Listerioza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Listerioza
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostinfektologija, Akušerstvo i ginekologija, neonatologija, maternal-fetal medicine
MKB-10A32
MKB-9-CM027.0
DiseasesDB7503
MedlinePlus001380
eMedicinemed/1312 ped/1319
Patient UK[https://patient.info/doctor/listeriosis listeriosis Listerioza]

Listerioza je prenosiva bakterijska bolest čoveka i životinja, koju uzrokuje gram-pozitivna, bakterija iz grupe listerija (lat. Listeria monocytogenes). U organizam čoveka bakterija se unosi preko zaražene hrane. Smatra se da domaće životinje, odnosno preživari, održavaju ciklus kruženja listerije u prirodi, fekalno-oralnom kontaminacijom tla.[1] Bolest je jako retka (oko 3-4 slučaja na milion stanovnika). Dok kod zdravih odraslih osoba listerija izaziva relativno blagi gastroenteritis, bolest može biti ozbiljna kod osetljivijih osoba (novorođenčad, trudnice, starije osobe, imunokodeficijentni bolesnici), zbog brzog razvoja bakterijemije i sistemske infekcije.[2] Javlja se sporadično, katkada enzootski. Manifestuje se encefalitisom, pobačajem,[3] endokarditisom, gastroenterokolitisom, septikemijom, mastitisom, spinalnim mijelitisom, septičkim artritisom ili keratokonjuktivitisom.[4][5][6][7]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Izazivač listerioze, listerija (lat. Listeria monocytogenes) je gram pozitivna, veoma pokretljiva, fakultativno anaerobna bakterija, u obliku štapića koja je sve prisutnija u čovekovom okruženju. Iako je listerija otkrivena jako davno, tek osamdesetih godina 20. veka, otkriveno je da je kontaminacija hrane glavni put prenosa ove bakterije iz okoline u ljude.[8]

Listerije mogu da rastu na uobičajenim hranilištima u aerobnim uslovima, pri temperatura hlađenja. Široko je rasprostranjena u prirodi i može dugo preživeti u nepovoljnim klimatskim uslovima sredine. Iako je zdravstvena važnost listerioze potcenjena, zato što se javlja znatno ređe od svih akutnih infektivnih bolesti koje se prenose hranom, listerija se svrstava u najznačajnije patogene, sa najvećim smrtnim ishodom kod obolelih (oko 20 do 30 odsto kliničkih infekcija završava smrtnim ishodom).[9]

Na krvnom agaru stvara beta – hemolizu, za razliku od apatogenih sojeva koji nemaju tu sposobnost. Na temelju somatskih i flagelarnih antigena deli se u 14 serotipova. Smatra se da je hemolizin (listeriolizin O) glavni činilac virulencije. Ubikvateran je mikroorganizam i nalazi se u životinjskom i ljudskom izmetu, kanalizaciji, površinskim vodama, biljkama, životinjskoj hrani, u staji, i svuda u okolini.

Epidemiološki i epizootološki gledano, značajno je da listerije mogu dospeti u spoljnu sredinu izlučevinama ne samo obolelih ljudi i životinja već i klinički, naizgled, zdravih. Zato su često zdrave životinje, nosioci listerije i potencijalni izvor zagađenja sredine. Krave mogu da izlučuju listerije mlekom posle pobačaja ili za vreme infekcije vimena koja je praćena mastitisom. Kontaminacija mleka je moguća i iz fekalnog izvora.

Danas se veruje da je osnovni izvor zaražavanja životinja loše pripremljena hrana. Nekoliko studija potvrđuje vezu između izlučivanja mikroorganizma fekalnim putem i njenog nalaza u loše pripremljenoj hrani (silaži) za ishranu muznih životinja.

Analiza kretanja listerije, praćenjem lanca ishrane:

BILjKE → STOČNA HRANA → DIGESTIVNI TRAKT → STOLICA → STAJNjAK → BILjKE

pokazala je da se mleko ali i objekti za preradu mleka mogu zagaditi listerijom iz različitih karika ovog lanca.[10]

Sirevi su najčešći izvor listerioze kod ljudi (posebno sirevi sa plesnima)
Kobasice spadaju u najčešće mesne prerađevine zagađene listerijom.

