Drago Đukić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
drago đukić
Drago Đukić
Lični podaci
Datum rođenja(1920-11-13)13. novembar 1920.
Mesto rođenjaMedeno Polje, kod B. Petrovca, Kraljevina SHS
Datum smrti4. maj 1981.(1981-05-04) (60 god.)
Mesto smrtiBeograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Profesijavojno lice
Delovanje
Član KPJ od9. januara 1942
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
Jugoslovenska narodna armija
1941 — 1977.
Čingeneral-major
Heroj
Narodni heroj od27. novembra 1953.
Odlikovanja
jugoslovenska odlikovanja:
Orden narodnog heroja
Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem Orden partizanske zvezde sa srebrnim vencem
Orden za hrabrost Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima Partizanska spomenica 1941.
inostrana odlikovanja:
Partizanski krst
Partizanski krst

Drago Đukić (Medeno Polje, kod Bosanskog Petrovca, 13. novembar 1920 — Beograd, 4. maj 1981), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-major JNA i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Drago Dragan Đukić je rođen 13. novembra 1920. godine u selu Medeno Polje, kod Bosanskog Petrovca, od oca Dmitra (1888–1970) i majke Mike (1889–1931).[1] Osnovnu školu je završio u Bosanskom Petrovcu, ali zbog siromaštva nije mogao da završi građansku školu. Kratko vreme je pomagao roditeljima oko obrađivanja zemlje, a zatim se, kao šesnaestogodišnji dečak, zaposlio u šumskoindustrijskom preduzeću „Šipad”, gde je radio teške fizičke poslove. Godine 1939. je otišao u Beograd i zaposlio se u tekstilnoj fabrici. Tu je postao član Ujedinjenog radničkog sindikalnog saveza (URSS) i njegov aktivista. Zbog širenja sindikalnih ideja među radnicima, poslodavac ga je otpustio s posla. U jesen 1939. godine s novim pogledima i stečenim iskustvom, vratio se u rodni kraj. Ponovo je radio teške fizičke poslove u Bjekojevom Kamenu, a kasnije, kao građevinski radnik, u Javorovoj Kosi.[2]

Dragan se ženio tri puta. Prvu ženu, koja je bila Ruskinja i zvala se Ljubov Ljuba, Drago je upoznao tokom svog boravka u Moskvi. Sa njom je dobio sinove Vjećeslava Slavka (1945–2005) i Dmitra Mitka (1949–1982). Slavko je rođen u Moskvi, a sa porodicom je živio u Beogradu. Bio je oženjen Zlatom Ilić sa kojom je dobio ćerku Tatjanu i sinove Aleksandra i Ivana. Mitko se nije ženio.[1] Sa drugom ženom Rajkom, koja je umrla 2007. godine, Dragan je imao ćerku Vesnu, koja je takođe umrla. Vesna je bila udata Perišić i potom razvedena, a u braku je rodila sina.[1] Sa trećom ženom Kosom, koja je bila iz Petrovca, Dragan je dobio sina Arkadija i ćerku Draganu, koji su do progona 1995. godine živjeli u Petrovcu.[1] Dragan je živio u više mjesta Jugoslavije, da bi se na kraju skrasio u Dubovsku kod Bihaća, gdje je proživio ostatak svog života.[1]

Narodnooslobodilačka borba[uredi | uredi izvor]

Posle okupacije Jugoslavije, 1941. godine, uključio se u pripreme za oružanu borbu. Kad je počeo ustaški teror, savetovao je narodu da se valja sklanjati. Juna 1941. godine, zajedno grupom od dvadesetak svojih drugova, činio je jezgro ustaničke organizacije u Mednom Polju i okolnim selima. Nakon ustanka u Drvaru, 27. jula 1941. godine, pošao je u prve borbe. U avgustu 1941. godine s dvanaestoricom drugova napao je i potukao ustašku četu na Javorovoj Kosi, a u Rastovači je s nekolicinom boraca zarobio jednog oficira i 15 domobrana. Kada je u Mednom Polju bio opkoljen, izgledalo je da se neće izvući, ali je odlučno krenuo napred, ubio nekoliko neprijateljskih vojnika i iz obruča izišao s plenom od dva puškomitraljeza.[2]

Već od prvih ustaničkih dana, počela je da kruži legenda o njegovoj hrabrosti. Uvek je bio među prvima. Bio je desetar, komandir voda, zamenik političkog komesara čete, politički komesar čete, bataljona i brigade. U članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) primljen je 9. januara 1942. godine.[2]

Kada je 21. maja 1942. godine bila formirana Prva krajiška udarna brigada postao je njen borac. Sa ovom brigadom, istakao se u borbama na Sasini, kod Sanskog Mosta, na planini Manjači, u napadu na Bihać i selo Zavalje, gde je uništio neprijateljsko uporište i zaplenio dva mitraljeza. Njegov bataljon je, u Četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, marta 1943. godine, kod Benakovca razbio nemačku kolonu, koju su od potpunog uništenja spasli tenkovi. Đukić je s još jednim borcem, u sumrak provukao kroz lanac tenkova, zarobio veću količinu municije i omogućio bataljonu da krene u dalje borbe.[2]

Njegova zasluga je bila velika za uspeh čuvene akcije paljenja nemačkih aviona na aerodromu Rajlovac, kod Sarajeva, u noći 10/11. avgusta 1943. godine. Neprijatelj je otkrio ovaj napad, ali je Đukić poveo svoje borce u juriš i u dvočasovnoj borbi odneo pobedu. Na putu iz Ustikoline ka Goraždu, januara 1944. godine, Đukić je kao politički komesar Četvrtog bataljona, u kritičnoj situaciji preuzeo komandu nad jedinicom i uspešnom akcijom zauzeo Goražde. U neprijateljskom protivnapadu na Goražde bio je teško ranjen. Nakon ozdravljenja, učestvovao je u borbama u Crnoj Gori, Srbiji, u borbama za oslobođenje Beograda i na Sremskom frontu.[2]

Posleratni period[uredi | uredi izvor]

Posle završetka rata, nastavio je vojnu karijeru u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA). Završio je Višu vojnu akademiju JNA i Ratnu školu JNA. Nalazio se na dužnostima komandanta brigade, načelnika Štaba divizije, komandant divizije i nastavnika Više vojne akademije JNA. Penzionisan je 1977. godine u činu general-majora JNA. Bio je biran za poslanika Republičkog veća Skupštine SR Bosne i Hercegovine.[3]

Umro je 4. maja 1981. godine u Beogradu, a sahranjen je na Partizanskom groblju u Bosanskom Petrovcu.[3]

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden zasluga za narod prvog reda, Orden bratstva i jedinstva prvog reda, Orden partizanske zvezde drugog reda, Orden za hrabrost i Orden za vojne zasluge drugog reda.[4] Od inostranih odlikovanja, ističe se Partizanski krst Narodne Republike Poljske. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Mirković Borislav - Medeno Polje 2022.pdf” (PDF). Dropbox (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-02. 
  2. ^ a b v g d Narodni heroji Jugoslavije 1982, str. 224.
  3. ^ a b v Narodni heroji Jugoslavije 1982, str. 225.
  4. ^ Ko je ko u Jugoslaviji 1957, str. 165.

Literatura[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драго_Ђукић&oldid=27409209”