Miro Popara

miro popara
Miro Popara
Lični podaci
Datum rođenja	(1913-09-01)1. septembar 1913.
Mesto rođenja	Fatnica, kod Bileće, Austrougarska
Datum smrti	25. jul 1942.(1942-07-25) (28 god.)
Mesto smrti	Bojišta, kod Nevesinja, ND Hrvatska
Profesija	pravnik
Delovanje
Član KPJ od	1935.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	21. decembra 1951.

Miroslav Miro Popara (Fatnica, kod Bileće, 1. septembar 1913 – Bojišta, kod Nevesinja, 25. jul 1942), revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 1. septembra 1913. u Fatnici kod Bileće. Poticao je iz zemljoradničke porodice. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a gimnaziju je učio u Trebinju, Mostaru i Sremskoj Mitrovici. Kao učenik gimnazije počeo je da se interesuje za revolucionarnu prošlost svog rodnog kraja. Interesovali su ga bune i ustanci u Hercegovini, a posebno je bio zainteresovan za revolucionarnu organizaciju „Mlada Bosna“. Takođe, veliki utisak na njega je ostavila i Velika oktobarska socijalistička revolucija, izvedena 1917. godine u Rusiji. Sve ovo ga je približili omladinskom revolucionarnom pokretu, a pisao je i pesme sa rodoljubivim i socijalnim sadržajem.

Za vreme studija na Pravnom fakultetu u Beogradu, priključio se studentskom revolucionarnom pokretu. Učestvovao je u svim studentskim akcijama na Beogradskom univerzitetu, a 1935. godine je primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Od 1936. godine, radio je politički i u svom rodnom kraju, gde je odlazio za vreme raspusta. Tamošnjim komunistima je pomagao na formiranju partijskih čelija, otvaranju seoskih čitaonica i knjižnica. Tokom 1937. godine je radio na formiranju partijskih i skojevskih organizacija u istočnoj Hercegovini, a u Beogradu je radio na organizovanju srednjoškolske i radničke omladine, koja je dolazili iz Hercegovine. Aktivno je radio na njihovom uključivanju u revolucionarni pokret.

Za vreme građanskog rata u Španiji, tokom 1937. godine, aktivno je radio na organizovanju i ilegalnom prebacivanju dobrovoljaca iz Jugoslavije u Španiju. Prikupljao je izveštaje i druge vesti o životu i borbi jugoslovensih dobrovljaca u Španiji. Takođe je radio na popularisanju španske borbe protiv fašizma i uspostavljao je veze sa levo orijentisanim političarima iz građanskih političkih partija u cilju vođenja kampanje i pružanja pomoći španskoj republici i jugoslovenskim dobrovoljcima. Zbog toga je izvesno vreme živeo u ilegalnosti.

Njegova politička delatnost nije ostala neprimećena od policije, pa je više puta bio hapšen i priganjan. Prvi put je bio uhapšen 1936. godine, kada je u zatvoru na Adi Ciganliji, proveo od jula do novembra 1936. godine. Februara 1938. godine je postao član Centralnog političkog odbora Ujedinjene studentske omladine Beogradskog univerziteta, kao predstavnik studenata iz Bosne i Hercegovine. Bio je jedan od članova delegacije studenata Beogradskog univerziteta na pregovorima s Vlatkom Mačekom, potpredsednikom Vlade, povodom brutalnog napada policije na studentsku i radničku omladinu u vreme demonstracija u Beogradu, 14. decembra 1939. godine.

U toku 1939. i u prvoj polovini 1940. godine, radio je na organizovanju akcija studentske omladine u Beogradu, posebno studenata iz Bosne i Hercegovine, preko udruženja „Petar Kočić“ i omladinske sekcije udruženja „Neretva“. Putovao je na Kosovo i Metohiju, i u Vojvodinu i politički radio s kolonistima iz Hercegovine. Vlast Kraljevine Jugoslavije je januara 1940. godine formirala koncentracioni logor u Bileći i u njemu zatvorila mnoge istaknute komuniste, među kojima su bili Moša Pijade, Ivan Milutinović, Ivo Lola Ribar i dr. Miro je tada, po zadatku Centralnog komiteta KPJ, otišao u Bileću i organizovao uspostavljanje veze i pružanje pomoći komunistima zatvorenim u logoru. Svojim aktivnim političkim radom, uspeo je da pokrene široku akciju među stanovništvom Bilećkog sreza, ali i dela istočne Hercegovine, koji su odlučno zahtevali raspuštanje ovog logora, što je kasnije i bilo učinjeno. U toku leta 1940. godine, po zadatku je pomagao Mesnom komitetu KPJ za Mostaru, u organizovanju antifašističkih akcija i radio je na formiranju partijskih organizacija u raznim krajevima Hercegovine.