U dosada opisanim, hranom izazvanih listerioza, mlečni proizvodi su na prvom mestu a među njima prednjače sirevi koji su bili najčešći izvor infekcije ljudi. Posebno sirevi sa plesnima, koji su pogodna sredina za održavanje i umnožavanje listerija. Mada veliki rizik po zdravlje ljudi mogu predstavljati i polutvrdi i tvrdi sirevi.[10]

Izvor kontaminacije mlečnih proizvoda pored mleka je i oprema za preradu mleka, odeće i obuća radnika, vazduh, glodari, ptice ali i sirovine i materijali i sastojci koji se koriste u proizvodnji kao što su kazein, kiseli grus i poluzreli sirevi.

U objektima za čuvanje i preradu hrane važan izvor kontaminacije mogu biti vlažan vazduh i vlažne površine na rashladnim sistemima i zidovima.

„Značajnu ekološku nišu za umnožavanje listerija čine ostaci hrane na opremi. U objektima za proizvodnju sira sa crvenom mažom, značajan izvor kontaminacije može biti voda za mažu i mašine za mazanje u odeljenju za zrenje.“ [10]

Različiti proizvodi od mesa mogu biti zagađeni listerijom: (Smith 1988) je izolovao ovaj mikroorganizam iz 59%, a (Ozari i Stolle 1990) iz 1,6% uzoraka kobasica, (Breer i Breer 1988) iz 9,1% uzoraka suvog mesa, 5,5% uzoraka dimljenih kobasica i 21,1% kobasica "mettwurst", (Leistner 1989) iz 20% kobasica, 17% salama i 17% narezaka, (Quist 1992) iz 38% narezaka dimljenog mesa, 8% frankfurktera, 19% kuvanih salamurenih kobasica i 13% narezaka kuvane šunke, (Buncic 1991) iz 21% „brzofermentovanih kobasica“ upakovanih u vakuumu. Nalaz listerije u ribljem mesu se kreće od 6,3-28,6%. Sveže meso i meso živine sadrže ovaj mikroorganizam u 5-50% uzoraka. Nalaz listerije u kobasicama je posledica post-pasterizacionog zagađenja.[10]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Učestalost

Procenjuje se da je godišnja učestalost listerioze u svetu oko 4 slučaja na milion stanovnika. U Evropi, procenjena učestalost, varira između 0,3 (Grčka) i 7.5 (Švedska) slučajeva godišnje.[11] Nekoliko godina unazad listerioze u celoj Evropi beleži trend nešto veće učestalosti, posebno u Francuskoj i Skandinaviji.[12][13][14][15][16][17][18][19][20][21] Ovaj trend se objašnjava povećanje broja obolelih u populaciji starijih od 60 godina. Neonatalna učestalost kod majki ostaje stabilna.[22][23]

U SAD listerioza se javlja u od 2-3 (u 2004) do 9,7 slučajeva na milion stanovnika. Godišnje, se u SAD prijavi oko 2500 novih slučajeva, listerioze sa većom incidencom u toku letnjih meseci.[24] Trudnice čine 27% svih slučajeva, uglavnom u trećeg tromesečju trudnoće. Sedamdeset odsto svih neperinatalnih infekcija se javlja u imunokompromitovanih pacijenata. Kortikosteroida terapija je važni predisponirajući faktor kod pacijenata koji nisu u drugom stanju.

Od septembra 2011, pojava listerioze u SAD je trenutno pod epidemiološkim nadzorom Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i Američka agencija za hranu i lekove (FDA), zbog razboljevanja najmanje 15 ljudi u Koloradu, Oklahomi, Teksasu, Nebraski. Istraga se fokusira na veću potrošnju dinja.[25]

Broj slučajeva listerioze kod ljudi u Nemačkoj
(prema podacima Instituta Robert-Koh) 		Broj slučajeva listerioze kod životinja u Nemačkoj
(prema podacima Instituta Fridrih-Lefler)

Mortalitet / Morbiditet

Ukupna stopa smrtnosti od listerioza infekcije je 20-30%.

Od svih slučajeva koji se javljaju u trudnoći u 22% dolazi do gubitka fetusa (pobačaja) ili neonatalne smrti, ali majke obično prežive.[26]

Polne razlike

Sa izuzetkom trudnica, nema značajnih razlika između polova u razboljevanju.

