje od grehova stanovništva i njihovog okruženja. Čuči negeri počinje tako što se svaki klan okuplja u svojoj svečanoj sali da bi održao svoj tradicionalni ritual. Odatle, Ambonežani će otići do centralne tradicionalne svečane sale, ne u tišini, već pevajući i igrajući uz zvuke tife (ind. tifa, tradicionalni muzički instrument). Usput će Ambonežanke poneti ponude: betel, areka orah, i tradicionalno piće zvano „sopi“ (ind. sopi).[6] Još jedna jedinstvenost proslave Božića u Malukuu je da će se brodske sirene i crkvena zvona oglasiti istovremeno na Badnje veče.[5][7]

Jogjakarta[uredi | uredi izvor]

U oblasti Jogjakarta, za vreme proslave Božića prikazuju se predstave o rođenju Isusa Hrista u vajang kulit pozorištu senki (ind. wayang kulit). Sveštenik će služiti misu noseći tradicionalnu javansku nošnju (beskap (ind. beskap) i blankon (ind. blankon)) i na lokalnom jeziku. Slično kao za vreme Bajrama, oko Božića se obilaze prijatelji i porodica. Deca u Jogjakarti obično dobijaju novac u koverti na poklon od starijih.[5][7]

Manado[uredi | uredi izvor]

Predbožićne proslave u Manadu počinju 1. decembra kada oblasni zvaničnici kreću na „božićni safari“ — učestvuju na misi, svakog dana u drugom okrugu. Neki stanovnici Manada prave karneval ili obilaze porodične grobnice. Ovaj niz božićnih proslava se završava prve nedelje januara festivalom zvanim „kunči taon“ (ind. kunci taon). U ovom festivalu, karneval se održava u celoj oblasti, uz jedinstvene kostime.[5][7]

Bali[uredi | uredi izvor]

Pendžori ukrašavaju ulicu na Baliju.

Većina hrišćanskih sela na Baliju nalaze se na jugu ostrva. U tim selima, za Božić se prave ulični ukrasi zvani pendžor (ind. penjor) (napravljeni od žutih listova kokosove palme), koji predstavljaju zmaja Anantabogu. Ovi božićni običaji nastali su pod uticajem balinežanskog hinduizma.[8]

Toradža[uredi | uredi izvor]

Toradžani proslavljaju Božić održavanjem kulturnog festivala zvanog „Dražesni decembar“. U okviru festivala održavaju se grupni ples, kulinarski festival, karneval, izvođenje muzike na instrumentima od bambusa, i izložba narodnih rukotvorina. Festival se završava vatrometom i procesijom Lettoan (ind. Lettoan) koja se održava 26. decembra.[5][9] Lettoan je ritual održavanja parade sa kulturnim simbolima koji predstavljaju tri dimenzije ljudskog života. Tri simbola su:

  • Saritatolamban (ind. Saritatolamban), u obliku stepenica, koji predstavlja molitvu i nadu za boljim životom (kao stepenice koje uvek idu naviše).
  • Sunce, koje simbolizuje izvor životne svetlosti.
  • Tabang cvet (ind. Tabang), koji predstavlja uspeh u životu Toradžana.[10]

Severna Sumatra[uredi | uredi izvor]

Za Bataknežane u Severnoj Sumatri, božićni dan prati žrtva životinje nabavljene tako što više ljudi priloži novac koji su uštedeli prethodnih meseci. Ovaj običaj zove se „marbinda“ (ind. marbinda) i prikazuje zajedništvo i međusobnu saradnju. Žrtvena životinja može biti svinja, bufalo ili vo, a meso se razdeli svima koji su učestvovali u kupovini.[5][11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ (jezik: indonežanski) Sensus Penduduk 2010:Penduduk Indonesia Menurut Wilayah dan Agama yang Dianut, Badan Pusat Statistik. Pristupljeno 15. decembra 2014.
  2. ^ (jezik: engleski) Christmas celebration, the Indonesian way, ID Nugroho & Anissa S. Febrina, The Jakarta Post, Jakarta. 30 Desember 2009. Pristupljeno 15. decembra 2014.
  3. ^ (jezik: engleski) Christmas in Indonesia, whychristmas.com. Pristupljeno 15. decembra 2014.
  4. ^ (jezik: indonežanski) Sukacita Natal di Nabire Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. decembar 2014), HidupKatolik.com - 23 Desember 2012. Pristupljeno 15. decembra 2014.
  5. ^ a b v g d đ (jezik: engleski) Unique Indoensian Traditions for Celebrating Christmas, Tempo.co - Rina Atmasari. 25 December 2013. Pristupljeno 15. decembra 2014.
  6. ^ (jezik: indonežanski) Warga Negeri Naku Gelar Adat Cuci Negeri Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. decembar 2014), AntaraNews.com. Pristupljeno 16. decembra 2014.
  7. ^ a b v (jezik: indonežanski) Tradisi Natal di Indonesia Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. april 2015), Muna Zakiah: KebudayaanIndonesia.net - 20 Desember 2013. Pristupljeno 16. decembra 2014.
  8. ^ Couteau 2005, str. 111–115
  9. ^ Tana Toraja Festival held on Dec. 25 to boost tourism Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. decembar 2014), The Jakarta Post. 22 Desember 2011. Pristupljeno 16. decembra 2014.
  10. ^ (jezik: indonežanski) "Lettoan" Meriahkan "Lovely December" Toraja, Aditia Maruli. AntaraNews.com - 27 Desember 2009. Pristupljeno 16. decembra 2014.
  11. ^ (jezik: indonežanski) Rayakan Natal, Masyarakat Batak Juga Sembelih Hewan Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. decembar 2014),TourismNews.co.id Pristupljeno 16. decembra 2014.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божић_у_Индонезији&oldid=26827268”