Od oktobra 1940. godine se nalazio na odsluženju vojnog roka, u Đačkom bataljonu u Mariboru, gde je pohađao Školu rezervnih oficira. Kada je otpočeo Aprilski rat, 1941. godine, Đački bataljon je bio premešten u okolinu Jajca. Posle nekog vremena, bez jasnih naređenja od viših komadi, grupa boraca Đačkog bataljona, predvođenja podoficirom Milovanom Šaranovićem, je pružila otpor Nemcima prilikom njihovog ulaska u Mrkonjić Grad. Ubrzo potom, usledila je kapitulacija Jugoslovenske vojske, pa se Miro sa grupom svojih saboraca iz Hercegovine i Crne Gore, uputio u rodni kraj.

Po dolasku u Hercegovinu, odmah se uključio u organizovanje oružanog ustanka. Kao član Oblasnog komiteta KPJ za Hercegovinu i član Oblasnog vojnog štaba za Hercegovinu, aktivno je radio na učvršćivanju partijskih organizacija i na njihovom pripremanju za oružanu borbu. Krajem jula 1941. godine, bio je imenovan za komandanta Operativnog štaba NOP odreda Hercegovine, a ubrzo potom i za sekretara Oblasnog komiteta KPJ za Hercegovinu. Od tada, pa do njegove pogibije, sve partizanske akcije u istočnoj Hercegovini, su vršene pod njegovom komandom. Dolaskom grupe vojnih rukovodilaca u Hercegovinu, dužnost komandanta Operativnog štaba je preustio Petru Drapšinu, a on je preuzeo dužnost političkog komesara. Sredinom aprila 1942. godine, bio je inicijator stvaranja prvog Oblasnog Narodnooslobodilačkog odbora za Hercegovinu.

Posle prelaska glavnine partizanskih snaga u zapadnu Hercegovinu, početkom 1942. godine učestvovao je u tzv. „lijevim skretanjima“, tokom kojih su učinjene mnoge greške u razvoju Narodnooslobodilačke borbe u Hercegovine i izvršeni određeni zločini, u cilju sprovođenja socijalističke revolucije. Zbog ovih grešaka, zajedno sa ostalim rukovodiocima Operativnog štaba NOP-a Hercegovine – Petrom Drapšinom i Pavlom Kovačevićem, bio je 19. juna 1942. godine od strane CK KPJ smenjen i partijski kažnjen. Ubrzo potom, 23. juna odlukom Vrhovnog komandanta NOV i POJ formirano je novo rukovodstvo Operativnog štaba za Hercegovinu.

Još početkom juna 1942. godine, Operativni štab za Hercegovinu i Prva četa Udarnog bataljona, koja je bila zadužena za obezbeđenje Operativnog štaba, bili su u blizini sela Brestica, kod Neuma napadnuti od mnogobrojnijih četničkih snaga. Da bih izbegli uništenje, odlučili su da se podele u dve grupe. Prvu grupu je u pravcu sela Vrbica, poveo je Petar Drapšin, dok su drugu grupu u pravcu planine Babe, poveli Miro i njegov zamenik Pavle Kovačević. Tada je nastupila velika kriza za partizane, koji su totalno oslabljeni, bili pod stalnim poterama četnika. Miro i Pavle tada su se nalazili u dubokoj ilegali, krećući se u uskom krugu boraca po selima u okolini Nevesinja. Prilikom pokušaja uspostavljanja veze za prebacivanje na Zelengoru, Pavlov kurir Marko Rulj ih je izdao četnicima. U blizini sela Grabovica, kod Nevesinja, 18. jula 1942. godine Miro i Pavle su, misleći da su pošli na sastanak sa „partizanima“, upali u četničku zasedu i bili uhvaćeni. Četnici su ih odmah potom predali Italijanima u Nevesinju.

U italijanskom zatvoru u Nevesinju, Miro i Pavle su bili strahovito mučeni, ali su odbijali da neprijatelju odaju bilo šta. Jedan od svedoka njihovog mučenja u zatvoru u Nesesinju, bio je zatvorenik Vidak Čolović, otac partizana Save Čolovića. Kada su Italijani uvideli da od njih neće dobiti nikakvu informaciju, osudili su ih na smrt i streljali 25. jula 1942. godine u selu Bojišta, kod Nevesinja. Prilikom streljanja, nad iskopanom rakom, obojica su klicali Partiji i Narodnooslobodilačkoj borbi.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 21. decembra 1951. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Vojna enciklopedija. Beograd. 1973. 
• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975. 
• Hercegovina u Narodnooslobodilačkoj borbi. Beograd. 1986.