Starost

Žene u reproduktivnom dobu, novorođenčad i osobe u poznim životnim godinama obično su ugroženije starosne grupe.[27]

Epizootiologija[uredi | uredi izvor]

Izvor zaraze: listerija je izolovana iz preko 37 vrsta sisara obuhvatajući kako domaće tako i divlje životinje. Nosioci ove bakterije mogu biti i razne vrste ptica i neke vrste riba i školjki. Istraživanja sugerišu da i 50-10% ljudske populaciji može u svom intestinalnom traktu da nose listeriju.[28] Ipak primarno je to bolest preživara, naročito ovaca, a povremeno obole konji i svinje.

Faktori rizika: listerioza se pojavljuje sezonski, najčešće od početka proleća do kraja leta (kada se stoka izvodi na ispašu). Oboli tek manji deo kliconoša, a faktori rizika su loša ishrana, promene vremena, nehigijenski smeštaj. Ishrana silažom je najrizičniji faktor, jer silaža omogućuje rast i održavanje listerija. Zdravi ljudi su pod rizikom ako je hrana masivno zaražena ovom bakterijom. Pod povećanim rizikom su i osobe sa oslabljenim imunskim sistemom usled tretmana glukokortikoidi, osobe obolele od raka (pogotovo od leukemije), dijabetesa ili bolesti bubrega. Pokazano se i da je gotovo 300 puta verovatnije da će osobe koje imaju AIDS oboleti od listerioze nego osobe sa normalnim imunskim sistemom.[28]
Kao poseban faktor rizika navodi se sposobnost listerija da raste na niskim temperaturama, što joj dozvoljava razmnožavanje u hrani koja se čuva u frižideru.

Način izlučivanja: fecesom obolele jedinke ili majčinim mlekom.

Putevi prenošenja: zaraženom hranom (peroralno), sa majke na dete, (preko pupka i intrauterino, za vreme porođaja kontaktom sa sekretom genitalnih organa majke i preko majčinog mleka sisanjem), aerogeno, hematofagno insektima, preko oštećene sluzokože usta (npr encefalitisni oblik nastaje infekcijom terminalnih ogranaka nervusa trigeminusa preko oštećene sluzokože usta).
U hranu listerija može dospeti preko zemljišta ili vode, a životinjski nosioci ove bakterije mogu biti izvor kontaminacije mesnih i mlečnih proizvoda. Stoga se ova bakterija često može naći u velikom broju u prehrambenim proizvodima, iako su oni propisno čuvani na niskim temperaturama: u nepasterizovanom mleku, sirevima, sladoledu, sirovom povrću, mesnim prerađevinama, sirovoj i kuvanoj živini, svim tipovima sirovog mesa i sirovoj i dimljenoj ribi.

Patogeneza[uredi | uredi izvor]

Listerija je gram-pozitivni, pokretni, štapićasti u oblik bakterije koja se sve prisutni u našem okruženju. Ona se može izolovati u zemlji, drvetu i raspadnutim materijama u prirodnom okruženju. Infekcija nastaje najčešće peroralnim unosom listerije kontaminiranim prehrambenim proizvodima (npr. viršlama, mesom, mlečni proizvodima, neopranim sirovim povrćem, morskim plodovima). Mekani sirevi i nepasterizovano mleko su najčešće inkriminisani mlečnih proizvodi) [29][30][31]

Listerija nakon dospevanja u organizam i digestivni trakt penetrira kroz crevnu sluzokožu izazivajući:

  • inaparentna infekciju uz dugotrajnu izlučivanje uzročnika stolicom
  • bakterijemiju sa primarnom lokalizacijom u raznim organima,
  • fatalnu septikemiju

Listerija ulazi u ćelije, uključivši i crevne, direktnom endocitozom. Može preživeti unutar makrofaga i monocita. Pobačaj ploda nastaje zbog edema i nekroze placente. Infekcija pri kraju trudnoće uzrokuje pobačaj ili rođenje ploda koji koji brzo umire zbog septikemije.

Listeriozni encefalitis je jednostrana akutna upala moždanog debla. Klinički se očituje asimetričnim poremećajima funkcije kranijalnih živaca, istostranom hipalgezijom i paralizom. Kad je zahvaćeno vestibularno jezgro nastaje ataksija, životinja se kreće u krug a glava je zakrenuta na zahvaćenu stranu.

Klinička slika listerioze kod ljudi[uredi | uredi izvor]

Početku listerioze prethode bezazleni simptomi, na koje oboleli retko obraća pažnju. Inficirane trudnice mogu osetiti samo blage simptome koji podsećaju na grip, uključujući groznicu i bol u mišićima. Zabeleženo je da gastrointestinalni simptomi kao što su mučnina, povraćanje i proliv, mogu da prethode ozbiljnijim oblicima listerioze ili da budu i jedini simptomi kojima se infekcija manifestuje.

Ako se infekcija proširi na nervni sistem, mogu se javiti simptomi: glavobolja, ukočenost vrata, gubitak ravnoteže ili poremećaj svesti, kao posledica meningitisa, septikemije, encefalitisa...

U infekcijama tokom trudnoće, majka obično preživljava, ali zbog infekcije fetusa listerioza dovodi do pojave spontanog pobačaja ili rađanje mrtvog deteta, ili prevremenim porođajem i infekcijom novorođenčeta.

Listerioza trudnica - često je latentna, ali se može manifestovati kao, nejasno febrilno stanje, slično gripu. U infekcijama tokom trudnoće, majka obično preživljava, ali pošto se infekcija prenosi transplacentarno i izaziva infekciju ploda, trudnoća se može završiti spontanim pobačajem, rađanjem mrtvog deteta, smrću nedonesenog deteta ili prevremenim porođajem.

Rana infekcija prematurus se primećuje do sedmog dana sa slikom cijanoze (modre kože), problemima sa disanjem zbog nezrelosti pluća, zapaljenje pluća, i crvenim ospom po koži. Posledice rano stečene listerioze su neurološke: poremećaj razvoja mozga, hidrocefalus ("uvećana glava"), ptoza i strabizam.

Ako infekcija usledi za vreme porođaja tada se manifestuje meningitisom 1-3 nedelje nakon porođaja. Meningitis se karakteriše napetošću fontanele, razdražljivošću, konvulzijama i komom. U novorođenčadi bolest često ima septikemični oblik sa diskretnim simptomima ili sa povećanjem jetre i slezine i gnojnim meningitisom

Smrtnost obolelih sa kliničkom slikom listerioze može biti i do 70% u slučaju meningitisa, 50% kod septikemije i 80% kod perinatalnih/neonatalnih infekcija.

Klinička slika listerioze kod životinja[uredi | uredi izvor]

Encefalitis je najčešći oblik listerioze. Životinja se odvaja od stada, depresivna je, drži se pogrbljeno, beži i lako pada. Zakrivljeno drži glavu, hoda u krug, jednostrana facijalna paraliza. Pareza viličnih mišića se ogleda obešenom vilicom, žvakanje je usporeno, iz usta se cedi slina. Smrt nastaje zbog prestanka disanja. U ovaca i teladi bolest je akutna i ugibaju za 2-4 dana. U goveda bolest traje duže, 1 – 2 nedelje.

Pobačaj se javlja u goveda u zadnjoj trećini bremenitosti (ili mrtvorođenče), a posteljica često zaostane. Ređe se javlja i u ovaca i koza, ponekad svinja i kunića. Ako fetus zaostane mogu uginuti od sepse.

Akutna septikemija uobičajena je u starijih preživara, ali se javlja i u monogastričnih i mladunčadi. Manifestuje se depresijom, slabošću, mršavljenjem, groznicom i prolivom, nekrozom jetre i gastroenteritisom. Telad imaju zamućenu rožnjaču, dispneju, nistagmus i opistotonus.

Mastitis – zahvata jednu četvrt vimena, hroničnog je oblika i slabo reaguje na lečenje. Mleko je normalnog izgleda.

Patološke promene: tipičan za lešinu životinje umrlu od septikemije. Tačkasta krvarenja po serozama i sluznicama, nekrotična žarišta u jetri, slezini, bubrezima, srcu, fetusu. Gastroenteritis, uvećana, punokrvna pluća, ponekad i pneumonična žarišta. Slezina dvostruko uvećana. Fetus edematozan, mumificiran i autoliziran. Za jagnjad patognomonična mala, žuta, nekrotična žarišta u jetri, erozije sirišta i žutonarančasti mekonij. Histološki u mozgu se vide apscesi.

Dijagnostika[uredi | uredi izvor]

Listeria monocytogenes gajena na agaru

Jedini način sigurne dijagnoze je klasična izolacija kultivacijom uzročnika iz krvi, likvora ili drugih tečnosti i ispitivanje antigenske građe monospecifičnim serumima. Hemokulturu treba obavezno uraditi, jer su njeni rezultati pozitivni u 60-75% bolesnika sa infekcijom CNS.[32]

Metode dokazivanja listerije u hrani su komplikovane i zahtevaju vreme (od 5-7 dana). Ukoliko je moguće primeniti metod detekcije DNK vreme do izdavanja rezultata se skraćuje na 2-3 dana. Ovom modernom metodom moguće je otkriti uzročnika ako je prisutan u veoma malom broju.

Kod septikemije uzročnik se dijagnostikuje u parenhimnim organima; kod pobačaja u fetusu, posteljici, sadržaju maternice; kod encefalitisa u mozgu. Identifikacija se najčešće vrši imuno-fluorescencijom i aglutinacijom na predmetnom staklu.

Serološki testovi nisu pouzdani kao što je aglutinacija i reakcija vezivanja komplemenata (RVK).

Kultura stolice niti je osetljiva niti specifična.

MRT je superioran radiološka metoda u odnosu na CT kod sumnje uda je bolest zahvatila CNS, a posebno kod promena u moždanom stablu.[33][34]

Transezofagealna ehokardiografija treba da se obavi ako se sumnja na endokarditis.

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Diferencijalna dijagnoza

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenje listerioze uključuje antibiotsku terapiju (tetraciklin, penicilin) i terapiju za jačanje organizma. Kada dođe do infekcije tokom trudnoće, antibiotici često mogu da spreče infekciju ploda ili novorođenčeta.

Čak i uz veoma brz tretman, neki slučajevi infekcije se završavaju smrću u pacijenta. To je posebno evidentno kod starijih osoba sa pratećim hroničnim bolestima i imunodeficijencijentnih osoba.[35]

Profilaksa[uredi | uredi izvor]

Najbolji način prevencije listerioze je:[36]

  • Sprečavanje mogućnosti kontaminacije hrane tokom proizvodnje i obrade.
  • Izbegavanje konzumiranja nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda, mesnih salata, hladno dimljenih proizvoda, kao i svih vrsta gotove hrane koja se ne zagreva pre upotrebe.
  • Termička obrada (zagrevanje) pre ponovne upotrebe bilo kakvi ostataka hrane koja se čuva u frižideru
  • Dobro pranje pod mlazom vode sirovog povrća i prizemnog voća pre upotrebe.
  • Primena novih standarda u kontroli proizvodnje namirnica; Nedavno je u Srbiji uvedena promena načina kontrole bakterijskih infekcije listerijom i drugim zagađivačima u procesu proizvodnje hrane, kako bi se sprečila isporuku kontaminirane hrane na tržište. Novi sistem nazvan je "Analiza opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka", ili skraćeno HACCP (engl. Hazard Analysis and Critical Control Point); proizvođač identifikuje izvesne kritične tačke u proizvodnji hrane na kojima najverovatnije može doći do kontaminacije. Hrana se ispituje na svakoj od ovih kontrolnih tačaka, a ne samo na kraju proizvodnje, što obezbeđuje više mogućnosti za utvrđivanje kontaminacije listerijom pre nego što se hrana isporuči na tržište.

Osobe koje su više izložene riziku od listerioze, kao što su mala deca, hronični bolesnici, osoba sa oslabljenim imunitetom i trudnice,[37] ne bi trebalo da jedu:

• gotovu salatu
• prethodno iseckano voće
• ohlađenu piletinu
• sirovo meso
• hladne nareske od mesa
• paštete (nekonzerviranu mesnu paštetu)
• sirovu morsku hranu
• dimljenu ribu
• mekane sireve kao što su bri, kamember, rikota ili sirevi plavi bri, rikotu ...
• klice i sirove pečurke
• krem sladoled

Profilaksa vakcinom protiv ove bolesti se ne sprovodi.

Javno zdravstvo[uredi | uredi izvor]

Javno zdravstvo: septikemija, meningoencefalitis, pobačaj. Najčešće obolevaju imunodeficijentne osobe. Potencijalna zoonoza, mada se čovjek najčešće inficira hranom koja se kontaminirala tokom pripreme.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ryan KJ; Ray CG, ur. (2004). Sherris Medical Microbiology (4th izd.). McGraw Hill. ISBN 978-0-8385-8529-0. 
  2. ^ Hof, H. (1996). Listeria Monocytogenes in: Baron's Medical Microbiology (Baron S et al., eds.) (4th izd.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 978-0-9631172-1-2. (via NCBI Bookshelf). 
  3. ^ Posfay-Barbe KM, Wald ER. Listeriosis. Semin Fetal Neonatal Med. Feb 19 2009
  4. ^ Vital signs: incidence and trends of infection with pathogens transmitted commonly through food--foodborne diseases active surveillance network, 10 U.S. sites, 1996-2010. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. Jun 10 2011;60(22):749-55.
  5. ^ „University of Michigan Health System, Women's health advisor”. Pristupljeno 11. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016)
  6. ^ „Listeriosis symptoms”. CBC News. 27. 8. 2008. Arhivirano iz originala 06. 09. 2008. g. 
  7. ^ Guevara RE, Mascola L, Sorvillo F. Risk factors for mortality among patients with nonperinatal listeriosis in Los Angeles County, 1992-2004. Clin Infect Dis. Jun 1 2009;48(11):1507-15.
  8. ^ Schelch WF, Lavigne PM, Bortolussi RA, Allen AC, Haldane EV, Wort AJ, Hightower AW, Johnson SE, King SH, Nicholls ES and others. 1983. Epidemic listeriosis--evidence for transmission by food. New Engl J Med 308:203-6.
  9. ^ Ramaswamy, V.; Cresence, V. M.; Rejitha, J. S.; Lekshmi, M. U.; Dharsana, K. S.; Prasad, S. P.; Vijila HM. (February 2007). „Listeria – review of epidemiology and pathogenesis.” (PDF). J Microbiol Immunol Infect. 40 (1): 4—13. PMID 17332901. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 03. 2020. g. Pristupljeno 05-09-2010.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  10. ^ a b v g BAKTERIJE, LISTERIA, „Namirnice NET - zvanična prezentacija Katedre za higijenu i tehnologiju namirnica Fakulteta Veterinarske medicine u Beogradu.”. Pristupljeno 11. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. септембар 2013)
  11. ^ (језик: енглески) de Valk H, Jacquet C, Goulet V, et al. Surveillance of listeria infections in Europe. Euro Surveill. Oct 2005;10(10):251-5 Medline.
  12. ^ Smith B, Kemp M, Ethelberg S, Schiellerup P, Bruun BG, Gerner-Smidt P, et al. Listeria monocytogenes: maternal-foetal infections in Denmark 1994-2005. Scand J Infect Dis. 2009;41(1):21-5.
  13. ^ Cairns BJ, Payne RJ. Sudden increases in listeriosis rates in England and Wales, 2001 and 2003. Emerg Infect Dis. Mar 2009;15(3):465-8.
  14. ^ Gillespie IA, Mook P, Little CL, Grant KA, McLauchlin J. Human listeriosis in England, 2001-2007: association with neighbourhood deprivation. Euro Surveill. Jul 8 2010;15(27):7-16.
  15. ^ Gillespie IA, McLauchlin J, Little CL, Penman C, Mook P, Grant K, et al. Disease presentation in relation to infection foci for non-pregnancy-associated human listeriosis in England and Wales, 2001 to 2007. J Clin Microbiol. Oct 2009;47(10):3301-7.
  16. ^ Mammina C, Aleo A, Romani C, Pellissier N, Nicoletti P, Pecile P, et al. Characterization of Listeria monocytogenes isolates from human listeriosis cases in Italy. J Clin Microbiol. Sep 2009;47(9):2925-30.
  17. ^ Yde M, Botteldoorn N, Bertrand S, Collard J, Dierick K. Microbiological and molecular investigation of an increase of human listeriosis in Belgium, 2006-2007. Euro Surveill. Feb 11 2010;15(6).
  18. ^ Clark CG, Farber J, Pagotto F, Ciampa N, Doré K, Nadon C, et al. Surveillance for Listeria monocytogenes and listeriosis, 1995-2004. Epidemiol Infect. Apr 2010;138(4):559-72.
  19. ^ Mook P, Grant KA, Little CL, Kafatos G, Gillespie IA. Emergence of pregnancy-related listeriosis amongst ethnic minorities in England and Wales. Euro Surveill. Jul 8 2010;15(27):17-23.
  20. ^ Almeida G, Morvan A, Magalhães R, Santos I, Hogg T, Leclercq A, et al. Distribution and characterization of Listeria monocytogenes clinical isolates in Portugal, 1994-2007. Eur J Clin Microbiol Infect Dis. Oct 2010;29(10):1219-27.
  21. ^ Taillefer C, Boucher M, Laferrière C, Morin L. Perinatal listeriosis: Canada's 2008 outbreaks. J Obstet Gynaecol Can. Jan 2010;32(1):45-8.
  22. ^ Antal EA, Hogasen HR, Sandvik L, Maehlen J. Listeriosis in Norway 1977-2003. Scand J Infect Dis. 2007;39(5):398-404.
  23. ^ Goulet V, Hedberg C, Le Monnier A, de Valk H. Increasing incidence of listeriosis in France and other European countries. Emerg Infect Dis. May 2008;14(5):734-40.
  24. ^ Pappas G, Panagopoulou P, Christou L, Akritidis N. Category B potential bioterrorism agents: bacteria, viruses, toxins, and foodborne and waterborne pathogens. Infect Dis Clin North Am. Jun 2006;20(2):395-421.
  25. ^ US Food and Drug Administration. FDA investigates multistate outbreak of listeriosis. September 13, 2011. Full Text.
  26. ^ (језик: енглески) Sheffield JS. Sepsis and septic shock in pregnancy. Crit Care Clin. Oct 2004;20(4):651-60; viii. Medline.
  27. ^ (језик: енглески) Mylonakis E, Paliou M, Hohmann EL, Calderwood SB, Wing EJ. Listeriosis during pregnancy: a case series and review of 222 cases. Medicine (Baltimore). Jul 2002;81(4):260-9. Medline.
  28. ^ а б Mirjana Mačvanin LISTERIOZA fatalna infektivna bolest sa "bezazlenim" simptomima „SciTech 2005”. Приступљено 11. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (17. maj 2009)
  29. ^ Barton Behravesh C, Jones TF, Vugia DJ, Long C, Marcus R, Smith K, et al. Deaths associated with bacterial pathogens transmitted commonly through food: foodborne diseases active surveillance network (FoodNet), 1996-2005. J Infect Dis. Jul 2011;204(2):263-7.
  30. ^ Vital signs: incidence and trends of infection with pathogens transmitted commonly through food--foodborne diseases active surveillance network, 10 U.S. sites, 1996-2010. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. Jun 10 2011;60(22):749-55.
  31. ^ Preliminary FoodNet data on the incidence of infection with pathogens transmitted commonly through food - 10 states, 2009. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. Apr 16 2010;59(14):418-22.
  32. ^ (jezik: engleski)„Final Diagnosis -- Listerial Rhombencephalitis”. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  33. ^ Faidas A, Shepard DL, Lim J, Nelson JE, Baddour LM. Magnetic resonance imaging in listerial brain stem encephalitis. Clin Infect Dis. Jan 1993;16(1):186-7. [1].
  34. ^ Alper G, Knepper L, Kanal E (1996) MR findings in listerial rhombencephalitis. AJNR Am J Neuroradiol 17: 593-6
  35. ^ „Listeriosis” (PDF). Pristupljeno 11. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. март 2012)
  36. ^ LISTERIOZA na sajtu Zavoda za javno zdravlje Subotica Posećeno 12.10.2011
  37. ^ (језик: енглески) Checklist of Foods to Avoid During Pregnancy Food Safety.Gov Архивирано на сајту Wayback Machine (16. oktobar 2011)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Листериоза&oldid=27711402”